ЕВРОПСКА УНИЈА У БОРБИ ЗА „ЉУДСКИ КАПИТАЛ”

Европска унија у борби за „људски капитал”

Или недовољно или превише квалификовани

 

Једна од централних иницијатива коју ће ове године покушати да реализује Европска комисија јесте нова „Европска агенда за стицање вештина”. Уз напомену да израз вештине широко означава „све што појединац зна, разуме и може да уради”, у документу се истиче да је то једини пут ка запошљавању и просперитету и појединца и друштва

„Сваки пети Европљанин – њих 70 милиона – има тешкоће при читању и писању, а несигуран је и при рачунању. Међу сваких пет Европљана, двоје су дигитално неписмени. Више од половине од укупно дванаест милиона дугорочно незапослених има низак степен образовања. Све су то људи с високим ризиком од незапослености, сиромаштва и социјалне искључености. С друге стране, превише је и оних чији послови не одговарају њиховом таленту и знању – сваки трећи дипломац ради на месту које не захтева факултетску диплому. Упркос незапослености, која је у многим земљама ЕУ врло висока, 40 одсто европских послодаваца не може да пронађе раднике с траженим вештинама. Образовне установе, с једне стране, и послодавци и студенти, с друге, имају различиту перцепцију о томе колико добро су дипломци припремљени за тржиште рада. Мали број људи размишља на предузетнички начин или има вештине потребне да покрене сопствени бизнис.”

Ови статистички подаци навели су Брисел да у центар свог овогодишњег програма рада стави „јачање људског капитала, његовог запошљавања и конкурентности”. Европска комисија је, наиме, 10. јуна усвојила нову и свеобухватну „Европску агенду за стицање вештина” (Skills Agenda for Europe), чији је циљ да Европљанима од најранијих дана обезбеди стицање широког скупа вештина, односно да максимално ојача „људски капитал” и тиме повећа запошљавање, конкурентност и привредни раст у Европи. Уз напомену да се израз вештине користи за широко означавање „свега што појединац зна, разуме и може да уради”, у уводу тог документа се истиче да је поседовање вештина једини пут ка запошљавању и просперитету. „Људи који су стекли одговарајуће вештине оспособљени су за квалитетне послове и могу да испуне своје потенцијале као самопоуздани, активни грађани. У глобалној економији вештине одређују конкурентност и капацитете за иновативност, привлаче инвестиције и катализатор су у зачараном кругу стварања нових радних места и раста. Такође, вештине су кључ друштвене кохезије”, наводи се у aгенди.

Национална и регионална тржишта рада и системи образовања и обуке сусрећу се са специфичним изазовима, али све државе чланице ЕУ суочавају се са сличним проблемима: несклад између вештина које се нуде и потреба рада омета продуктивност и напредак и неповољно делује на способност држава да се одупру економским шоковима; многи сектори привреде изложени су брзим технолошким променама и дигиталне вештине постају неопходност и за најједноставније послове, што је посебно значајно у садашњем периоду транзиције на привреду без употребе фосилних горива и на „кружну привреду”; европска радна снага је све старија и треба је надокнађивати ослањањем на способност сваког појединца – већим укључивањем жена, па и неквалификоване радне снаге, вулнерабилних група становништва; струковна занимања недовољно су цењена, а слично је и са учитељском професијом.

Акције из оквира „Европске агенде за стицање вештина” биће фокусиране на три задатка – на развијање основних и сложених вештина, на њихово што једноставније препознавање и употребу од стране послодаваца (укључујући и неформално стечене вештине) и на обезбеђивање што бољег и што редовнијег информисања о вештинама које послодавци траже. Један од жељених резултата тих акција био би да струковно образовање и обука за Европљане „постану први избор, а не друга опција” и да та врста образовања буде сигуран и ефикасан пут и ка тржишту рада и ка даљем образовању. Такође, људе треба уверити да ће вештине које стичу бити коришћене, односно треба да буду лако препознате и видљиве у свим секторима европске привреде и у свим земљама чланицама ЕУ.

Представљајући агенду пред Европским парламентом, европска комесарка за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге Маријан Тисен казала је да ће заједнички рад Брисела и земаља чланица ЕУ, регионалних и локалних заједница, као и социјалних партнера, образовне заједнице и компанија свакако донети резултате. „Ми то дугујемо младом дипломцу заробљеном на радном месту које не одговара његовим кавлификацијама, 50-годишњем инжењеру чије вештине смо заменили употребом нових технологија, као и младом неквалификованом раднику који због недостатака тражених вештина не може да напредује.”

„Европска агенда за стицање вештина” је осмишљена тако да подстиче, а у неким случајевима и поједностављује постојеће иницијативе у области образовања и запошљавања (види оквир), како би се чланицама ЕУ помогло у реформским напорима. Јер, њен успех зависи од посвећености и стручности многих актера – државних влада, регионалних и локалних власти, предузећа и послодаваца, радника и цивилног друштва и од самих грађана, који треба да искористе понуђене могућности и максимално развију своје таленте. Посебно значајну улогу имаће социјални партнери, који треба да обезбеде да се агенда успешно примени. За те потребе Европска комисија ће за период до 2020. године издвојити 27 милијарди евра.

Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕ

ДЕСЕТ КОНКРЕТНИХ АКЦИЈА

Европска комисија је за наредне две године предложила десет конкретних акција. Неке од њих су започете одмах, а неке ће бити покренуте касније током године, и у 2017. Одмах су покренуте следеће акције:

  • Установљење „Гаранције о вештинама”, која неквалификованим радницима треба да помогне да стекну основну језичку и математичку писменост и минимум дигиталних вештина.
  • Ревизија „Европског оквира квалификација”, ради лакшег препознавања квалификација и боље употребе расположивих кадрова на европском тржишту рада.
  • „Коалиција за дигиталне вештине и послове” наставља да окупља државне и представнике образовног и индустријског сектора, како би се образовао што већи број људи с напредним дигиталним вештинама.
  • Доношење „Нацрта за секторску сарадњу у вези с вештинама”, како би се унапредило информисање о расположивом кадру и надокнадио његов недостатак у појединим привредним гранама.

Током 2017. биће покренуте следеће акције:

  • „Профилирање вештина држављана трећих земаља”, које треба да помогне брзу идентификацију вештина и квалификација тражилаца азила, избеглица и других миграната.
  • Ревизија „Europas оквира”, који нуди могућност боље и једноставније презентације вештина сваког појединца и пружа му корисну и актуелну информацију о траженим вештинама и трендовима који ће му помоћи при избору каријере и образовања.
  • Обезбеђивање да струковно образовање и обука постану први избор за појединца који бира будуће занимање, унапређивањем могућности које такво образовање пружа и промовисањем добрих исхода струковног образовања.
  • Ревизија „Препоруке о кључним компетенцијама”, како би се помогло да више људи усвоји кључне вештине неопходне за живот и рад у 21. веку.
  • Иницијатива за „Праћење дипломаца”, како би се побољшало информисање о њиховом напредовању на тржишту рада.
  • Даље анализирање и размена добре праксе у вези с најефикаснијим начинима борбе против „одлива мозгова”.

 

АНКЕТА ПРОСВЕТНИХ ВЛАСТИ О ИЗБОРНИМ ПРЕДМЕТИМА

Настава у више школа

Резултати анкете Министарства просвете о ставовима школских колектива и родитеља о изборним предметима знаће се у првој половини јула, када ће бити познат и списак предмета који се могу учити на нивоу више школа

Просветне власти ће у првој половини јула имати потпунију слику о томе који изборни предмети ће бити у понуди у свакој школи у Србији за сваки разред и колика је заинтересованост ђака за учење једног од 14 језика националних мањина са основама културе, као и расположење за организовање факултативне наставе у новој школској години.

Ове информације знаће се на основу јединственог анкетног листа који је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и послало свим школским колективима у Србији за изјашњавање о изборним предметима које у школи могу да реализују од јесени. Поред списка изборних предмета за сваки разред, са ког ће школе саме одабрати оне у складу са својим просторним и кадровским могућностима, у школама ће се, заједно с родитељима, бирати и изборни предмети с листе на којој је 14 језика националних мањина са елементима културе.

Ови језици су понуђени свима, а посебно су намењени ученицима у срединама где живе припадници националних мањина. Резултати анкете знаће се до 10. јула, а одлуку о томе који језици и на који начин ће се наћи у понуди доноси надлежна школска управа у договору с просветним властима.

На овом списку су ромски језик са елементима културе, албански, бугарски, мађарски, румунски, русински, словачки, хрватски, буњевачки и влашки говор, чешки, македонски, украјински и босански, који ће се реализовати као изборни предмети на нивоу више школа, с тим што се они, заједно с народном традицијом, чуварима природе, шахом, домаћинством… могу наћи и у понуди школе као изборни предмети, уколико за то постоје услови.

У Министарству просвете одлучили су се на овај корак због тога што су проценили да се изборни предмети не реализују подједнако успешно у свим осмолеткама у Србији, а посебно је невероватно да их у средњој школи, а поготово у гимназији, уопште и нема. – Парадоксално је да будући студенти и не знају шта је то изборни предмет. Мислим да смо једини у Европи с таквим системом и да је и зато реформа гимназија неопходна – каже за „Просветни преглед” проф. др Зорана Лужанин, државни секретар у Министарству просвете, напомињући да је проблем у основној школи што реализација изборних предмета функционише добро или мање успешно. „Често се нуди мањи број изборних предмета у односу на закон, у зависности од услова и расположивог наставног кадра. Понегде се догађа да некомпетентан наставник држи наставу, а додатни проблем је и организација изборних предмета, јер не могу увек да се праве идеални распореди.”

– Сада први пут покушавамо да уведемо, преко предмета матерњи језик са елементима националне културе, да неки од тих језика могу да се уче и тако што ће реализација наставе ићи на нивоу више школа. Руководиоци школских управа направиће списак заинтересованих и план заједничке реализације наставе тих предмета – да се у једној школи организује настава за ученике из више школе. Родитељи су о томе обавештени већ приликом попуњавања анкете. Почетком септембра ће се знати ко и где ће организовати ту наставу, а онда ће се родитељи поново изјаснити да ли желе реализацију језика националних мањина на тај начин – објашњава Лужанин, додајући да се тако обезбеђује компетентан наставни кадар и групе које ће бити довољно велике за реализацију наставе.

То је, наводи Лужанин, први пут уведено, а ако школске управе, заједно с Министарством, успеју да нађу добре моделе, прошириће се на средње школе и друге изборне предмете.

Уз изјашњавање о изборним предметима, анкетираће се и родитељски ставови о факултативној настави у току школске 2016/17. године. Министарство ће покушати да организује више ваннаставних активности, попут летњих и зимских школа, радионица за учење страних и језика националне културе појединих мањина. Родитељи ће рећи да ли су за то заинтересовани или нису и, без обзира да ли су припадници националних мањина или не, могу да заокруже да желе факултативну наставу из појединих језика – да њихово дете учи чешки језик са елементима националне културе, на пример.

У плану Министарства је да у складу са интересовањем, заједно са Филолошким факултетом, осмисли учење кроз те активности.

– Ово треба да помогне да се развија интеркултуралност, а идеја нам је да покушамо да кроз факултативне облике наставе подстичемо учење – ово је „пробни балон” за ову врсту наставе. Надам се да ће Министарство, ако идеја успе, од следеће године нудити и друге изборне садржаје кроз факултативну наставу – наводи Лужанин, подвлачећи да факултативна настава треба да буде увод у прелазак на једносменски рад у школама, где год је то могуће.

Она се нада да ће следеће школске године моћи да се распише позив за заинтересоване школе да уђу у програм једносменског рада као пилот- школе, које ће омогућити ђацима да све заврше у школи, и учење и домаће задатке…, и да код куће више ништа не раде. „Тиме ће се вратити оно што смо потпуно изгубили – вршњачко учење”.

О. Николић

АНТРФИЛЕ

ПРОЈЕКТНО ФИНАНСИРАЊЕ

Све што покушавамо није обавезујуће, али нам јако недостаје да видимо мотивисане наставнике који желе да раде и неке додатне активности. Ви чак и по закону имате право да радите 30 посто преко пуне норме. Ако се појаве добри, мотивисани наставници, увек имате могућност да их пројектно финансирате, поготово кроз факултативну наставу. Исто важи и за једносменску школу, додатно ангажовање наставника плаћаће се додатно – објашњава државни секретар Зорана Лужанин.

 

НАЦИ­О­НАЛ­НИ ПРО­СВЕТ­НИ САВЕТ О ИЗМЕ­НИ НАСТАВ­НИХ ПРО­ГРА­МА ИНФОР­МА­ТИ­КЕ

Кли­зни рас­по­ред за посеб­не пред­ме­те

Ако се усво­ји пред­лог о про­ме­ни настав­ног пла­на у дру­гом циклу­су основ­ног обра­зо­ва­ња уво­ђе­њем оба­ве­зног пред­ме­та Инфор­ма­ти­ка и рачу­нар­ство, уме­сто исто­и­ме­ног избор­ног пред­ме­та, и Тех­нич­ко обра­зо­ва­ње уме­сто доса­да­шњег пред­ме­та Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ко обра­зо­ва­ње, завр­ша­ва се деба­та о изме­на­ма која у струч­ној јав­но­сти тра­је пет годи­на

Уко­ли­ко 27. јуна чла­но­ви Наци­о­нал­ног про­свет­ног саве­та подр­же изме­не у наста­ви инфор­ма­ти­ке у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма, уче­ни­ци петог раз­ре­да осмо­лет­ке учи­ће од сеп­тем­бра нови оба­ве­зни пред­мет с фон­дом од 30 часо­ва годи­шње по „кли­зном рас­по­ре­ду”, одно­сно рав­но­мер­но рас­по­ре­ђе­ним дво­ча­си­ма током 15 настав­них неде­ља. Нови пред­мет ће наста­ти издва­ја­њем дела инфор­ма­тич­ких садр­жа­ја из пред­ме­та Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ко обра­зо­ва­ње (ТИО), али и дода­ва­њем мно­гих дру­гих тема и пот­пу­но новим при­сту­пом у сти­ца­њу диги­тал­них ком­пе­тен­ци­ја, ТИО ће наста­ви­ти да посто­ји као посе­бан пред­мет под нази­вом Тех­нич­ко обра­зо­ва­ње, са истим фон­дом часо­ва. И он ће задр­жа­ти ста­тус оба­ве­зног пред­ме­та, с допу­ње­ним, пред­у­зет­нич­ким садр­жа­јем и пове­ћа­ним бро­јем часо­ва прак­тич­ног рада.

Пре­ма речи­ма помоћ­ни­це мини­стра про­све­те Сне­жа­не Мар­ко­вић, и ђаци првог и дру­гог раз­ре­да сред­ње шко­ле тако­ђе ће доби­ти оса­вре­ме­ње­не настав­не садр­жа­је у пред­ме­ту Инфор­ма­ти­ка и рачу­нар­ство, као и уче­ни­ци од првог до четвр­тог основ­не. За учи­те­љи­це је при­пре­мље­но струч­но упут­ство како да теме које раз­ви­ја­ју алго­ри­там­ски начин мишље­ња инте­гри­шу у све настав­не пред­ме­те и на који начин да их нау­че да без­бед­но кори­сте нове тех­но­ло­ги­је.

Ако овај пред­лог доби­је зеле­но све­тло, уки­да се избор­ни пред­мет Инфор­ма­ти­ка и рачу­нар­ство и – завр­ша­ва деба­та о изме­на­ма у наста­ви инфор­ма­тич­ких садр­жа­ја која у струч­ној јав­но­сти тра­је интен­зив­но пет годи­на, с посеб­ном дина­ми­ком послед­њих шест месе­ци.

Ова нови­на, по речи­ма Сне­жа­не Мар­ко­вић, неће ути­ца­ти на број запо­сле­них који пре­да­ју ТИО, одно­сно – неће бити ни отпу­шта­ња ни запо­шља­ва­ња – иако је 180 нор­ми у целој држа­ви вишак у тех­нич­ком обра­зо­ва­њу, јер ће толи­ко недо­ста­ја­ти у инфор­ма­ти­ци. Пода­ци МПНТР кажу да међу ТИО настав­ни­ци­ма има оних који би могли да пре­да­ју инфор­ма­ти­ку, али да су у неким шко­ла­ма пра­ви­ли мало­број­не гру­пе, „што је еко­ном­ски нео­прав­да­но” и „тре­ба­ло би пре­и­спи­та­ти”.

Пред­лог за изме­ну инфор­ма­тич­ких садр­жа­ја рад­не гру­пе Мини­стар­ства про­све­те, којим се заго­ва­ра­ла поде­ла ТИО, одмах је иза­звао него­до­ва­ње пред­мет­них настав­ни­ка и њихо­вих струч­них дру­шта­ва – сви одре­да су од почет­ка сма­тра­ли да овај пред­мет тре­ба да оста­не једин­ствен и с посто­је­ћим фон­дом од два часа недељ­но.

– У сва­ко­днев­ној прак­си виде­ли смо да је наста­ва инфор­ма­ти­ке у основ­ним шко­ла­ма при­лич­но нее­фи­ка­сна, што је потвр­ди­ло и истра­жи­ва­ње Инсти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју. Пода­ци о томе да ђаци из основ­не шко­ле иза­ђу а да се никад нису сре­ли с неким тема­ма из диги­тал­не писме­но­сти и да о неким уче више пута током шко­ло­ва­ња дока­зу­ју да то хит­но тре­ба мења­ти, јер ми, прак­тич­но, гене­ра­ци­је од 70.000 осма­ка пушта­мо да завр­ше шко­лу као диги­тал­но непи­сме­не – обја­шња­ва Сне­жа­на Мар­ко­вић, помоћ­ни­ца мини­стра про­све­те.

Пре­ма њеним речи­ма, сушти­на пред­ло­га рад­не гру­пе Мини­стар­ства про­све­те про­из­ла­зи и из чиње­ни­це да су про­гра­ми који се у ТИО одно­се на инфор­ма­тич­ке садр­жа­је писа­ни 2007. и да их чак, у поје­ди­ним слу­ча­је­ви­ма, пре­да­ју и настав­ни­ци без одго­ва­ра­ју­ћих инфор­ма­тич­ких ком­пе­тен­ци­ја. Тако­ђе, она сма­тра да неки садр­жа­ји не тре­ба да при­па­да­ју тех­нич­ком обра­зо­ва­њу, па ће се издво­ји­ти у посе­бан пред­мет, на кон­цеп­ту­ал­но сас­вим нов начин, а при­ме­ре­но узра­сту. Инфор­ма­тич­ка ком­пе­тен­ци­ја и диги­тал­на писме­ност уче­ни­ка гра­де се кроз синер­ги­ју кори­снич­ког и про­гра­мер­ског, дакле, осим кори­шће­ња апли­ак­ци­ја, уче­ни­ци ће се сре­сти и са осно­ва­ма про­гра­ми­ра­ња већ у основ­ној шко­ли.

То је, каже, јако важно, јер се с тим садр­жа­јем данас уче­ни­ци сусре­ћу тек у тре­ћем раз­ре­ду гим­на­зи­је, „што је јако касно да би сутра били успе­шни ИТ струч­ња­ци”.

Ради се, запра­во, о око 10 одсто инфор­ма­тич­ких садр­жа­ја у ТИО, с тим што део ТИО који се тиче при­ме­не ИКТ у самој тех­ни­ци неће бити издво­јен нити дез­ин­те­гри­сан. Пред­ви­ђе­но је да пред­мет Тех­нич­ко обра­зо­ва­ње доби­је већи број часо­ва прак­тич­ног рада и да се кроз цело гра­ди­во угра­де еле­мен­ти пред­у­зет­ни­штва (било да се ради о бизнис пла­ну, про­јек­ти­ма, мар­ке­тин­гу…). – Важно је да буде више часо­ва прак­тич­ног рада јер су нам сутра потреб­ни инже­ње­ри, али и сто­ла­ри, бра­ва­ри и елек­три­ча­ри… – сма­тра Мар­ко­вић.

Пред­мет Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ко обра­зо­ва­ње задр­жа­ће сву интер­ди­сци­пли­нар­ност, инте­гра­ци­ју и при­ме­ну ИКТ у тех­ни­ци коју има сада, а биће му „оду­зе­те” само теме које се одно­се на кори­шће­ње про­гра­ма за обра­ду тек­ста, пре­зен­та­ци­је, интер­нет и елек­трон­ску пошту.

Пред­мет­ни настав­ни­ци ТИО не ште­де речи кад кри­ти­ку­ју пред­лог о реви­ди­ра­њу настав­ног пла­на и про­гра­ма наста­ве инфор­ма­ти­ке у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма и оспо­ра­ва­ју чак и актив­но­сти које су пра­ти­ле избор, али и начин рада рад­не гру­пе Мини­стар­ства про­све­те. Сво­је комен­та­ре про­фе­сор ТИО Зоран Лап­че­вић је упу­тио и чла­но­ви­ма Наци­о­нал­ног про­свет­ног саве­та, који су у неко­ли­ко навра­та слу­ша­ли пре­зен­та­ци­ју и раз­ло­ге због којих су про­свет­не вла­сти покре­ну­ле цео посту­пак. Послед­њи пут почет­ком јуна.

Лап­че­вић има низ замер­ки, од избо­ра чла­но­ва за рад­ну гру­пу за реви­ди­ра­ње настав­ног пла­на и про­гра­ма ТИО у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма „без јасно иска­за­них кри­те­ри­ју­ма”, „пре­ко дири­го­ва­ног рада у гру­пи, до уна­пред позна­тих закљу­ча­ка и пред­ло­га с који­ма се иде на НПС, у који­ма нису уче­ство­ва­ли настав­ни­ци ТИО због недо­стат­ка кон­струк­тив­не и ква­ли­тет­не сарад­ње”.

Проф. др Сло­бо­дан Попов, пред­сед­ник Цен­тра за раз­вој и при­ме­ну нау­ке, тех­но­ло­ги­је и инфор­ма­ти­ке, аутор уџбе­ни­ка и про­гра­ма за ТИО, тако­ђе се зала­же за о(п)ста­нак једин­стве­ног пред­ме­та, јер „оно што пру­жа наста­ва ТИО за све­стра­ни раз­вој лич­но­сти нијед­но настав­но под­руч­је није у ста­њу да заме­ни”.

– Због тога је основ­но опре­де­ље­ње да се у кон­цеп­ци­ји ТИО задр­жи раз­вој вешти­на и мото­ри­ке, раз­вој тех­нич­ког ства­ра­ла­штва, упо­зна­ва­ње с тех­нич­ким мате­ри­ја­ли­ма и тех­но­ло­ги­јом њихо­ве обра­де, сао­бра­ћај­но вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње, енер­ге­ти­ка и еко­ло­ги­ја, пољо­при­вред­на тех­но­ло­ги­ја, гра­ђе­вин­ска тех­ни­ка, кул­ту­ра ста­но­ва­ња, машин­ство, елек­тро­тех­ни­ка и елек­тро­ни­ка, теле­ко­му­ни­ка­ци­је, робо­ти­ка и инфор­ма­тич­ка тех­но­ло­ги­ја… – набра­ја Попов.

Он дода­је да су у реа­ли­за­ци­ју ТИО утка­ни основ­ни циље­ви и пре­по­ру­ке како да уче­ник уђе у свет тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је, у свет рада и про­из­вод­ње, свет нау­ке и њених зако­на, „да се ство­ре кре­а­тив­ни људи на том пољу раз­ви­ја­њем њихо­ве ства­ра­лач­ке тех­нич­ке кул­ту­ре и начи­на мишље­ња, чиме се допри­но­си раз­во­ју пред­у­зет­ни­штва и дуал­ног обра­зо­ва­ња”.

Међу они­ма који се про­ти­ве раз­два­ја­њу ТИО има и про­фе­со­ра са ста­вом да за то још увек „нису зре­ли усло­ви” и да „сва­ки пред­лог да неки пред­мет буде опште­о­бра­зов­ни може да се при­хва­ти само уз добро обра­зло­же­ње да има опште­о­бра­зов­ну функ­ци­ју”. – Ако то изо­ста­не, не може бити пред­мет који ће се уве­сти у основ­ну и сред­њу шко­лу, па ни на факул­те­те.

Овај пред­лог, по др Попо­ву, није добро осми­шљен и тек кад се то дого­ди, тре­ба да про­ђе још један сте­пе­ник, јав­ну рас­пра­ву, пре него што уђе у рас­по­ред часо­ва.

О. Н.

АНТРФИЛЕИ:

КРЕ­А­ТО­РИ

Истра­жи­ва­ње је пока­за­ло да деца про­во­де и по седам сати днев­но за рачу­на­ром, а то није ни добро ни здра­во, комен­та­ри­ше Сне­жа­на Мар­ко­вић, помоћ­ни­ца мини­стра про­све­те, нагла­ша­ва­ју­ћи да зато што рани­је тре­ба ство­ри­ти нави­ку о томе како да без­бед­но кори­сте рачу­нар, таблет или паметни телефон, али и да „их нау­чи­мо да бар део тих сати иско­ри­сте за уче­ње, а не само за игра­ње”.

Уче­ни­ци не зна­ју како да уче помо­ћу рачу­на­ра и зато је иде­ја да се та ситу­а­ци­ја пре­о­кре­не, да буду више кре­а­то­ри, а мање кон­зу­мен­ти, под­вла­чи саго­вор­ни­ца „Про­свет­ног пре­гле­да”.

ДОСТУП­НОСТ И ОПРЕ­МА

Про­фе­сор ТИО Зоран Лап­че­вић мисли да су резул­та­ти истра­жи­ва­ња Инсти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју о диги­тал­ним ком­пе­тен­ци­ја­ма уче­ни­ка диску­та­бил­ни, јер „у усло­ви­ма у којим настав­ни­ци ТИО раде, веза­но за опре­мље­ност њихо­вих каби­не­та, изли­шно је дока­зи­ва­ти да су диги­тал­не ком­пе­тен­ци­је уче­ни­ка на висо­ком нивоу”.

– Тре­ба зна­ти да Нор­ма­тив опре­ме и настав­них сред­ста­ва дати­ра још из 1987. годи­не, када се ком­пју­те­ри и не спо­ми­њу. Диги­тал­не учи­о­ни­це не функ­ци­о­ни­шу или су недо­ступ­не настав­ни­ци­ма ТИО. Тако ово истра­жи­ва­ње може да се поре­ди са зах­те­вом муви да лети, а прет­ход­но сте јој поки­да­ли кри­ла – каже Лап­че­вић.

 

НАША ТЕМА: ПРИПРЕМА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

ПРЕД ПРВИ ЧАС

Вели­ка радост и стреп­ња

Пола­зак у шко­лу је први вели­ки корак на путу ка зре­ло­сти, онај у којем се потвр­ђу­је сав труд, али и пажња и љубав који су до тог тре­нут­ка уло­же­ни у вас­пи­та­ње мали­ша­на

Сва­ко од нас се сећа свог пола­ска у шко­лу. Неко­ме је то пове­за­но с при­јат­ним, неко­ме с непри­јат­ним осе­ћа­њи­ма, али сва­ка­ко је било вео­ма упе­ча­тљи­во. Меша­ју се ту оче­ки­ва­ња, стра­хо­ви, неиз­ве­сност и мно­штво нових ути­са­ка, које на први мах не зна­мо ни где да сме­сти­мо.

Какви смо били у шко­ли, како су нас виде­ли наши дру­го­ви и како смо про­це­њи­ва­ни, као успе­шни или неу­спе­шни, умно­го­ме је обе­ле­жи­ло наше касни­је избо­ре и оче­ки­ва­ња.

Наи­ме, пола­зак дете­та у шко­лу део је про­це­са одра­ста­ња, али и дога­ђај који децу и роди­те­ље исто­вре­ме­но весе­ли и пла­ши. Први ути­сак и иску­ства која дете стек­не при пола­ску у први раз­ред изу­зет­но су важни. При­том је битан и став роди­те­ља пре­ма шко­ли јер се он пре­но­си на дете. Пози­ти­ван став роди­те­ља допри­не­ће томе да дете у шко­лу кре­не радо­сно и без стра­ха. При упи­су у основ­ну шко­лу тим струч­ња­ка, сачи­њен од педа­го­га, пси­хо­ло­га, лого­пе­да и лека­ра, про­ве­ра­ва дете­то­ву пси­хо­фи­зич­ку зре­лост за шко­лу, одно­сно њего­ву физич­ку, инте­лек­ту­ал­ну, емо­ци­о­нал­ну и соци­јал­ну зре­лост. Пола­зак у први раз­ред основ­не шко­ле велик је дога­ђај за целу поро­ди­цу. У првом реду за буду­ћег ђака, али и њего­ве роди­те­ље и чла­но­ве шире поро­ди­це. На неки начин то је први вели­ки корак на путу ка зре­ло­сти, онај у којем се потвр­ђу­је сав труд, али и пажња и љубав који су до тог тре­нут­ка уло­же­ни у вас­пи­та­ње мали­ша­на. Дете мора да се при­ла­го­ди новим пра­ви­ли­ма пона­ша­ња, да седи на јед­ном месту дуже вре­ме, пра­ти актив­ност до кра­ја, да дође на поче­так наста­ве, а њего­ва спо­соб­ност уче­ња и извр­ша­ва­ња зада­та­ка стал­но се про­це­њу­је. Тако­ђе, то је прва про­ве­ра дете­то­вих соци­јал­них, емо­ци­о­нал­них, инте­лек­ту­ал­них и дру­гих спо­соб­но­сти. Од тих првих дана шко­ло­ва­ња у зна­чај­ној мери зави­си успе­шност и њего­вог даљег напре­до­ва­ња, па га може­мо сма­тра­ти пре­суд­ним тре­нут­ком за будућ­ност.

У пери­о­ду пред пола­зак у шко­лу јавља­ју се и број­ни стра­хо­ви, понај­ви­ше роди­тељ­ски, који се лако пре­но­се на дете, с вели­ком могућ­но­шћу да упра­во то поква­ри дане при­пре­ма и пола­ска у шко­лу који би, запра­во, тре­ба­ло да буду вели­ка радост за целу поро­ди­цу.

ПРЕ­ЛА­ЗАК ИЗ ГРУ­ПЕ У РАЗ­РЕД

Дисци­пли­на, како то тешко зву­чи

Позна­та је чиње­ни­ца да је атмос­фе­ра у врти­ћу мање фор­мал­на и опу­ште­ни­ја него у шко­ли, поред тога, про­грам првог раз­ре­да основ­не шко­ле је оби­ман и зах­те­ван, а њего­ва реа­ли­за­ци­ја не трпи одла­га­ње

Таман што су се нави­кли, ухо­да­ли у пред­школ­ски свет, кре­ће нова, зна­чај­на, виша фаза у живо­ту мали­ша­на – пола­зак у шко­лу. Нај­ва­жни­ју уло­гу у при­пре­ми дете­та за шко­лу, поред пред­школ­ске уста­но­ве, има­ју сами роди­те­љи. Када је у пита­њу пред­школ­ска уста­но­ва, при­пре­ме деце за пола­зак у шко­лу је план­ска и систе­мат­ска. То и јесте један од основ­них зада­та­ка врти­ћа, у који је укљу­чен читав вас­пит­но-обра­зов­ни тим. У врти­ћи­ма се при­пре­ме одви­ја­ју у раз­ли­чи­том тра­ја­њу и на раз­ли­чи­те начи­не, и то што кроз општу, што кроз посеб­ну при­пре­му мали­ша­на за пола­зак у шко­лу.

Нека деца су у обда­ни­шту више годи­на, нека у њему бора­ве само годи­ну дана пред пола­зак у први раз­ред. Мали­ша­ни се кроз читав пред­школ­ски пери­од интен­зив­но раз­ви­ја­ју и фор­ми­ра­ју раз­ли­чи­те нави­ке, сти­чу раз­ли­чи­те спо­соб­но­сти, иску­ства, зна­ња и вешти­не које су нео­п­ход­не за што бољу адап­та­ци­ју на нoве ситу­а­ци­је и окру­же­ње као што је и шко­ла. О томе који су нај­бо­љи начи­ни да се мали­ша­ни „нај­бе­збол­ни­је” при­пре­ме за пре­ла­зак из врти­ћа у шко­лу и како им обја­сни­ти раз­ли­ке изме­ђу „мале” и „вели­ке” шко­ле потра­жи­ли смо одго­вор од Неве­не Сту­ден, пси­хо­ло­га с више­го­ди­шњим иску­ством у раду с пред­школ­ци­ма.

– Јед­на од основ­них функ­ци­ја при­пре­ма­ња деце за шко­лу је да пре­ла­зак из јед­не инсти­ту­ци­је у дру­гу учи­ни што непри­мет­ни­јим. При­ли­ком при­пре­ма­ња мали­ша­на за шко­лу, дакле за функ­ци­ју уче­ни­ка, која није ни уро­ђе­на, нити код њега посто­је моти­ви за шко­ло­ва­ње који нису нау­че­ни, тре­ба има­ти у виду да оно може бити само у скло­пу општег при­пре­ма­ња за живот.

– Поред инте­лек­ту­ал­не при­пре­ме деце за пола­зак у шко­лу, у врти­ћи­ма се спро­во­ди и физич­ка, морал­на, социо-емо­ци­о­нал­на и моти­ва­ци­о­на при­пре­ма. То зна­чи да је од сти­ца­ња одре­ђе­ног кван­ту­ма зна­ња још важни­је оја­ча­ти физич­ко и мен­тал­но здра­вље деце, како би била спрем­на за напо­ре који их чека­ју у шко­ли, морал­но их вас­пи­та­ти, што под­ра­зу­ме­ва усво­је­ност одго­ва­ра­ју­ћих нор­ми и пра­ви­ла пона­ша­ња, спрем­ност за сарад­њу и кому­ни­ка­ци­ју, као и раз­ви­ја­ти њихо­ве инте­лек­ту­ал­не потен­ци­ја­ле, радо­зна­лост, отво­ре­ност пре­ма иску­ству, кре­а­тив­ност… Овде је реч о општој при­пре­ми деце за шко­лу, чији је сми­сао при­пре­ма­ње за живот и рад, а самим тим и оспо­со­бља­ва­ње за даљи раз­вој и обра­зо­ва­ње – каже Неве­на Сту­ден.

За роди­те­ље је важна инфор­ма­ци­ја, како би помо­гли и раз­у­ме­ли сво­је мали­ша­не који кре­ћу у шко­лу, да изме­ђу врти­ћа и шко­ле посто­је зна­чај­не раз­ли­ке. Позна­та је чиње­ни­ца да је атмос­фе­ра у врти­ћу мање фор­мал­на и опу­ште­ни­ја. Поред тога, про­грам првог раз­ре­да основ­не шко­ле је оби­ман и зах­те­ван, а њего­ва реа­ли­за­ци­је не трпи одла­га­ње. Уз све то јавља­ју се и бит­не раз­ли­ке међу учи­те­љи­ма у погле­ду схва­та­ња какав тре­ба да буде њихов однос пре­ма деци, шта је дисци­пли­на, како се одно­си­ти пре­ма деч­јим ини­ци­ја­ти­ва­ма, поку­ша­ји­ма да неке обли­ке пона­ша­ња на које су нави­кла у врти­ћу пре­не­су у шко­лу и слич­но.

Мали­шан у шко­ли има знат­но мање при­ли­ке да одлу­чу­је о сво­јим актив­но­сти­ма у току дана, буду­ћи да нај­ве­ћи део вре­ме­на зау­зи­ма­ју часо­ви, чији садр­жај и циље­ве одре­ђу­је учи­тељ. По пра­ви­лу, ђаци прва­ци има­ју мањих или већих про­бле­ма с јези­ком који се кори­сти у шко­ли. Нека деца први пут дожи­вља­ва­ју ситу­а­ци­је у који­ма им се неко не обра­ћа лич­но, него чита­вом оде­ље­њу. Осим тога, у шко­ли се мање кори­сте гесто­ви и ситу­а­ци­о­на кому­ни­ка­ци­ја него у врти­ћу и у сва­ко­днев­ном живо­ту, а тер­ми­но­ло­ги­ја је апстракт­ни­ја.

– Мно­га деца има­ју тешко­ћа у изра­жа­ва­њу сво­јих жеља и потре­ба, али и пра­ће­њу упут­ста­ва и раз­у­ме­ва­њу инфор­ма­ци­ја које дола­зе од учи­те­ља. Због тога тре­ба, коли­ко се може, ускла­ди­ти тер­ми­но­ло­ги­ју коју кори­сте вас­пи­та­чи и учи­те­љи. Реци­мо, не нази­ва­ти све­ску на ква­дра­ти­ће – све­ска на „коц­ке”, ради­је упо­тре­би­ти израз „висо­ко дрво” него „вели­ко дрво”… Нај­ви­ше дис­кон­ти­ну­и­те­та изме­ђу врти­ћа и шко­ле се, изгле­да, јавља у погле­ду дисци­пли­не и пра­ви­ла пона­ша­ња уоп­ште. Мно­ги поступ­ци који су пред­школ­ској деци дозво­ље­ни пред­ста­вља­ју дисци­плин­ски пре­кр­шај у шко­ли. Дете се обра­ћа вас­пи­та­чу са „ти”, у току актив­но­сти уста­је када заже­ли, може да одби­је уче­шће у некој актив­но­сти или да је пре­ки­не кад му доса­ди, што у шко­ли није дозво­ље­но. Оту­да про­из­ла­зи реше­ње да дисци­пли­на у при­прем­ним гру­па­ма, наро­чи­то у дру­гом полу­го­ди­шту, поста­не слич­ни­ја школ­ској, али и да учи­те­љи првог раз­ре­да буду толе­рант­ни­ји. Осе­ћа­ју неси­гур­но­сти дете­та које пола­зи у шко­лу допри­но­се вели­ке раз­ли­ке изме­ђу обје­ка­та, енте­ри­је­ра и екс­те­ри­је­ра врти­ћа, на које је дете нави­кло, и шко­ле – сма­тра Неве­на Сту­ден.

Учи­о­ни­це, школ­ске клу­пе, дугач­ки ход­ни­ци испу­ње­ни ста­ри­јом децом која вичу и трче могу бити застра­шу­ју­ћи за ђака прва­ка. Поне­кад је школ­ско дво­ри­ште оно што нај­ви­ше застра­ши ђака прва­ка. Због све­га ово­га нужна је ускла­ђе­ност изме­ђу две­ју исти­ту­ци­ја – шко­ле и врти­ћа. Ова ускла­ђе­ност и пове­за­ност не тре­ба да се пости­же тако што ће вртић личи­ти на шко­лу, било про­грам­ски, орга­ни­за­ци­о­но или по начи­ну рада, већ сва­ка од ових инсти­ту­ци­ја тре­ба да задр­жи и раз­ви­ја сво­је спа­ци­фич­но­сти.

Неве­на Сту­ден нагла­ша­ва да пред­школ­ско вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње не може бити јед­но­став­но про­ши­ри­ва­ње основ­ног шко­ло­ва­ња на ниже узра­сте, јер се одно­си на спе­ци­фи­чан раз­вој­ни ста­ди­јум и има соп­стве­не садр­жа­је, мето­де и орга­ни­за­ци­ју вас­пит­но-обра­зов­ног рада.

Запра­во, про­гра­ми врти­ћа и шко­ле тре­ба да пред­ста­вља­ју кон­ти­ну­и­ра­ну цели­ну, али с бит­но раз­ли­чи­тим акцен­ти­ма. Про­грам пред­школ­ске уста­но­ве ника­ко не сме бити схва­ћен као шко­ла у малом, суже­ни и оси­ро­ма­ше­ни про­грам основ­не шко­ле. Кон­ти­ну­и­тет који мора да посто­ји изме­ђу врти­ћа и шко­ле тре­ба да пред­ста­вља спе­ци­фич­ну пове­за­ност изме­ђу два ступ­ња систе­ма вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња, захва­љу­ју­ћи којем, при пре­ла­зу с јед­ног на дру­ги, не дола­зи до пре­ки­да, него се на новом ступ­њу чува­ју постиг­ну­ћа прет­ход­ног – каже пси­хо­лог Неве­на Сту­ден.

АНТРФИЛЕИ:

ПРЕ­У­ЗИ­МА­ЊЕ ОДГО­ВОР­НО­СТИ

Наша саго­вор­ни­ца ука­зу­је да су неки учи­те­љи пред­у­сре­тљи­ви­ји и уоп­ште либе­рал­ни­ји, док су дру­ги стро­жи, што добрим делом зави­си од скло­па лич­но­сти. Посеб­но тре­ба узе­ти у обзир чиње­ни­цу да зах­те­ви које школ­ски живот поста­вља пред ђака прва­ка тра­же од њега да испо­љи знат­но више само­стал­но­сти, спрем­но­сти да одлу­чу­је и пре­у­зи­ма одго­вор­ност за сво­је одлу­ке него што је то било у врти­ћу. То се наро­чи­то одно­си на свла­че­ње и обла­че­ње, бри­гу о сво­јим ства­ри­ма, узи­ма­ње ужи­не, актив­но­сти за вре­ме школ­ских одмо­ра…

СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НА ПРИ­ПРЕ­МА

За раз­ли­ку од опште, у при­прем­ној гру­пи деч­јег врти­ћа оба­вља се и посеб­на, спе­ци­јал­на, при­пре­ма деце за пола­зак у шко­лу. Реч је настав­ним садр­жа­ји­ма који пред­ста­вља­ју кич­му настав­ног про­гра­ма у првом раз­ре­ду основ­не шко­ле – опи­сме­ња­ва­ње и мате­ма­ти­ка, уз кључ­не пој­мо­ве о при­ро­ди и дру­штву. У ову при­пре­му спа­да­ју, реци­мо, уче­ње деце да раз­ли­ку­ју боје, обли­ке и коли­чи­ну пред­ме­та, посеб­не вежбе сит­них миши­ћа шаке и коор­ди­на­ци­ју ока и руке, руко­ва­ње олов­ком, као при­пре­ма за писа­ње… Бит­но је иста­ћи да је ова при­пре­ма занат­но ужа од опште при­пре­ме и не може јој прет­хо­ди­ти, нити је заме­ни­ти.

Тему припремила Споменка Радовановић

ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ

 

МАРТИН ХАЈДЕГЕР: ПРОБЛЕМ СМИСЛА И ИСТИНЕ БИЋА

Критика западноевропске метафизике

Да ли ће једна филозофија бити јасна ученицима средњих школа, почетницима у филозофији, зависи, пре свега, од начина на који је професор тумачи. У овом прилогу је описан један експериментални час који је реализован у виду сценарија

У Гимназији „Светозар Марковић” у Суботици, у одељењу 41, одржан је огледни час филозофије у корелацији са српским језиком и књижевношћу, на коме је реализована наставна јединица која се односи на Хајдегерову фундаменталну онтологију под насловом „Проблем смисла и истине бића”.

Да ли ће једна филозофија бити јасна ученицима средњих школа, почетницима у филозофији, зависи, пре свега, од начина на који је професор тумачи. Тешко ра-зумљиве филозофске реченице се морају поједноставити, прилагодити могућностима и интересовањима ученика, али притом се ништа не сме скрнавити.

У продужетку овог текста следи опис једног експерименталног часа који је реализован на другачији начин. Да би се постепено ушло у замршене сфере онтологије, час је започео читањем Хелдерлинових стихова.

Циљеви овог наставног часа су – образовни: увиђање да Хајдегерова фундаментална онтологија не објашњава оно што се објаснити не може (Биће се скрива док се открива у бивствујућем), него се пита о смислу и истини бића, расветљава и разумева истина бића; увидети да је време истина бића и смисао бића, тј. да је време основа на којој човек разуме своје постојање и да зато прихватање вечности спречава човека да открије смисао аутентичне, праве егзистенције; васпитни циљ – развијање активности и самосталности ученика, развијање критичког мишљења, ерудиције, љубави према филозофији и поезији; функционални – увиђање да ће Хајдегерово схватање поезије прихватити они критичари, уметници и реципијенти који сматрају да је оно мисаоно, идејно у песми важније од естетског.

Уводни део часа

Час започиње читањем Хелдерлинових стихова: Близ је/И тешко докучив Бог./Али где постоји опасност/Расте и оно спасоносно.

Неки ученици препознају да су то Хелдерлинови или Рилкеови стихови, које је Хајдегер највише ценио, стихови из поеме „Патнос”.

Професор: Како разумете следећу Хајдегерову реченицу: „Рилкеова поезија по рангу и месту у историји Бића заостаје за Хелдерлиновом”? На основу чега Мартин Хајдегер вреднује поезију једног песника?

Ученик: Вероватно на основу тога да ли у стиховима тог песника препознаје своју филозофију.

Професор: Ако се Хелдерлин узме као критеријум, онда се мора порећи вредност многих песничких остварења, што је Хајдегер и учинио.

Естетски култивисан љубитељ поезије, човек високог естетског сензибилитета, вреднује песму једног песника по томе у којој мери је у стиховима те песме остварена естетска вредност, а да ли је остварена и ако јесте, у којој мери, то може само осетити, али не може другима објаснити, показати, нити доказати. Међутим, Хајдегер не вреднује поезију по естетској вредности, већ по томе да ли стихови једног песника промовишу метафизичко или не-метафизичко мишљење, тј. његову филозофију.

Главни део часа

Следи питање наставника како би проверио шта ученици знају о Мартину Хајдегеру и његовој филозофији и које то две различите епохе у историји онтолошке мисли Хајдегер разликује.

Ученик: Хајдегер у историји онтолошке мисли разликује пресократску онтологију (која кулминира код Парменида) и метафизи-чку епоху која започиње Платоновом теоријом идеја, а завршава се Ничеовом критиком метафизике.

Професор: Шта је Ничеова филозофија за Хајдегера?

Ученик: Завршетак западноевропске метафизике.

Професор: Зашто Хајдегер критикује западноевропску
метафизику?

Ученик: Зато што је целокупна западноевропска метафизика, укључујући и Ничеову филозофију, заборав смисла и истине бића.

Професор: Хајдегер критикује западноевропску метафизику зато што се бавила површним слојем бића, а запоставила је корен бића (das Sein). По Хајдегеру, биће (das Sein) и бивствујуће (das Seiende) се, метафорички речено, односе као корен и стабло бића. Корен не видимо, он је за нас тајна, али он нам омогућава оно што сада није, а може већ сутра да буде, рецимо нека младица.

Заблуда старих метафизичара, по Хајдегеру, у томе је што су сматрали да се биће може објаснити набрајањем његових атрибута као делова који припадају нечему што је по себи заокружено. Атрибути које су традиционални метафизичари приписивали бићу односе се на бивствујуће, сликовито речено – на стабло и гране, а не на сам корен бића (das Sein). Категоријама традиционалне логике не може се захватити корен бића, не може се рећи: „биће је…то и то…”, јер свако такво одређење истовремено га негира у свој његовој свеобухватности.

Дакле, категоријама традиционалне логике не може се објаснити биће (das Sein), већ само бивствујуће (das Seiende).

Професор: Зашто метафизика не доспева до корена бића?

Ученик: Метафизика не доспева до корена бића због појмовног апарата и методе којом се служи. Метафизика се користи методом постваривања којом настоји да испод, иза или изнад појавних чулних ствари открије неку вечиту и непроменљиву ствар као њихову суштину или супстанцију. То је разлог што метафизика не доспева до корена бића, не доспева до разумевања бића.

Професор: Хајдегерова фундаментална онтологија не објашњава оно што се објаснити не може (Биће се скрива док се открива у бивствујућем), него расветљава и разумева истину бића. Фундаментална онтологија поставља питање над питањима, питање које је пало у заборав, питање о смислу бића. Да би се одговорило о смислу бића, мора се прво одговорити о смислу ту-бића. Шта Хајдегер означава термином ту-биће?

Ученик: Овим термином Хајдегер означава начин постојања човека. Начин постојања неког предмета се разликује од начина постојања човека. Свест о тој разлици назива се онтолошком разликом. Међутим, метафизика је изгубила из вида свест о онтолошкој разлици. Другачије речено, изгубила је из вида посебност људског начина постојања, а тиме и изворни смисао бића. Посебности људске егзистенције одговарају и посебни појмови које Хајдегер назива егзистенцијалима. Карактеристике ту-бића Хајдегер назива егзистенцијалима, а карактеристике свих осталих бића, тј. бивствујућих, назива категоријалима.

Професор: Шта је циљ Хајдегерове фундаменталне онтологије?

Ученик: Циљ фундаменталне онтологије је у томе да полазећи од свакодневног живота (од фактицитета) развије значење егзистенцијала и помоћу њих открије смисао аутентичне, праве егзистенције.

Професор: Шта аутентичност подразумева?

Ученик: Аутентичност подразумева прихватање и разумевање смрти као најдубљег и највластитијег одређења човека. Зато Хајдегер одређује човека као биће ка смрти. Суочавање човека са смрћу открива човека као слободно, али коначно, пролазно, историјско биће, које егзистира у коначном времену. Време је основа на којој човек разуме своје постојање. По Хајдегеру основни облик испољавања бића није распростртост, просторност, појавност, предметност, већ време. Хајдегер каже да „пројекат смисла бића може бити дат само у хоризонту времена”. Време је „истина бића” и „бит бића”.

Професор: Дакле, за Хајдегера време је смисао бића. Време је основа на којој човек разуме своје постојање. Суштина људског бића је у томе да је оно биће-ка-смрти. Свест о коначности нашег живота нас опомиње да време које нам стоји на располгању узмемо чврсто у своје руке и живимо сада и ту, а не да очекујемо царство небеско које нам нуде религије. Прихватање вечности спречава човека да открије смисао аутентичне, праве егзистенције.

Професор: Човек је једино бивствујуће међу бивствујућим које егзистира; камен, цвет итд. постоје, али не егзистирају јер немају свест о себи. Човек је једино бивствујуће које се пита за свој корен и корен свих осталих ствари, једино бивствујуће које је забринуто за биће, које се пита о смислу бића. Биће је најнепосредније присутно у егзистенцији човека и то у његовим најтемељнијим формама, у истини филозофије и лепоти песништва. Другачије речено, за Хајдегера филозофија и уметност су најтемељније форме откривања истине бића. Када је реч о уметности, по Хајдегеру суштина уметности је „себе-у-дело постављање истине бића”. Другачије речено, суштина лепог је да кроз бивствујуће указује на биће. Хајдегер каже: „Лепота је наиме начин постојања истине.” „То значи да лепота и истина, уметност и мисао иду заједно, извиру из истог извора, из бића. Филозофија и уметност, мисао и поезија, истина и лепота су упућене једна на другу, али се сасвим не поклапају. Песник и мислилац „станују један близу другога, али на различитим брдима”. Хајдегер каже да је „језик кућа бића, а човек станује у тој кући”.

Професор: Која се идеја развила из Хајдегеровог става да је „језик кућа бића”, а да „човек станује у тој кући”?

Ученик: Из овога се развила идеја да је поезија најаутентичнији израз тајне бића.

Професор: Када је реч о Хајдегеровом схватању поезије, већ је речено да овај филозоф високо вреднује Хелдерлина и Рилкеа. Не зато што је у делима ових песника естетска вредност уграђена боље и потпуније него у делима других уметника, него зато што у њима препознаје биће, ту-биће, зато што су стихови ова два немачка песника парафраза његове филозофије. Дакле, погрешно је рећи да је Хајдегер Хелдерлина ставио на врх поетске топ листе зато што су стихови ових песника лепши од стихова других песника у историји песништва.

Професор: Да ли је за Хајдегера лепо исто што и суштина
уметности?

Ученик: За Хајдегера лепо није исто што и суштина уметности. Оно суштинско у уметности је везано за биће, а лепо је начин постојања истине бића. Зато Хајдегер негира естетику као метафизичко мишљење
уметности.

Професор: Ако је уметност „начин дешавања истине”, како, онда, Хајдегер приступа уметности?

Ученик: Гносеолошки.

Професор: Ко је пре Хајдегера приступао уметности гносеолошки? Ко је сматрао да је задатак уметности да открије истину у форми чулног уметничког уобличења ?

Ученик: Хегел.

Професор: За Хајдегера није важан доживљај уметности, доживљај уметничког дела, нити тумачење дела, а ни уметник. Уметник је проход, проход бића. Уметник као проход бића себе као личност, као субјект самопоништава да би кроз своје дело пропустио истину бића. Тај став да је уметник проход може се тумачити теолошки: Биће је Бог који приводи уметника екстатичком стању, надахнућу, заносу, и при томе га узима као пророка преко кога људима са-општава своју истину. Оваква интерпретација Хајдегера, свакако, подсећа на оно што је Платон о песнику писао у Ијону.

Професор: Да се подсетимо, шта је Платон о песнику писао у Ијону?

Ученик: Платон у Ијону каже да лепе песме нису људске ни људско дело, него божанске и божанско дело и да песници нису ништа друго до тумачи богова, и то сваки у власти оног бога који га је изабрао за своје оруђе. Дакле, за Платона, песник је оруђе, средство преко кога говори Бог, преко кога саопштава људима најскривеније истине.

Професор: Жан Пол Сартр је својевремено Хајдегера и себе сврставао у атеистичке егзистенцијалисте, међутим, Валтер Бимел сматра да Хајдегеров појам бића није ништа друго до нова форма божанског. Дакле, биће је бог. У прилог Бимеловог става иде и чињеница да је Хајдегер у последњем интервјуу „Шпиглу” рекао: „Само нас Бог може спасити” и на тај начин демантовао укорењено мишљење да је био атеиста.

Завршни део часа

Професор: Хајдегер у Анаксимандровом фрагменту каже: „Мишљење је певање, и то не само врста песништва у смислу поезије и песме. Мишљење је изворни начин певања. У мишљењу језик најпре долази до језика, то јест долази у своју суштину. Мишљење значи диктат истине бића. Оно је изворно dictare. Мишљење је песништво које претходи свакој поезији, али и песничком у уметности, пошто уметност своје дело обликује у области језика. Свако певање у том ширем и ужем смислу поетскога јесте у својој основи мишљење. Поетизујућа суштина мишљења чува владање истине бића.” Судећи на основу овог текста, шта је поезија за Хајдегера?

Ученик: Поезија је у својој основи мишљење.

Професор: Да ли, по вашем мишљењу, поезија треба да буде израз мишљења? Шта је у поезији најважније?

Ученик: Лепо, тј. естетско.

Професор: Да ли је за вас лепо исто што и суштинско у
уметности?

Ученик: Да.

Професор: А за Хајдегера?

Ученик: Лепо је начин постојања истине бића.

Драган Крстић, професор филозофије

Гимназија ,,Светозар Марковић”, Суботица

АНТРФИЛЕ:

ПОЈЕДНОСТАВЉЕНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

За наставну јединицу ,,Проблем смисла и истине бића” ученици су неколико дана пре реализације добили текст поједностављене интерпретације Хајдегерове филозофије, на основу кога су се припремали за дијалог с предметним професором, који је требало да доведе по проширеног знања и разумевања филозофије Мартина Хајдегера. Овакав начин рада омогућава професору да приликом реализације нове наставне јединице сагледа шта ученици стварно схватају и прошири им знања тамо где је то стварно могуће.

ХАЈДЕГЕР У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

Како предавати Хајдегерову филозофију у средњој школи? Ово питање не постављају само професори почетници већ и они с богатим искуством. Неки сматрају да је немогуће испредавати Хајдегера а да то излагање буде јасно и разговетно просечном гимназијалцу и другом средњошколцу. Међутим, такво образложење се не може прихватити, јер оно што важи за Хајдегера важи и за, рецимо, Фихтеа, Хегела…

ФИЛОЗОФИЈА ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ

Мартин Хајдегер (1889–1976) један је од највећих филозофа 20. века, представник филозофије егзистенције. Био је непосредни ученик Едмунда Хусерла и наследник његове катедре на универзитету у Фрајбургу. Стварајући животно дело „Биће и време” Хајдегер је узео у обзир Хусерлову трансценденталну феноменологију као науку о чистој свести у којој се откривају универзални чисти феномени. Полазећи од једног таквог универзалног чистог феномена као што је егзистенција (подстицај је добио од Кјеркегора), Хајдегер је створио егзистенцијалну онтологију, коју назива фундаменталном онтологијом и схвата је као деструкцију целокупне западноевропске филозофије схваћене као метафизике.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn