Ново издање најобимнијег светског образовног извештаја
Сви заједно ка универзалном средњошколском образовању
Од ове године редовно годишње издање ОЕCD публикације „Образовање укратко” доносиће и податке о напредовању земаља ка глобалним образовним циљевима
У земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕCD), стопа незапослености је нижа међу особама са струковним средњошколским образовањем (9,2 одсто) него међу онима са општим средњошколским образовањем (10 одсто). У периоду од 2005. до 2014. године стопа уписа на универзитете повећана је са 29 на 33 одсто – очекује се да ће тај раст бити настављен. Чак 69 одсто студената не завршава студије у редовном трајању школовања, већ их у просеку наставља још три године. Учитељска професија не привлачи младе људе. Удео наставника старосне доби од 50 и више година растао је између 2005. и 2014. године у најмање 16 ОЕCD земаља – у Италији и Португалији мање од три одсто учитеља и наставника млађе је од 30 година.
Ово су неки од података из овогодишњег извештаја „Образовање укратко” ОЕCD публикације, која представља готово енциклопедијску колекцију компаративних статистичких података о стању образовања – од раног детињства до високошколског нивоа – у 35 земаља чланица ове организације, као и у нечланицама Русији и Бразилу и бројним другим земљама партнерима.
„Образовање укратко” још од 1992. године редовно доноси обиље података о структури, финансирању и образовним резултатима школских система у поменутим земљама, а од ове године, први пут, садржи и табелу која мери њихово напредовање у остваривању једног од 17 УН циљева одрживог развоја за 2030. годину – образовног циља број 4. Образовни развојни задаци које су поставиле УН, садржани у циљу 4 (и 10 конкретних подциљева), предвиђају да се наредних 15 година „обезбеди инклузивно и равноправно квалитетно (основно и средње) образовање и промовише доживотно учење за све”. Од ове године „Образовање укратко” ће објављивати и податке за мерење напредовања ка тим глобалним образовним циљевима, упркос томе што се међународна заједница још није у потпуности сагласила око стандарда и референци за мерење прогреса на том плану. Нека мерила која то могу да покажу заправо већ постоје у „Образовању укратко” и биће само унапређивана и прилагођавана. На пример, један од подциљева у оквиру циља 4 јесте да се „до 2030. обезбеди да сви млади људи, као и знатан број одраслих, и мушкараца и жена, достигну пуну језичку и математичку писменост”. Напредовање ка овом циљу у извештају се документује подацима међународних тестирања образовних постигнућа средњошколаца (PISА) и одраслих (PIААC).
Овогодишње издање најсвеобухватнијег светског извештаја о стању образовања у десетинама земаља света већ је показало да „ОЕCD земље морају да појачају напоре и унапреде квалитет и равноправност својих образовних система”. Само шачица држава је, наиме, на добром путу да у року испуни укупан образовни план Уједињених нација. Поред Аустралије, Канаде, Јапана и Јужне Кореје, од европских земаља то су Аустрија, Белгија, Данска, Естонија, Финска, Немачка, Ирска, Латвија Холандија, Пољска и Швајцарска. Извештај, исто тако, показује да су неке земље имале изванредне резултате у неким од образовних подциљева, те се у извештају зато наглашава да свака земља има нешто значајно добро што би могла да подели с другима. Кроз размену најбољих политика и најбоље праксе, идентификованих посредством података из „Образовања укратко”, многе земље би могле да убрзају напредовање ка амбициозним глобалним образовним циљевима.
Кад је о владајућим образовним трендовима реч, извештај показује да је већина земаља последњих неколико година повећала своја улагања у образовање. Од 2008. до 2013. године број ђака у школама је смањен за један одсто зато што је у земљама ОЕCD рођено мање деце, али је потрошња по ученику реално била виша у 2013. него у 2008. Улагање породица у образовање деце такође је порасло, посебно у високо образовање, где 30 одсто улагања долази из приватних извора. Од 2008. до 2013. укупни приватни издаци за образовање порасли су за 14 одсто широм ОЕCD подручја. Али, док неке земље обезбеђују механизме финансирања који већем броју ђака и студената пружају шансу за наставак школовања, друге земље наплаћују високе школарине које образовање чине доступним само богатијима. Подаци из „Образовања укратко” прецизирају да земље ОЕCD у сваку особу која се школује у просеку годишње улажу 10.493 долара: 8.477 долара у ђака у основној школи, 9.990 у средњошколца и 15.772 у сваког студента. Према подацима из 2012. године, те исте земље у сектор образовања просечно улажу 5.2 одсто свог БДП-а, у распону од 3,5 одсто (Луксембург) до 6,7 одсто (Велика Британија).
Многи млади људи још, међутим, нису осетили корист од те повећане потрошње на образовање – у ОЕCD земљама свакашеста особа од 25 до 34 године остаје без средњошколског образовања. Стопа незапослености младих без средњошколског образовања је 17,4 одсто у просеку (21,2 одсто у Европској унији), у поређењу са само 6,9 одсто (у ЕУ 8,0 одсто) међу онима који у тој старосној групи имају високо образовање.
Родна неравнотежа и даље постоји. Док је данас више жена него мушкараца са универзитетским дипломама (57 одсто), жене су и даље недовољно заступљене у науци, технологији, инжењерству и математици. И прелазак из школе на радно место већи је изазов за жене. Широм ОЕCD подручја, 18,5 одсто младих жена нити су запослене, нити се даље школују или обучавају, у поређењу са 15,5 одсто мушкараца.
Имигранти обично заостају, у свим образовним фазама, за својим вршњацима у замљама домаћинима и теже долазе до посла. Стопа учешћа имигрантских малишана у предшколским програмима – који су кључни за развој дечјих когнитивних, емоционалних и социјалних вештина – такође је знатно нижа. У просеку, 37 одсто особа имигрантског порекла старосне доби од 25 до 44 године чији су родитељи без средњошколског образовања – у поређењу са 27 одсто вршњака међу домаћим становништвом – ни сами нису завршили средње школе. Такође је мања вероватноћа да ће студенти имигрантског порекла да заврше основне студије или еквивалентне терцијарне програме.
У извештају се, поред значаја приступа образовању, посебно наглашава важност његовог квалитета. Уз податак да у свету има 57 милиона деце која још немају приступ ни основном образовању, такође се истиче да учешће у образовању није циљ сам по себи. „Оно што је важно за људе и за наше економије су вештине стечене кроз образовање. Оно што људе чини успешним и срећним у професионалном и приватном животу су компетенције и људски квалитети развијени кроз школовање, а не квалификације и дипломе које су стекли”, каже се у уводнику извештаја „Образовање укратко” за 2016 годину.
Г. Томљеновић
Погрешно улагање
„Образовање укратко 2016” поставља и питање да ли повећано државно улагање у систем образовања даје жељене резултате. Притисак јавности је у неким земљама учинио да се у средњим школама, од 2005. до 2014. године, величина разреда смањи за шест одсто, упркос томе што су подаци PISА показали да најуспешнији образовни системи предност дају бољим учитељима и наставницима, а не мањем броју ученика у разреду. Инвестирање у смањење броја ученика у разреду „прогутало” је средства која су могла да буду боље искоришћена на регрутовање и награђивање квалитетних наставника – од 2005. до 2014. године плате средњошколских наставника реално су у просеку порасле за само један одсто. У трећини ОЕCD земаља су чак смањене!
Интернационализација високог образовања
Садашњи образовни трендови у земљама ОЕCD показују да ће 68 одсто младих људи ући у терцијарно образовање бар једном током живота. Ова просечна цифра се смањује на 61 одсто кад се из ње искључе инострани (међународни) студенти, а на 51 одсто кад се узму у обзир само домаћи студенти млађи од 25 година. Током 2014. године, од укупног броја новоуписаних студената, шест одсто су били међународни студенти. Број иностраних студената у свету је, од 2005. до 2012. године, порастао за 50 одсто!
Учионица и учитељи
Просечан број сати обавезне наставе у основним и нижим средњим школама је 7.540, и то у распону од 5.720 сати у Мађарској, до готово двоструко више у Аустралији (11.000 сати) и Данској (10.960 сати).
Старење наставног кадра проблем је за многе земље. Од 2005. до 2014. године удео наставника старијих од 50 година порастао је у16 од 24 земље ОЕCD-а (о којима су ти подаци били доступни). Према подацима за 2014. годину, 50 или више година старости има 31 одсто учитеља и наставника основних школа, 34 одсто наставника у нижим средњим школама и 38 одсто наставника у вишим разредима средњих школа. Више од две трећине наставника су жене, али се тај удео смањује како се повећава висина образовања наставника: 97 одсто у предшколским установама, 82 одсто у основном образовању, 68 одсто у нижим, 58 одсто у вишим средњим школама и 43 одсто у високом образовању.