МЕЂУНАРОДНИ ДАН КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ И СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ: Време посвећено лепој речи

МЕЂУНАРОДНИ ДАН КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ И СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Време посвећено лепој речи

Већ 56 година другог априла, на дан рођења данског писца Ханса Кристијана Андерсена, прославља се Међународни дан књиге за децу. Традиционално га је обележило и Дечје одељење Библиотеке града Београда, a oве године повод је био двострук – обележава се и 190 година рођења Јована Јовановића – Чика Јове Змаја – чије име Дечје одељење Библиотеге и носи.

За основце из Србије и дијаспоре расписан је и наградни литерарно-ликовни конкурс „Ми идемо на далеке путе”, инспирисан Змајевим „Малим коњаником”. Пристигли су бројни радови у којима су деца измаштала узбудљива и необична путовања. Жири, који су чинили библиотекари Дечјег одељења, списатељица за децу Драгана Младеновић и илустратор Душан Лакићевић, одабрао је најбоље, којима су уручене књиге и дипломе.

– Читање је једна од ретких активности која нам омогућава да будемо увек и свуда, да се крећемо на све стране и у свим правцима. Док читамо, можемо да боравимо у најразличитијим земљама, градовима, на најневероватнијим местима, на удаљеним планетама, у дубинама мора, под земљом, на небу… Исто је тако и с временом – можемо да будемо у прошлости, садашњости, будућности, свевремености – рекла је Драгана Младеновић.

– Код учесника је пробуђен „велики архетип путника или путовања, суочио их је са слободом коју такав подухват пружа и, можда најважније, упутио их ка сопственим жељама, опажањима, надама, слутњама, па и страховима, досадашњим искуствима као основама за нека нова”, нагласио је Душан Лакићевић.

У категорији литерарних радова, од I до IV разреда основне школе, награђени су: прво место – Давид Митровић, ОШ „Вук Караџић”, Прилужје, Косово и Метохија; друго место – Маша Радовић, ОШ „Никола Тесла”, Београд; треће место – Невена Јовановић, ОШ „Свети Сава”, Пирот; треће место – Дарио Лепојевић, ОШ „Иво Лола Рибар”, Скобаљ.

Похваљени су: Матеја Марковић, ОШ „Вељко Дугошевић”, и Николина Симчевић, ОШ „Јелена Ћетковић”, обоје из Београда.

У категорији од V до VIII разреда ОШ прво место освојио је Станко Вићановић, ОШ „Бановић Страхиња”, Београд; друго место Марија Милетић, ОШ „Уједињене нације”, Београд; треће место Талија Марковић, ОШ „Вук Караџић”, Врање; треће место Уна Вељковић, ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар”, Књажевац. Похвале су отишле за Анђелу Димитријевић, ОШ „Никола Тесла” и Лару Митровић, ОШ „Деспот Стефан Лазаревић”, обе из Београда.

У дијаспори, за литерарни рад прво место освојила је Маја Ступар Кајкут, ОШ „Антон Укмар”, Копар, Словенија; друго место Надежда Праљак, ОШ „Бранко Ћопић”, Бањалука, Република Српска; треће место Алекса Радуловић, ОШ „Илија Кишић”, Зеленика, Црна Гора.

У категорији нижих разреда основне школе за ликовне радове прво место освојила је Мила Станковић, ОШ „Уједињене нације”, Београд; друго место Милица Томић, ОШ „Никола Тесла”, Раковица, Београд; треће место Ђурђа Ракчевић, ОШ „Радоје Домановић”, Нови Београд. Похвалнице су добиле Софија Крижановић, ОШ „Јован Микић”, Суботица, Катарина Јовановић, ОШ „Бранко Радичевић”, Нови Сад, и Ана Звјагина, ОШ „Јован Дучић”, Нови Београд.

У категорији виших разреда основне школе прво место освојила је Мила Ђорђевић, ОШ „Бранко Радичевић”, Врање; друго место Кристина Дробњаковић, ОШ „Стеван Синђелић”, Београд; треће место: Катарина Василије, ОШ „Свети Сава”, Панчево. Похваљени су Матеја Микић, ОШ „Стеван Синђелић”, и Даница Милутиновић, ОШ „Никола Тесла”, обоје из Београда, као и Марко Грујић, ОШ „Црњански”, Јагодина.

Најуспешнији ликовни рад из дијаспоре стигао је од Ирине Калајџије, ОШ „Вук Караџић”, Бијељина, Република Српска. Остале награде отишле су у Будимпешту – друго место освојио је Жарко Ракић, Српски образовни центар „Никола Тесла”, треће Нола Чочовић, иста образовна установа, из које је дошла и Софиа Будаи, која је добила похвалницу.

Нешто раније, 21. марта, обележен је и Светски дан поезије, који је установио УНЕСКО. Сврха дана је промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света, али и „нови подстицаји и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима”. Културни центар Београда придружио се прослави 2001. фестивалом „Светски дан(и) поезије”. Такође, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, у сарадњи с Нишким културним центром и Филозофским факултетом организовало је десети фестивал „Проветравање песме”. На иницијативу Министарства културе, а поводом Светског дана поезије, Завод за проучавање културног развитка расписао је јавни позив за Књижевни конкурс „Новица Тадић” за младе песнике. Рок за слање рукописа је 24. април, искључиво на nagradanovicatadic@zaprokul.org.rs.

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе, који је предводио проф. др Мато Пижурица, доделио је Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2022: Институту за српски језик САНУ, за укупни допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе и ћириличног писма; Одбору за стандардизацију српског језика за укупни допринос у пољу стандардизације српског језика и неговања српске језичке културе и ћириличног писма; Међународној летњој школи српског језика, културе и историје и Центру за српски језик као страни (Одсек за српски језик и лингвистику; Филозофски факултет УНС) за промовисање и популаризацију српског језика ван граница Србије; проф. др Срету Танасићу, дописном члану АНУРС-а, за вишедеценијски рад на стандардизацији српског језика; те постхумно академику Миловану Данојлићу и песнику Рајку Петрову Ногу за неговање српског језика и његових изражајних могућности. На Светски дан поезије у Матици је представљена и збирка песама „Пут за Хум” Гојка Ђога.

Прир. Д. Ј.

 

АНТРФИЛЕ:
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС „КЊИГА СЕ КАЖЕ ШУМА”

Ове године обележава се неколико значајних јубилеја еколошке и фантастичне књижевности – четрдесет година од објављивања романа „Беснило” Борислава Пекића, двадесет година од епске еколошке фантазије „Авен и јазопас у земљи Ваука” Уроша Петровића, те педесет година еколошких научнофантастичних прича „Свет се каже шума” и „Пространије од царства и спорије” Урсуле Ле Гвин.

Тим поводом, Одсек за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду расписао је наградни књижевни конкурс за ученике средњих школа на тему екологије, еколошке свести, природе, технологије, културе и књижевности. Форма је слободна, а у обзир долазе сви књижевни облици: проза, поезија, драмски текст, есеј, сценарио, стрип, манга, жанровска дела (научна фантастика, епска фантазија, крими-прича), fan fiction… Обим не сме прећи 1500 речи. Конкурс је отворен до 15. маја. Радове слати електронски на адресу srpskaknj@ff.uns.ac.rs („За литерарни конкурс КЊИГА СЕ КАЖЕ ШУМА”). Уз рад доставити име и презиме ученика, назив и место школе.

ИЗДВОЈЕНО:
СЕЋАЊЕ НА ДОСИТЕЈА

Дан сећања на Доситеја Обрадовића, просветитеља и првог министра просвете, налази се у школском календару. Дан када школе подсећају ђаке на значај његовог дела изабран је на иницијативу Задужбине „Доситеј Обрадовић”, као дан његове смрти – 10. април (по старом календару 28. март). То је историографски једини поуздан датум који се односи на Доситеја.

Друштво за српски језик и књижевност, у сарадњи с Министарством и Доситејевом задужбином, спроводи књижевно такмичење за средњошколце, ове године посвећено 130 година рођења Црњанског, 140 година рођења Симе Пандуровића и Францa Кафке, 150 година рођења Радоја Домановића, 210 година рођења Његоша и 240 година од настанка Доситејевог „Писма Харалампију”.

Награђено је девет ученика и њихових професора, који су их за такмичење припремали. Првонаграђени су Тијана Петровић, Тринаеста београдска гимназија, те Ђорђе Миловановић и Филип Љубичић, обоје из Филолошке гимназије, Београд. Друга награда припала је Милици Марјановић, Филолошка гимназија, Београд, Огњену Костићу, Гимназија Пирот и Предрагу Ђуришићу, Гимназија „Вељко Петровић”, Сомбор. Треће место завредиле су Андреа Оука, Карловачка гимназија, Нађа Ристић, Гимназија „Јован Скерлић”, Владичин Хан, и Катарина Рајчић, Гимназија у Крушевцу.

Награду „Доситеј Обрадовић” за животно дело добили су Јовица Тркуља, као „достојан баштиник Доситејеве линије у српској култури”, и Данило Н. Баста, за „Доситејево завештање српском роду”, а недавно је представљен и десети број годишњака „Доситејев врт”, у оквиру Књижевног салона „Код Доситеја”.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn