ИСТРАЖИВАЧКА СТАНИЦА ПЕТНИЦА

Легитимација за Европу и свет

Руководство и колектив Истраживачке станице Петница са лепим вестима дочекали су Нову, 2019. годину. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Петници је поверило на петогодишње управљање покретну и непокретну имовину, чиме је тој врсној институцији омогућено да настави да се развија и још више унапређује квалитет рада. Такође, завршен је и избор нових полазника за образовне програме у 2019. Из Србије и региона 1150 средњошколаца доћи ће у Петницу на семинаре, који почињу средином јануара.

– Петница је омладинска истраживачка станица, која нас легитимише и у Европи и у свету – каже министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и подсећа да ће 5. фебруара бити потписано приступање Србије у пуноправно чланство у програме подршке сарадње и мобилности у високом образовању Еразмус и Еразмус плус.

Министар наглашава да је веома важно да имамо шта да понудимо и младима који долазе у Србију, а не само нашима који одлазе на такву врсту размене и додаје да је на примеру Петнице Србија почела да дизајнира нове истраживачке станице других профила, попут Тршића за друштвено-хуманистичке и језичке дисциплине.

Гради се и истраживачка станица у јужном Банату, у Белој Цркви, за геонауке (земљиште као ресурс, истраживање нафте и гаса). То су новине и радићемо и даље на том концепту, јер Петница је постала инкубатор других дешавања, поручује Шарчевић.

Подсећамо, Истраживачка станица Петница је самостална и независна институција, која се бави развојем научне културе, научне писмености, образовања и културе. Њене активности највећим делом усмерене су на младе – на ученике и студенте, као и на обуку наставника у новим техникама, методама и садржајима у области науке и технологије. Програми Петнице обухватају широк спектар области и дисциплина у оквиру природних, друштвених и техничких наука.

Нова генерација петничара изабрана је између више од 2000 средњошколаца, који су аплицирали за учешће на семинарима, а пријаве су стизале из свих крајева Србије, али и из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

– Тим који је прегледао пријаве био је бројан. Стотину стручних радника и сарадника ИС Петница, научника, професора или постдипломаца са великим педагошким искуством у Петници сваку пријаву детаљно су прегледали током петодневне селекције нове генерације петничара – објашњава Никола Божић, програмски директор ИС Петница.

Програми у Петници трају читаве године и одвијају се у сезонским циклусима. Сваки полазник на некој од 20 дисциплина природних, друштвених и техничких наука током четири или пет семинара годишње може провести и по месец дана. На располагању су им најмодериније лабораторије, научна опрема, рачунари, библиотека, ресурсни центар… Под надзором ментора – са познатих домаћих и страних научних института и факултета – талентовани средњошколци реализују мале научне пројекте.

– Од завршетка реконструкције и изградње и набавке нове научне опреме број заинтересованих за програме у Истраживачкој станици стално расте. И ученика из Словеније и Хрватске све је више. У 2019. очекујемо рекордан број програма за студенте, као и неколико стручних конференција – најављује Божић.

Антрфиле

КОМПЛЕТИРАЊЕ ДОКУМЕНАТА

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и директор ИС Петница Вигор Мајић потписали су уговор којим се решава имовински проблем, јер Петница није имала комплетну документацију која им омогућава да у пуном капацитету користи простор и опрему, коју је држава саградила и опремила.

– И даље ћемо из буџета финансирати неке активности Петнице и поправке –обећао је Шарчевић.

Захвалио је председнику Владе Ани Брнабић и њеним сарадницима, који се баве науком и образовањем, због труда да се прикупе средства за нову опрему у Петници.

Према речима Вигора Мајића након потписивања уговора Петници ће бити лакше да одржава просторије и опрему, али и унапређује и повећава квалитет и интензитет коришћења простора, у коме сваке године борави неколико хиљада ученика и студената из Србије и ван њених граница, јер Петница има и програме међународног карактера.

МИРЈАНА ЉУБОЈЕВИЋ, ЈЕДНА ОД ДОБИТНИЦА НАЦИОНАЛНИХ СТИПЕНДИЈА „ЗА ЖЕНЕ У НАУЦИ” ЗА 2018. ГОДИНУ

Снови нас подсећају да је и немогуће често могуће

Од кад зна за себе није имала конкретне циљеве, оне који се „зацртају” и само се ради на њиховом конкретизовању – пре их назива сновима, јер не оптерећују као циљеви. Зато су снови њене водиље и са лакоћом се бави истраживањима и постиже значајне резултате. И краткорочно и дугорочно, сан јој је да остави нешто значајно иза свог имена – сорту, подлогу, патент

Њена истраживања већином су везана за оплемењивање подлога за калемљење воћних сорти. Могућност да се бави истраживањима дугује свом окружењу и сматра да успех ретко долази, ако се ради индивидуално. Врхунски резултати, по њеном мишљењу, увек су резултат сарадње. Зато је њена захвалница на додели националних стипендија „За жене у науци” гласила овако:

„Када имате подлогу са добрим коренима (хвала мојим родитељима) и стабло подлоге одговарајуће структуре (хвала мојој породици), те на ту подлогу накалемите добру сорту, са великим бројем лепо развијених грана (хвала мојим пријатељима и колегама), тада уз познавање генетике, анатомије и физиологије (хвала мојим професорима) лако можете добити стабло, које ће се успешно одупрети неповољним факторима и дати квалитетан плод већ у најранијим годинама”.

Мирјана Љубојевић, доктор биотехничких наука и доцент за ужу научну област Хортикултура и пејзажна архитектура на Пољопривредном факултету у Новом Саду, једна је од три добитнице стипендија за младе научнице за 2018. годину, коју додељују Компанија Лореал Балкан, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Национална комисија за Унеско.

Запослени сте на Пољопривредном факултету и ангажовани на неколико пројеката. Да ли Вам је изазовнији истраживачки или рад са студентима?

– Тренутно радим на националном технолошком пројекту, који се бави оплемењивањем вишње и трешње, затим на покрајинском пројекту, чији је циљ развој села базиран на иновативности у гајењу и преради воћа (оба под руководством проф. др Владислава Огњанова), док је управо завршен европски Хоризонт 2020. пројекат под руководством проф. др Браниславе Лалић. Ма колико волела науку и истраживања којима се бавим, рад са студентима ме подједнако испуњава. Често истичем да некада много научимо од студената, а не само они од нас. Настава и наука су увек у спрези.

У припреми наставних лекција изузетно нам значе искуство и резултати до којих смо сами дошли или их прочитали у интернационалним научним часописима, јер на тај начин студентима преносимо савремена и примењива сазнања. С друге стране, њихова питања и жеља да сазнају више о одређеној теми, затим одабир дипломских или мастер радова воде сасвим новим темама или правцима истраживања, што нас унапређује као научне раднике.

Чиме се бави пројекат за који сте награђени и на који начин ће резултати до којих будете дошли унапредити пољопривреду?

– Награда „За жене у науци” дошла је захваљујући високом индексу компетентности, великом броју публикованих научних радова, одбрањеном докторату са 28 година и веома актуелној теми предложеног истраживања – „Оплемењивање воћака на отпорност према патогенима у функцији одрживог и социо-економског развоја”. Међутим, не бих рекла да сам награђена као најбоља научница, већ само истакнутија у овом циклусу. Награђена сам захваљујући мултидисциплинарном истраживању, које повезује хортикултуру, пејзажну архитектуру и воћарство, а од значаја је за унапређење економског и социјалног положаја појединаца, као и очување животне средине.

Циљ, дакле, није само унапређење традиционално руралне пољопривредне производње кроз гајење сорти отпорних или толерантних на већину економски значајних патогена, него увођење воћних врста, које не захтевају хемијску заштиту, и у урбане средине. Урбано баштованство, па и урбано воћарство изузетно су популарни у свету и значајне количине хране за сопствене потребе управо се тако произведу сваке године. Циљ пројекта је популаризација и омасовљење урбаног воћарства у градовима, било да је реч о приватним баштама или јавним зеленим просторима.

Истакли сте да волите биологију. Како сте се определили да студирате на Пољопривредном, а не, на пример, на Биолошком факултету?

– Моја љубав према овој дисциплини је неизмерна, али ме никада није водила ка Биолошком факултету, јер ми биологија сама по себи није била довољна. Она је основа, темељ свих мојих наставних и научних активности, али недостаје јој крајња, суштинска примењивост, „опипљивост” у виду неког производа. Пољопривреда и хортикултура као њена грана то имају, било да је реч о плоду који ће се појести, садници која ће се произвести у расаднику, цвету који ће красити зелену површину или композицији зеленила, која ће неки зелени простор учинити и функционалним и лепим.

Пољопривреда се доживљава као мушка дисциплина. Да ли је женама лако да „пливају” у тим водама?

– Пољопривреда јесте традиционално мушка дисциплина, међутим смерови које сам ја одабрала и на којима радим инкорпорирају женску црту нежности, креативности и иновативности, те у њима жене много лакше „пливају”. И генерално, жене су врло успешне у свим гранама пољопривреде, само је то много боље уколико постоји добра организација и подела послова на оба пола. Као и у било ком другом послу, женама је теже, јер се од њих очекује да истим капацитетом и посвећеношћу буду предузетнице, домаћице и мајке.

Колико је у таквим околностима тешко балансирати између професионалног и приватног живота? Имате двоје деце, вероватно обавезе као и све жене и маме. Да ли је научницама теже него мушким колегама и у чему?

– Замерају ми када то кажем, али научницама је много теже него колегама, који се баве истим послом. Веома је тешко мерити нешто или анализирати податке, доносити закључке, када сте кући оставили дете са високом температуром, ма колико имали подршку и помоћ оних који су код куће са тим дететом остали. Код нас мајки увек постоји грижа савести и осећај да нисмо довољно пружиле. Ако смо на послу дуже од планираног, јер у науци најчешће не постоји радно време од осам сати, оптерећује нас што деци нећемо пружити довољно времена, и обрнуто, ако више времена посветимо деци, оптерећује нас да ли ће нам нешто промаћи од фаза, да ли ћемо испоштовати све рокове, да ли смо могли боље и више… Дакле, одговор на први део питања био би да је изузетно тешко, али кључ је балансирати, а то можете само уколико вас породица безусловно подржава.

Некога ко се бави науком јавност углавном замишља у белом мантилу и у лабораторији. Колико се разликујете од те слике?

– Пољопривреда као грана науке умногоме се разликује од свих осталих. Иако одређени проценат истраживања спроводимо у лабораторији у белим мантилима, већи део године проводимо на терену, огледним пољима или парцели. Било да је хортикултурна или ратарска, биљка је биљка, везана за земљиште и изложена различитим климатским и земљишним условима, те смо и ми заједно са њом изложени истим тим факторима, уколико желимо да је упознамо и унапредимо. Са биљкама се мора живети и са њима преживети, како по дебелом минусу зими тако и у тропским условима лети. За биљке не постоји викенд, празници, годишњи одмори, напротив – све интересантне фазе дешавају се управо тада.

Како изгледа Ваш типичан радни дан?

– Не постоји типичан радни дан, чар бављења овим послом је што ниједан дан за ових десет година мог рада није био исти. Пролеће и лето проводимо на терену, прикупљајући податке и посматрајући одређене промене и дешавања, док јесење и зимске месеце користимо за обраду прикупљених података. Такође, зими, када су биљке у мировању, прикупљамо одређене узорке, које потом анализирамо у лабораторијским условима.

Исплати ли се бавити науком у Србији?

– За мене бављење науком нема никакву материјалну, односно комерцијалну ноту. Знаћу да се бављење науком исплатило онда када одређени број произвођача буде имао високе и квалитетне приносе, захваљујући сортама и подлогама које су селекционисане уз моје учешће или када видим балконе, кровне вртове, урбане баште, урбане „џепове” или јавне зелене просторе озелењене воћкама.

Усавршавали сте се у Италији, Холандији и САД. Јесте ли пожелели да одете ван земље и имате ли такве планове?

– Моје искуство и утисак је да су људи свуда исти, са истим сновима и истим страховима. И у Аустрији, Мађарској, Италији и у САД одређени део младих мисли да је „тамо негде” боље и срећу планирају да траже у другим државама. Холандија је изузетак, то је држава која се не може мерити ни са једном другом. Њени држављани немају потребе да мисле о било чему другом, јер су потпуно збринути по свим основама. Међутим, оно што разликује нашег човека од оног у свим наведеним државама јесте што је код нас пољопривредник запостављен, док је тамо цењен, јер је част и престиж бавити се пољопривредом и бити успешан пољопривредни произвођач.

Не помишљам да променим државу, увек радије мењам нешто код себе и у свом приступу, него да сањарим да ће ми негде бити боље и да ће неко други решити моје проблеме.

Имате ли неостварене жеље, краткорочне и дугорочне циљеве?

– И на краткорочном и дугорочном плану сан ми је да оставим нешто значајно иза свог имена – сорту, подлогу, патент. Од кад знам за себе нисам имала конкретне циљеве, оне које зацртате и само радите на њиховом конкретизовању, пре бих их назвала сновима. Снови нас подсећају да је и немогуће врло често могуће, али не оптерећују свакодневицу као циљеви. Зато су снови на неки начин моје водиље, зато се са лакоћом бавим свим својим истраживањима и постижем значајне резултате. Немам неостварених жеља, не зато што је све „мед и млеко” у мом животу, него зато што су оне врло често баналне и скромне.

Весна Андрић

Антрфиле

НАГРАДЕ КАО ПОТВРДА И ЗАМАЈАЦ

У 2017. добили сте награду из Фонда „Др Зоран Ђинђић” и „Покрени се за науку”, а крајем прошле године и поменуто признање за најбољу младу научницу. Какав је Ваш однос према наградама?

– Наведене престижне награде заокружиле су значајну целину у мојој каријери. Навршило се 10 година рада на Пољопривредном факултету, ушла сам у 35. годину живота, покренут ми је избор у звање ванредног професора и лауреат сам све три награде које се додељују младим научницима у нашој држави. Дакле, од 2019. године не припадам категорији младих научника, каријеру сам изградила, крунисала је наградама и сада је време да млађе колеге изведем на исти пут. Награде су истовремено биле крај наведене и значајан замајац наступајуће целине. Оне су потврда да је све што смо до сада радили било изврсно и да тим путем треба наставити. Пољопривредни факултет у Новом Саду има изузетно дугу традицију, ја представљам четврту генерацију оплемењивача на нашем факултету, и сада је време да се припреми наредна.

НАГРАДА И КАЗНА – ШТА И КАКО ПРИМЕНИТИ

Забрањено воће је најслађе

Постоји много начина да се деца казне, баш као и да се награде или похвале. Поверење, љубав, разумевање и, пре свега, разговор требало би да буду основни начини васпитавања. Ово се односи на децу свих узраста, од најмађих до средњошколаца

Некада се веровало да поједина деца боље реагују на казне, а нека на похвале – односно, да у зависности од деце треба више примењивати једно или друго. Међутим, код већине деце морају постојати и казне и награде, и забране и похвале. Када се говори о казнама, оне се не искључују, али важе само оне конструктивне. Дете, посебно у раном и предшколском узрасту, не уме да само процени које је понашање дозвољено, а које није. Те границе успостављате ви. Међутим, да би границе биле успостављене тако да не понижавају дете, да поштују његову личност, да не „урушавају” ваш међусобни однос – казне морају бити објашњене, конструктивне, јасне, примерене дететовом узрасту…

Када кажњавате неко дететово понашање, увек мислите на његов тренутни узраст, односно да ли је дете казну заслужило, јер не зна за неко правило, или намерно хоће да изазове вашу реакцију? Да ли је погрешило свесно и намерно или случајно – због незнања и неискуства? Без обзира на оно што је учинило, немојте кажњавати дете одузимањем љубави, бацањем омиљене играчке, понижавањем, ускраћивањем хране.

Само у ситуацијама када немате времена за објашњавање, јер је дете у непосредној опасности, реагујте без размишљања. Ипак, да би дете истински разумело вашу тренутну реакцију у тој ситуацији, без обзира на то да ли је она у том тренутку била ваш повишени глас, ударац, или грубо „цимање” за руку… када опасност прође, објасните му зашто сте тако реаговали. У свим другим ситуацијама важи правило да све што забрањујете или кажњавате детету најпре треба да објасните зашто то чините. Ово правило важи за сваки узраст. Ви можете изабрати да кажете: „Не дозвољавам ти да одлазиш у тај кафић” – без објашњења, али такво ваше реаговање ствара синдром „забрањеног воћа”, па ће му то место бити још драже.

Ви успостављате правила дозвољеног и недозвољеног понашања у вашој породици. На пример: Када се дете игра лоптом по стану, шта ви чините? Најпре опомињете: „Престани да се играш лоптом по стану”. Ако то кажете више пута, а дете се још игра, одлучујете да га казните. Како? Претњом да сутра неће ићи код баке? Или га ударите? Нереципрочна казна има тренутне резултате и доводи да дете заиста престане са неким започетим понашањем.

Увек покушавајте да кажњавате неки одређени поступак, а не само дете. Зато му обавезно објасните зашто је неко одређено понашање „завредело” казну, без обзира на то да ли је реч о сасвим малом или одраслом детету. Треба имати на уму да је свака вика заправо казна. Ако на повишен глас и вику дете не реагује, то је само знак да сте ваш глас „потрошили”. Односно, да сте превише викали и да је дете временом, нарочито у каснијем узрасту, постало отпорно, огуглало је. Чувајте ваше речи, ваш глас. Уместо тога покушајте да разговарате.

Како би ти? Одређујте казне заједно са дететом. Питајте га: „Како би ти казнио мене да си на мом месту, а ја на твом?”. Разговарајте о вашим казнама. Договорите и њихов редослед. Уколико дете унапред зна која му казна следи за неко одређено понашање, више ће водити рачуна да до казне и не дође. Ваше (не)расположење не сме да се одрази на ваше дете. Казна увек треба да је у директној вези са неким дететовим понашањем, а не са вашим ауторитетом. Да ли ће бити кажњено или не, не би смело да зависи од тога како сте тог дана ви расположени.

Иако сте као родитељ вероватно веома много љути, у случају да ваше дете почне да краде, лаже, нагло попушта са оценама у школи, бежи од куће… пре него што одлучите како ћете га казнити, сетите се да је такво понашање најчешће позив у помоћ.

Увек избегните физичко кажњавање. Ударац, батине, шамар, „ћушка”… представљају не само физичко кажњавање, већ и облик насиља над децом. Пронађите друге, ефикасније методе кажњавања, које вашу децу не повређују на тако насилан начин. Већина родитеља зна да батине у дугорочном смислу нису ефикасне. Они такве казне примењују, јер нису нашли боље. Али, дете не зна да га ви бијете зато што не познајете други начин кажњавања. Уместо тога, у раном узрасту оно мисли: „Лош сам, зато морају да ме туку”. Управо зато батине остављају дубоке ожиљке. За разлику од спољашњих, видљивих модрица, оне унутрашње могу трајати заувек, а готово по правилу рефлектују се на каснијем узрасту.

Родитељи најчешће децу хвале на уопштен начин. На пример: „Браво, сине” или: „Видиш како си ти паметно дете”. Уопштене похвале, посебно ако су учестале, заправо демотивишу дете и умањују његово самопоуздање. Уколико вам је циљ да ваше дете буде сигурно у себе, позитивно, кооперативно, динамично, отворено – без похвала то не можете постићи. Данас је популарно деци говорити да су посебна. Иако је то истина, таква хвала охрабрује нарцизам, а не самопоуздање. Боље им је рећи: „Ти си за мене посебан”, „Одлично си се потрудио” или, једноставно, „Волим те”.

Без обзира на године и оно што је учинило, немојте дете кажњавати одузимањем љубави, забраном да се виђа са другарима из школе, понижавањем, ускраћивањем хране, бацањем омиљене играчке… Односно, ако желите да ваше казне буду реципрочне и узрочно-последичне, сетите се да ништа што дете уради не може бити тако страшно да заслужи такве казне. Међутим, када се суочи са ситуацијом да нешто не уме или не може, дете ће се тешко обратити за помоћ родитељима који су га обасипали неконструктивним, уопштеним похвалама. Управо зато деца која често добијају само такве похвале могу да се затворе у себе, јер схвате да су очекивања њихове околине, а пре свега њихових родитеља веома висока.

Потражите прилику да похвалите дете кад год сте њиме задовољни, било да је реч о предшколцу или средњошколцу. Не заборавите да је ваше похвале вредан и дететов труд и уложено време, а не само постигнути резултати. Уосталом, ако немате слуха да похвалите труд, често изостану и резултати. Похвала мотивише дете да ради и још више се труди.

Јелена Холцер

Антрфиле

БЕЗ ПОДМИЋИВАЊА

Похвала неће „размазити” ваше дете и учинити га мање добрим него што јесте. Хвалите га, и то баш пред њим. Како би се развило у самопоуздану особу, мора имати одговарајућу потврду да сте њиме задовољни и да је неко његово понашање прихваћено. Уколико вам је циљ да ваше дете буде сигурно у себе, позитивно, кооперативно, динамично, отворено… без похвала то не можете постићи. Наградите га, али немојте га подмићивати. Уколико детету дајете поклон (награду), када уради нешто добро, добије добру оцену у школи, и купите му мобилни телефон, таблет, па и хаљину – ви га, у ствари, подмићујете. То ће дете научити манипулацији, па ће веома брзо почети да очекује награде за одређена понашања и створити вашу међусобну манипулативну везу.

Антрфиле:

НЕМОЈТЕ СЕ КАЈАТИ

Ако се после казне покајете или схватите да сте претерали – извините се. Извињење вам не сме бити аргумент да претерате и убудуће, то јест: једно „извини” вас не оправдава, али вашем детету поручује да сте размислили о свом поступку, схватили да сте погрешили, и то признали. Данас знамо да једна похвала вреди више него много казни и забрана. Награђивањем, то јест похваљивањем детета, ви са њим успостављате присније односе. Деца коју су родитељи хвалили много су спремнија да се родитељима повере, када имају проблем, да буду пријатељски расположена и да саслушају сугестије и предлоге родитеља.

TЕМАТСКИ ДАН – ИНТЕГРАТИВНА НАСТАВА

У сусрет Савиндану

Свети Сава, писац, просветитељ и школски заштитник, имао је велике заслуге за српски народ. Неуморно му је служио, учио га поштењу, правди и љубави, критиковао за ружне обичаје, саветовао и преносио му корисна знања. Учио је Србе доброти и љубави хришћанској. Старао се о сиротињи, старима и болеснима, за које је отварао болнице и прихватилишта

Тема о Светом Сави увек је актуелна и комплексна, самим тим погодна за повезивање градива српског језика са градивом других предмета. У реализацији тематског дана коришћена је интегративна настава – модел наставе којим се међусобно повезују наставни садржаји више наставних предмета. Овај модел наставе пружа динамичност и интердисциплинарни приступ одређеној проблематици, ученици усвајају функционална знања.

Српски језик

Наставна јединица: Народна прича – „Свети Сава и сељак без среће”

Тип часа: Обрада

Облик рада: Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: Дескриптивна метода и метода демонстрације, метода рада на тексту и усменог излагања, аналитичко-синтетичка метода, интерактивна метода

Наставна средства: Читанка 3, наставни листићи за групни рад

Циљеви и задаци часа: Оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста; увођење у тумачење предметности књижевног текста – повезаност догађаја с местом, временом и ликовима; карактеризација књижевног лика, односи међу ликовима; развијање поштовања према културној баштини

Уводни део часа: Мотивација – Решавање ребуса

Разговор о срећи – Шта је за вас срећа?; Цртам на таблу грозд и у њега уписујемо речи, које ученици повезују са срећом.

Најава наставне јединице: Данас ћемо видети како је Свети Сава помогао човеку, који је тражио своју срећу.

Главни део часа: Изражајно читање текста. Ради бољег емотивног доживљаја чита наставник, а ученици слушају.

Први утисци; Шта причу чини занимљивом?; Када се прича одиграла?; Куда је сељак путовао, тражећи срећу?

Читање текста у себи ради уочавања мање познатих речи и израза, ликова и теме текста. Тумачење мање познатих речи и израза.

Тема: Свети Сава помаже сељаку да нађе срећу

Ликови: Сељак, старци, калуђер – Свети Сава, чељад

Формирање група за рад. Ученици се деле у четири групе и поделе им се истраживачки задаци. Свакој групи се објасни њихов задатак. Ученици би требало да изаберу вођу групе, а наставник их упућује да ће вођа групе извештавати о резултатима њиховог рада. Самосталан рад ученика на истраживачким задацима.

Прва група: Шта је тражио богати сељак?; Кога главни јунак приче пита да му помогне?; Како тумачите речи „срећа је у раду”?; Како рад човека може да учини срећним?; Зашто је за срећан живот важно поштење?; Колико је важно добро здравље за срећу људи?; Како објашњавате старчеве речи да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу?

Друга група: Зашто сељак није одмах послушао мудре старце?; Шта му је одговорио старац кога је последњег срео?; Шта значи умереност, а шта чистота?; Кога је сељак срео на крају?; Како је он изгледао?; Шта значе речи „светитељско лице”?; Шта је Свети Сава одговорио?

Трећа група: Размислите о одговору који је Свети Сава дао сељаку без среће: „Срећа је у памети, а не у лудости”. Шта значе те речи Светог Саве?; Свети Сава каже: „Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поруке паметних старих људи”. Објасните зашто се овде истиче поштовање према старим људима.; Шта може да уради човек без среће, ако је паметан?; Како тумачите народну пословицу „Ко је луд, не буди му друг”?; Да ли је сељак погрешио што је на крају послушао савете мудрих људи?; Шта је имао више пута обичај да каже?

Четврта група: Коме је сељак највише поверовао?; „Срећа се носи у себи” − како сте разумели ову мисао? Објасните је.; Да ли је човек ковач своје среће?; Шта је сељак променио у животу, када се вратио кући?; Објасните како сте разумели следеће реченице: „Хвала ономе духовнику што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао, тражећи срећу, и никад је нигде не бих нашао изван себе”.; Због чега је сељак захвалио Светом Сави?; Зашто је богати сељак после сусрета са Светим Савом прекинуо трагање за срећом?

Завршни део часа: Свака група излаже одговоре, а наставник их записује на табли. Након извештавања представника сваке групе, ученици заједно формулишу поруку приче.

Који су од наведених савета за тебе најважнији? Издвајање савета мудраца – срећа је у реду; срећа је у раду; поштење; добро здравље; миран, леп и задовољан живот; умереност и чистота; Шта је Свети Сава научио сељака, а и нас?; Шта је порука приче?

Порука: Срећа је у нама, у нашим рукама и нашој памети. Човек је ковач своје среће.

Рад у тимовима: Након уводног часа ученици раде у тимовима. Подељени су у четири тима. Тим за српски језик, математику, природу и друштво и ликовну културу.

Циљ часа: Обрадити, утврдити, проширити и обновити знања о Светом Сави кроз групни рад, рад у пару и различите предмете и задатке

Облик рада: Фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: Текстуална, метода писаних радова, метода практичних радова, амбијентална, илустративна, кооперативна, радионичарска, разговор, усмено излагање

Наставна средства: Наставни листићи са задацима за групе, радови ученика, колаж папир, коцке шећера, припремљени текстови за групе, презентација

На почетку часа кроз припремљену презентацију проширујем ученичка знања о животу и делу Светог Саве. Подсећање ко је био и шта је све радио:

Свети Сава је личност са великим заслугама за стварање српске државе, српске цркве и културе. Његово име било је Растко. Био је најмлађи син владара Стефана Немање, скроман, тих и повучен, веома образован. Прича се да је занет причама неког калуђера, када му је било седамнаест година, побегао из родитељског дома на Свету Гору. Тамо је постао калуђер и добио име Сава. Заједно са оцем, на Светој Гори подигао је манастир Хиландар, обновио је и саградио и многе цркве и манастире у Србији.

Помагао је брату Стефану у владарским пословима. Свуда је проповедао веру и љубав, скромност и врлину, разумевање и праштање. Још за живота стекао је велику популарност у народу. О Сави и његовим добрим делима – због заслуга је проглашен за свеца – говоре бројне народне песме и приче. Оне су се нарочито шириле у народу за време тешког живота под турском влашћу. Зато је Синан-паша спалио Савине посмртне остатке на Врачару. Ту се данас налази Храм Светог Саве.

Подсетити се на приче о Светом Сави, које су ученици раније слушали или читали („Свети Сава и пчела”, „Свети Сава гради прозоре”, „Свети Сава и родитељи са малим дететом”…).

Тим за српски језик – рад на тексту „Свети Сава и нерадна жена” – народна прича

Била једна лења жена, која је мало радила, а много спавала. Муж јој је говорио: „Море, преди жено, кошуље ми се поцепаше, чакшире подераше, деца су нам оголела…”. „Предем ја, човече, како да не предем, али ово проклето клубе увек остаје исто, никако да порасте”, одговарала је жена. Једном у њихово село дође Свети Сава, а лења жена досети се и позове га да чита молитву њеном клубету, не би ли постало веће. Чим је ступио у њену кућу, Свети Сава виде с ким има посла. Стави на се епитрахиљ и поче гласно говорити, као да чита из књиге:

Порани, Јело, и одоцни, Јело,

и порашће ти клубе, Јело.

Порани, Јело, и одоцни, Јело,

и порашће ти клубе, Јело.

Чита тако Свети Сава, а жена погнула главу, па се само крсти. Кад виде да свештеник понавља једно те исто, упита га: „Зар само то духовниче?”. „Само то, снахо”, одговори Свети Сава, „само ће ти од тога порасти клубе и ни од чега другог”. Жена схвати шта је светац мислио, па се застиде. Кад он оде, навали да преде. Увече поседи мало дуже, ујутру устане мало раније и клубе поче да расте.

Зашто приповедач жену из приче зове – нерадна жена?; Где се дешава радња приче?; О чему се говори у тексту?; Шта је муж стално говорио жени?; Ко је дошао у село?; Шта је жена тражила од Светог Саве?; Како је Свети Сава посаветовао Јелу?; Због чега се жена постидела?; Која народна пословица би могла да буде поука ове приче?; Обој жутом бојом особине Светог Саве.

Напиши речи супротног значења:

Тим за природу и друштво – Значајне личности наше прошлости

Ученици читају припремљен текст о Светом Сави и на основу текста треба да одговоре на постављена питања.

Живот Светог Саве

Давно, давно, пре више од осам векова, у старој српској престоници, древном граду Расу, великом жупану Стефану Немањи роди се и трећи син Растко Немањић. Славни владар много је волео синове и кћери и много пажње посвећивао њиховом васпитању и образовању.

Млади Растко беше висок, витак и снажан младић, плавих очију, тихе, смирене и размишљању склоне природе. Њега није привлачио сјај дворског живота, ни лов, ни богате гозбе и друге световне забаве, већ књига и читање. Нарочито су га занимале приче о животу светих људи, пустињака и мученика, хришћана који су подносили многа страдања за веру и спас душе. Растко је искористио одлазак у лов на јелене у једну од оближњих планина, заварао његове пратиоце, напустио их и запутио се у Свету Гору. Отац је послао људе за њим да га врате, али без успеха. Растко се закалуђерио и добио име Сава.

Живећи међу светогорским калуђерима, Сава је мудрошћу и побожношћу стекао велики углед. После неколико година Стефан Немања напусти престо и придружи се сину да настави живот као монах Симеон. Отац и син одлучише да за српски народ на темељима старог саграде нови манастир Хиландар, седиште српског духовног и културног живота.

Свети Сава мири браћу Стефана и Вукана

Након очеве смрти Савина браћа Вукан и Стефан сукобише се око престола и Сава се врати у Србију, како би их помирио. Након тога Сава је био рукоположен за првог српског поглавара и архиепископа српске цркве. То му је омогућило да помогне јачање српске државе, обнавља старе и запуштене и подиже нове цркве и манастире.

Сава је имао велике заслуге и за обичне људе – српски народ. Неуморно му је служио, учио га поштењу, правди и љубави, критиковао за ружне обичаје, саветовао и преносио му корисна знања. Учио је Србе да верују, моле се Богу, крштавају се, посте и причешћују. Старао се о сиротињи, старима и болеснима, за које је отварао болнице и прихватилишта.

Сава је путовао по Србији и суседним државама. На повратку са једног од тих путовања тешко се разболео и заувек склопио очи 27. јануара у бугарском граду Трнову. Годину дана касније тело му је пренето у манастир Милешево.

Дела и заслуге Савине учинише га једним од најпоштованијих Срба и он уђе у многе народне приче и легенде као заштитник, светац који помаже људима у невољи, учи народ доброти и љубави хришћанској, штити га од разних напасника и злотвора и учи да живи разумније.

Турци су схватили да српски народ не могу да победе, док верује у светосавље, па покушаше да ту веру униште. Њихов војсковођа Синан-паша јавно је на Врачару спалио ковчег у коме су се налазиле мошти светитеља. Не само да нису заплашили српски народ, већ су учинили да он буде још храбрији.

После ослобођења од Турака 27. јануар се проглашава за школски и државни празник, а Свети Сава се слави као писац, просветитељ и школски заштитник. Једно време било је забрањено прослављање Светога Саве у школама, али се тај обичај поново вратио.

Где и када је рођен Расто Немањић?; Како се зове отац Растка Немањића?; Препишите реченицу која описује како је Растко изгледао.; Шта је Растка највише занимало?; Које име је добио Растко, када се закалуђерио?; Које име је добио Стефан Немања, када се закалуђерио?; Шта су саградили отац и син?; Када и зашто су се сукобила Савина браћа?; Каква је Савина заслуга за обичан народ?; Када и где је Сава склопио очи?; Ког датума се слави Свети Сава?

Тим за ликовну културу – На тему Свети Сава, групе по избору раде мозаик од колаж папира. Приказивање и анализа радова.

Прављење плаката од ученичких радова и слика. Изложба дечјих радова.

Тим за математику – Дељење збира и разлике бројем. Ученици уз текстуални задатак добијају и неке нове информације о Светом Сави.

Израчунај како је показано:

32 ⁚ 2 =         (20 + 12) ⁚ 3 = 20 ⁚ 3 + 12 ⁚ 3 =10 + 4 =14

64 ⁚ 4=          __________________________________­

640 ⁚ 4 =       __________________________________

980 ⁚ 7 =       __________________________________

750⁚ 5 =        __________________________________

Растко је имао 72 књиге. Распоредио их је на 3 полице у библиотеци. Колико је књига Растко ставио на сваку полицу, ако се зна да је на свакој полици исти број књига?

Растка није привлачио сјај дворског живота, ни лов, ни богате гозбе и друге световне забаве, већ књига и читање. Највише времена проводио је у библиотеци. Књиге су били његови велики пријатељи. Када је одрастао и сам је писао књиге. Он је први средњовековни књижевник.

Једном је Растко за 4 дана прочитао књигу од 520 страница. Сваког дана је читао једнак број страница. Колико је страница Растко дневно читао?

Свети Сава је био исцелитељ. Молитвама је исцељивао болесне. Са далеких путовања је доносио непознате биљке и мелеме свом народу. Отворио је прву болницу у Студеници.

Свети Сава је излечио по 6 болесних у неколико села. Ако је укупно излечио 78 болесника, у колико села је Свети Сава био?

Свети Сава је био просветитељ. Ширио је науку и писменост. Ходао је земљом и учио људе како да раде и живе.

Свети Сава је за 9 дана препешачио 225 км. Колико километара је пешачио сваког дана?

И после смрти је остао једна од најзначајнијих личности у Србији којој се народ диви, моли и верује. Многе школе носе његово име.

Основна школа „Свети Сава” има 288 ученика првог разреда распоређених у 9 учионица. Колико ученика има у свакој учионици?

Додатни задатак: Сложи слагалицу. Пази да се поклопе производи и количници. Ако све добро урадиш, добићеш слику манастира, који су саградили монах Сава и његов брат Стефан Првовенчани. Који манастир су саградила браћа?

Радни део часа:

Самосталан рад ученика. Обилазим их, посматрајући. Овај део часа има за задатак подстицање и омогућавање способности. Праћење рада ученика подразумева и саветодавно-корективни рад.

Извештавње представника тимова. Анализа урађеног.

Провера наученог – У завршној фази часа проверавам колико су ученици научили о Светом Сави кроз квиз, израду мапе ума, решавање асоцијација, осмосмерки.

Ученици у осмосмерци треба да пронађу 14 појмова, који су везани за Светог Саву – Ана, Сава, Студеница, жупан, Растко, Вукан, Стефан, Хиландар, Атос, Хиландар, архиепископ, Врачар, просветитељ, Рас.

Ученици одговарају на питања: Име Растковог оца.; Име Растковог најстаријег брата.; Место где се Растко замонашио.; Назив града где је рођен.; Како се зове град у којем је умро монах Сава?; Који манастир је саградио са оцем?; Који манастир је саградио са братом Стефаном?; Име првог српског краља.; Име Расткове мајке.; Растково монашко име.; Монашко име Немање.; Име Растковог оца.; Где су спаљене Савине мошти?; У ком манастиру је отворио прву болницу?

Певање Химне Светом Сави – ученици су научили химну на претходном часу музичке културе. Рецитовање рецитација и извођење драмског текста, које ученици припремају за школску приредбу 27. јануара.

Евалуација часа – На крају тематског дана ученици попуњавају евалуациони упитник.

Весна Лазаревић

ОШ „Боривоје Ж. Милојевић”, Крупањ

АНТРФИЛЕ:

ПИТАЊА ИЗ КВИЗА

Родитељи Светога Саве звали су се – Стефан, Немања и Ана; Стефан Немањић и Ана; Вукан и Ана; Симеон и Ана

Где је рођен Растко? – У Призрену; Београду; Расу

Браћа Светог Саве звала су се – Немања и Милутин; Душан и Стефан; Урош и Немања; Вукан и Стефан

Право име Светог Саве је – Растко Петровић; Стефан Немањић; Растко Немањић; Урош Немањић

Свети Сава је са оцем Светим Симеоном подигао на Светој Гори манастир – Хопово; Хиландар; Жичу; Студеницу

У којој земљи умире Свети Сава? – У Бугарској; Турској; Србији

Двадест седми јануар је дан Савиног – Рођења; Замонашења; Смрти; Крштења

У народној традицији Свети Сава је подучавао људе разним пословима. Ковача је научио да се гвожђе кује, док је – Хладно; Вруће

Означи тачну тврдњу – Растко бежи на Свету Гору да би се замонашио; Растко бежи на Свету Гору да би избегао очеву казну

Растко се замонашио у – Пантелејмону; Хиландару

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је тражи. Срео је Светог Саву и он му је рекао да се срећа налази у – Кући; Човеку самом; У злату и сребру

Где су Турци спалили мошти Светога Саве – На Калемегдану; На Врачару

Када је наишао на људе, који су светлост уносили џаковима у кућу, Свети Сава им је показао како да направе – Прозоре; Лампу; Врата

Где се стицала писменост у време детињства Растка Немањића? – На дворовима; У манастирима; У школама

Монашко име Растковог оца је – Симеон; Сава; Ћирило