Нова ЕУ визна правила за студенте и истраживаче из трећих земаља

Привлачење мозгова у остарелу Европу

Обједињена ЕУ Директива о визама за улазак и боравак истраживача, студената, стажиста и волонтера из трећих земаља сада у потпуности хармонизује некад врло разнолика имиграциона правила земаља чланица Уније. Оне имају рок од две године да нова правила, која треба да поспеше „циркулацију мозгова” и унапреде сарадњу са нечланицама ЕУ, унесу у своје законе

Суочена са старењем популације и недостатком стручног кадра, Европска унија не само што постаје отворенија за студенте, истраживаче и стажисте из трећих земаља, већ та нова отвореност постаје и законом прописани стандард за све земље ЕУ. Европски парламент је, наиме, 11. маја усвојио нову Директиву са имиграционим (визним) правилима која студентима и истраживачима, из земаља које нису чланице Уније, треба да олакшају пут до студирања на европским универзитетима. Нова директива ће побољшати и имиграционе услове за стажисте (приправнике), волонтере, ученике основних и средњих школа, као и све младе заинтересоване за au pair аранжмане (помоћ у кући, чување деце). Земље чланице ЕУ добиле су рок од две године да се прилагоде и нова правила унесу у своје законе.

Нова визна директива заправо спаја две досадашње – једну која се односила на студенте, и једну која се односила на истраживаче. И једни и други ће сада, према новој Директиви, имати право да остану у земљи домаћину још најмање девет месеци по завршетку студија или истраживања, ради тражења посла или покретања сопственог бизниса. Досад су ова правила драматично варирала, од могућности да се остане и до 18 месеци (у Немачкој), до само 10 дана (у Шведској); различите државе ЕУ имале су сопствена правила за улазак и боравак академских грађана из трећих земаља, која су у неким случајевима била веома рестриктивна. Осим тога, нова Директива обухвата и стандардизоване услове за улазак и бољу заштиту приправника (стажиста) и волонтера, чак и младих у au pair аранжманима, који ће по први пут бити обухваћени неким ЕУ законом.

Студенти и истраживачи ће, такође, током боравка у ЕУ, лакше моћи да се крећу унутар њених међудржавних граница. У постојећем систему, студенти из трећих земаља често су морали да аплицирају за нову визу за улазак у другу земљу чланицу ЕУ, чак и кад је реч о студентској размени током само једног семестра. Нова правила кажу да ће бити довољно да о томе обавесте земљу у коју намеравају да пређу. За истраживаче ће мобилност унутар ЕУ бити олакшана у дужем периоду него до сада, односно до 180 дана, а у то ће бити укључени и чланови њихових породица. Осим тога, породица истраживача има у том периоду право на рад у земљама ЕУ. Кад је о студентима реч, нова правила им дозвољавају да раде најмање 15 радних сати недељно (раније је важило 10 сати).

Европска унија суочена је са великим демографским и економским изазовима. Њена радно способна популација практично је престала да расте и вероватно ће почети и да се смањује у наредним годинама. Отуда и мотив да се „привлачењем мозгова” из трећих земаља створи база потенцијално нових радника, уз истовремено подстицање „циркулације мозгова” и подршку сарадњи са трећим земљама. Показало се, међутим, да досадашње две директиве за пријем студената и истраживача на европске универзитете садрже недовољно јасна правила, и да не решавају потешкоће на које апликанти најчешће наилазе. Брисел се, зато, определио за успостављање свеобухватне европске имиграционе политике, и марта 2013. Европска комисија је представила законодавни предлог за јединствену директиву о условима уласка и боравка држављана трећих земаља у циљу истраживања, студирања и обуке. Децембра прошле године усвојен је политички споразум о тексту директиве, а током марта ове године у Савету Европе усаглашени су ставови о њеним кључним аспектима.

Промене уведене новом, хармонизованом, директивом укључују бољи приступ тржиштима рада, као и лакше укључивање чланова породица истраживача. Сам поступак аплицирања за улазак у ЕУ ради студирања знатно је једноставнији и транспарентнији. Нова имиграциона правила утврђују, између осталог, конкретне рокове у којима земље чланице ЕУ одлучују о захтеву, као и рокове за обавештавање подносиоца захтева, а ограничен је и износ накнаде за обраду тих захтева. Такође, апликанти имају право да поднесу захтеве и са територије ЕУ, док су раније морали да буду стационирани ван ЕУ, или да се врате у матичну земљу да би поднели пријаву. Државе чланице ЕУ више немају могућност да студенту у потпуности блокирају приступ тржишту рада, а право на рад добијају и чланови породица истраживача, што је такође важан елемент у привлачењу и задржавању висококвалификованих академских грађана из трећих земаља.

Истраживачи, као и чланови њихових породица, моћи ће да бораве у другој чланици ЕУ и до 180 дана, према поједностављеним правилима мобилности унутар Уније. Исто тако, студенти који учествују у програмима европске студентске размене, као што је Ерасмус плус, лакше ће се кретати унутар ЕУ ради реализације дела својих студија у другој држави чланици ЕУ. Укупно олакшана мобилност унутар Уније, за студенте и истраживаче, има за циљ да, усред мигрантске кризе, створи један добро органзован систем легалних миграција, будући да ће државе чланице ЕУ и даље самостално одлучивати о додељивању приступа унутардржавним тржиштима рада.

Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕИ

Четврт милиона нових имиграната

Према подацима за 2014 . годину, нова имиграциона правила за студенте и истраживаче могла би да се односе на око четврт милиона људи који потичу из не-ЕУ земаља. У 2014. години је, наиме, укупно 228.406 подносилаца таквих захтева добило дозволу да студира у некој од земаља чланица ЕУ, док је дозволе за истраживачки рад добило 9.402 апликаната.

Став ЕСУ

Европска студентска унија (ЕСУ) – организација 45 националних савеза студената из 38 земаља – поздравља нову Директиву, али истовремено напомиње да она „представља тек половину онога што би студенти волели да виде”, и изражава наду да су нова визна правила само први корак у подстицању интернационализације и привлачењу већег броја студената из земаља нечланица ЕУ. Према ЕСУ, један од помака био би и да инострани студенти добију исто право на рад као и студенти чланица Уније, а коментар тим поводом је и да је период останка након завршетка студија заправо преполовљен, јер је Европска комисија предлагала 12, а Европски парламент 18 месеци. Осим тога, напомиње ЕСУ, породице студената искључене су из новог визног режима, односно чланови породица ће моћи да прате само истраживаче.

ПРО­ЈЕ­КАТ МИНИ­СТАР­СТВА ПРО­СВЕ­ТЕ, НАУ­КЕ И ТЕХ­НО­ЛО­ШКОГ РАЗ­ВО­ЈА

Бес­плат­ни уџбе­ни­ци за ђаке

До 17. јуна шко­ле тре­ба да про­сле­де Мини­стар­ству про­све­те спи­сак осно­ва­ца који при­ма­ју соци­јал­ну помоћ, што је глав­ни кри­те­ри­јум за доде­лу бес­плат­них уџбе­ни­ка. Поред 600 мили­о­на дина­ра за ту наме­ну, издво­ји­ће се и 134 мили­о­на дина­ра за уџбе­ни­ке на јези­ци­ма наци­о­нал­них мањи­на који не­д­оста­ју, финан­си­ра­ће се и при­руч­ни­ци за сред­ње струч­не шко­ле

Мини­стар­ство про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја издво­ји­ће из буџе­та 600 мили­о­на дина­ра за бес­плат­не уџбе­нич­ке ком­пле­те наме­ње­не основ­ци­ма из сиро­ма­шних поро­ди­ца, с тим што ће нај­ве­ћи део тих сред­ста­ва бити утро­шен за набав­ку уџбе­ни­ка уче­ни­ци­ма чији роди­те­љи при­ма­ју соци­јал­ну помоћ. Мини­стар­ство ће финан­си­ра­ти и уџбе­ни­ке који недо­ста­ју на јези­ци­ма наци­о­нал­них мањи­на са 134 мили­о­на дина­ра. Од нове школ­ске годи­не про­свет­не вла­сти ће обез­бе­ди­ти бес­плат­не при­руч­ни­ке који недо­ста­ју за 900 пред­ме­та у сред­њим струч­ним шко­ла­ма, како би сви­ма били доступ­ни у елек­трон­ском обли­ку.

По утвр­ђе­ној про­це­ду­ри шко­ле до 20. маја тре­ба да оба­ве­сте Мини­стар­ство про­све­те о ори­јен­та­ци­о­ном бро­ју уче­ни­ка (по раз­ре­ди­ма) који су кори­сни­ци нов­ча­не соци­јал­не помо­ћи, уз посе­бан нагла­сак на то коли­ко осно­ва­ца поха­ђа наста­ву по инди­ви­ду­ал­ном обра­зов­ном пла­ну 2. Уз при­ја­ву за бес­плат­не уџбе­ни­ке, роди­те­љи и ста­ра­те­љи мора­ју да доста­ве и потвр­ду над­ле­жног орга­на о свом ста­ту­су, јер без тога неће моћи да рачу­на­ју на бес­плат­не ком­пле­те. Конач­не, пре­чи­шће­не спи­ско­ве, шко­ле доста­вља­ју Мини­стар­ству про­све­те нај­ка­сни­је до 17. јуна.

По про­це­ни проф. др Зора­не Лужа­нин, држав­ног секре­та­ра у Мини­стар­ству про­све­те, бес­плат­не уџбе­нич­ке ком­пле­те моћи ће да доби­је око 40.000 осно­ва­ца, а уко­ли­ко оста­не нов­ца, он ће се утро­ши­ти на доти­ра­ње уџбе­ни­ка за уче­ни­ке који тако­ђе поти­чу из поро­ди­ца сла­би­јег имов­ног ста­ња.

– Мини­стар­ство ће по први пут наба­ви­ти и неке уџбе­ни­ке и настав­на сред­ства за школ­ске библи­о­те­ке, оне за које се шко­ла изја­сни­ла да уче­ни­ци не мора­ју да их купу­ју, као што су исто­риј­ске читан­ке и гео­граф­ски атлас, на при­мер, како би уче­ни­ци могли да их бес­плат­но кори­сте – наво­ди Зора­на Лужа­нин и напо­ми­ње да ће Мини­стар­ство пре­по­ру­чи­ти да се у шко­ла­ма орга­ни­зу­је раз­ме­на ста­рих уџбе­ни­ка.

Мини­стар­ство про­све­те је, у скла­ду са Зако­ном о уџбе­ни­ци­ма, обја­ви­ло и Ката­лог уџбе­ни­ка који ће се у наред­не три школ­ске годи­не (од 2016/17. до 2018/19.) кори­сти­ти у основ­ним шко­ла­ма. На зва­нич­ном сај­ту обја­вље­на је листа уџбе­нич­ких ком­пле­та које су шко­ле иза­бра­ле у про­це­ду­ри избо­ра уџбе­ни­ка. Ту се може виде­ти извод за сва­ку шко­лу у Срби­ји и сва­ки пред­мет и раз­ред, као и жеље­ни уџбе­нич­ки ком­плет, по општи­на­ма. При­ка­за­не су, тако­ђе, и цене уџбе­ни­ка са про­јек­то­ва­ном укуп­ном ценом за сва­ки поје­ди­нач­ни уџбе­ник, из којих може да се виде вели­ке раз­ли­ке у цени школ­ских књи­га раз­ли­чи­тих изда­ва­ча.

Пре­ма тим пода­ци­ма, ђач­ки ком­плет за прва­ке кошта­ће изме­ђу 4.000 и 8.000 дина­ра, у зави­сно­сти од изда­ва­ча које су шко­ле иза­бра­ле, али и одлу­ке настав­ни­ка шта све ула­зи у школ­ски ком­плет. Роди­те­љи уче­ни­ка ста­ри­јих раз­ре­да мора­ће да издво­је и до 15.000 дина­ра за ком­пле­те у који­ма су и уџбе­ни­ци за два стра­на јези­ка и избор­не пред­ме­те…

О. Николић

АНТРФИЛЕИ:

ЈАВ­НИ ПОЗИВ

У дого­во­ру са Мини­стар­ством про­све­те уочи овог изда­ња „Про­свет­ног пре­гле­да”, Завод за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња је обја­вио јав­ни позив за доде­лу настав­них сред­ста­ва од пред­школ­ског вас­пи­та­ња, основ­не шко­ле до гим­на­зи­ја и сред­ње струч­не шко­ле која се могу кори­сти­ти у наред­не три школ­ске годи­не као додат­на лите­ра­ту­ра. Кон­курс ће бити отво­рен до кра­ја маја, а пре­ма речи­ма Гор­да­не Мија­то­вић, помоћ­ни­ка дирек­то­ра ЗУОВ, спи­сак иза­бра­них биће познат до поло­ви­не јуна и обја­вљен на сај­ту Заво­да.

На овај кон­курс могу да се јаве и мали изда­ва­чи чији уџбе­ни­ци нису ушли у ката­лог због скром­ног тржи­шта, као и њихо­ве рад­не све­ске и гео­граф­ски и исто­риј­ски атла­си, дидак­тич­ка и дидак­тич­ко-игров­на сред­ства и пома­га­ла… Сва изда­ња која доби­ју зеле­но све­тло могу да се пре­по­ру­че роди­те­љи­ма или да се нађу у школ­ској библи­о­те­ци. Јер, иако нису оба­ве­зна лите­ра­ту­ра, могу послу­жи­ти за про­ши­ре­ње зна­ња.

ПРИ­РУЧ­НИ­ЦИ

Обез­бе­ђи­ва­њем бес­плат­них при­руч­ни­ка за сред­њо­школ­це пове­ћа­ће се пра­вед­ност и ква­ли­тет обра­зо­ва­ња, оне­мо­гу­ћи­ће се зло­у­по­тре­бе и сти­му­ли­са­ће се писа­ње при­руч­ни­ка који недо­ста­ју, чиме ће се дуго­роч­но реша­ва­ти про­блем недо­стат­ка уџбе­ни­ка и обез­бе­ди­ти бес­плат­ни обра­зов­ни садр­жа­ји по узо­ру на обра­зов­не поли­ти­ке раз­ви­је­них зема­ља у овој обла­сти, каже проф. др Зора­на Лужа­нин, држав­ни секре­тар у Мини­стар­ству про­све­те, наво­де­ћи да у сред­њим струч­ним шко­ла­ма учи 75 одсто сред­њо­шко­ла­ца.

САН­ДРА ШЋЕ­ПА­НО­ВИЋ, ПРО­ФЕ­СОР ФИЛО­ЗОФ­СКОГ ФАКУЛ­ТЕ­ТА У БЕО­ГРА­ДУ, О ДОК­ТОР­СКИМ СТУ­ДИ­ЈА­МА НА ЈЕД­НОМ ОД НАЈ­ПРЕ­СТИ­ЖНИ­ЈИХ СВЕТ­СКИХ УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА

Ака­дем­ска пла­не­та – Окс­форд

Окс­форд је врло жива ака­дем­ска сре­ди­на са више­ве­ков­ном слав­ном тра­ди­ци­јом, нека врста „ака­дем­ске пла­не­те”, где је све посве­ће­но и под­ре­ђе­но ака­дем­ском раду и живо­ту. Непре­ста­но се ради и раз­ми­шља о томе како да се стру­ка уна­пре­ди, попу­ла­ри­ше и како да се постиг­ну што бољи резул­та­ти, и то ти импо­ну­је, јер имаш ути­сак да оно чиме се бавиш вре­ди и има сми­сла

Пут Сан­дре Шће­па­но­вић – од малог вој­во­ђан­ског места до док­то­ра­та јед­ног од нај­ста­ри­јих и нај­пре­сти­жни­јег уни­вер­зи­те­та на све­ту – енгле­ског Окс­фор­да, као и сва­ки који води до успе­ха под­ра­зу­ме­вао је мно­го напор­ног рада и уче­ња. Ипак, све зву­чи мно­го мање стра­шно када вас у том про­це­су води љубав и пре­да­ност оно­ме чиме се бави­те. Онда су путо­ка­зи пот­пу­но јасни и нема места лута­њу, а циље­ви нису недо­сти­жни.

После завр­ше­не основ­не шко­ле у Црвен­ки и Гим­на­зи­је „Вељ­ко Петро­вић” у Сом­бо­ру, сту­ди­ра­ла је кла­сич­не нау­ке на Фило­зоф­ском факул­те­ту у Бео­гра­ду. Ту је, после основ­них сту­ди­ја и маги­стра­ту­ре, као изу­зе­тан сту­дент, и запо­сле­на од 2000. годи­не, тре­нут­но у зва­њу доцен­та. Пре­да­је грч­ки језик и исто­риј­ску гра­ма­ти­ку грч­ког јези­ка на Оде­ље­њу за кла­сич­не нау­ке и сара­ђу­је на пред­ме­ту Исто­ри­ја фило­зо­фи­је 1а (антич­ка фило­зо­фи­ја – пред­со­кра­тов­ци) на Оде­ље­њу за фило­зо­фи­ју.

Како се са бео­град­ског Фило­зоф­ског факул­те­та сти­же до Окс­фор­да?

– На Окс­форд сам први пут оти­шла 2005. годи­не, као носи­лац Чив­нинг сти­пен­ди­је (Che­ve­ning Scho­lar­ship), коју доде­љу­је бри­тан­ска амба­са­да у Бео­гра­ду, одно­сно Бри­тан­ска вла­да, углав­ном за истра­жи­ва­че из дру­штве­них нау­ка: пра­ва, поли­тич­ких нау­ка, еко­но­ми­је…

Доби­ла сам сти­пен­ди­ју за деве­то­ме­сеч­но науч­но истра­жи­ва­ње, а пре одла­ска су ми доде­ље­на и два супер­ви­зо­ра – тамо­шња про­фе­со­ра, с који­ма сам сара­ђи­ва­ла током борав­ка у Окс­фор­ду. Наша сарад­ња је била изу­зет­но добра, а моје истра­жи­ва­ње је одлич­но напре­до­ва­ло, па сам се са јед­ним од њих дого­во­ри­ла да се при­ја­вим и за док­то­рат. Међу­тим, сти­пен­ди­ја је зах­те­ва­ла да се вра­тим на годи­ну дана у Срби­ју, па сам то ура­ди­ла по исте­ку тог вре­ме­на. Доби­ла сам пуну сти­пен­ди­ју за три годи­не, што је, с обзи­ром на изу­зет­но висо­ку шко­ла­ри­ну, вео­ма важно.

Уз при­ја­ву за док­тор­ске сту­ди­је посла­ла сам и два писа­на рада на енгле­ском јези­ку, као илу­стра­ци­ју свог науч­ног истра­жи­ва­ња, која не мора­ју да буду обја­вље­на. Осим радо­ва и пред­ло­же­не теме истра­жи­ва­ња, која пре­суд­но ути­че на то да ли ће неко бити при­мљен на док­тор­ске сту­ди­је, важно је и кори­сно уна­пред успо­ста­ви­ти кон­такт са про­фе­со­ром с којим би кан­ди­дат волео да ради.

Окс­форд је нај­ста­ри­ји уни­вер­зи­тет­ски град у Енгле­ској, у коме се, по неким пода­ци­ма, наста­ва одви­ја­ла још у 11. веку. Како је изгле­да­ло наћи се на самом изво­ри­шту бри­тан­ске, али и свет­ске, ака­дем­ске тра­ди­ци­је?

– Први дола­зак у град пра­ти­ло је мно­го сна­жних ути­са­ка. Нај­пре, само место је импре­сив­но – као из бај­ке! Већи­на коле­џа, црка­ва и библи­о­те­ка су ста­ре гра­ђе­ви­не, од којих нај­ра­ни­је поти­чу из 12. века, а мно­ге из 14. и 15, а сагра­ђе­не су већи­ном од карак­те­ри­стич­ног жутог креч­ња­ка, што поја­ча­ва ути­сак арха­ич­но­сти. Неке од њих су дела позна­тих бри­тан­ских архи­те­ка­та, као што је Кри­сто­фер Рен из 17. века, али има и модер­не архи­тек­ту­ре, попут радо­ва Нор­ма­на Фосте­ра, Арне Јакоб­се­на и Џеј­мса Стер­лин­га.

Живе­ти и ради­ти у таквим згра­да­ма у почет­ку делу­је нествар­но, али и када се навик­неш оста­јеш све­стан да је то при­ви­ле­ги­ја. Исто важи и за могућ­ност да раз­го­ва­раш и сара­ђу­јеш са нај­по­зна­ти­јим свет­ским струч­ња­ци­ма у сво­јој обла­сти. Упра­во то је за мене био и остао нај­ја­чи ути­сак, баш као и памет­ни, вред­ни и заин­те­ре­со­ва­ни људи с који­ма сам сва­ко­днев­но дола­зи­ла у кон­такт.

Од чега се састо­ји Окс­форд­ски ком­плекс?

– У Окс­фор­ду има четр­де­се­так коле­џа и на десе­ти­не факул­те­та и департ­ма­на. Сва­ки колеџ има сво­ју библи­о­те­ку, која је отво­ре­на нон-стоп и садр­жи основ­ну лите­ра­ту­ру из свих дисци­пли­на засту­пље­них у коле­џу. Осим тога, посто­је и факул­тет­ске библи­о­те­ке, као и цен­трал­на, чуве­на Bodle­ian library. Поне­кад сам ради­ла и у њој, али мно­го чешће у Sac­kler library, која је резер­ви­са­на за моју стру­ку. Већи­на књи­га је на отво­ре­ним поли­ца­ма, пре­глед­но обе­ле­же­на, па врло брзо нау­чиш где је шта. Неке књи­ге се нару­чу­ју и тада сти­жу врло брзо. У скло­пу библи­о­те­ке нала­зе се и ске­не­ри и фото­ко­пир апа­ра­ти, као и рачу­на­ри који могу да се кори­сте.

Како изгле­да један про­се­чан дан док­то­ран­да на Окс­фор­ду?

– То зави­си од тога којом се обла­шћу бавиш и на којој си годи­ни док­тор­ских сту­ди­ја. У при­род­ним нау­ка­ма и меди­ци­ни сту­ден­ти нај­че­шће раде лабо­ра­то­риј­ска истра­жи­ва­ња, па про­во­де дане у лабо­ра­то­ри­ја­ма, док они који се баве хума­ни­стич­ким нау­ка­ма углав­ном раде у библи­о­те­ка­ма. Могу ићи и на пре­да­ва­ња и семи­на­ре који се орга­ни­зу­ју за пост­ди­плом­це, као и на госту­ју­ћа пре­да­ва­ња про­фе­со­ра који пре­зен­ту­ју сво­ја истра­жи­ва­ња, којих има јако мно­го и све вре­ме, али настав­них оба­ве­за нема. Док­тор­ски рад је истра­жи­вач­ки, а истра­жи­ва­ње се спро­во­ди у сарад­њи са супер­ви­зо­ром, одно­сно мен­то­ром. Нема испи­та, мада у мојој обла­сти – а то су кла­сич­не нау­ке – изу­ча­ва­ње анти­ке – посто­ји оба­ве­за поха­ђа­ња кур­са и пола­га­ња завр­шног испи­та из два стра­на јези­ка нео­п­ход­на за бавље­ње истра­жи­вач­ким радом (немач­ки, фран­цу­ски или ита­ли­јан­ски, поред енгле­ског на којем се пише теза). Осим науч­но­и­стра­жи­вач­ких актив­но­сти, на рас­по­ла­га­њу су и број­ни садр­жа­ји ван стру­ке, углав­ном уну­тар коле­џа, као што су бавље­ње спор­том, разно­вр­сне сек­ци­је и удру­же­ња, али и заба­ве које се орга­ни­зу­ју разним пово­ди­ма и које чине да и соци­јал­ни живот буде вео­ма испу­њен.

Спо­ме­ну­ли сте да је мен­тор­ски рад срж док­тор­ског истра­жи­ва­ња. У чему се тамо­шњи начин рада раз­ли­ку­је у одно­су на нас?

– Оно што јако добро функ­ци­о­ни­ше тамо јесте упра­во тај систем над­зо­ра, одно­сно бри­ге за сту­ден­та и напре­дак њего­вог истра­жи­ва­ња, који дово­ди до тога да тешко може да се не про­из­ве­де оче­ки­ва­ни резул­тат, одно­сно да се истра­жи­ва­ње не завр­ши успе­шно и у пред­ви­ђе­ном року. Има­ла сам сре­ће да будем једи­ни сту­дент свог мен­то­ра у том тре­нут­ку, па сам има­ла њего­ву пуну пажњу. Саста­ја­ли смо се један­пут или два­пут у три­ме­стру (школ­ска годи­на се тамо састо­ји из три три­ме­стра, одно­сно тер­ма), да бисмо рас­пра­ви­ли оно што сам прет­ход­но напи­са­ла и посла­ла му да про­чи­та. Обо­је смо има­ли оба­ве­зу да на кра­ју три­ме­стра под­не­се­мо писа­ни изве­штај, који се схва­та врло озбиљ­но, о сарад­њи и мом напрет­ку дирек­то­ру пост­ди­плом­ских сту­ди­ја на факул­те­ту. Осим мен­то­ра и дирек­то­ра, сту­дент има и савет­ни­ка у коле­џу – про­фе­со­ра из стру­ке који пре­да­је у њего­вом коле­џу.

На савет­ни­ка на коле­џу сту­дент може да се осло­ни за сва­ку врсту помо­ћи. Осим тога, на првој и тре­ћој годи­ни сту­ди­ја орга­ни­зу­ју се зва­нич­ни раз­го­во­ри у виду испи­та: тран­сфер, одно­сно пре­лаз из проб­ног у зва­нич­но зва­ње док­то­ран­да, и кон­фир­ма­ци­ја, одно­сно потвр­да тог ста­ту­са. Тада се пред два иза­бра­на пред­став­ни­ка факул­те­та обја­шња­ва рад, напре­дак и пла­но­ви, на осно­ву писа­ног рада који им се прет­ход­но пре­да­је. Све у све­му, пра­те те све вре­ме, па не посто­ји шан­са да ома­неш.

Да ли мно­го и у чему зао­ста­је­мо за њима?

– Окс­форд је, пре све­га, врло жива ака­дем­ска сре­ди­на са више­ве­ков­ном слав­ном тра­ди­ци­јом, тако да је поре­ђе­ње вео­ма тешко. Окс­форд је нека врста „ака­дем­ске пла­не­те”, све је посве­ће­но и под­ре­ђе­но ака­дем­ском раду и живо­ту, pa имаш ути­сак да си баш тамо где тре­ба да будеш и у тре­нут­нку када тре­ба да будеш. Непре­ста­но се ради и раз­ми­шља о томе како да се стру­ка уна­пре­ди, попу­ла­ри­ше и како да се постиг­ну што бољи резул­та­ти, и то ти импо­ну­је, јер имаш ути­сак да оно чиме се бавиш вре­ди и има сми­сла. У мојој стру­ци то се не под­ра­зу­ме­ва само по себи и мно­го зна­чи. Упра­во то је за мене био нај­ве­ћи поклон, као и усло­ви истра­жи­ва­ња, доступ­ност лите­ра­ту­ре и могућ­ност да се пра­те акту­ел­на истра­жи­ва­ња и теме у ода­бра­ној дисци­пли­ни – не само што све има­ју него је до тога и лако доћи. Украт­ко, систем који одлич­но функ­ци­о­ни­ше.

Да ли сте, по поврат­ку у Бео­град, нешто про­ме­ни­ли у свом раду по узо­ру на њих?

– Мислим да је тамо­шњи начин рада пре­суд­но ути­цао на моје рад­не нави­ке, јер опи­са­ни систем тера чове­ка да ради стал­но и редов­но. Тако­ђе, мислим да сам усво­ји­ла и њихов начин кому­ни­ка­ци­је са сту­ден­ти­ма, који под­ра­зу­ме­ва да си стал­но досту­пан и пред­у­сре­тљив и да им се обра­ћаш као себи рав­ни­ма, одно­сно коле­га­ма. Осим тога, тру­дим се да будем у току са оним што се у стру­ци деша­ва, па сам у кон­так­ту са број­ним коле­га­ма, не само у Окс­фор­ду него и дру­где по све­ту: неки су моји јако добри при­ја­те­љи, посе­ћу­је­мо се, раз­го­ва­ра­мо о свом послу, чита­мо и комен­та­ри­ше­мо јед­ни дру­ги­ма радо­ве. Ина­че, људи су тамо мно­го отво­ре­ни­ји по пита­њу свог рада него што смо ми овде и вео­ма су при­јем­чи­ви за туђе иде­је и за сарад­њу. Неки од њих су госто­ва­ли и овде, а сре­ће­мо се и на разним кон­фе­рен­ци­ја­ма.

Раз­го­ва­ра­ла: Ната­ша Ива­но­вић

АНТРФИЛЕИ:

КАПЕ, МАШНЕ И ПЕЛЕ­РИ­НЕ

Коле­џа у Окс­фор­ду има четр­де­се­так и у сва­ком се пре­да­ју раз­ли­чи­те обла­сти. Сва­ки сту­дент је везан за неки колеџ, који је првен­стве­но адми­ни­стра­тив­на једи­ни­ца – и то је њего­ва кућа док је тамо. Живи се у колечском сме­шта­ју и једе у тамо­шњој мен­зи, а пре­да­ва­ња се слу­ша­ју на факул­те­ти­ма, одво­је­ним настав­ним једи­ни­ца­ма. На сва­ком коле­џу има сту­де­на­та разних нивоа сту­ди­ја – мада има и оних у који­ма су само пост­ди­плом­ци – и раз­ли­чи­тих дисци­пли­на, а ту су и про­фе­со­ри, одно­сно туто­ри, који те дисци­пли­не „покри­ва­ју”. Један део наста­ве, тзв. туто­ри­ја­ли, за сту­ден­те доди­плом­це одр­жа­ва се и у коле­џи­ма, али углав­ном се наста­ва одви­ја на факул­те­ти­ма и департ­ма­ни­ма. У коле­џи­ма се може нефор­мал­но обе­до­ва­ти три пута днев­но, а посто­је и фор­мал­не вече­ре које се разним пово­ди­ма редов­но одр­жа­ва­ју. Тада се носи за ту при­ли­ку про­пи­са­на оде­ћа и сер­ви­ра све­ча­ни­ја хра­на. Врло забав­но! Фор­мал­на оде­ћа носи се и на испи­ти­ма, тада се мора носи­ти gown, то је она црна пеле­ри­на коју често виђа­мо на фото­гра­фи­ја­ма из Окс­фор­да. Она се носи пре­ко там­ног оде­ла, за сту­ден­те, одно­сно пре­ко там­не сук­ње и беле кошу­ље код сту­дент­ки­ња. Ту су и капа, машна, одно­сно машни­ца која се везу­је око краг­не, а про­це­ду­ра шта се, како и када носи врло је јасна.

АЈН­ШТАЈН, ЛОРЕНС ОД АРАБИЈЕ И ХАРИ ПОТЕР

Гото­во све вре­ме сту­ди­ја живе­ла сам у сме­шта­ју који обез­бе­ђу­је колеџ – тако је лак­ше и јеф­ти­ни­је, а и забав­ни­је, јер си окру­жен сту­ден­ти­ма.

Првих девет месе­ци истра­жи­вач­ког борав­ка у Окс­фор­ду била сам члан Christ Church коле­џа, у ком сам и живе­ла. То је један од нај­ве­ћих и нај­по­зна­ти­јих коле­џа у Окс­фор­ду, изме­ђу оста­лог и због тога што су у њему сни­ма­не неке сце­не за филм „Хари Потер”. Мно­га позна­та име­на из све­та нау­ке, кул­ту­ре и поли­ти­ке били су чла­но­ви овог и дру­гих коле­џа, па се за Christ Church нај­че­шће поми­ње Луис Керол, који је ту био сту­дент и касни­је пре­да­вао мате­ма­ти­ку, а и Ајн­штајн је био госту­ју­ћи сарад­ник неко вре­ме. У току док­тор­ских сту­ди­ја била сам на мањем коле­џу који се зове Jesus, чији је чуве­ни алум­ни Лоренс од Ара­би­је. Бора­вак у мањем коле­џу је за мене био при­јат­ни­је иску­ство, јер сам се осе­ћа­ла више као код куће. Брзо сам сте­кла при­ја­те­ље, како међу настав­ним осо­бљем тако и међу сту­ден­ти­ма раз­ли­чи­тих дисци­пли­на (у мом коле­џу је било све­га неко­ли­ко сту­де­на­та из моје обла­сти). У коле­џу се можеш бави­ти и раз­ли­чи­тим ван­на­став­ним актив­но­сти­ма, наро­чи­то спор­том, што је врло добар начин да се збли­жиш са дру­гим сту­ден­ти­ма. Тако сам упо­зна­ла мно­го људи, како у коле­џу тако и на факул­те­ту, од којих су ми неки поста­ли врло бли­ски при­ја­те­љи, с који­ма сам редов­но у кон­так­ту и посе­ћу­је­мо се.

ЛЕВО­РУ­КОСТ КОД ДЕЦЕ

Сло­ва у огле­да­лу

Ова поја­ва је нор­мал­на и децу која пишу левом руком ника­ко не тре­ба тера­ти да кори­сте десну. Дока­за­но је да то код мали­ша­на може да дове­де до соци­јал­не изо­ла­ци­је, замуц­ки­ва­ња, а у неким слу­ча­је­ви­ма и до дис­лек­си­је

Писа­ти левом или десном руком или чак под­јед­на­ко успе­шно обе­ма, пита­ње је које све чешће поста­вља­ју роди­те­љи када је реч о њихо­вом дете­ту. Диле­ма шта је исправ­но, а шта не, да ли од лево­ру­ког мали­ша­на тре­ба зах­те­ва­ти да олов­ку пре­ба­ци у десну руку (јер тако већи­на пише), доби­ја на тежи­ни пред пола­зак у шко­лу. И док је у нека дав­ни­ја вре­ме­на била„сра­мо­та” да неко буде лево­рук, данас се на ту поја­ву гле­да сасвим дру­га­чи­је, као савим нор­мал­ну.

Да ли ће неко бити лево­рук или десно­рук није ствар само мото­ри­ке шаке или функ­ци­о­ни­са­ња мозга, већ и тра­ди­ци­је, веро­ва­ња, вас­пит­них посту­па­ка. На пита­ње посто­ји ли узрок лево­ру­ко­сти, науч­ни­ци нема­ју једин­ствен одго­вор. Да ли ће дете бити лево­ру­ко или десно­ру­ко одре­ђу­је се још у пре­на­тал­ном пери­о­ду. Мозак чове­ка има две поло­ви­не које нису иден­тич­не. Код раз­ви­је­ни­је леве поло­ви­не мозга, човек је дешњак и обр­ну­то. У поро­ди­ци где има лево­ру­ких роди­те­ља од 10 до 12 пута чешће се рађа­ју лево­ру­ка деца.

Код мали­ша­на се до четвр­те годи­не већ јасно запа­жа да ли су лево­ру­ки или десно­ру­ки. Пра­ће­њем дете­та може се одре­ди­ти која рука му је доми­нант­на. Како то може нај­лак­ше да се про­ве­ри? Реци­мо, којом руком хва­та лоп­ту, ређа играч­ке, обла­чи лут­ку, којом руком се чешља, обла­чи, црта или пише. Ако већи­ну ових рад­њи оба­вља левом руком онда је дете без сум­ње лево­ру­ко.

Ипак у раз­во­ју лево­ру­ких у одно­су на десно­ру­ке посто­је раз­ли­ке. Типич­ни дешња­ци обра­ђу­ју инфор­ма­ци­је инту­и­тив­но, са пуно емо­ци­ја, док лево­ру­ки трпа­ју ства­ри на гоми­лу, забо­ра­вља­ју пла­ни­ра­ње, чак могу да при­ме­те нешто што дру­ги не виде, што може да резул­ти­ра изра­зи­том кре­а­тив­но­шћу и скло­но­шћу ка истра­жи­ва­њу. Раз­вој лево­ру­ких је нерав­но­ме­ран, па су у одно­су на дешња­ке често нижи растом од про­се­ка. Лево­ру­ки сво­је недо­стат­ке ком­пен­зу­ју дру­гим ства­ри­ма тако да, на при­мер, лако изво­де закључ­ке, али зато теже пишу. Тешко­ће у про­стор­ној ори­јен­та­ци­ји у живо­ту и на папи­ру, одли­ка су лево­ру­ких. Они не могу да одре­де која им је рука лева, а која десна, а како им поло­жај ништа не зна­чи могу да пишу као у огле­да­лу.

Док­тор Сања Милен­ко­вић, доцент на Меди­цин­ском факул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду о лево­ру­ко­сти код деце каже: „Лево­ру­кост је нор­мал­на и децу која пишу левом руком ника­ко не тре­ба тера­ти да кори­сте десну. Дока­за­но је да то код деце може да дове­де до соци­јал­не изо­ла­ци­је, замуц­ки­ва­ња, а у неким слу­ча­је­ви­ма и до дис­лек­си­је. Нека­да се веро­ва­ло да су ове осо­би­не запра­во одли­ке лево­ру­ких осо­ба, али је утвр­ђе­но да се они тако пона­ша­ју само ако се ‘пре­о­бра­ћа­ју’ у дешња­ке. То су, дакле, иза­зва­ни обли­ци пона­ша­ња, а не нешто што је састав­ни део лева­штва.”

Посто­ји мишље­ње да је лево­ру­кост резул­тат изве­сне пато­ло­ги­је – лево­ру­кост као после­ди­ца бак­те­риј­ског менин­ги­ти­са пре­ле­жа­ног у детињ­ству.

Да ли је лево­ру­кост грех или сла­бост? Гле­да­но кроз исто­ри­ју лево­ру­кост је сма­тра­на гре­шном. У енгле­ском јези­ку(лево) има корен у ста­рој речи што зна­чи сла­бо и без­вред­но. Лево­ру­кост није толи­ко непри­хва­тљи­ва као некад, али се писа­ње левом руком посма­тра као нео­бич­ност. У поје­ди­ним сту­ди­ја­ма се поми­ње чешће повре­ђи­ва­ње лево­ру­ких јер живе у све­ту где је све под­ре­ђе­но дешња­ци­ма (вожња, руко­ва­ње кућ­ним апа­ра­ти­ма, инду­стриј­ским маши­на­ма). Тако­ђе, лево­ру­ки има­ју више фоби­ја, пате од неса­ни­ца, има­ју епи­те­те осо­бе­ња­ка, бун­џи­ја чак и да нису савим нор­мал­ни. Посто­је и неке пред­но­сти лево­ру­ких. Више је лево­ру­ких мате­ма­ти­ча­ра, дакле 20 одсто мате­ма­тич­ких гени­ја пише левом руком, јед­на пети­на чла­но­ва Мен­се је тако­ђе лево­ру­ко, а боље се сна­ла­зе у спор­то­ви­ма који зах­те­ва­ју брже рефлек­сне реак­ци­је.

У нашој вас­пит­но-обра­зов­ној прак­си био је зане­мар­љив број лево­ру­ке деце. Лево­ру­кост је при­ме­ћи­ва­на на физич­ким актив­но­сти­ма, затим актив­но­сти­ма веза­ним за сао­бра­ћај, у разним игра­ма, а нај­че­шће код црта­ња и писа­ња. У раз­го­во­ри­ма са роди­те­љи­ма откла­ња­ли смо њихо­ву забри­ну­тост и инси­сти­ра­ли да пусте децу да се раз­ви­ја­ју она­ко како им орга­ни­зам жели.

Од раз­у­ме­ва­ња, стр­пље­ња, љуба­ви, бла­го­вре­ме­не подр­шке и помо­ћи одра­слог зави­си успе­шност и задо­вољ­ство сва­ког дете­та.

Све­тла­на Жив­ко­вић

АНТРФИЛЕ

ПРО­МЕ­НЕ РАС­ПО­ЛО­ЖЕ­ЊА

Роди­те­љи­ма смо ука­зи­ва­ли на речи пси­хо­ло­га Весне Јање­вић Попо­вић која у Под­сет­ни­ку за роди­те­ље, вас­пи­та­че и учи­те­ље каже да не тре­ба пока­зи­ва­ти нега­ти­ван однос пре­ма лево­ру­ко­сти, тач­ни­је не „пре­ба­ци­ва­ти” руку мали­ша­на јер у том слу­ча­ју може да се јави и муца­ње као после­ди­ца. Она тако­ђе каже да се воде­ћа рука не тре­ба пре­ве­жба­ва­ти, већ да лево­ру­ко дете тре­ба пра­ти­ти у сми­слу про­ме­не рас­по­ло­же­ња. Лево­ру­ки су тем­пе­ра­мент­ни, нестр­пљи­ви, лако­ми­сле­ни, пажња им је крат­ко­трај­на, не трпе при­си­ља­ва­ње…

ЧАС СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ: МОТИВАЦИЈА

Лако је учити, али како почети?

Наставна јединица ,,Мотивација, шта је то?” има елементе тимске, али и интегративне наставе у којој се повезују сродни садржаји из различитих наставних предмета који се обрађују целовито

Наставна јединица „Мотивација, шта је то?” има елементе неколико врста иновативних часова (Недељко Трнавац, Педагог у школи: демонстрациони часови, замењени часови, пробни часови, час као фикција).

Демонстрациони часови су часови на којима желимо да прикажемо (демонстрирамо) другима оно што им до сада није било познато. На пример, примену и ефикасност неког новог наставног средства, наставних листића, начин артикулације наставног часа, распореда ученика у току наставе… Њихова функција је нарочито значајна у процесу промовисања иновација, како на сајмовима наставних средства, стручним семинарима, али и у реалној пракси унутар школе.

Замењени часови нису директно у функцији иновирања наставе, али умногоме могу да подстакну стручну размену мишљења, искуства и сарадњу мађу наставницима. Једноставно, евентуалну једноличност и монотонију свакодневног рада у одељењу „узнемиримо” тако што ћемо наставницима/колегама предложити замену одељења (исту наставну јединицу, у истом разреду, настав-ници обрађују у размењеним одељењима). Радом у другом одељењу, упознавањем начина, обима и квалитета рада колеге, знања његових ученика наставник може да буде подстакнут, самоопоменут и додатно мотивисан. Ученици ову замену могу да доживе као пријатно освежење, што се може проверити евалуацијом на крају часа. Сам распоред обраде наставних јединица се не ремети. У свету постоје школе у којима предметни наставници предају само оне курсеве (делове програма) за које су изузетно стручни, а одељење као целина има свога водитеља (педагога). У анализи ових часова неопходно је присуство педагошко-психолошке службе како би се унапредиле активности више водитеља.

Пробни часови (сондажни) ранијих година су се јављали у ретким ситуацијама. Скоро редовно су их некада примењивали наставници приправници када желе да упознају ученике, чланове одељења у коме ће полагати стручни испит. Слично важи и за студенте наставничких факултета када се припремају за извођење својих првих практичних предавања.

Пробни часови су у директној функцији обуке кандидата, па је зато пожељно да у њиховој припреми и анализи учествују педагог и психолог, због одговорности за квалитет наставе пред ученицима, али и због непосредне помоћи самом кандидату. Не треба заборавити ни евентуални повратни утицај, да сам кандидат у одређену школу уноси неке иновације и позитивно утиче на своје менторе.

Данас сондажни часови могу бити часови у којима се први пут примењују нове интерактивне технике које су у функцији јачања компетенција за поучавање и учење. Савремена методологија све више истиче значај примене поменутих интерактивних образовних техника које су, сем наведеног, и у функцији мотивисања ученика за рад на часу.

Час као фикција нема обавезу поштовање реалних услова и односа. То је слободна размена мишљења и прављења „слике часа” прожете знатном дозом имагинације и претпоставки, као облик трагања за новим потпуно неуобичајеним идејама за обраду појединих наставних јединица. Ове часове не треба занемарити, јер су се најзначајније педагошке иновације прво појављивале у овој форми. Међутим, при евентуалној примени ових идеја (фикција, замисли) треба бити обазрив и одговоран, јер се пред ученике може изаћи само с добро промишљеним идејама. Исто важи и за акциона истраживања којима се жели проверити и научно доказати нека нова дидактичка идеја.

Овај тимски комбиновани двочас са ученицима осмог разреда реализовале су Марија Цвијан, наставник српског језика (наставна јединица из српског језика је била књижевност), Мирјана Јандрић, наставник ликовне културе (плакат), и Ирена Мучибабић, стручни сарадник – педагог. Повезани су садржаји историје, енглеског језика, информатике и рачунарства.

Циљ овако замишљеног наставног часа је: стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће образовање и професионални развој; оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писаном облику на теме из свакодневног живота; разумевање и сналажење у садашњости и повезаности друштвених појава и процеса у простору и времену (Србија, Европа, свет); прихватање и уважавање другог/друге без обзира на националну, верску, родну и друге разлике; стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема; развијање вештина и техника уметничког изражавања; познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности с другим културама и традицијама.

Васпитно-образовни задаци – функционални: јачање компетенција ученика кроз процес социјализације у групном и раду у пару; развијање креативног мишљења кроз форму проналаска нових решења или коришћење познатих решења; развијање способности за опажање квалитета свих ликовних елемената и њихове организације у одређеном простору кроз анализу визуелне и текстуалне поруке; мотивисање ученика за већу продуктивност како у школи тако и у животу; указивање на важност неговања одређених особина личности – упорност, радозналост, позитивно реаговање на неуспех, доследност која је неопходна за постизање жељених циљева и у школи и у животу; развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности кроз мотивационе поруке историјских и савремених личности; развијање моторичке способности, естетског мишљења, критичке свести код ученика.

Уводни део часа (10 минута): Ученицима треба поставити неколико питања о мотивацији: Шта је то мотивација? Шта значи бити мотивисан? Ко је овде, у нашој школи, мотивисан? Да ли смо увек вољни да радимо? Када губимо мотивацију? Како успевате да се мотивишете и када нисте мотивисани? Да ли у животу радимо само ствари које волимо? Имам ли ја неки циљ у животу? Краткорочни? Дугорочни? Зашто су нам важни циљеви?

Мотив и мотивација су појмови из психологије који представљају чиниоце који подстичу на покретање активности јединке и изазивају одређено понашање, одржавају га и усмеравају ка неком циљу.

Под појмом мотива се подразумева унутрашњи људски фактор који покреће, усмерава, одржава и обуставља људску активност. Из ове дефиниције се издвајају четири кључна елемента мотива – Шта је човека покренуло на активност; Шта је ту активност усмерило; Шта ту активност одржава; Шта ту активност обуставља?

Различите области различито дефинишу мотивацију за рад. Психологија је дефинише као унутрашње факторе који покрећу, организују, усмеравају и одређују интензитет и трајање радне активности. Социологија под овим појмом подразумева систем поступака појединаца, односно групе којим се подстичу одређена понашања ради остваривања повољних радних ефеката. Менаџменти многих фирми настоје да обезбеде да се људи понашају на пожељан начин којим се постижу циљеви организације и задовољавају потребе запослених, а ми у школи покушавамо да мотивишемо за већа постигнућа како у школи тако и у животу. Приметићете да оно што радимо у школама везано за мотивацију раде и ваши родитељи у породици, трагамо за новим начинима, приступима у раду с децом да бисмо их више мотивисали за учење и успех у школи.

Мотиви који покрећу на рад су практично неограничени и могу се разврстати према бројним критеријумима. Никола Рот их, између осталог, дели на биолошке и социјалне. Биолошки су урођени и, по правилу, потичу из потреба одржавања живота и зато су они основни покретачи људског понашања. Начин на који ће бити задовољени зависи од низа друштвених фактора (обичајних, моралних, материјалних и других). Неки од њих су мотив жеђи, глади, матерински… Социјални мотиви се заснивају на психолошким потребама. Обично су то потреба за друштвом и потреба за признањем у друштву, па се и могу задовољити само у друштвеној заједници.

Мотив за учењем, постигнућем је – биолошки или социјални? Следи кратка полемика.

Главни део часа (65 минута): Истичемо циљеве часа. Треба прочитати циљеве и ставити акценат на мотивацију и нагласити – Није проблем учити, проблем је натерати себе да почнем са учењем.

ЈЕДАНАЕСТ СТРАТЕГИЈА

Пред вама се налази једанаест стратегија које треба да вас уздигну, подигну ентузијазам и самопоуздање:

Направите уговор са самим собом. Уговор је нешто што обавезује. Он је гаранција да ће се одржати реч. Обавежите се уговором да ћете поправити оцену или задржати актуелну. Предвидите санкције ако не учите оно што сте зацртали уговором. Као у сваком уговору.

Не чекајте инспирацију за учење. Учење започните одмах. Будите упорни, не дозволите да вас ишта поколеба. Најлакше је одустати.

Испуните неопходне предуслове за учење: Уредите простор за учење – уредност је пола учења (од плана, торбе, стола, утврђеног времена…); Обезбедите оптималну температуру, светлост, влажност, стално место (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење).

Пустите музику. Она позитивно делује на емоције и опушта, јача ум, подстиче креативност, мотивише тело и неколико пута олакшава учење. Важно је да музика буде угодна, ненаметљива и тиха, за добро расположење. Ако вам музика не прија, обезбедите тишину. Будите одморни (врло важно за учење је да имате довољно сна).

Планирајте учење. Припрема је 90 одсто успеха – предуслов свега. Можете учити стихијски, без плана, али ће то знатно успорити ефекте учења. За добре и брзе резултате морате планирати. Направите план, ставите га на место где ће вам стално бити пред очима и држите га се. Направите дневни, али и месечни план. И придржавајте га се!

Постигните мале успехе на самом почетку, јер ништа не мотивише као успех. Поделите учење на мање целине. Ако разложите процес учења на мање делове, градиво вам се неће чинити толико тешким и досадним. Када завршите један део, пре него што пређете на други, осетићете задовољство постигнутим и напредак, што добро психолошки делује и мотивише. То је додатни мотив да се даље прихватите посла. Приметићете промену у расположењу. Бићете продуктивнији него раније.

Користите стратегију „грудва снега”. Врло добар начин да се мотивишете за учење је стратегија „грудва снега”. Како она изгледа?

Отворите уџбеник и пронађите најзанимљивији део за учење. Започните одатле процес учења. На тај начин ћете једну лекцију, део књиге или поглавље савладати лако и једноставно. То ће повећати самопоуздање и мотивацију. Попут грудве снега која се котрља и повећава, тако ће се и ваше наредне активности у учењу везати за први успешно обављен задатак.

Немојте преплитати неколико задатака. Постоје разне сметње приликом процеса учења. Све се не могу елиминисати. Али оно што сигурно можете да урадите је да не задајете себи неколико ствари у исто време. Веома је битно да се усредсредите на један задатак и урадите га најбоље што можете. То ће повећати ниво мотивације, што ће значајно утицати да процес учења завршите много брже.

Не гледајте негативно на грешке. Оне су важан део напретка у учењу. Ако не грешите, стагнирате, не развијате се, не напредујете. Успех је резултат припреме, тешког рада и учења из грешака.

Размишљајте о будућности. Врло важан фактор мотивисања за учење је будућност коју сте пројектовали. Учење је корак ка том циљу. Које будуће циљеве можете да зацртате? Они могу бити краткорочни или дугорочни. Краткорочни су везани за краће временске периоде, нпр. закључна оцена из српског језика на полугодишту или оцена на писменом задатку, док су дугорочни везани за циљеве којима тежимо у будућности (нпр., независност – да будете независни, да живите од свог посла; образовање – да будете образовани на пољима која вас занимају; вештине – да поседујете вештине које данас немате; запослење – учење може да омогући боље запошљавање).

Учите с другом или другарицом. То се може испоставити као много лакше, ефикасније и подстицајније.

Наградите се за сваки успех, извршење задатка. Награда ствара позитивне асоцијације. Повећава жељу за успехом. Нека награда буде лична, да осетите радост. Унапред одредите шта је награда (нпр. чоколада, омиљена књига, одлазак у биоскоп или позориште, шетња, вожња ролерима…). А највећа награда је да будете поносни на своје учење.

Задатак – Раду у пару или у групи: Изреке познатих о мотивацији треба представити у облику плаката – кратак осврт на то шта је плакат.

Плакат је саопштење за јавност, у овом случају за ученике великог формата, најчешће на папиру, које се углавном састоји од слова и слике и које се истиче на јавном месту ради рекламе или се лепи на стубовима за плакате да би се најавиле приредбе или неке мере које ће се предузети, да би се пропагирале поруке, рекламирала роба или услуге… Штампа се само с једне стране папира. Плакати су због тога обликовани упадљиво и користе типографију и сликовни материјал, тако да жељени исказ буде уочљив, јасан и разговетан. Треба да буду направљени тако да порука коју шаљемо буде уочљива и да подстицајно делује на појединца и мотивацију за постигнућем, односно учењем.

Ученици добијају прилог 1 са изрекама о мотивацији.

Следи израда мотивационих паноа. Пратимо рад ученика, дајемо смернице за напредовање. Бржи помажу ученицима који спорије раде задатак. Треба мотивисати ученике похвалама, питати за мишљења, јавно истицати добра решења, али и делове радова, идеје…

Док ученици раде, још једном треба прочитати стратегије.

Завршни део часа (15 минута): Овај део часа је време за естетско процењивање на основу добровољног одзива ученика. Трудимо се да процена радова не изазове одбојност према будућем раду. Све радове постављамо на столове поређане у круг или у елипсу, а онда следи галеријско разгледање радова, с констатацијом да је сваки вредан на свој начин. Притом треба указати на важност мотивације читајући поруке, односно разгледајући радове ученика.

Током разгледања питамо ученике како им је било на часу, да ли би нешто променили, да ли желе да се овакви часови чешће организују…

Кроз реализацију овог двочаса развијају се међупредметне компетенције ученика и у основној школи: компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и информацијама, сарадња, одговорно учешће у демократском друштву и естетичка компетенција

(Детаљније о међупредметним компетенцијама на:www.skola23maj.edu.rs/Medjupredmetne%20komp.pdf)

Ирена Мучибабић

ОШ „22. октобар”, Сурчин

АНТРФИЛЕ:

МОГУЋНОСТИ У НАСТАВИ

Ова наставна јединица има низ могућности за реализацију и у редовној настави и кроз ваннаставне активности. У основној школи у Сурчину наставници су је обрадили кроз систематизацију српског језика и ликовне културе. Анализирајући, дошло се до закључка да се могла обогатити кроз унапред припремљене истраживачке задатке, где се ученици упознају са животом појединих књижевника, сликара, уметника, историчара, композитора, научника… трагајући за њиховим изрекама не само о мотивацији него и о учењу, успеху, срећи…, које се касније могу визуелно представати у облику плаката.

Ова наставна јединица може да се организује и у било ком одељењу старијих разреда основне школе (на часовима српског језика, ликовне културе, историје, географије, музичке културе, информатике и рачунарство, али и кроз часове секција и ЧОС) – реализаторима се час систематизације учинио најпогоднијим за ову прилику.

ПРИЛОГ БР. 1 – ИЗРЕКЕ

• Акција је базични основ за сваки успех (Пабло Пикасо).
• Увек имајте на уму да је ваша сопствена одлука да успете важнија од било које друге (Абрахам Линколн).
• Успех је као мердевине, не можеш да се пењеш с рукама у џеповима (анонимни аутор).
• Неуспех је предах за будућу победу (Михаило Пупин).
• Неуспех? Таква могућност уопште не постоји (Маргарет Тачер).
• Падао сам изнова, изнова и изнова у свом животу, и зато сам успео (Мајк Џордан).
• Гениј је један одсто инспирације и 99 одсто зноја (Томас Едисон).
• Важно је никада не престајати постављати питања (Алберт Ајнштајн).
• Неуспех је успех ако нешто из њега научимо (Мајкл Фобс).
• Успех се састоји од путовања од неуспеха до успеха без губитка ентузијазма (Винстон Черчил).
• Успех је колико високо одскочите када паднете на дно (Џорџ Патон).