ГЛОБАЛНО ОБРАЗОВНО СВЕТСКО ПРИЗНАЊЕ

Учитељска Нобелова награда додељена други пут

Учитељски рад има немерљив значај и утицај за живот појединца и друштво у целини. Упркос томе, учитељска професија у највећем делу света није престижно занимање које привлачи младе људе – недовољно се поштује и недовољно је плаћено. Полазећи управо од те чињенице, која је истовремено и централни проблем кад је реч о привлачењу и задржавању учитељског кадра готово свуда у свету, мултинационална Варки фондација (Varkey Foundation), глобално посвећена унапређењу образовања, одлучила је да покуша да то промени. У намери да истакнутим светским едукаторима ода највеће признање, установила је Глобалну учитељску награду (Global Teacher Prize), коју додељује од прошле године, а која се већ сматра Нобеловом наградом најбољем учитељу. Ове године милион долара вредна награда додељена је половином марта, на Образовном форуму у Дубаију, палестинској учитељици Ханан Ал-Хруб. Она је била једини кандидат с Блиског истока који се нашао међу десет финалиста, а од осам стотина кандидата предложених у 148 земаља.

Победника је изабрала Академија сачињена од најистакнутијих учитеља и наставника, образовних стручњака, коментатора, новинара, јавних функционера, директора компанија и научника из целог света. Међу њима су истакнуте и познате личности као што су амерички
филмски оскаровац Кевин Спејси и светски познати економиста Џефри Сакс, иначе специјални саветник у Уједињеним нацијама. Финалисте је најавио славни енглески физичар Стивен Хокинг, а награду је доделио папа Фрањо путем видео поруке у којој је рекао да је „саставни део образовања научити децу како да се играју, јер игра је део социјализације и учења животне радости”. Тим поводом огласио се и генерални секретар УН Бан Ки-Мун: „Поздрављам покретање Глобалне учитељ-
ске награде, која препознаје вредност те професије. Ова награда је паралела мојој Иницијативи за глобално образовање, коју сам покренуо 2012. године, с циљем да започне грађење светског покрета за унапређење квалитета образовања и подстицање глобалног држављанства.” Бивши амерички председник Бил Клинтон, садашњи потпредседник Џо Бајден, као и британски принц Вилијам послали су поздравне видео-поруке, а владар Уједињених Арапских Емирата шеик Мухамед ибн Рашид ел Мактум, иначе покровитељ награде, лично је присуствовао додели. Свечаност је била и гламурозна, будући да су јој присуствовале бројне звезде из Холивуда и индијског Боливуда.

„Варки фондација верује да свако дете заслужује живо и стимулативно школско окружење које буди и подржава његов пуни потенцијал. Сматрамо да је за постизање тог циља најбитнија страст и квалитет учитеља и зато настојимо да подижемо глобалне наставне капацитете и бацимо семе изврсности и иновативности из кога ће нићи следећа генерација едукатора. Установили смо и ову награду да скрене пажњу на огроман рад учитеља широм света. Откривајући на хиљаде прича јунака који су променили животе многих младих људи, награда ће, надамо се, инспирисати и привући младе учитеље”, истиче се у прес-материјалу понуђеном на веб-сајту Фондације. Као критеријуми за избор учитеља године наводе се примена иновативних и ефикасних наставних метода, видљиви резултати ђачког учења, преношење вредно-сти које ће младе учинити будућим грађанима света, залагање за учитељску професију и у широј заједници, као и охрабривање младих да се баве овим занимањем.

Овогодишња добитница награде Ханан Ал-Хруб наставница је у средњој школи „Самиха Калил”, државној школи у Рамали, и њена животна прича саставни је део и мотивација за изузетна постигнућа у образовању младих. И њено двоје деце је, наиме, међу многом другом палестинском децом, било трауматизовано једним инцидентом ратног насиља коме су присуствовала враћајући се из школе. Ханан је сматрала да њена деца у школи нису добила потребну психосоцијалну подршку да се носе с том траумом те да је то утицало на њихов школски учинак. Подстакнута тим искуством, окренула се учитељској професији да би лично могла да помогне другој деци која су била сведоци или су и сама била изложена насиљу. Медији који су известили о награди преносе да је „рад госпође Хруб отелотворење посвећености миру, разумевању и решавању сукоба”. „Она непрестано наглашава и од свих тражи сарадњу, поверење, грађење добрих односа и поштовање сваког појединца. Поред академских постигнућа, њен рад је довео и до значајног пада насилничког понашања у школама у којима је то била честа појава.” У образложењу награде се додаје да су њени напори учитеља имали видан утицај – данас њен приступ и методологију примењују и бројне колеге, с такође евидентним резултатима, у школама у којима раде. Своје професионално искуство добитница награде дели с колегама на образовним семинарима и конференцијама и о томе је написала књигу „Играмо се и учимо”.

Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕИ:

СТАТУСНИ ИНДЕКС

Глобална учитељска награда је део дугогодишње посвећености Варки фондације побољшању положаја наставника. У новембру 2013. Фондација је објавила Глобални учитељски статусни индекс, као први покушај да се упореди статус наставника у 21 земљи. Истраживање је показало значајне статусне разлике, од земље до земље, као и чињеницу да у већини земаља између трећине и половине родитеља неће охрабривати своју децу да одаберу професију учитељ. У Великој Британији, на пример, на питање која професија има статус сличан учитељској, већина анкетираних је навела медицинске сестре и социјалне раднике, а само пет одсто је учитеље упоредило с лекарима. Такође, само 21 одсто анкетираних сматра да ученици поштују своје наставнике.

МИЛИОН ДОЛАРА

Добитнику Глобалне учитељске награде припада и новчана награда од милион долара. Према пропозицијама, та сума се добитнику исплаћује у једнаким ратама током десет година, при чему му Варки фондација обезбеђује и финансијско саветовање.

Од добитника се тражи да заступа идеју унапређења образовања и да делује као глобални амбасадор Варки фондације учешћем у јавним догађајима и форумима везано за увећање угледа учитељске/наставничке професије. Услов је и да добитник награде настави да ради као учитељ/наставник још најмање пет година. Прошлогодишњa, првa добитницa ове престижне и вредне награде, америчка учитељица Ненси Атвел сав новац поклонила је школи коју је основала.

О ОСНИВАЧУ

Варки фондација је непрофитна приватна организација основана како би се побољшало образовање сиромашне деце кроз пројекте који охрабрују упис у школе и програме обуке учитеља и наставника широм света. У оквиру мултинационалне Варки групе, 2010. године ју је основао образовни филантроп Сани Варки (Sunni Varkei), пореклом индијски бизнисмен који живи у Дубаију. У области образовања Варки фондација сарађује с бројним партнерима широм света, као и глобалним телима ко што су Унеско и Уницеф.

РАЗ­ВОЈ, ИНО­ВА­ЦИ­ЈЕ И УЛА­ГА­ЊА У КВА­ЛИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈЕ – ПУТ ДО КВА­ЛИ­ТЕТ­НОГ ЉУД­СКОГ КАПИ­ТА­ЛА

Изгра­ди­ти систем пове­ре­ња

За посло­дав­це Наци­о­нал­ни оквир ква­ли­фи­ка­ци­ја ће пред­ста­вља­ти инстру­мент којим могу да пла­ни­ра­ју људ­ске ресур­се, њихо­во обра­зо­ва­ње и запо­шља­ва­ње, а спо­зна­ја какве ква­ли­фи­ка­ци­је посто­је, где се оне сти­чу и на који начин врло је важнa за кори­сни­ке про­гра­ма уче­ња – ђаке, сту­ден­те и одра­сле људе

Изград­ња пове­ре­ња сушти­на је при­че о квалификациjама, рекао jе мини­стар про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког развоjа Срђан Вер­бић, отва­ра­ју­ћи кон­фе­рен­ци­ју „Раз­вој, ино­ва­ци­је и ула­га­ња у ква­ли­фи­ка­ци­је – пут до ква­ли­тет­ног људ­ског капи­та­ла”.

– Mорамо да напра­ви­мо систем пове­ре­ња у ком сва­ко има могућ­ност да про­ме­ни сво­ју одлу­ку и иза­бе­ре алтер­на­тив­ни пут, jер се обра­зо­ва­ње тиче уче­ња, а не сти­ца­ња дипло­ме – обjаснио jе мини­стар, уз напо­ме­ну да се ђаци опредељуjу за даље шко­ло­ва­ње на осно­ву пону­ђе­них солуциjа. Зато они желе да буду инфор­ми­са­ни и те информациjе тре­ба им пону­ди­ти.

Заме­ник шефа Делегациjе EУ Oскар Бене­дикт jе нагла­сио да се квалификациjама пома­же и посло­дав­ци­ма и они­ма коjи тра­же посао, али да jе веза изме­ђу тржи­шта, обра­зо­ва­ња и запо­шља­ва­ња неjеднака и да се таj про­блем реша­ва успо­ста­вља­њем квалификациjа на наци­о­нал­ном нивоу.

– Тај систем се мора при­ла­го­ђа­ва­ти све­ту коjи се сва­ко­днев­но мења. Tребало би уна­пре­ди­ти сарад­њу изме­ђу свих сек­то­ра у систе­му у коjем ће сви „вући” на исту стра­ну и онда може да се изгра­ди пове­ре­ње – изjавио jе Бене­дикт.

Окру­гли сто у Пала­ти Срби­ја орга­ни­зо­ва­ло је Мини­стар­ство про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја у сарад­њи са Саве­том за струч­но обра­зо­ва­ње и обра­зо­ва­ње одра­слих, При­вред­ном комо­ром Срби­је и Европ­ском фон­да­ци­јом за обу­ку (ЕТФ). На кон­фе­рен­ци­ји су уче­ство­ва­ли пред­став­ни­ци реле­вант­них мини­стар­ста­ва, инсти­ту­ци­ја које се баве струч­ним и висо­ким обра­зо­ва­њем, посло­дав­ци, пред­став­ни­ци послов­ног сек­то­ра и дру­ги соци­јал­ни парт­не­ри.

Од посеб­ног савет­ни­ка мини­стра про­све­те Мир­ја­не Боја­нић сви они могли су да чују да Наци­о­нал­ни оквир ква­ли­фи­ка­ци­ја пред­ви­ђа осам нивоа, да ква­ли­фи­ка­ци­ја пред­ста­вља фор­мал­но при­зна­ње сте­че­них ком­пе­тен­ци­ја, да се она дока­зу­је јав­ном испра­вом у обли­ку дипло­ме или сер­ти­фи­ка­та, а све зајед­но биће садржанo у бази која ће се зва­ти реги­стар ква­ли­фи­ка­ци­ја. Сти­ца­ће се фор­мал­ним обра­зо­ва­њем, нефор­мал­ним кроз систем обу­ка и ифор­мал­ним – при­зна­ва­њем прет­ход­ног уче­ња. Нај­ве­ћи иза­зов биће успо­ста­вља­ње сек­тор­ских већа уз чију помоћ ће се утвр­ђи­ва­ти које су то ква­ли­фи­ка­ци­је потреб­не на нашем тржи­шту рада. Нај­зна­чај­ни­ји посао у наред­них годи­ну дана биће ускла­ђи­ва­ње наци­о­нал­ног са Европ­ским окви­ром ква­ли­фи­ка­ци­ја.

БРАНИСЛАВ РАНЂЕЛОВИЋ, В.Д. ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Отворићемо се више према школама

Надам се да ћу успети, за почетак, најпре да одржим ниво активности и рада из претходног периода. Наравно, и да унесем новине. То је смисао сваке промене, унети новине и унапредити рад установе – коментарише др Ранђеловић, за кога у стручним круговима кажу да је „прави човек на правом месту”

Нећу мењати ни стратегију ни приоритете, али хоћу начин рада, рекао је нови руководилац Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) др Бранислав Ранђеловић у разговору за „Просветни преглед” другог дана на новом радном месту.

Ова важна установа за српско образовање добила је прошлог петка вршиоца дужности директора након званичне примопредаје дужности од досадашњег првог човека др Драгана Банићевића.

– Моји први утисци су одлични. Ја сам и очекивао да затекнем добро стање. Мени Завод није непознаница, четири године сам водио Регионални центар за образовање у Нишу и врло интензивно и блиско сарађивао и са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања и са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, тако да познајем људе који у њима раде. Ова установа је добро вођена у претходном периоду и заиста не могу да ставим ниједну замерку свом претходнику. С друге стране, ЗВКОВ је установа са великом одговорношћу и широким опсегом деловања, и надам се да ћу успети, за почетак, најпре да одржим ниво активности и рада из претходног периода. Наравно, и да унесем новине. То је смисао сваке промене, унети новине и унапредити рад установе – коментарише др Ранђеловић, за кога у стручним круговима кажу да је „прави човек на правом месту”.

Да ли већ имате идеју у ком правцу би требало да се иновира рад Завода и како то да се постигне?

– Идеја имам пуно, али оне су каналисане на основу мог виђења ове установе са „стране”. Већ после неколико дана видећу да ли ће се нешто променити, кад видим какво је стање „изнутра”. Завод је у претходном периоду највећи део својих активности усмеравао на сарадњу и рад са основним школама, нашим првим циклусом образовања. Једна од ствари која нам предстоји је ближа сарадња са средњим школама и заједнички рад на будућој великој матури. С друге стране, Завод никада није интензивно сарађивао са високим школством, а мислим да већ у причу о великој матури морамо да укључимо факултете и заједнички припремимо тај концепт.

Завод управо аплицира за један ЕRАSМUS пројекат, заједно са универзитетима у Београду и Нишу, што је добар корак да направимо контакт. Као особа која ради 20 година у високом школству мислим да могу, на основу свог знања и познанстава, да успоставим праве везе и на прави начин повежем рад. У принципу, идеја имам на претек, а шта ћемо од тога успети да остваримо, зависиће од више фактора. Најпре, од усклађивања са стратегијом и политиком Министарства просвете, јер ми смо првенствено овде на услузи министарству.

Зависиће и од тога колико будемо имали средстава на располагању, али и од људства. Видим да су саветници и координатори у Заводу поприлично запослени (раде на пуно пројеката) и да Завод стално ангажује и екстерне сараднике, што значи да је са овим бројем људи тешко значајно унапредити рад. Односно, кренути у нове послове, тако да ћемо и то у следећем периоду морати да ускладимо на прави начин.

С обзиром на забрану запошљавања у јавном сектору, претпоставља се да ћете наставити са ангажовањем спољних сарадника, или ћете ипак пронаћи простор за ново запошљавање?

– У овом тренутку ангажман је једино могућ преко пројеката, кроз које ће бити ангажовани људи са стране и који ће бити финансирани и са стране. Притом мислим на ЕУ пројекте и пројекте за рад са универзитетима, и све оно што можемо да привучемо кроз средства која нису буџетска.

Поменули сте велику матуру. Пошто се на том послу прилично касни, да ли то можда видите као велики изазов с којим треба да се ухватите у коштац?

– То јесте велики изазов, и нисам још увек сигуран како ћемо све спровести. Мислим да ту треба да укључимо пуно субјеката. Одлагање има своје оправдање, јер боље је да се посао једном уради како треба, него да кренемо неспремни. Ја сам присталица да то ипак пажљиво осмислимо и да са тим концептом треба да буду задовољни сви, и средње школе и министарство и факултети, као корисници велике матуре, која би требало и да утиче и на упис на факултете.

Вероватно сте свесни уздржаности код одлуке да велика матура постане улазница за факултет, због става да се задире у њихов посао, а да се не помиње финансијски моменат, јер је организација пријемног испита велики извор прихода…

– У праву сте. Логично је да факултети желе сами да бирају своје кадрове и контролишу упис, на крају крајева, ја то видим и из визуре високог школства, јер и на мом факултету десетак година учествујем у организацији пријемног испита. Међутим, мислим да ту треба да се нађе компромис. Сматрам и да треба искористити нека добра искуства других земаља са великом матуром. Зато и кажем да у то не треба ући пребрзо.

По првим импресијама, да ли сматрате да треба мењати приоритете Завода?

– Не. Вероватно ћу више мењати начин рада, него приоритете. По мом мишљењу, Завод није довољно радио саветодавно у самом процесу наставе и ту видим простор за отварање ка школама, да не будемо само евалуатори њиховог рада, него да им помогнемо да резултати буду добри. Та отвореност Завода ка школама би требало да буде мало већа у границама могућности и људских ресурса. То је простор за који сам и пре доласка мислио да је мањкао у раду Завода, тако да ћемо то покушати да мењамо. Практично, стратешке циљеве и приоритете не мењамо, али ћемо да пробамо да мало другачијим начином рада добијемо боље резултате, не само за Завод, већ генерално, за наше школство.

За Вас кажу да сте стручни, да свој посао радите добро, знате стране језике… Оно што може да звучи као предрасуда и изненађење је да вас је ПУПС предложио за в.д. директора Завода…

– Свака партија се бави разним сегментима друштвеног живота, па је и ПУПС, као партија модерне европске левице, у претходном периоду покривала не само област везану за пензије и најстарије. Наш председник Милан Кркобабић је на челу поште и води је изузетнo добро. Ја сам као представник те исте партије у Нишу водио Регионални центар за образовање. Имамо и људе који воде установе културе, физичке културе, социјалне политике. И сви су врхунски професионалци у свом послу и обављају поверене послове веома добро и одговорно. Нисмо у стању да покријемо баш све, али покривали смо оне сегменте друштва, за које смо имали квалитетне људе.

У животу сам се бавио различитим стварима и сматрам да је на мој избор на ово место највише утицало то, какав сам професионално био као кандидат. Није свеједно какав кадар води важне државне институције, и за такву улогу је врло битан позитиван професионални бекграунд.

Долазите са универзитета, имате децу у основној и средњој школи… које су, по Вама, предности и мане нашег образовања и на шта би посебно требало обратити пажњу?

– Ја сам наш школски систем упознао прво са становишта човека који на универзитету дочекује децу која стижу из средње школе. После тога сам упознао прва два циклуса, основно и средње школство са места директора Регионалног центра, где сам углавном сарађивао са наставницима основних и средњих школа, а тотално је другачији трећи утисак, гледано кроз визуру родитеља, јер имам једног средњошколца и двоје основаца, тако да је моје мишљење о нашем образовном систему склопљено на основу свих аспеката.

Морам да кажем да нисам најзадовољнији, мислим да има пуно тога још да се ради. Наравно, и министарство и целокупан образовни систем се мења и напредује из године у годину, али то није довољно. Мислим да треба да идемо у неколико праваца. Један од тих праваца је да пробамо са усклађивањем са образовањем у ЕУ. Колико год да ми још увек мислимо да је наше образовање у неким сегментима боље, то је наша будућност и морамо наш образовни систем да ускладимо са правилима ЕУ, што значи и са стандардима који тамо важе и са компетенцијама. Треба да радимо на томе да наша деца стичу одговарајуће компетенције по завршетку првог и другог циклуса и касније на факултетима, да би били равноправни на тржишту радне снаге Европе.

Помало смо, неоправдано, запоставили квалитете нашег образовања из периода од пре 30 или 40 година, има ту пуно позитивних ствари које смо оставили у периоду пре вишестраначја и географских и политичких измена на нашим просторима. Могли би нека стара искуства да искористимо. С друге стране, неопходно је у већој мери увести нове технологије и нов савремен приступ образовању, у складу са временом у којем живимо. Ипак, ово је 21. век, деца брже прихватају и схватају новотарије од нас, поготово из области технологије. Учитељи и наставници морају да се мењају и да их прате у томе. А у примени нових технологија још увек каскамо.

Олга Николић

АНТРФИЛЕИ:

БИОГРАФИЈА

Др Бранислав Ранђеловић рођен је 1970. године, осмолетку и средњу школу завршио је у Књажевцу са свим петицама у ђачкој књижици и сведочанству, а просек на Електронском факултету у граду на Нишави био је такође импресиван, 9,26. Прошле године докторирао је из области индустријске и примењене математике, ради као асистент на Електронском факултету у Нишу. Од 2008. до 2012. био је директор Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу, а од 2012. до 2015. био је члан нишког Градског већа. Ожењен је и отац троје деце.

БИТАН УСЛОВ

На питање одакле човек из ПУПС-а на челу Завода, каже да је политичка припадност можда била потребан, али не и довољан услов. Сматрам да је мене код министра Срђана Вербића у највећој мери препоручило то шта сам и како радио у претходном периоду на факултету, на међународним образовним пројектима и у Регионалном центру за образовање Ниш.

РЕЗУЛТАТИ НА ПРВОМ МЕСТУ

Нисам строг ни као асистент ни као директор. Ја сам од оних који траже да се посао уради и моја претходна искуства на руководећим позицијама су да, углавном, не спадам у строге особе које превише захтевају од својих људи, али зато тражим резултате. И сам пуно радим и немам фиксирано радно време. Не могу да кажем да то очекујем од свих, али свако мора да носи одговорност за оно што је добио у задатак. Презадовољан сам што у Заводу има много стручних људи, то су заиста професионалци који су дуги низ година у просвети. Има људи који више знају у сегментима којим се баве од мене и ја то веома ценим. Нећу помињати имена, да се други не би увредили, али сви који су радили са мном у претходном периоду знају колико умем да ценим квалитетне људе око себе и колико волим да будем окружен добрим професионалцима.

СТАТИЧНОСТ ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ

Ми морамо наше образовање и приступ образовању да променимо. Зато и кажем да ту има јако пуно посла. Једноставно, образовање је сада један од сегмената друштва које мора из године у годину нон-стоп да се мења и модернизује и мислим да никада нећемо бити задовољни с оним што у том тренутку имамо. Чак и у државама за које се сматра да имају најбоље образовање, Финској, Швајцарској, на пример, нису увек најзадовољнији и размишљају шта даље да унапреде. Једина ствар која би можда сметала нашем образовању је статичност. И ми морамо да будемо спремни да динамично и стално, из године у годину, мењамо образовање и то у свим сегментима.

НАША ТЕМА: НОВЕ ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈЕ У ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ

ШКО­ЛА И ИНФОР­МА­ЦИ­О­НО-КОМУ­НИ­КА­ЦИ­О­НЕ ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈЕ

Лучо­но­ше диги­тал­них ала­та

Већ је посло­вич­но уверење како наши ђаци боље вла­да­ју мобил­ним теле­фо­ни­ма и интер­не­том од сво­јих учи­те­ља. То није ни на чију „сра­мо­ту”, како неки уме­ју да кажу, већ јед­но­став­на чиње­ни­ца, исход мно­гих соци­о­ло­шких зако­ни­то­сти које обли­ку­ју модер­ну циви­ли­за­ци­ју, која више није при­мар­но инду­стриј­ска, али још увек није ни инфор­ма­ци­о­на

Рачу­на­ри у дана­шњем све­ту пред­ста­вља­ју оно што су нам до пре две-три деце­ни­је били радио апа­рат, фик­сни теле­фон, гра­мо­фон, ТВ, видео рикор­дер… Тех­но­ло­ги­ја с којом је већи­на рође­на, коју дожи­вља­ва­мо као при­род­ну у окру­же­њу, од које нема­мо страх и без које не може­мо да зами­сли­мо сва­ко­днев­но функ­ци­о­ни­са­ње.

Већи­на нас сва­ко­днев­но кори­сти ком­пју­те­ре, неки само за посао, а мно­ги и током сло­бод­ног вре­ме­на. Гене­ра­ци­ја „миле­ни­ја­ла­ца”, ста­са­ла у зору 21. века, буди се и успа­вљу­је уз диги­тал­не тех­но­ло­ги­је и, без пре­те­ри­ва­ња, цео живот им се осла­ња на сер­ви­се изни­кле с поја­вом интер­не­та. Они су покре­та­чи про­из­вод­ње, али и потро­шње и све се врти око њихо­ве визи­је све­та.

Са дру­ге стра­не, мобил­ни уре­ђа­ји – што пре све­га под­ра­зу­ме­ва памет­не теле­фо­не – поста­ли су „про­ду­же­так” наше особ­но­сти, нај­лич­ни­ји од свих пред­ме­та које кори­сти­мо. То нису више само кому­ни­ка­ци­о­ни уре­ђа­ји већ и спа­со­но­сни ала­ти у мно­гим ситу­а­ци­ја­ма, раз­би­бри­га кад нам је досад­но, про­зор у свет (некад је то била теле­ви­зи­ја), пор­тал ка свим потреб­ним инфор­ма­ци­ја­ма, под­сет­ник и аген­да, чувар наших бан­ков­них рачу­на, лозин­ки за дру­штве­не мре­же и дру­ге сер­ви­се, али и нај­ин­тим­ни­ји днев­ник, наш фото-албум – деце, при­ја­те­ља, кућ­них љуби­ма­ца, путо­ва­ња…

Међу­тим, у мно­гим обла­сти­ма људ­ске делат­но­сти, инфор­ма­ци­о­но-кому­ни­ка­ци­о­не тех­но­ло­ги­је (ИКТ), још нису пусти­ле дубо­ке коре­не. Мно­ги кажу да при­ват­на ини­ци­ја­ти­ва, кон­ку­рен­ци­ја и сло­бод­но тржи­ште, тежња за испу­ње­њем циви­ли­за­циј­ских потре­ба – тре­ба да дове­ду до раз­во­ја свих сек­то­ра модер­ног дру­штва.

Но, при­ме­ра ради, то у обра­зо­ва­њу није слу­чај. Тех­но­ло­шки напре­дак хро­нич­но касни. Већ је посло­вич­но како наши ђаци боље вла­да­ју мобил­ним теле­фо­ни­ма и интер­не­том од сво­јих учи­те­ља. То није ни на чију „сра­мо­ту”, како неки уме­ју да кажу, већ јед­но­став­на чиње­ни­ца, исход мно­гих соци­о­ло­шких зако­ни­то­сти које обли­ку­ју модер­ну циви­ли­за­ци­ју, која више није при­мар­но инду­стриј­ска, али још увек није ни инфор­ма­ци­о­на.

Ни у бога­ти­јим земља­ма тех­но­ло­ги­ја у обра­зо­ва­њу не кори­сти се „себе ради”. Памет­ни еду­ка­ци­о­ни систе­ми с мером кори­сте нове ала­те, балан­си­ра­ју­ћи изме­ђу ком­фо­ра у раду и под­сти­ца­ња уче­ни­ка на кре­а­тив­но раз­ми­шља­ње и само­стал­но закљу­чи­ва­ње на путу сти­ца­ња нових зна­ња и овла­да­ва­ња све­том око себе.

Зато, када кри­ти­ку­је­мо учи­те­ље и настав­ни­ке, тре­ба добро да раз­ми­сли­мо о неко­ли­ко чиње­ни­ца – они који под­у­ча­ва­ју у шко­ла­ма има­ју, пре све­га, огром­ну одго­вор­ност за пре­но­ше­ње зна­ња и вас­пи­та­ва­ње нових нара­шта­ја.

Еду­ка­то­ри су и учи­те­љи и вас­пи­та­чи, и струч­ња­ци у сво­јим обла­сти­ма и мето­ди­ча­ри… Како тех­но­ло­ги­ја сра­ста са нашим живо­ти­ма, у послед­ње вре­ме од њих се оче­ку­је да буду и струч­ња­ци за тех­но­ло­ги­ју а, мора се при­зна­ти, то није мно­го реал­но – ни у финан­сиј­ски обез­бе­ђе­ним систе­ми­ма, а пого­то­ву не код нас.

На сре­ћу, и у Срби­ји има­мо мно­штво ино­ва­тив­них настав­ни­ка, који само­стал­но раз­ви­ја­ју нове вешти­не за дру­штво зна­ња, коме сви тежи­мо. Они вуку напред, моти­ви­шу коле­ге, нај­че­шће волон­тер­ски, на лич­ну ини­ци­ја­ти­ву, про­мо­ви­шу тех­но­ло­шке ала­те у свом окру­же­њу, ула­жу у шко­ле и ђаке сво­је вре­ме, нерет­ко и опре­му…

Међу­тим, они су само пред­вод­ни­ца, лучо­но­ше. Нама су потреб­на систем­ска реше­ња, али она кре­ћу од кон­цеп­ту­ал­не сагла­сно­сти. Да бисмо сти­гли дотле, потреб­на нам је помоћ и вешти­јих и иску­сни­јих, зашто не рећи – и бога­ти­јих. Често смо скло­ни да ламен­ти­ра­мо како зна­ња има­мо, али нема­мо пара, али то, углав­ном, није тач­но. Пра­ва достиг­ну­ћа може­мо да одме­ри­мо једи­но са коле­га­ма из све­та.

У том сми­слу, недав­но одр­жа­на кон­фе­рен­ци­ја „Нове тех­но­ло­ги­је у обра­зо­ва­њу” данас пред­ста­вља нај­ре­ле­вант­ни­ји скуп који се одно­си на при­ме­ну рачу­на­ра, интер­не­та и модер­них ала­та у еду­ка­ци­ји. Орга­ни­зу­је га Бри­тан­ски савет у Срби­ји и ове годи­не одр­жан је тре­ћи пут.

У при­ла­го­ђе­ном про­сто­ру Бел екс­по цен­тра и хоте­ла „Холи­деј ин” настав­ни­ци су с пажњом пра­ти­ли не само изла­га­ња врхун­ских пре­да­ва­ча, тре­не­ра и моти­ва­то­ра, већ и сајам­ски про­грам, који је пред­ста­вио кон­крет­не про­из­во­де који су већ данас на рас­по­ла­га­њу шко­ла­ма за рад са уче­ни­ци­ма, али и пер­ма­нент­ну обу­ку еду­ка­то­ра.

ПОДР­ШКА ИНСТИ­ТУ­ЦИ­ЈА РАЗВОЈУ ИНФОРМАТИКЕ

Пре­ва­зи­ла­же­ње физич­ког про­сто­ра

Обра­зо­ва­ње људи­ма пру­жа зна­ње, вешти­не и само­по­у­зда­ње потреб­но да себи обез­бе­де бољу будућ­ност. ИKT суштин­ски и непо­врат­но ути­чу на начин на који ради­мо, сазна­је­мо, одно­си­мо се јед­ни пре­ма дру­ги­ма, кому­ни­ци­ра­мо, сара­ђу­је­мо и пре­ва­зи­ла­зи­мо тешко­ће у свим сфе­ра­ма живо­та. У обра­зо­ва­њу, нове тех­но­ло­ги­је су више од пуког ала­та, оне доно­се и рав­но­прав­ност. Уче­ни­ци и настав­ни­ци из целог све­та сти­чу при­ступ изво­ри­ма инфор­ма­ци­ја које рани­је нисмо могли ни да зами­сли­мо и ства­ра­ју обра­зов­но окру­же­ње које пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це физич­ког про­сто­ра – речи су др Срђа­на Вер­би­ћа, мини­стра про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја у Вла­ди Репу­бли­ке Срби­је, који­ма је отво­рио вели­ку годи­шњу кон­фе­рен­ци­ју посве­ће­ну обра­зов­ним тех­но­ло­ги­ја­ма.

Вер­бић се посеб­но освр­нуо и на ини­ци­ја­ти­ву Мини­стар­ства просвете за отво­ре­не подат­ке, о чему је „Про­свет­ни пре­глед“ већ опшир­ни­је писао. Један од првих резул­та­та ове ини­ци­ја­ти­ве је мапи­ра­ње свих шко­ла у Срби­ји, што је потак­ну­то попла­ва­ма од пре две годи­не, када су на виде­ло иза­шли про­бле­ми у ката­ло­ги­за­ци­ји угро­же­них шко­ла у Срби­ји. Сле­де­ћи сег­мент је отво­ре­ни ката­лог свих док­то­ра­та одбра­ње­них на факул­те­ти­ма у нашој земљи.

Ини­ци­ја­тор „Нових тех­но­ло­ги­ја у обра­зо­ва­њу“ је Бри­тан­ски савет у Срби­ји (Bri­tish Coun­cil), а Амба­са­да Вели­ке Бри­та­ни­је је глав­ни парт­нер у орга­ни­за­ци­ји. С обзи­ром на добру репу­та­ци­ју коју је Савет изгра­дио прет­ход­ним ску­по­ви­ма, сада већ има и вели­ку мре­жу дру­гих орга­ни­за­ци­ја које су му се при­дру­жи­ле у сво­је­вр­сној миси­ји пред­ста­вља­ња модер­них тех­но­ло­ги­ја које могу помо­ћи цело­куп­ном систе­му еду­ка­ци­је, али пре све­га настав­ни­ци­ма и ђаци­ма.

Британски амба­са­дор Ује­ди­ње­ног Кра­љев­ства у Срби­ји Денис Киф је иста­као да су успе­ли да оку­пе више од 20 доно­си­ла­ца одлу­ка из 12 зема­ља, који има­ју при­ли­ку да раз­ме­не иде­је о томе како би могло да изгле­да обра­зо­ва­ње будућ­но­сти.

Ове годи­не ту су, уз дра­го­це­не спон­зо­ре, и Тим за соци­јал­но укљу­чи­ва­ње и сма­ње­ње сиро­ма­штва Вла­де Репу­бли­ке Срби­је, Мини­стар­ство про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, Мини­стар­ство трго­ви­не, тури­зма и теле­ко­му­ни­ка­ци­ја, Цен­тар за про­мо­ци­ју нау­ке, При­вред­на комо­ра Срби­је, Skills и Стал­на кон­фе­рен­ци­ја гра­до­ва и општи­на.

Држав­ни секре­тар Татја­на Матић из Мини­стар­ства трго­ви­не, тури­зма и теле­ко­му­ни­ка­ци­ја гово­ри­ла је о зна­ча­ју уна­пре­ђе­ња при­ме­не инфор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у обра­зо­ва­њу и иста­кла резул­та­те које је њен ресор пости­гао у овој обла­сти:

„Оства­ри­ва­ње стра­те­шког при­о­ри­те­та у раз­во­ју инфор­ма­ци­о­ног дру­штва спро­во­ди се кроз две кључ­не обла­сти: јача­ње ИКТ инфра­струк­ту­ре обра­зов­ног систе­ма и поди­за­ње ИТ ком­пе­тен­ци­ја настав­ни­ка и уче­ни­ка. У току је покре­та­ње про­гра­ма пове­зи­ва­ња свих основ­них и сред­њих шко­ла у Репу­бли­ци Срби­ји на Ака­дем­ску мре­жу, којим ће оне поста­ти део европ­ске и свет­ске ака­дем­ске мре­же. То под­ра­зу­ме­ва да ће има­ти могућ­ност кори­шће­ња међу­на­род­них услу­га елек­трон­ске еду­ка­ци­је, као и ста­би­лан, без­бе­дан, брз и бес­пла­тан при­ступ интер­не­ту. С дру­ге стра­не, Мини­стар­ство тре­нут­но реа­ли­зу­је акре­ди­то­ва­не, онлајн бес­плат­не обу­ке за око 2.300 настав­ни­ка за при­ме­ну ИКТ-а у наста­ви.

Да све буде у тех­но­ло­шком трен­ду побри­ну­ла се и Тви­тер диску­си­ја ужи­во, пре­пу­на озбиљ­них запа­жа­ња, али и духо­ви­тих комен­та­ра, које и даље може­те чита­ти, кори­сте­ћи хаштаг, одно­сно кључ­не речи #nove­teh­no­lo­gi­je.

АНТРФИЛЕ

НАУЧ­НИ КЛУБ ЦЕН­ТРА ЗА ПРО­МО­ЦИ­ЈУ НАУ­КЕ

На штан­ду Цен­тра за про­мо­ци­ју нау­ке посе­ти­о­ци су се упо­зна­ли са кон­цеп­том и радом Науч­ног клу­ба. Сам про­стор је орга­ни­зо­ван као симу­ла­ци­ја клу­ба, поде­љен на два дела – на про­стор за пре­да­ва­ња и ради­о­ни­це и на нефор­мал­ни део са библи­о­те­ком. У ради­о­ни­чар­ском делу виде­ло се како функ­ци­о­ни­ше про­гра­ма­бил­ни лего робот и пра­ви­ли су се моде­ли Пла­то­но­вих тела од слам­чи­ца и папи­ра. У нефор­мал­ној зони, опре­мље­ној леј­зи­бе­го­ви­ма и библи­о­те­ком, изло­же­на су науч­на изда­ња и логич­ке игре.

Науч­ни клу­бо­ви се шире и ван Бео­гра­да, у 12 општи­на Срби­је. Цен­тар је пред­ста­вио и дру­ге актив­но­сти – три­би­не, мобил­ни пла­не­та­ри­јум, Науч­ни ками­он, путу­ју­ће изло­жбе, науч­не ради­о­ни­це, часо­пис Еле­мен­ти и пор­тал Еле­мен­та­ри­јум, те међу­на­род­не про­јек­те на који­ма је Цен­тар за про­мо­ци­ју нау­ке парт­нер.

Тему припремио Дамир Јели­сав­чић

ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ

ПРОМОЦИЈА СТАНДАРДА И ПРИРУЧНИКА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ И СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА

Информације за директоре и стручне сараднике

УПрвој економској школи у Београду 22. марта је одржан састанак директора и стручних сарадника београдских средњих школа. Том приликом тим Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања је представио опште стандарде постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета и приручнике који наставницима треба да помогну у њиховој примени. Овом скупу присуствовало је око 120 директора и стручних сарадника из београдских гимназија и средњих стручних школа.

Скуп је отворио домаћин, Милибор Саковић, директор Прве економске школе, а потом је присутне поздравио др Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, уз напомену да ће Заводу наредном периоду интензивирати сарадњу са средњим школама у Србији.

У наставку састанка Јелена Најдановић Томић је представила опште стандарде постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета који су усвојени крајем 2013. године и који су дефинисани за следеће наставне предмете: српски језик и књижевност, страни језик (енглески језик, француски језик, руски језик, немачки језик), математику, физику, хемију, биологију, географију и историју. Нарочито је истакла да су у овом документу дефинисане опште и међупредметне компетенције: компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и информацијама, дигитална компетенција, решавање проблема, сарадња, одговорно учешће у демократском друштву, одговоран однос према здрављу, одговоран однос према околини, естетска компетенција и предузимљивост и оријентација ка предузетништву које сви ученици треба да развију до краја средњошколског образовања, а које су веома важне за успешни наставак даљег образовања и укључивање у професионални у друштвени живот.

Оне су засноване на кључним компетенцијама Европске уније за 21. век и на циљевима и општим исходима образовања и васпитања дефинисаним у закону о основама система образовања и васпитања. Укратко је представљена методологија израде стандарда и учесници у том процесу.

Ана Пејић, саветник-координтор за српски језик и књижевност у Центру за стандарде, представила је укратко развој образовних стандарда од концепта до документа и приручника за наставнике. Илустровала је могућности вредновања остварености образовних стандарда у области Kњижевност кроз дебату о проблему кривице јунака у Кафкином роману Процес,у оквиру које ученици увежбавају и изграђују низ међупредметних компетенција.

Александра Росић, саветник-координaтору Центру за стандарде је представила структуру стандарда за математику, представила је кроз примере и стандарде који нису заступљени у актуелном плану и програму. Ови стандарди се односе на статистику, вероватноћу и финансијску математику. Указала је на потребу за овим стандардима због усклађивања са стандардима за основну школу, али на потребе за њима због даљег школовања, живота и рада. Росић је ове стандарде представила као покушај да математичко образовање крене у сусрет будућности, у којој ће се од ученика очекивати оваква врста писмености која обухвата знања, вештине и концепте који су у вези са статистиком, вероватноћом и финансијском математиком.

Скупу се обратио и Милан Јоксимовић, начелник школске управе Београд који је говорио о досадашњим позитивним искуствима у примени образовних стандарда за крај основног образовања, који се користе већ шест година и изразио наду да ће слично бити и на нивоу средњошколског образовања.

На крају су представницима школа подељени комплети приручника за наставнике који садрже по два приручника за српски језик и математику и по један приручник за све остале предмете.

Учесници скупа су обавештени да се сви приручници налазе на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (www.ceo.edu.rs) одакле се могу слободно преузети.