ЕУ иницијативе: Европски акциони програм за глобалне образовне циљеве
Амбициозна агенда до 2030.
У образовне Развојне циљеве УН за 2030. годину први пут су укључени и средње и високо образовање. Три велике европске образовне организације желе да убрзају остваривање тих циљева, постављајући развојне приоритете европског средњег и високог школства
Образовна интернационала (Education International – EI), Организациони биро европских ученичких парламената (Organising Bureau of European School Student Unions – OBESSU) и Европска студентска унија (ESU) осмислили су заједнички акциони програм који треба да убрза остваривање Агенде УН за одрживи развој до 2030. године, усвојене прошле године. Позивајући своје чланове и партнере да се укључе у овај европски Акциони програм реализације досад најамбициознијег глобалног развојног плана УН, поменуте организације, наиме, предлажу осам приоритетних задатака које сматрају најбитнијим за европско средње и високо образовање.
Много шири од ранијих УН Миленијумских развојних циљева за 2015. годину, Циљеви одрживог развоја за 2030. годину (Sustainable Development Goals – SDG), сачињени у 17 тачака, односе се на глобално искорењивање сиромаштва и неједнакости у свим областима друштвеног, економског и еколошког развоја. Образовање је четврти по реду развојни циљ, који се дефинише као „обезбеђење инклузивног и равноправног квалитетног образовања и промовисање могућности за доживотно учење, за све”. За разлику од Миленијумских циљева који су се односили само на основно, Развојни циљеви за 2030. односе се и на средње и на високо образовање.
У документу под именом „Заједничка визија средњег и високог образовања за све у Европи – Пут ка реализацији Развојног циља 4 у Европи” констатује се да равноправан приступ квалитетном образовању на свим нивоима у Европи тек треба да буде обезбеђен и да европске владе треба да се покрену и тај задатак у потпуности испуне до 2030. године. Напомиње се и да остваривање те амбициозне агенде неће бити лако, а „посебно не у једном европском контексту, где владе показују мало интересовања за прогресивне промене”.
Аутори документа зато позивају чланове и партнере својих организација, као и креаторе политика и цивилно друштво да подрже њихову визију и да подсете европске владе на образовна обећања која су дале, а да истовремено и сами активно доприносе да равноправан приступ и могућност довршења средњег и високог образовања у Европи буду постигнути наредних 15 година. „Да би ослободили преображајну моћ образовања, одговорни за област средњег и високог образовања треба да примене 25-годишње искуство Унеско покрета ’Образовање за све’, који је показао да је приступ образовању могуће унапредити кроз унутардржавна и међународна партнерства. Док предшколско и основно образовање сматрамо суштинским у смислу права на образовање, овај акциони програм је први корак ка стварању јаких партнерстава у средњем и високом образовању у Европи.”
Европски Акциони програм поставља осам приоритета, при чему се уз сваки од њих наводе два захтева и једна политичка препорука. За ову прилику издвојићемо само неке. Као приоритет број један наводи се управљање образовним институцијама, а политичка препорука свим земљама је да „примене специјалне политике на институционалним и државним нивоима, које ће ђацима/студентима и наставницима/професорима обезбедити фундаментално право на демократско представљање у свим телима која доносе одлуке – сви они заједно треба да имају већину гласова, јер систем познају боље од других учесника или заинтересованих за образовање. Приоритет (под редним бројем пет) јесте и професионални развој учитеља/наставника.
У том контексту се каже да учитељи, наставници и универзитетски професори имају централну улогу у квалитетном образовању и да, сходно томе, треба да им буде указано дужно поштовање. Политичка препорука је да им се обезбеди континуирани професионални развој, што, поред унапређивања знања о предмету, укључује и дидактичка и педагошка знања. Та обука треба да је јавно доступна, да је финансира држава. Кад је реч о шестом приоритету – квалитету исхода учења – сматра се да он зависи од квалитета државног образовног система и ширине и балансираности наставних програма.
У политичкој препоруци се каже да су се „рангирања, друге врсте табела и механичка употреба исхода учења показали као непоуздани индикатори квалитета”. „Тестирања односе средства, изазивају стрес и код студената и код наставника, и изнедрила су сопствену индустрију и компаније које на томе профитирају без велике одговорности; време је да владе одбаце режим тестирања и да се ослањају на државне наставне програме и системе гаранције квалитета, на институционалне одлуке и академску заједницу у целини”. Финансирање образовања као јавног добра је седми по реду приоритет, а уз то се истиче да се образовање мора признати за фундаментално људско право. Притом се изражава жаљење што УН Развојни циљ 4, образовање као бесплатно истиче само основно и средње образовање, док за високо образовање сматра да треба да буде „приступачно”. Аутори Акционог програма сматрају, пак, да и универзитетско образовање треба да је обезбеђено од стране државе. У складу с тим је политичка препорука да државне владе „достигну циљ повећања улагања у образовање на шест одсто БДП, односно на 20 одсто укупне јавне потрошње у области образовања за високо образовање, јер је кључ даљег економског и социјалног напретка Европе управо у образовању”.
Г. Томљеновић
Осам приоритета
Према Акционом плану три европске образовне организације, приоритети за средње и високо образовање су:
1. Управљање образовним институцијама
2. Знање, истраживачки и образовни рад
3. Образовање приступачно хендикепиранима и другим маргинализованим групама
4. Флексибилни начини учења
5. Професионални развој учитеља и наставника
6. Квалитетни исходи учења
7. Финансирање образовања као јавног добра
8. Спречавање одлива мозгова
Одговорност!
Аутори европског акционог програма сматрају да УН Агенда за одрживи развој до 2030, која укључује и 17 развојних циљева, недовољно наглашава принцип одговорности. Цивилно друштво се борило за усвајање механизма за надзор и одговорност, али државе чланице УН су одбиле да се то укључи у финални текст Агенде. „Ако желимо да будемо успешни у пуном остваривању образовне агенде, онда морамо имати довољно јаких механизама процене који ће државу позивати на одговорност, обавезивати је да испуњава своја обећања. Само кроз сарадњу између влада и цивилног друштва моћи ћемо да остваримо амбициозне циљеве које треба да достигнемо наредних 15 година. Наставници, научници, универзитетски синдикати и студентске организације имају важну улогу у развоју нових политика и обезбеђивању да се успешно спроводе. Синдикати зато морају да буду део свих процеса доношења одлука, као и потенцијалних националних процена и механизама контроле. Цивилно друштво мора узети на себе да ојачава постојећи механизам евалуације Развојних циљева прикупљањем података и примера њиховог непоштовања”, каже се у европском Акционом програму.
Праведно и квалитетно образовање
Бесплатно и доступно средње и високо образовање је људско право које се мора остварити за све. Обезбеђивање равноправног приступа и довршења образовања захтева превладавање међусобно повезаних облика неједнакости, укључујући социо-економски статус, пол, националност, веру, језик и инвалидност.
Постизање једнако доступног квалитетног образовања захтева холистички приступ и пажњу према укупној академској заједници и образовном систему. Студенти треба да буду подржани кроз учење усмерено ка њиховим индивидуалним потребама. Тај процес захтева квалификоване и подржане наставнике и академско особље, модерне и квалитетне алате за подучавање и учење, као и подршку сигурног и мирног окружења.
Квалитетно образовање студентима треба да обезбеди вештине за све будуће изазове, као и подршку демократских друштава. Те изазове ће решавати не само математиком, читањем и другим „тврдим” вештинама, већ и преносивим и меким вештинама као што су креативно размишљање и решавање проблема; учење о одрживости развоја и грађанско васпитање морају да буду уграђени у наставне планове и програме.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, И МАРКО ЂУРИЋ, ДИРЕКТОР КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КиМ, У ПОСЕТИ КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Универзитет – темељ опстанка
Став Владе је да је питање образовних установа у Покрајини решено и да се оне налазе у образовном систему Србије. Током посете Универзитету у Косовској Митровици истакнуто да је ова високошколска установа темељ опстанка српског народа на овим просторима
Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, посетили су другог септембра Студентски центар „Приштина” и Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и одржали састанке с директором Центра Јовом Поповићем и ректором проф. др Срећком Милачићем и деканима факултета.
– Посебно сам задовољан што сам данас у посети Универзитету и Студентском центру у Косовској Митровици. Заиста ми је срце пуно јер мислим да можемо много више да урадимо него што је рађено и да помогнемо да овде опстанак Срба буде врло известан. Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици и ове школе на Косову и Метохији треба да доживе реформу образовања као нормалан процес, због чега је најављен почетак нове школске године у Србији са овог простора – рекао је министар просвете.
Ректор Срећко Милачић је истакао да посету министра просвете и директора Канцеларије за КиМ види као израз подршке републичке владе на челу с премијером Александром Вучићем.
– Влада Републике Србије је схватила да без универзитета нема опстанка српског народа на Косову и Метохији. Универзитет је непремостива брана свима онима који би хтели да нас овде више не буде, универзитет је темељ опстанка на овим просторима – истакао је ректор Милачић.
Марко Ђурић је на конференцији за новинаре у Косовској Митровици изјавио да је званична позиција државе Србије, дакле став преговарачког тима Србије, да је питање образовних установа на Косову и Метохији решено и да се оне налазе у образовном систему Републике Србије. Функционишу данас у том систему, функционисале су јуче и функционисаће сутра и нема потребе за било каквим додатним разговорима о томе.
– Једино око чега може да се разговара у будућности је како да на бољи начин буду прихваћене и признате дипломе које издаје Приштински универзитет у Косовској Митровици од стране приштинских институција. Данас постоји апсурдна ситуација да они који су завршили студије на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици или у некој од наших школа могу с том дипломом да раде у Лондону, Бриселу, Берлину, Њујорку, али не могу у неким од покрајинских институција у Приштини – рекао је Марко Ђурић.
Према његовим речима, то је врста дискриминације српског народа, нешто што је противно свим принципима на којима почива – или барем на речима почива – онај део света коме и наша покрајина, заједно са осталим деловима земље, треба да се прикључи. О свему осталом што се односи на боље материјалне услове за наше образовне институције, боље прихватање и признавање диплома спремни су да разговарају са свима и на тај начин унапреде квалитет наставе и укупне резултате нашег образовања.
После посете Приштинском универзитету министар Шарчевић и директор Марко Ђурић са сарадницима прошетали су Косовском Митровицом и обишли Медицински факултет, где их је поздравио декан проф. др Раде Грбић. Високе госте из Владе Србије пратили су представници локалне самоуправе и Љубомир Марић, један од двојице српских министара у покрајинској влади.
Живомир Миленковић
ИНИЦИЈАТИВА МИНИСТРА
Марко Ђурић је истакао да је посета Косову и Метохији, односно почетак школске године у земљи, реализована на иницијативу министра Шарчевића, што најбоље говори колико је њему лично стало да наше школе, институције и Приштински универзитет остану и опстану на овом делу Србије.
Министар Шарчевић У школАМА на територији општине Бела Паланка
Родитељи и наставници морају бити савезници
Реформа ће почети из малих места. Неопходно је формирање заједнице: школа – родитељ – локална заједница
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић посетио је образовно-васпитне установе у општини Бела Паланка и разговарао с директорима школа и предшколске установе. На састанку с директорима основних школа „Љупче Шпанац” и „Јован Аранђеловић” Вањом Танaсковић и Зораном Пешићем, директором Средње школе „Никета Ремезијански” Драганом Крстићем и директорком Предшколске установе „Драгица Лаловић” Јеленом Живковић, одржаном у згради општине, министар Шарчевић је навео да ће реформа почети из малих места те да je зато и дошао у Белу Паланку. Истакао је да је неопходно и формирање заједнице: школа – родитељ – локална заједница, као и успостављање и унапређивање сарадње наставника и родитеља.
– Родитељи и наставници морају бити савезници. Боља сарадња наставника, родитеља и деце омогућила би да сви изнесу своје проблема и да нађу заједнички именитељ, како би се неке лоше ствари у школама кориговале. Када је реч о ромској популацији, потребно је интензивирати и променити начин мотивације те деце и њихових родитеља – казао је министар Шарчевић, додајући да ће инсистирати и на усавршавању кадрова у школама.
Министар је истакао да је планирано да се наредних година комплетно реконструише Основна школс „Љупче Шпанац”, коју похађа 673 ученика, а 33 одсто их је ромске националности. Он је навео да ће се и преко Светске банке улагати у предшколско образовање, како би се акценат ставио на рано образовање деце. Директорка Предшколске установе „Драгица Кончар” Јелена Живковић истакла је да нема листе чекања и да се деце могу уписати током целе године, док је директорка Основне школе „Љупче Шпанац” Вања Танасковић навела да сви тимови у школи успешно раде, да су ученици веома успешни на републичким такмичењима, али да су и посебно поносни на рад Тима за инклузивно образовање, као и рад Тима пројекта за спречавање раног напуштања школовања. Директор школе „Јован Аранђеловић” из Црвене Реке Зоран Пешић рекао је да „наша деца мењају слику и постижу добре резултате”. Министарство је, подсећамо, у оквиру Програма „Модернизација школа” за реконструкцију ове школе издвојило око 46 хиљада евра и радови су у потпуности завршени.
Средња школе „Никета Ремезијански”, која ће ускоро обележити 75 година постојања, такође ће бити реновирана. Њен директор Драган Крстић каже да је недостатак ученика највећи проблем, јер је миграција велика. Он је навео да би се тај проблем решио уколико би следеће школске године био отворен нови образовни профил – информатика, „те би тако деца из Ниша долазила у Белу Паланку”.
Д. Г.
Приоритет
После обиласка основних школа „Љупче Шпанац” и „Јован Аранђеловић”, Средње школе „Никета Ремезијански” и Предшколске установе „Драгица Лаловић” и разговора са ученицима и запосленима, министар Шарчевић је рекао: – Приоритет је да млади људи остану у малим местима. Због тога је у првом плану да се ојача ИТ сектор. У Белој Паланци у средњој школи постоје капацитети и то ћемо искористити да отваримо нови образовни профил у домену ИТ сектора.
Наша тема
ПРЕДМЕТНЕ ДИДАКТИКЕ – ПУТОКАЗИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ
Дидактичари у корак са светом
Без професора нема квалитетне наставе и све зависи од тога какав је и које су његове основне компетенције. Потребно је да наставник познаје материју, методику сопственог наставног предмета, педагогију, психологију и да има широко опште образовање. Од њега све полази и он је тај који креира процес у којем је ученик у центру
Ученик учи, а наставник поучава и ми желимо на то да укажемо. Значи, методичари се баве процесима превасходно поучавања и наставним стратегијама поучавања, различитим дидактичким моделима и системима, то јест како направити наставника који ће тај замајац да покрене
Последице дугогодишњег нарушавања система вредности, попут јавног експонирања образовно и васпитно неадекватних садржаја у већини медија, директно су се одразиле на све друштвене чиниоце, преасходно на младе и систем образовања у Србији. Углед школе и наставничке професије ћемо повратити онда када се вратимо изворним вредностима, попут познавања материје и методичких концепата за наставу коју реализујемо, закључак је учесника Друге дидактичке конференције у организацији Друштва предметних дидактичара Србије.
Ради тога су формирани и акредитовани савремени наставнички програми за образовање наставника на њиховим матичним факултетима, јер без комбинације познавања струке и њене методике наставе нема компетентног наставника који може да одговори захтевима савремених концепата образовања, истакла је отварајући скуп „Предметне дидактике – Путокази за унапређење наставе” професордр Јелена Станисављевић, председник Друштва предметних дидактичара Србије.Она је бројне учеснике конференције, која је одржана у просторијама Биолошког факултета у Београду, подсетила да су од јула 2014. прошле две године од како су домаћи предметни дидактичари „храбро закорачили у процесе етаблирања предметних дидактика (методика наставе појединачних наставних предмета), заборављених и занемарених наставно-научних области, а све ради унапређења наставе на свим нивоима система образовања и васпитања”.
– Сведоци смо времена које не подржава и не приказује позитивне факторе и постигнућа из различтих области, па и наставе и образовања у целини – упозорава др Јелена Станисављевић. – Зато, истичемо значај предметних дидактика, као и значај познавања матичне области и сматрамо да у будућности треба да се направи јединствена стратегија на тој основи. Та стратегија би обезбедила адекватно образовање наставника, те развој система образовања у различитим аспектима који то подразумевају.
Говорећи за „Просветни преглед” зашто је важно окупљање предметних дидактичара из Србије и региона, др Станисављевић истиче да је овај скуп имао за трећину више учесника него претходни и да је превазишао локалне оквире.
– Сваки пут смо све јачи и јачи, па смо тако ове године представили нека међународна истраживања у којима смо учествовали и неке међународне пројекте у које су наши методичари били укључени. Такође, на овом скупу је било неколико излагача који су дошли из иностранства, из земаља региона, а у почетку смо били домаћи скуп. Сада се прича шири и људи желе да аплицирају и да резултате истраживања представе у нашем зборнику и нашем међународном часопису. Најбољи радови ће се наћи у наредном броју међународног часописа.
Конференција на Биолошком факултету на програму је имала шаролику палету тема и учесника. Организатори кажу да су, како је време пролазило, радови били све квалитетнији и квалитетнији, па је велики проблем одабрати најбоље. Некада су људе позивали да нешто ураде, а сада масовно пишу и сами се јављају. Последица дугогодишњег рада оних који унапређују процес образовања наставника јесте заиста велики број пристиглих радова.
По речима проф. др Јелене Станисављевић, процес образовања наставника је кључан у читавој причи зато што су наставници најважнији фактор у школовању ученика и студената и зато што од квалитета њиховог образовања зависи квалитет читавог образовног система.
– Они су кључ, у њих треба улагати и у то треба да буду усмерени сви ресурси, а не само материјална средства. Пошто је то тако, многи матични факултети су последњих година променили системе образовања наставника, али то још увек није видљиво у бази. Међутим, у ресурсе се, по том питању, изузетно улаже и мислимо да ћемо, ако наставимо даље са овом активношћу и ако будемо популарисали то што радимо, умногоме утицати да се читав процес унапреди и да буде замајац за постизање квалитета наставничког кадра који нам је битан. Без професора нема квалитетне наставе и све зависи од тога какав је и које су његове основне компетенције. Потребно је да наставник познаје материју, методику сопственог наставног предмета, педагогију, психологију и да има широко опште образовање. Од њега све полази и он је тај који креира процес у којем је ученик у центру.
А колико су теме представљене на овом скупу у складу са светским токовима? Веома, тврди проф. др Јелена Станисављевић и напомиње да је управо ове године, на другој дидактичкој конференцији, пажња усмерена на PCK модел образовања наставика (Pedagogical Content Knowledge), на педагошко-предметно знање и на савремене наставне стратегије (дидактичке моделе, технологије и средства), којима се промовишу достигнућа у свету, као и резултати овдашњих истраживања, који ће бити публиковани у земљи и у иностранству.
– Пратимо актуелне трендове и све теме пристиглих радова су теме број један за разматрање у свету. Поготово у смислу PCK модела који се данас анализира у свету. Неколико радова и истраживања разматра, рецимо, који је удео знања материје одређеног предмета, а који је удео педагошких компоненти. Затим, ту су стратегије поучавања, јер поучавање је термин који се превасходно везује за педагогију и дидактику, а учење је термин који се везује за психологију. Ученик учи, а наставник поучава и ми желимо на то да укажемо. Значи, методичари се баве процесима превасходно поучавања и наставним стратегијама поучавања, различитим дидактичким моделима и системима, то јест како направити наставника који ће тај замајац да покрене. Окупили смо бројне стручњаке методика наставе појединачних наставних предмета с различитих факултета универзитета у Србији. Тако су с нама колеге са ПМф-а из Новог Сада, Крагујевца, Ниша… Затим с бројних факултета Универзитета у Београду који имају програме за образовање својих предметних наставника, као и различити методичари са Универзитета уметности. Многи од њих су шефови катедри за наставу/методику наставе. С нама су и колеге са учитељских, педагошких факултета и високих струковних школа за образовање васпитача. Такође, бројни наставници основних и средњих школа чине базу нашег друштва. Сви они учествују у реализацији истраживања у школама и своје резултате представљају на нашим конференцијама.
На скупу методичара из Србије и региона активно је учествовао доскорашњи помоћник министра просвете Зоран Костић. Он је, иначе, по образовању професор биологије и докторирао је из области дидактике, односно практичар је по свом интересовању и радном искуству. У друштву предметних дидактичара очекују конкретну помоћ и новог министарства.
– Очекујемо, наравно, подршку, јер ми већ сарађујемо са људима који су имплементирани у одређене структуре просветних власти и многи од њих су наши чланови и раде истраживања из ове области. Али, то нигде експлицитно не промовишемо. Просто, на научном и стручном нивоу ми смо то што смо и то се зна између нас у струци. Пажљиво бирамо медије којима се обраћамо и то је један од начина на који „држимо” ниво у ономе што радимо – каже др Станисављевић.
У свом излагању на конференцији професор Јелена Станисављевић је говорила о Концепту мапа који данас представља светски тренд. Она и њене колеге су једини методичари са ових простора који су у овој причи заједно с Немцима и Енглезима. Једноставно, методичари из Србије предњаче и боље су европски позиционирани у односу на регионалну конкуренцију, што се најбоље види по броју референци у иностраним публикацијама.
– Посебно бих желела да истакнем да смо пројекат Концепт мапа публиковали у иностранству и на основу њега смо били прихваћени, што је веома тешко постићи у области друштвених наука. Обично ћете срести коментаре везано за вредновање рада универзитетских наставника, односно универзитета, у којима се тврди да су друштвене области у другачијој позицији у односу на друге и да су другачији критеријуми. Али, постоји оправдан разлог за то. За разлику од природних наука, које су егзактне, много је теже штампати научне радове у иностраним часописима и међународне монографије из друштвених области, јер не можете са нечим што је социјално прихваћено у одређеном систему тек тако да изађете вани и очекујете да ће вас неко због тога ценити. Много тога зависи од друштвених и политичких околности.
Ту је др Станисављевић у наизглед парадоксалној позицији. Иако је професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, она наступа с позиције друштвених наука.
– Да, проблем је у дефинисању наставно-научних области методика наставе појединачних наставних предмета на факултетима који припадају области природних наука, јер смо окружени људима који стварају и рангирају се у природним наукама, а наша област је друштвена. И зато желим да кажем да ништа не може бити стриктно одређено. Најлошије је истраживања посматрати парцијално. Све што се ради мора се радити тимски и мора се посматрати интегрално. Сви ми радимо за опште добро и ту мора бити ангажован тим стручњака. И за тај наш статус се боримо. Иначе, били смо у великом запећку до пре неку годину. Свако је мислио да је методичар. У прошлости много више, па и данас, суочени смо са честом појавом да многи, ниподаштавајући ову област, сматрају да могу да се баве различитим питањима наставе, да су, просто речено, „сви методичари”. Од писања уџбеника и тестова знања, преко увођења иновација у наставни процес, па до процене који су појмови у настави одређеног предмета важни и слично. Али то није и не може бити тако. Да бисте могли да се назовете стручњаком за област методике појединачног наставног предмета, потребно је да поседујете вишегодишње радно искуство у школи (лиценцу за рад), докторат и бројне научне и стручне радове из ове области. На нашој конференцији су били присутни они који имају дугогодишње радно искуство у школи и иза којих стоје адекватне научне и стручне референце из ове области – рекла је у разговору за „Просветни преглед” проф. др Јелена Станисављевић.
Небојша Бугариновић
НАРЕДНИ KОРАЦИ
Пред српским дидактичарима су нови кораци, најављује др Јелена Станисављевић:
– Ове јесни расписујемо конкурс за најбољу методичку иновацију. Очекујемо велики одзив наставника широм Србије и нови полет, који ћемо усмерити у позитивном правцу истицања и унапређивања наставничких компетенција, каже председник Друштва предметних дидактичара Србије.
УНАПРЕЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА
Шест шешира у три слике
Како менторство, вршњачка едукација и метода Шест шешира за размишљање унапређују наставни процес? Да ли су промене неминовност и када смо спремни да их прихватимо, односно разумемо? – нека су од питања на једном од стручних скупова у Нишу нaмењених усавршавању наставника, који је примењен и на три задатка из математике
Ако образовање поставимо на централно место развоја личности детета и излазак из конфор-зоне понудимо као метод устројства когнитивних процеса, покренућемо непресушне изворе сазнања и личне креативности. Питања која су иницирана на стручном скупу у Нишу у оквиру стручног усавршавања наставника и стручних сарадника могу да се сведу на два основна: Како менторство, вршњачка едукација и метода Шест шешира за размишљање унапређују наставни процес? Да ли су промене неминовност и када смо спремни да их прихватимо, односно разумемо?
Бити у зони конфора значи бити на сигурном, бити лежеран, опуштен и придржавати се процедура које воде предвидивом исходу, без изазова. С друге стране, свако делотворно учење подразумева улазак у непознато, што често проузрокује страх, напетост, стрес, понекад и фрустрацију, улазак у зону панике. Страх од непознатог, као и евентуалног неуспеха често не дозвољава да се природна радозналост и порив за откривањем и стваралаштвом задовоље. Овај стручни скуп је имао за циљ да понуди прихватљиве начине изласка из конфор-зоне који доводи до квалитативних промена у развоју личности како ученика тако и наставника.
Сагледавање индивидуалних карактеристика ученика и едукацију потребно је реализовати у три сегмента: разум – срце – рука, односно кроз развијање когнитивних способности, емпатију и подршку у емотивном сазревању кроз неговање естетских и етичких потенцијала, као развијање мануелних способности – практичан рад. То подразумева успостављање паралелног мишљења које је могуће реализовати методом Шест шешира за размишљање.
Плави шешир (небо) поставља оквир, управља процесом мишљења и контролише целокупни мисаони подухват. Даје одговор на питања: Шта је центар нашег интересовања? О чему размишљамо? Какав исход очекујемо?
Бели шешир (неутралан, лист из свеске) сагледава чињенице и податке којима располажемо и процењује објективности информација и онога шта се из њих може научити (попуњавање „рупа” у знању). Даје одговор на питања: Шта знамо? Које информације су нам потребне? Која питања желимо да поставимо?
Црни шешир (судијска одора, критичар) позива на опрез, упозорава на ризик и недостатке наших непромишљених одлука. Тражи слабости и лоше тачке. Даје одговор на питања: Шта није у реду са идејом? Шта није у реду с начином размишљања? Да ли смо проценили ризик?
Жути шешир (Сунце, нада) – Конструктиван и ведар. Оптимизам заснива на логичким основама. Даје одговор на питања: Шта су предности? Ко ће имати користи? Које су остале вредности?
Црвени шешир (ватра, топлина) – Интуиција, осећања, слутње. Јаке омоције се износе без много размишљања, објашњавања и оправдавања. Љутња.
Зелени шешир (вегетација, раст, живот) – Креативан. Слободно струјање мисли, могућности, идеја. Даје одговор на питање: Да ли се ово може објаснити (направити, разумети) на било који други начин?
После уводног објашњења метафоричког значења појединих шешира следила је радионица „Боја твог шешира”. Учесници скупа су имали индивидуални задатак: Који шешир најбоље пристаје твом менталном склопу, односно најбоље одсликава твој сазнајни потенцијал? Наведи проблем из Паника зоне и пробај да га превазиђеш aргументима, методом шест шешира.
Ово је задатак из реалног контекста којим се уводи миметички приступ настави (слику као подстицај) и разрађује идеју паралелног размишљања и различитих углова посматрања проблема (метафорички шест шешира).
Познато је да је 1700. годишњица Миланског едикта прослављена у Нишу. Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дела Римског царства) и Лициније (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Миланским едиктом je прекинут тровековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.
Захваљујући пројекту Владе Републике Србије 2013. године град Ниш су посетили ученици основне школе из Милана, а ученици VII разреда ОШ „Стефан Немања” су им били домаћини. Сваки ученик је кроз три математичка задатка требало да прикаже свој родни град. Требало је да задаци представљају својеврсно путовање кроз Ниш.
Јованов задатак: Свом другу из Милана показаћу Пантелејску цркву, Ћеле-кулу и Симфонијски оркестар, у чијој згради су изложена дела Пабла Пикаса. Како бих лоцирао одредишта наше посете, симулираћу правоугли координатни систем: апсцисна оса – река Нишава; ординатна оса – Улица Стевана Првовенчаног, координате места нашег интересовања; Пантелејска црква P (-4;-7); Ћеле-кула K (-6;8); Симфонијски оркестар S (3;5).
а) У Декартовој равни прикажи задате тачке; б) Израчунај дужине страница тако добијеног троугла заокружујући их на једну децималу; в) Одреди растојање ових места ако 1cm у равни одговара дужина од 150m у природи; г) Колико евра треба да промене у мењачници ако улазница за музеј кошта 100 динара, концерт 200 динара, а сувенир у цркви 250 динара. Куповни курс евра је110, а продајни 120 динара.
Виртуелни Јованов задатак је премештен у реални контекст, тако да су ученици седмог разреда реализовали неколико радионица. Њихов рад, осмишљен у виду пројектног задатка, публикован је и налази се у бази знања Креативне школе http://www.kreativnaskola.rs/, под називом „Шест шешира у три репрезентативне слике”.
Први час представља обраду Правоуглог координатног система и растојања тачака у правоуглом координатном систему. Час почињемо игром Брзе питалице. Сви ученици учествују у игри јављајући се и нудећи одговоре на постављена питања.
Сама игра, избором питања, јасно упућује на центар нашег интересовања. У главном делу часа ученике делимо у четири хомогене групе. У свакој је по шест ученика са сличним нивоом знања. По један од ученика у групи је задужен да пази на време (за решавање задатака имају 15 минута). Сваки ученик мора да учествује у раду групе. Свака група добија лист са задацима и ради оне задатке који носе име групе. Тежина задатака је прилагођена знању ученика одговарајуће група. По један члан сваке групе (по избору наставника) презентује решења на табли.
(За приказивање Правоуглог координатног система и тачака у њему користимо ГеоГебру.)
Задаци по групама
Група Ордината
1. У правоуглом координатном системуса јединичном дужи 1cm представи тачке: а) A(-7;-5); B (3;-5); б) Какав је положај дужи AB и апсцисне осе?; в) Одреди њихово растојање.
Група Апсциса
1. У правоуглом координатном системуса јединичном дужи 1cm представи тачке: а) A (3;-5) ; B (3;-8); б) Какав је положај дужи AB и ординатне осе?; в) Одреди њихово растојање.
Група Питагорина теорема
1. У правоуглом координатном системуса јединичном дужи 1cm представи тачке: а) A (1;4) ; B (-3;7); б) Какав је положај дужи AB и апсцисне осе осе?; в) Одреди њихово растојање.
Група Правоугли координатни систем
1. Дата је тачка A (-2;-2). Нека је B тачка симетрична тачки A у односу на Оy осу, а тачка D у односу на Оx осу, док је C тачка симетрична тачки A у односу на координатни почетак. Одреди обим и површину четвороугла ABCD.
Други час почиње асоцијацијама чије је коначно решење правоугли координатни систем, чиме се ученици уводе у тему часа. Ученици се деле у четири групе. У свакој је по шест ученика с различитим нивоом знања. Групa добија име по квадранту у коме се група налази. (Раван представља под учионице, а осе две замишљене праве које деле ту раван на четри дела.)
Ученике, путем презентације, упознајемо с Јовановим задатком. Након презентације коментаришу задатак, да ли им се допао или не. Инсистирамо да јасно изнесу став без пуно размишљања. Не морају да објашњавају своје одговоре.
Приступамо решавању задатка. Свака група добија свој лист с Јовановим задатком и лист на коме треба да напише решења с приказаним поступком. По један од ученика у свакој групи је задужен да пази на време (за решавање задатка имају 20 минута). Сваки ученик мора да учествује у раду групе. Усмеравамо их да у току рада буду конструктивни и да примењују и повезују знања која су стекли на часовима математике са искуствима из реалног живота. Након истека времена предвиђеног за израду задатака свака група предаје лист с решењима и поступком другој групи (I даје II, II даје III, III даје IV, IV даје I). Проверавамо урађене задатке.
Презентујемо на табли решење Јовановог задатка са објашњеним поступком. Ученици проверавају радове својих другова. Заједно коментаришемо и исправљамо уочене грешке. Ученици објашњавају решење задатка ако се њихов поступак разликује од презантованог поступка. У завршном делу часа задајемо радионицу: Путовање кроз Ниш у три задатка.
Сваки ученик треба да осмисли сличан задатак по угледу на Јованов (задатак из реалног контекста), да обави потребна мерења, а све симулације треба да буду приближне и да одговарају реалној ситуацији (индивидуални рад). Исто тако, треба да обиђе и слика локације које наведе у задатку. Слике ћемо користити за израду паноа (тимски рад). Сугеришемо ученицима да буду што креативнији у раду и да слободно изнесу своје идеје везано за радионицу.
Двочас који су реализовали ученици IV и VIII разреда: Циљ оваквог начина рада је повезивање садржаја математичких области IV и VIII разреда и промоција математике у IV разреду; подстицање сарадње међу вршњацима и ученицима различитих разреда; подстицање критичког и аналитичког мишљења; истицање дидактичких принципа очигледности, поступности и систематичности, свесне активности ученика, важности трајног знања и принципа његове рационализације (по вертикали – IV и VIII разред); заједничко решавање задатака/проблема; вршњачко учење и менторство. Остварена је корелација наставе математике и српског језика, природе и друштва, биологије, физике, ликовне културе, музичке културе, руке у тесту, еколошке секције (по хоризонтали).
Притом је постигнуто креативно повезивање садржаја математичких области IV и VIII разреда и начин креативне сарадње на релацији ученици млађих – ученици старијих разреда и на релацији учитељ – наставник. Подстигнуто је развијање критичког и аналитичког мишљења. Ученици међусобно сарађују и уче једни од других (вертикално и хоризонтално учење), слободно изражавају мишљење, размењују знања и искуства, решавају проблеме, доносе одлуке, примењују стечена знања, а развијају и примењују своју креативност.
Предвиђен је групни рад. Ученици се деле у мешовите групе (IV и VIII разред). Ученици VIII разреда су ментори и они организују рад групе. Сарађују и деле задужења унутар група. Свака група ради један од два задатка (Непарне раде први, а парне други задатак).
Задаци
1. Гитара – мој инструмент: а) Збир свих ивица коцке је 24 dm; б) Нацртај њену мрежу; в) На једној страни коцке нацртај кружни отвор који заузима 40 одсто стране; г) Исеци мражу коцке и нацртани отвор; д) Склопи мрежу и залепи је; ђ) Направи чивије гитаре; е) Преко отвора кутије превуци различито затегнуте еластичне гумице.
2. Математички портрет: а) На колаж папир или папир у боји исцртајте квадрате димензија 5cm x 5cm; б) Исеците нацртане квадрате; в) Користећи исечене квадрате, направите људско тело; г) Израчунајте површину добијеног колажа пребројавањем искоришћених квадрата; д) Пребројавањем искоришћених квадрата израчунај колики део колажа чине: глава; руке; ноге; труп; обућа; одећа.
Добијене резултате изрази – разломцима; процентом.
Следи презентације групног рада. После презентације следи дискусија.
Ученици на крају евалуирају садржај часа, као и начин рада.
После презентације првог и другог примера следила је радионица Математички портрет, на којој су учесници стручног скупа подељени у групе у оквиру којих су израдили свој математички портрет у виду мозаика, а са унапред припремљеним разнобојним моделима, троуглова, квадрата и шестоуглова. На крају je следилa евалуација (крај активности и сагледавање њене успешности). Одговорима на постављена питања требало је оценити успешност овог рада.
Душица Марковић
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА
Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу неколико година, у оквиру стручног усавршавања наставника и стручних сарадника, организује презентације примера добре праксе. Основну школу „Стефан Немања”, несвакидашњим примерима часова математике, на једном од скупова у Нишу намењених представљали су Марија Миловановић, профeсор разредне наставе, Срђан Филиповић, професор математике, и Душица Марковић, професор математике и педагошки саветник.
О ПРОБЛЕМУ ИЗ ВИШЕ УГЛОВА
Шест шешира за размишљање је техника размишљања у психологији коју је осмислио британски психолог др Едвард де Боно и описао је у свом делу Шест шешира за размишљање. Проблем се посматра из шест различитих углова. Шешири метафорички представљају различите облике мишљања, а њиховим стављањем на главу на поједностављен начин се постиже усмерење мисаоног процеса у жељеном правцу.
