МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА
Темељ квалитетног образовања
Широм света, па тако и у Србији, 21. фебруара обележен је Дан матерњег језика. Код нас се овај дан традиционално обележава на Филозофском факултету у Новом Саду, као и у бројним школама широм земље. У Србији је регистровано више од 30 националних мањина, односно етничких група, а закони у области образовања посебан акценат придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Основни циљ обележавања јесте да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
На новосадском факултету одржане су презентације матерњих језика који се говоре у Србији, а студирају се на овој институцији. На догађају су учествовали представници Одсека за хунгарологију, румунистику, русинистику, словакистику и српску лингвистику.
Представници румунистике извели су два рецитала на румунском. С Одсека за хунгарологију студенткиње су, уз увод о значају матерњег језика, представиле и белешке писаца о мађарском, а студенти словакистике су представили основне одлике словачког језика, те рецитовали и певали на њему. Одсек за русинистику је, уз рецитал, указао и на јубилеј – сто година од објављивања прве граматике русинског језика. Одсек за српски језик и лингвистику приредио је презентацију о англицизмима.
На Факултету је одржан и радни састанак, којем су присуствовали проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност с колегама, као и продекан проф. др Миливој Алановић, те шефови језиичких одсека. Тема састанка били су проблеми с којима се у организацији суочавају одсеци који се баве књижевностима, културама и језицима који се говоре у Војводини и могућностима да се студије ових језика популаризују.
Библиотека Филозофског факултета овом приликом приредила је онлајн изложбу посвећену Речнику језичких недоумица Ивана Клајна (може се видети на линку https://rb.gy/sbypsl). Одсек за српску лингвистику приредио је и презентацију под називом „Језички динамизам у савременом српском језику – статус и употреба новијих англицизама” (https://rb.gy/1hwjam).
Поводом Дана матерњег језика Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указало је на важност неговања матерњег језика, како већинског народа тако и језика националних мањина. Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, Република Србија је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији. Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу.
Осим на српском, целокупно образовање на матерњем језику у Србији је гарантовано на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском. Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик с елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
Уз српски језик, код нас је у службеној употреби још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе. Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки (данас Бангладеш, тада Источни Пакистан), јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични. Ова организација данас указује да је језичка разноликост све угроженија и да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
Д. Јелисавчић
ИЗДВОЈЕНИ ТЕКСТ:
ОСНОВНА ШКОЛА „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО” У СОМБОРУ
Богатство различитости
Радионица и час поводом Међународног дана матерњег језика одржана је и у сомборској Основне школе „Братство-јединство”. Школска библиотекарка је предавање посветила језику и правопису. Након дискусије о прочитаним књигама читани су одломци из њих и упоређиван је доживљај читања на матерњем и страном језику. С ученицима се причало о великанима наше језичке културе, о значају матерњег језика за развој личности и о важности језика за народ и друштво.
Од ученика је тражено да наведу речи које знају на језику националних мањина из окружења и на страним језицима које уче. Многи су знали поздраве, неке речи и читаве реченице које су запамтили приликом дружења са друговима из мађарских одељења, а понеко и нешто што је научио из других језика. Након игре речима, разговарали смо о пореклу речи у нашем језику и објаснили шта је калиграфија, цртали слова свог имена и писали рад на тему матерњег језика.
„Језик је хранитељ народа, докле год живи језик, докле га негујемо и поштујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ. Може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада”, речи су Вука Караџића, који је допринео да наш језик буде овакав какав јесте.
Тек 1783. први је Доситеј Обрадовић говорио да треба писати српским језиком као што народ говори. Свакодневно учимо да пажљиво читамо и правилно говоримо уз свог најбољег пријатеља – књигу. Ако довољно читамо, схватамо да је наше богатство у различитости и да се само међусобним поштовањем и уважавањем културних вредности, чувањем традиције и толеранцијом према свему што је вредно можемо научити да будемо такође поштовани и угледни.
Учесници радионица су били ученици нижих разреда с учитељицама Валеријом Николић, Наташом Главоњић, Снежаном Ивковић, Агицом Јовановић и Тањом Михаљчић и ученици виших разреда и чланови библиотечке и новинарске секције с наставницама српског Дубравком Ерцег и Снежаном Милковић.
