На маргинама 72. заседања Генералне скупштине Уједињених нација

Макронов позив у борбу за образовање

Глоса

Током недавног њујоршког заседања УН одржан је још један скуп на високом нивоу посвећен глобалном образовању. Европска унија и други донатори обавезали су се на повећање финансијске помоћи школским системима у неразвијеним земљама, а Француска и Сенегал најавили су да ће бити домаћини наредног великог образовног скупа

Кад би се износ новца који се у свету потроши на наоружање само током једне седмице преусмерио у глобално образовање, сва сиромашна деца на планети могла би да добију бесплатно основно и средње школовање. Према процени „Прекоморског развојног института”, независног истраживачког центра са седиштем у Лондону, додатних 32 милијарде долара годишње – што је мање од једнонедељне војне потрошње у свету – омогућило би сугурну реализацију најважнијег Развојног циља УН за 2030. годину, квалитетног образовања за све људе на планети. Слично томе, у Светској банци су израчунали да свака додатна година образовања у кризним деловима планете смањује ризик од избијања сукоба за 20 одсто. То су само неки од примера опомињућих података – процена и предвиђања – који прате кампању промоције УН Развојне агенде за 2030, а посебно кампању за достизање Развојног циља 4 – универзалног основног и средњег образовања.

Тек што су лидери Г20 на свом јулском Самиту у Хамбургу први пут подржали идеју додатног финансирања основног и средњег образовања у најсиромашнијим земљама света – а што је оцењено као историјска прекретница – нешто слично догодило се и на високом скупу под називом „Финансирање будућности: Образовање 2030”, који је управо одржан на маргинама 72. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку. Поред председника Француске Емануела Макрона, премијера Норвешке Ерне Солберг, генералног секретара УН Антонија Гутереша, генералног директора Унеска Ирине Бокове и амбасадора УН за мир Малале Јусуфзаи, скупу је присуствовало још неколико шефова држава или влада, као и представници бизниса, образовних фондација и невладиних организација.

С циљем да обезбеде политичку подршку и већа финансијска улагања у квалитетно образовање предшколске деце, основаца и средњошколаца у свету, скуп су заједнички сазвали Француска, Норвешка, Малави и Сенегал, у партнерству са УН Комисијом за образовање, Глобалним партнерством за образовање (Global Partnership for Education – GPE), Малала фондом, Уницефом и Унеском. „Улагање у образовање је најекономичнији, најисплативији начин за подстицање економског развоја, побољшање радне и животне перспективе младих жена и мушкараца и убрзање напредовања ка свих 17 глобалних циљева одрживог развоја. Финансирање образовања је заправо најбоља инвестиција коју можемо да направимо”, рекао је тим поводом генерални секретар УН Антонио Гутереш.

Француски председник Макрон изнео је своје образовне планове и најавио још један амбициозан међународни образовни скуп, планиран за фебруар наредне године, коме ће Француска да буде домаћин заједно са Сенегалом. „Одлучио сам да образовање поставим као главни приоритет француског развоја и француске спољне политике. Образовање заслужује наше колективне напоре (…) Позивам међународну заједницу да нам се придружи у фебруару 2018. године у Дакару, на конференцији о глобалном партнерству за финансирање образовања, коју Француска организује у сарадњи са Сенегалом, УН, GPE и свим нашим партнерима. Наредне године на тој конференцији повећаћемо своје глобалне обавезе”, рекао је председник Француске.

„Образовање, посебно за девојчице, најефикаснија је инвестиција у одрживи развој и зато је Норвешка у последње четири године удвостручила финансијску подршку образовању”, надовезала се Ерна Солберг, премијер Норвешке. Након што је недавно поново добила мандат на месту премијера, она је обећала да ће наставити своје ангажовање на том пољу. Солберг је такође нагласила важност улагања у образовање пре свега унутар сваке земље, па онда и допуњавање недостајућих средстава у оквиру Глобалног партнерства за образовање и даљи рад на успостављању Међународне финансијске јединице за образовање (International Finance Facility for Education – IFFEd). На скупу се, иначе, чуло и да владе земаља у развоју треба да настоје да у образовање улажу најмање 20 одсто државних буџета.

Малала Јусуфзаи, добитница Нобелове награде за мир и суоснивач Малала фонда, и овог пута се заложила за школовање девојчица. „Ван школе је данас 130 милиона девојчица. Оне се боре са сиромаштвом, ратом, дечјим браковима. Дефинисање 17 глобалних развојних циљева УН 2015. године било је обећање да ћемо се борити заједно са њима, али засад нам то не успева. Поставили смо велике циљеве, али нећемо доћи до њих ако не школујемо девојчице. Ако желимо да нам расту привреде, ако желимо да удишемо чистији ваздух, ако желимо да унапредимо јавно здравље, промовишемо мир, морамо да инвестирамо у девојчице”, рекла је млада Пакистанка.

На скупу су говорили и генерални директор Унеска Ирина Бокова, шеф УН Комисије за образовање Гордон Браун, бивши аустралијски премијер Џулија Гилард, иначе челник GPE…Али, оно што је посебно обележило скуп биле су конкретне најаве финансијске помоћи: Европска унија ће повећати своју подршку образовању у кризним ситуацијама тако што ће осам одсто свог хуманитарног буџета издвојити за образовање у ванредним ситуацијама у 2018. години, а што је знатно више од глобалног просека од 3,6 одсто; још 13,2 милиона долара ЕУ ће донирати фонду „Образовање не може да чека” (Education Cannot Wait); Данска ће у исти фонд уложити 16,1 милион долара; идуће године Малала фонд ће повећати улагање у локалне едукаторе и образовне активисте за три милиона долара; „Глобално партнерство за образовање” се обавезало да ће прикупити више средстава и до 2020. године обезбедити две милијарде долара годишње за подршку школовању 870 милиона деце у 89 земаља; филантропска организација Dubai Cares уложиће пола милиона долара у фонд „Образовање не може да чека”; компанија Хјулит Пакард (Hewlett Packard) планира да до 2020. године допре до милион ученика, радећи са компанијом Интел на дистрибуирању 1700 школских рачунарских „облака”.

Г. Томљеновић

Антрфиле

Партнерска конференција у Дакару

Председници Француске и Сенегала, Емануел Макрон и Маки Сал, на њујоршком образовном скупу најавили су да ће 8. фебруара 2018. бити домаћини Финансијске конференције Глобалног партнества за образовање (GPE). То ће, иначе, бити први пут да један донатор и једна земља у развоју заједнички наступају на такав начин, симболишући дух правог партнерства, што је и суштински циљ GPE.

Непрофитна организација Глобално партнерство за образовање (раније „Образовање за све – хитна иницијатива”), са седиштем у Вашингтону (САД), основана је 2002. године; представља партнерство (и финансијску платформу) више заинтересованих страна (Светске банке, и других) с циљем да јача образовне системе у земљама у развоју и максимално повећа број деце која се школују. Окупља земље у развоју, донаторе, међународне организације, цивилно друштво, учитељске организације, приватни сектор и фондације.

Та организација је као своју визију усвојила УН глобални образовни циљ (Развојни циљ 4) и позива на обезбеђивање свеобухватног, равноправног и квалитетног образовања за све до 2030. године. Стратешки план „GPE 2020” за наредних пет година претвара ову визију у конкретне задатке и циљеве, који су остварљиви. Од оснивања до данас GPЕ је уложила знатна средства и помогла да се у основно школовање укључи 72 милиона деце, међу њима и деца у Сенегалу. Уз подршку GPE od 2006. године, Сенегал је учинио велики напредак и подигао своја улагања у образовање на 24 одсто државног буџета. Француска је донатор GPE од 2005. године.

ИВАНА ХОРВАТ, ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ

Колико је наука морална?

О овом комплексном питању расправљано је 18. и 19. септембра на међународној конференцији о етичким питањима у науци у Бриселу. Током дводневне дебате представљени су резултати САТОРИ пројекта и документ који предлаже етичке процедуре и принципе, важне за различите типове истраживања, попут оних који се спроводе над људима и животињама, а односи се и на заштиту приватности података…

Век у коме живимо донео је невероватна открића, која су померала границе информационих и нанотехнологија, биомедицинских и хуманистичких наука… до неслућених висина, али истовремено и покренуо сијасет моралних питања о томе на који начин се дошло до нових сазнања или какав утицај ти експерименти могу да имају по човека и његове потомке, људску заједницу и природу. Истраживачи испитују могућност да свињско срце замени људско, изнајмљује се материца, клонирају се животиње и органи човека… То више нису само филмске или литерарне приче.

Колико је етична европска наука? О том комплексном питању расправљано је 18. и 19. септембра на међународној конференцији о етичким питањима у науци у Бриселу, скупу који је проглашен за један од највећих и најважнијих догађаја који се бави најновијим трендовима у области етичке процене истраживања и технолошких иновација. Током дводневне дебате представљени су резултати САТОРИ пројекта, до којих се дошло након четири године интензивног рада тима, који је развио јединствен документ намењен научној заједници, доносиоцима одлука, али и другим заинтересованим актерима научних истраживања.

Документ предлаже низ етичких процедура и принципа, важних за различите типове истраживања, попут оних који се спроводе над људима и животињама, а односи се и на заштиту приватности података, заједнице угрожених особа, одрживи развој, научни интегритет, очување биодиверзитета, поштовање културних разлика, очување животне средине…

Тај значајан догађај, који је окупио водеће стручњаке из те области, високе представнике Европске комисије, Европског парламента, Унеска, истраживаче… организовао је Центар за промоцију науке из Београда.

Центар за промоцију науке (ЦПН) је партнер на великом међународном пројекту САТОРИ, који се бави истраживачком етиком, унапређењем стандарда и процедура у тој области. Један од примарних задатака Центра био је да обавештавамо ширу и стручну јавност, али и да организује финални догађај пројекта, који је трајао четири године – каже за Просветни преглед Ивана Хорват, председавајући организационог одбора конференције и портпарол пројекта претходне две и по године, објашњавајући како се ЦПН нашао у улози организатора овако важне међународне конференције.

Зашто је та тема данас посебно важна?

Етика је важна тема, иако јој се можда у прошлости није придавао значај у толикој мери. Просто, технолошки развој је веома убрзан у последње време и резултати научних истраживања имају значајне импликације на живот појединца и друштво у целини. Веома је важно водити рачуна о томе да сам процес научних истраживања буде етичан, да се води највишим етичким стандардима и правилима. Исто се односи и на утицај резултата истраживања.

Колико је данас европска наука етична?

– О томе је тешко говорити. И морам да нагласим да не говорим из угла етичког експерта. Неки извештаји пројекта су се бавили клиничким истраживањима и питањима попут оних зашто постоји тенденција да се клиничка истраживања у области медицине извозе у земље у развоју? Постоје различите законске регулативе и законски оквири, а у неким неразвијенијим земљама много је лакше обавити одређена истраживања, јер су закони тамо флексибилнији.

Свакако, чим постоји потреба за унапређењем етичких оквира, процедура и стандарда … то већ говори да у овој области постоје проблеми. А када нешто унапређујемо, трудимо се да побољшамо целокупну слику. Једна од замерки је била да често, када се подносе апликације за истраживачке пројекте, формулар који се односи на истраживачку етику попуњава се само формално.

Дакле, закључци су да то не би требало да буде тако и да о томе не треба водити рачуна тек када дође до кршења правила. О етичким принципима и стандардима треба размишљати од почетка планирања истраживања.

Можете ли да кажете на која истраживања се мисли? На клонирање, рецимо?

То је, на пример, едитовање (модификација) генома људског ембриона. Врло осетљива и актуелна тема. Недавно су научници открили методу уз помоћ које едитовање људског генома може лако да се изведе. То може да има велике импликације када би таква едитовања, иако она још нису ушла у праксу, могла да се спроводе широм света. Питање је шта ми тиме желимо да постигнемо?

На пример, ако едитујемо геном да бисмо избегли болест, да ли можемо уопште да предвидимо какве последице могу да буду по људску врсту?

То су врло комплексна питања на која не можете дати једнозначан одговор и ако бисмо рекли да хоћемо то да урадимо, да бисмо спречили неку генетску болест, ми ћемо наравно рећи да то треба да радимо, али нисмо сигурни како ће се то одразити на живот и здравље потомака особе која има едитован геном. Реч је о врло деликатним стварима.

Морам да нагласим да је САТОРИ урадио врло детаљну анализу процедура, стандарда, регулатива у различитим земљама, различитим областима науке и институцијама, универзитетима, етичким комитетима, научним институтима…

Да ли можете да наведете главне препоруке са конференције у Бриселу?

– САТОРИ пројекат је познат у Европској комисији као пројекат који има више од 3000 страница извештаја. Препоруке за доносиоце одлука представљене су на скупу. На пример, неке се односе на унапређење рада етичких комитета, како би донели што квалитетнију процену и утврдили да ли је неко истраживање етично. И како да се запосли најбољи стручни кадар, донесу најбоље одлуке, да се структурално формира један етички комитет… Такође, САТОРИ је донео препоруке које се односе на индустрију, како да технолошки развој у области индустрије буде друштвено одговоран, на који начин да се побољша стање у тој области и унапреди тај сектор и – када се технолошки развој одвија, да се не наноси штета околини, животињама и људима…

Било је и препорука које се односе на фондације које финансирају научна истраживања. Будући да оне постављају различите стандарде и услове аплицирања, веома је важно уредити ту област деловања. Дакле, како унапредити рад научних фондација како би оне у свом раду унапредиле стандарде и процедуре у области етике.

Један од главних резултата САТОРИ пројекта је тзв. први међународни предстандард у области етичке процене науке. Први документ тог типа, који је икада израђен у свету, објављен је у августу ове године на сајту Европског института за стандардизацију и на сајтовима националних института за стандардизацију. Зове се предстандард, зато што је потребно неко време, у овом случају три године, да би се проценило да ли је користан и може ли да постане обавезујући.

Који су тренутни проблеми у области истраживачке етике?

– Велики проблем, који су експерти уочили, јесте што често није могуће предвидети утицај резултата истраживања. Колико год се трудили, чак и ако сте веома савесна особа у истраживачкој заједници, може да се деси да не можете да предвидите какве ће последице имати резултати вашег истраживања. Могу да споменем да у појединим областима нарочито постоје проблеми – са нанотехнологијама, са прикупљањем личних података и заштитом приватности појединца, било да се ради о сурфовању на интернету или коришћењу друштвених мрежа, на пример. Такође, велики проблем постоји и у клиничким истраживањима, на тестирању лекова…

Чланови етичких комитета расправљају о тим осетљивим темама и утврђују правила и процедуре… Како се успостављају механизми контроле њиховог рада?

То зависи од земље до земље и етички комитети ипак имају одређен степен независности.

Где се највише крши етика, у којој области или земљи?

О томе на конференцији није било речи. Дискутовало се на општем нивоу. Оно што сам успела да чујем јесте да је Европа по питању етике заправо лидер, у смислу да је та област у Европи најбоље уређена. Најосетљивије су области које имају највећи утицај на живот и здравље појединца. Све зависи од случаја до случаја, јер нека истраживања у области генетике могу да буду сасвим по стандардима, док друга могу да имају озбиљне импликације…

САТОРИ се није бавио тиме како да реши проблем у једној области у некој институцији. Он је сагледавао целокупну слику, покушавао да хармонизује приступ, како би на тај начин умањио штетан утицај истраживања. Заправо, оно што је САТОРИ радио јесте успостављање општег заједничког оквира. И на том нивоу се највише дискутовало.

Олга Николић

Антрфиле

ТРАДИЦИОНАЛНО ЗНАЊЕ БУШМАНА

Кад причамо о конкретним примерима, могу да наведем неколико примера када је дошло до кршења етичких принципа и какве импликације су имали на друштво и заједницу. Читајући извештај САТОРИ пројекта наишла сам на веома интересантан случај. Радило се о традиционалним знањима. Бушмани, племе у Субсахарској Африци, користили су биљку Hoodia како би у суровим пустињским условима сузбили осећај глади и жеђи. Кадa су истраживачи из Европе проучавали то племе и њихове навике, једна фармацеутска компанија дошла је на идеју да би активна супстанца биљке могла да се користи за мршављење. Јер, ако можете неком супстанцом да сузбијете осећај глади и жеђи, ви добијате одличан препарат за мршављење. После дуго година истраживања фармацеутска компанија је изоловала активну супстанцу биљке и то патентирала као своје знање на коме је зарађивала новац.

Та компанија је на крају оптужена да је незаконито користила традиционално знање једног племена, које су они с колена на колено преносили вековима. Бушмани су добили спор на суду и деценију им је исплаћивана надокнада. То је један од примера неетичних истраживања.

Познат је и случај града у Кини, у провинцији Гуандонг, за који се сматра да је најзагађенија тачка на планети. Испоставило се да велике количине електронског отпада завршавају у том граду и да су земљиште, вода, ваздух, до те мере загађени да је здравље грађана озбиљно угрожено. Тровање оловом веома је често, као и проценат побачаја.

Постоје различити примери, од оваквих до различитих случајева клиничких истраживања – ако се извезе једно клиничко истраживање тако да се испитује на појединцима у земљама у развоју, који можда нису довољно образовани и нису у прилици да дају информисану сагласност – какву штету та испитивања могу њима да учине? Често постоје формулари написани и на 50 страница. Потенцијални учесник у експерименту ће добити новац за учешће у клиничком испитивању, потписаће да је сагласан, али поставља се питање да ли је учесник истраживања заиста разумео о чему се ради? То су врло комплексни проблеми, које је САТОРИ разматрао, али не као конкретне случајеве, већ више на општем нивоу, изучавајући регулативе, стандарде и процедуре.

Антрфиле

ПРЕПОРУКЕ

Битно је напоменути да је САТОРИ изучавао стандарде у свим областима наука и да су на међународној конференцији представљене препоруке пројекта доносиоцима одлука на европском нивоу. Било нам је битно да у Бриселу окупимо високе представнике европских институција, попут Европског парламента, Европске комисије, да им представимо наше резултате и да се надамо да ће их узети у разматрање и потенцијално их укључити у законске оквире, јер резултати САТОРИ-ја нису обавезујући, већ само на нивоу препоруке.

Антрфиле

ПРЕЛАЗАК ГРАНИЦЕ

Велика дискусија се водила у оквиру самог конзорцијума пројекта, у којем учествује 16 институција из 12 европских земаља, шта се у области етике може стандардизовати. Не можете да стандардизујете вредности, али можете процедуре и протоколе, којих научници треба да се придржавају када спроводе истраживања у било којој области науке. Да ли се ради о клиничким испитивањима, развоју нових технологија, да ли се ради о нанотехнологијама, биотехнологији, информатичким системима, прикупљању података… Постоје занимљиви пројекти на европском нивоу о томе каква је будућност прикупљања приватних података при преласку границе. Шта је дозвољено радити са тим подацима, како се складиште и да ли на тај начин угрожавате нечију безбедност… То су питања која отвара убрзани технолошки развој, као и нове проблеме којима се треба бавити.

Глоса 1:

Један од главних резултата САТОРИ пројекта је тзв. први међународни предстандард у области етичке процене науке. Први документ тог типа, који је икада израђен у свету, објављен је у августу ове године на сајту Европског института за стандардизацију и националним институтима за стандардизацију

Глоса 2:

Велики проблем, који су експерти уочили, односи се на то што често није могуће предвидети утицај резултата истраживања

Глоса 3:

Најосетљивије су области које имају највећи утицај на живот и здравље појединца и све зависи од случаја до случаја, јер нека истраживања у области генетике могу да буду сасвим по стандардима, док друга могу да имају озбиљне импликације…

РЕКТОРСКИ САВЕТ КОНФЕРЕНЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА СРБИЈЕ

Резултати оспоравају нетачне тврдње

У саопштењу за јавност Савет истиче да Универзитет у Београду не спречава развој осталих универзитета, већ напротив – подржава њихов напредак и унапређење квалитета кроз интензивну и плодоносну сарадњу

Поводом дискусије о Предлогу закона о високом образовању на Одбору за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Народне скупштине Републике Србије и непримерених коментара Муамера Зукорлића, председника Одбора, везаних за рад Конференције универзитета Србије, Ректорски савет КОНУС-а издао је саопштење за јавност. Савет са изненађењем констатује да се на основу дискусије председика Одбора може закључити да он, иако руководи једним од најважнијих скупштинских одбора, није упућен у структуру система високог образовања Републике Србије, као и о улози КОНУС-а у том систему и његовом раду.

Конференцију универзитета Србије, наводи се у саопштењу, чини осам државних и девет приватних акредитованих универзитета у Србији, и ректори тих универзитета консензусом доносе одлуке из Законом предвиђене надлежности КОНУС-а. Тврдећи да КОНУС-ом управља „Београдски универзитет који самостално уз помоћ још једног, или још једног корумпираног приватног, доноси све важне одлуке одакле крећу сви приједлози, па и онај за састав Савјета за високо образовање”, председник Одбора Зукорлић потцењује ректоре осталих универзитета у саставу КОНУС-а, као и њихову стручност и компетентност, и етикетира их као корумпиране, иако би за такве тврдње, без ваљаних доказа, могао и правно да одговара. Ректорски савет истиче да Универзитет у Београду не спречава развој осталих универзитета, већ напротив – подржава њихов напредак и унапређење квалитета кроз интензивну и плодоносну сарадњу.

Везано за састав Националног савета за високо образовање, Савет указује на то да, у складу са Законом о високом образовању, КОНУС сачињава листу кандидата за чланове Националног савета, на основу расписаног јавног позива, у складу са критеријумима предвиђеним Законом, који наводи да чланови Савета и Комисије морају бити из реда редовних професора, врхунских, односно истакнутих научника, уметника и стручњака, са међународно признатим радовима или осведоченим доприносом националној култури. Ректорски савет председника Одбора подсећа да коначну одлуку о избору чланова Националног савета доноси Народна скупштина, која је највише представничко тело земље.

Муамер Зукорлић такође тврди да постоји „сукоб интереса код акредитирања универзитета, гдје професори једног универзитета одлучују о судбини и постојању другог универзитета и…. да Акредитациона комисија мора бити независна, у виду агенције или неком другом облику”. С тим у вези, у саопштењу се каже да Ректорски савет сматра да национално тело за акредитацију треба да буде независно, али истичу да је пракса у свету да о квалитету студијских програма и високошколских установа одлучују чланови академске заједнице, који су најкомпетентнији да о томе одлучују. „Другачија решења, за која се залаже Муамер Зукорлић, доводе у велику опасност квалитет високог образовања, јер би о високошколским институцијама одлучивали људи који немају компетенце и неопходна знања о високом образовању и науци”, наводи се у саопштењу Ректорског савета, у коме се, између осталог, указује и на следеће:

„Крајње је непримерено да председник Одбора Муамер Зукорлић због проблема око акредитације Универзитета у Новом Пазару, чији је власник, а злоупотребљавајући функцију председника скупштинског Одбора, напада систем високог образовања Републике Србије, који је од водеће глобалне мреже истраживања – UNIVERSITAS 21, рангиран на првом месту, испред Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, по успеху који постиже, када се његови резултати упореде са бруто друштвеним производом (БДП) земље.”

Глоса:

На водећој глобалној мрежи истраживања – UNIVERSITAS 21 систем високог образовања Републике Србије рангиран је на првом месту, испред Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, по успеху који постиже, када се његови резултати упореде са бруто друштвеним производом земље.

КАТАРИНА ЂУРИЋ, ПСИХОЛОГ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „ЧУКАРИЦА”

Игра – природна антистрес техника

За добру комуникацију са малишанима неопходно је да захтеви одраслих буду јасни и прецизни, да би они тачно знали шта би требало, а шта не би требало да раде и зашто. Очекивања морају бити сразмерна дететовим могућностима и околностима

Вртић је дечје царство посвећено игри. Сваки тренутак времена и комадић простора прилагођени су деци и њиховим потребама. У вртићу су деца сигурна и заштићена. У вртићу се игра, пева, плеше, дружи, учи, расте…. Али, у вртићу се и плаче због одвајања од породице, у вртићу се догоде повреде или високе температуре, у вртићу дође до сукоба између деце или конфликата међу одраслима… А то изазива стрес и код деце и код одраслих. У намери да потражимо рецепт за превазилажење готово редовно присутне „бољке” времена у коме живимо, разговарали смо са Катарином Ђурић, психологом у Предшколској установи „Чукарица”, која је аутор акредитованог семинара под називом „Наш вртић као место за опуштање – антистрес програм за децу и одрасле”.

Да бисмо стрес превазишли потребно је да познајемо и узроке и начине за превазилажење. Потребно је научимо како да креирамо услове у којима сваки вртић може да постане оаза за опуштање. Дакле, основни циљ семинара је упознавање учесника са изворима и симптомима стреса и значајем развијања активног приступа стресним ситуацијама и код деце и код одраслих. Током семинара обрађујемо неколико тема, свака од њих је циљано усмерена на одређену целину. Прва би била способљавање учесника за креирање позитивне социјалне климе у вртићу, унапређивањем квалитета комуникације и јачањем сарадње између свих партнера у васпитно- образовном раду, применом активности за опуштање деце и одраслих и адекватним уређењем физичке средине у вртићу. Затим, јачање капацитета за индивидуализован приступ у раду са децом (препознавање темперамента, развојних потреба, извора и начина превладавања агресивног понашања) и подстицање развоја емоционалне интелигенције. Али и оснаживање учесника за активну бригу о себи, као вид заштите од стреса и професионалног сагоревања, а истовремено и упознавање са тим да је понашање васпитача у стресним ситуацијама модел са којим се дете идентификује.

Који су извори стреса код малишана?

– Стресу нису подложни само одрасли, већ и деца. Поред општепознатих универзалних извора стреса можемо говорити и о специфичним стресовима, којима је свакодневно изложено типично дете из типичне, савремене породице. Пре свега,

сам раст и развој носе и одређени степен стреса (овладавање новим вештинама и знањима, прилагођавање захтевима социјалне средине…), али и дневни ритам живота, који је неприлагођен дечјим потребама (време спавања, боравак у затвореном простору…). Ту су и грачке и игре, које имају јасну, непромењиву намену или су строго образовног карактера, где вредност играчке постаје важнија од саме игре. Затим, форсирање потенцијала детета и наметање обавеза (тренинзи, курсеви, такмичења..) носе опасност од ,,прегоревања” и губитка мотивације, пасивно проведеног слободног времена (испред ТВ-а или компјутера) и свакодневног сусретања са појмовима које деца не разумеју, а набијени су негативним значењем (светска криза, еколошке катастрофе, различите епидемије, насиље у друштву…).

Који су све начини да се детету помогне да превазиђе такво стање?

Свако дете доживљава неке стресове, конфликте, страхове, разочарења. Дете то најлакше превазилази кроз игру, јер игра је природна антистрес техника! Кроз игру дете учи, расте, јача и само себи помаже игром: развија интелектуалне операције, истражује, греши и исправља грешке, превазилази егоцентризам, испољава емоције, савладава страхове, схвата смисао и значење поступака, јача самопоуздање… Важан задатак за одрасле је да посматрају дете, да прате дечју игру и тиме омогуће, или бар не спречавају, одвијање тих развојних процеса. Исто тако, дете можемо научити различитим играма, које су и развојно значајне и опуштајуће.

Понашање којим се исказује наклоност, пажња и љубав према детету – љуљушкање, грљење и позитивно додиривање – подстиче лучење ендорфинa („хормон среће”), који редукује ниво кортизола (,,хормон стреса”) у крвотоку. Позитивно додиривање може довести до повећања менталних и телесних функција код деце, па чак и побољшања телесног здравља, показују истраживања. Тако је нпр. забележен позитиван утицај масаже на здравље беба и мале деце (ублажавање астме, дерматитиса, хроничних болова, несанице и стреса).

Које су последице стреса код предшколаца?

– Код малишана се као последица стреса могу јавити поремећаји устаљених навика – спавања, исхране или физичке активности, али и нагле промене расположења – раздражљивост, изливи беса или агресивности. Такође, и промене у понашању, као што су неспретност, повлачење у себе, муцање, повраћање, главобоља… Све то може утицати и на опште слабљење организма и пад имунитета, па дете може постати и подложније инфекцијама.

У којој мери је значајан развој самопоштовања код нјамлађих у борби са животним притисцима?

– Подстицање развоја самопоштовања код малишана је важан елемент у стратегији активног приступа стресним ситуацијама, јер деца која су развила здраву самоувереност способнија су да изађу на крај са стресом и животним притисцима. Да бисмо код детета развили и очували самопоштовање потребни су физичка сигурност и адекватно старање о детету (исхрана, сан, хигијена…); емотивна сигурност – позитивни емотивни односи детета и блиских особа; присутно поверење у друге; социјални односи – да дете буде прихваћено, поштовано и равноправно у социјалној средини. Поверење у себе – могућност да искаже своје способности, вештине и самосталност и да стекне поверење у себе; јасне границе (очекивања) – да зна шта се од њега очекује и зашто, као и шта оно може да очекује од других (предвидивост социјалне средине).

Међутим, истовремено, дете своје потребе и активности мора да усклади и са захтевима околине. Оно мора да прихвати одређена ограничења и да се прилагоди социјалним нормама. Малишан обликује своје понашање на основу модела, који су му доступни, и врло је важно да има добре моделе за идентификацију, зато морамо да мислимо о себи и својим поступцима.

Које би биле препоруке васпитачима и родитељима за добру комуникацију са малишанима?

За добру комуникацију са малишанима неопходно је да захтеви одраслих буду јасни и прецизни, да би они тачно знали шта би требало, а шта не би требало да раде и зашто. Очекивања морају бити сразмерна дететовим могућностима и околностима! Да би дете схватило сврху и смисао неког поступка или захтева одраслог, потребно је да може да сагледа последице свог понашања. Врло је важно и да зна да има могућност да изабере неки други облик понашања! Зато научите дете, покажите му примером прихватљиве начине на које може да искаже своје потребе (за кретањем, за пажњом…) и емоције (љутња, бес…) или мишљење (неслагање са захтевом који му је упућен)… Кад сте сигурни да је оно то разумело и прихватило, одлучно затражите да се понаша на договорени начин. Будите доследни, стрпљиви и позитивни. Похвалите дете за залагање, чак и кад успех изостане. Критика изазива нови стрес и слаби мотивацију за ново залагање.

И играјте се, смејте се и мазите се са децом! То је ефикасан начин да се заједно са дететом опустите и ослободите стреса, а истовремено градите блискост и поверење и сакупљате енергију за нове изазове.

Споменка Радовановић

Антрфиле

ЛЕПО ПОНАШАЊЕ

Да би се избегао стрес код малишана, неопходни су модели лепог понашања и културног опхођења, које нуде блиски одрасли, насупрот свакодневном истицању агресивних и деструктивних садржаја, првенствено путем медија, али и у директној комуникацији. Управо неадекватна комуникација у свакодневном животу чест је покретач читавог низа неадекватних понашања, детета и одраслог, и може бити непресушни извор стреса.

Кад се појави проблем, добро је поћи од себе и размислити шта можемо да предузмемо да поправимо ситуацију. Да ли је моја порука (захтев) била јасна? Да ли је у складу са дететовим могућностима? Како да мотивишем дете да поступи на одређени начин?

Антрфиле

АКТИВНОСТИ ЗА ОПУШТАЊЕ

Семинар .„Наш вртић као место за опуштање – антистрес програм за децу и одрасле” намењен је васпитачима у предшколској установи, медицинским сестрама-васпитачима, стручним сарaдницима у предшколској установи, сарадницима (педагошки, андрагошки асистент и помоћни наставник), директорима. Током семинара учесници се упознају и са узроцима стреса код малишана, али и са типовима темперамента мале деце и начинима реаговања на стрес. Хтела бих да укажем и да агресивно понашање деце разматрамо као реакцију на фрустрацију и последицу стреса. Као превенцију предлажемо различите игре и активности за опуштање у вртићу и у сарадњи са родитељима, каже Катарина Ђурић.

РЕПУБЛИКA СРПСКA: ЗАКОН О ОСНОВНОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

Чврста основа просвjетног система

Народна скупштина Републике Српске и Вијеће народа донијели су Закон о основном васпитању и образовању, којим се уређује дјелатност основног васпитања и образовања, као дијела јединственог васпитно-образовног система Републике Српске. Ради упознавања просвјетне јавности доносимо изводе из Закона

Законом су регулисани: оснивање и престанак рада установа основног васпитања и образовања; права и обавезе, дужности и одговорности ученика, родитеља и запослених; наставни планови и програми; управљање и руковођење; обезбјеђивање средстава; вредновање квалитета; надзор над радом; признавање свједочанстава и евиденција јавних исправа.

Основно образовање и васпитање је дјелатност од општег друштвеног интереса, траје девет година, обавезно је и бесплатно за сву дјецу узраста од шест до петнаест година. У складу са тим законом, може се стицати и основно музичко и балетско васпитање и образовање. Циљ основног васпитања и образовања јесте да подстиче цјеловитост и хармоничан интелектуални, морални , физички, емоционални и социјални развој самосвјесног, независног и одговорног ученика, спремног да учи, да брани и са другима усаглашава своје ставове, способног за наставак школовања, који зна да проналази и примјењује знања, да креативно мисли и ствара. Законом су утврђени задаци у дванаест тачака, а у епицентру су исходи основног васпитања и образовања. Омогућена су једнака права и једнаке могућности за све, без дискриминације. Настава се изводи на службеним језицима конститутивних народа, уз коришћење оба писма, ћирилице и латинице. Ради унапређивања квалитета, Влада оснива Савјет за развој предшколског, основног и средњег образовања и васпитања.

Права и дужности регулисани су чланом 16, 17. и 18. Закона.

Школа може бити основана као јавна или приватна установа. Законом су предвиђени услови за оснивање, иницијатива, ко може основати школу, оправданост оснивања, а комисија, коју именује министар, у складу са правилником, утврђује испуњеност услова за оснивање. Министар доставља Влади на разматрање и усвајање приједлог за оснивање јавне или приватне школе, а министар доноси рјешење. Школа као самостални правни субјекат може имати подручна одјељења.

Министар доноси наставни план и програм, а за вјеронауку га доноси на приједлог надлежног органа одговарајуће цркве или вјерске заједнице. Наставним планом и програмом утврђује се садржај за наставне предмете, циљ, задаци и исходи наставе и других облика наставно-васпитног рада и упутство за провођење. Први и други страни језик изучавају се у складу са наставним планом и програмом. У школи се користе уџбеници и наставна средства која одобри министар. Сваке године школа доноси годишњи програм рада. Законом је утврђено да га доноси школски одбор и да се доставља Министарству до 30. септембра текуће године.

Школа је обавезна донијети и развојни план, којим су утврђени приоритети, а доноси се на основу анализе извјештаја о самовредновању и спољашњем вредновању квалитета рада, резултатима мале матуре и препорукама Министарства и Завода. Васпитно-образовни рад организује се по тријадама, изузев у школама за дјецу са сметњама у развоју, музичким и балетским школама. Број часова у разредима утврђује се наставним планом. Законом је утврђено оптерећење ученика (седмично и дневно), а за ученике првих разреда све наставне активности трају 180 минута. Министарство на захтјев школе може дати сагласност за обуставу наставе, скраћивање часова, али у складу са Законом. Наставни процес реализује се у редовним, комбинованим и посебним одјељењима у редовним школама и у одјељењима у школама за дјецу са сметњама у развоју. Редовно одјељење има максимално 30 ученика, а оптимално 24. Предвиђено је да одјељење комбиновано од два разреда има максимално 18 ученика, од три разреда 12 ученика, а комбиновано одјељење од четири или пет разреда максимално десет ученика. Школа је обавезна обавијестити Министарство до краја јула о формирању одјељења. Чланом 49. предвиђени су услови за упис дјеце са сметњама у развоју.

Школска година траје од 1. септембра текуће до 31. августа наредне календарске године, организује се у два полугодишта, а ученици имају зимски, прољећни и љетњи распуст. Настава траје 36 наставних седмица или 180 наставних дана, осим у завршном разреду, гдје настава траје 34 наставне седмице, односно 170 наставних дана. Министар доноси правилник, а Завод, уз претходну сагласност министра, доноси план и календар такмичења, најкасније до 16. августа текуће године за наредну школску годину. За ученике који су овладали очекиваним исходима организује се додатна настава, а за ученике који нису овладали исходима организује се допунска настава. Уколико постоји могућност, организују се продужени боравак, јутарње чување, екскурзије, излети, школе у природи, предшколски програм за дјецу пред полазак у школу.

У основном васпитању и образовању обезбјеђују се услови за остваривање друштвених, техничких, хуманитарних, спортских и културних активности. У школи се организују ваннаставне активности, а невладине организације, уз сагласност Министарства, могу реализовати програме, пројекте или друге активности, уколико од тога не остварују добит, и морају служити циљевима васпитања и образовања, а да не ремете редовно одвијање наставе. Наставничко вијеће на почетку школске године доноси одлуку о избору дјечјих часописа за ученике.

У школи није дозвољено рекламирање и промовисање било каквих услуга или производа.

Члановима од 57. до 102. прецизиране су: обавезе, права, стимулације, улога родитеља, казне, услови школовања ученика са посебним васпитно-образовним програмима и музичко и балетско образовање и васпитање. Законом је регулисано да уписом у први разред дијете стиче својство ученика, услови за упис у први разред, вријеме завршетка основне школе, оцјењивање, полагање разредних испита, похвале, проглашење ученика генерације и додељивање диплома „Вук Караџић”, мјесто и улога родитеља, васпитно-дисциплинске мјере, надокнада учињене штете, вођење ученичког картона о праћењу и развоју ученика, услови и начин рада са ученицима са посебним потребама и организовање музичко-балетског васпитања.

Васпитно-образовни рад у школи обављају наставници и стручни сарадници. Министар доноси правилник о стручним профилима, звањима наставника и стручних сарадника. Члановима Закона од 104. до 134. регулисана су питања која се односе на наставнике и стручне сараднике, међу којима: ко може обављати послове наставника, ко обавља послове у првој, другој и трећој тријади, као и са дјецом са сметњама у развоју. Утврђени су послови које наставник, педагог, дефектолог, психолог, социјални радник, библиотекар обављају, с тим да извршавају и друге обавезе по налогу директора.

Директори, наставници, стручни сарадници и остали радници школе морају да обаве систематски преглед сваке године прије почетка наставе, али психичка, физичка и здравствена способност може се провјеравати и у току школске године.

Директор расписује јавни конкурс за упражњено радно мјесто, комисија за пријем радника предлаже директору листу кандидата, а директор доноси одлуку о пријему. Законом су утврђени услови и критеријуми пријема.

За повреду радне обавезе или кршења етичког кодекса радник одговара дисциплински, кривично, прекршајно и материјално. Рад наставника и стручних сарадника оцјењује директор једном годишње. Рад директора континуирано прати и оцјењује министар једном у двије године. Административне, правне и рачуноводствене послове обављају секретар и рачуновођа. У Закону су утврђена њихова права и обавезе.

У школи се воде: матична књира, регистар уз матичну књигу, годишњи програм рада, дневник васпитно-образовног рада, љетопис школе, свеска записника, дневник рада за продужени боравак, дневник рада за јутарње чување ученика, евиденција о бројном стању, дневник рада и остала документација.

Јавне исправе су: ђачка књижица, свједочанство, диплома „Вук Караџић”, дневник изузетног успјеха, признање ученика генерације, признање најбољем ученику, увјерење о положеном испиту из српског језика, преводница, обавјештење о доласку новог ученика, увјерење о похађању наставе, увјерење о завршеним нивоима и увјерење о оствареном постигнућу на малој матури. Министар доноси правилник о вођењу документације. У школи се обавља интерно и спољашње вредновање, а након завршеног деветог разреда врши се писмена провјера ученичких постигнућа (мала матура). Закон је утврдио начин и поступак полагања мале матуре. Средства за рад школа обезбјеђују се: из буџета Републике, буџета јединица локалне самоуправе и других извора. Законом је утврђен начин и поступак финансирања. Министарство врши управни надзор над законитошћу рада. Републички педагошки завод стручно педагошки надзор, а инспекцијски надзор о примјени закона и осталих прописа врши Републичка просвјетна инспекција. За неизвршење закона предвиђене су казнене одредбе. Донесене су прелазне и завршне одредбе.

Светозар Пуцар

Антрфиле 1

УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Школа може основати ученичку задругу, с циљем развијања ваннаставних активности и друштвенокорисног рада ученика. Рад ученичке задруге утврђује се општим актом школе. Школа у складу са донесеним актом може пружати услуге и остваривати средства која се користе за материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије ученика, награде најбољим ученицима задруге, унапређивање васпитно-образовног рада, помоћ обољелим ученицима и друго, у складу са актом о организацији задруге.

Антрфиле 2

ПРИПРАВНИЦИ

Школа може на упражњено радно мјесто запослити приправника чији приправнички стаж траје годину дана. Након истека приправничког стажа приправник може приступити полагању стручног испита. Приправнику који у року од десет мјесеци по истеку приправничког стажа не положи стручни испит престаје радни однос. Студенти факултета, који се образују за наставничка занимања, могу обављати праксу у школама, ако се потпише споразум о томе. Законом је утврђен начин полагања стручног испита након приправничког стажа.

Антрфиле 3

ОРГАНИ УПРАВЉАЊА

Школски одбор је орган управљања у школи. Законом су утврђена права и обавезе школског одбора. Директор је одговоран за законитост рада и за успјешно обављање дјелатности школе, а одговоран је Влади, школском одбору и министру. Утврђени су послови, задаци и одговорност директора. Школа која има више од 24 одјељења може имати помоћника директора. У школи се формирају савјет родитеља и савјет ученика, као савјетодавна тијела, као и одјељенско вијеће, стручни органи наставника и наставничко вијеће. За подручје једне или више јединица локалне самоуправе формира се актив директора.