ЕКОЛОШКЕ ЕДУКАТИВНЕ АКЦИЈЕ И ПРОЈЕКТИ НАМЕЊЕНИ ЂАЦИМА

Уз нове шуме ничу и – еколошки мурали

У оквиру пројекта „Засади дрво”, а у сарадњи са Градом Чачком, Научнотехнолошким парком и чувеним стрит-арт уметницима, на зиду Основне школе „Вук Караџић” из Чачка осликан је мурал који плени својим уметничким вредностима, креативношћу и маштовитошћу. Мурал је дело талентованих уметника Андреја Жикића (Артез) и Вука Ђурића (Ендо) и носи симболичну поруку „Направи промену – засади дрво и пошаљи поруку”.

Ђаке је школска фасада дочекала „у новом руху” првог септембра, што је означило крај трећег и почетак четвртог циклуса ове вишегодишње акције. Како би изненађење било спремно, током распуста је у школском дворишту било ужурбано и весело, а млађим ученицима се нови, еколошки мурал свиђа више од претходног цртежа који је красио зид.

– Сликање у великом формату је изазов, а уколико пројекат има еколошку тему, то је додатни подстрек. Врло је значајно то што је мурал нацртан на школи, како би деца била свесна колико је екологија важна и како би од малих ногу почела да воде рачуна о заштити животне средине – рекао је Ендо.

– Овај мурал је груба верзија филма на зиду – девојка папирним авионом шаље поруку о значају и важности садње дрвећа и тако позива сваког појединца да се придружи акцији пошумљавања – објаснио је Артез.

Уметничко дело има и друштвено значајну поруку: „Једно дрво – једна плућа!” Мурал је рађен у 18 позиција, што значи да су га уметници толико пута сликали на зиду, како би добили анимацију која је у покрету. То ће моћи да види сваки пролазник ако телефоном скенира QR код који се налази на постављеној табли.

– Надамо се да ћемо код ученика развити свест о потреби заштите животне средине стално и на сваком кораку. Велико нам је задовољство што смо део пројекта који негује суштинске вредности – заштиту животне средине, дружење и здравље. Промоцијом правих вредности ствара се здравије и боље друштво, мењају лоше навике и унапређује свест младих генерација, које се уче да се одговорно понашају према свом животном окружењу – оценио је Милко Иконић, директор ОШ „Вук Караџић”.

Такође, током ове школске године планирано је да се засади 250.000 садница широм Србије. Организатори кажу да ће фокус бити на повезаности и међусобном утицају друштва и природе, с главним циљем – променом навика грађана.

Прве године акције у једном дану посађено је више од 51.000 садница, док је наредне, 2020. године, засађено више од 100.000 и прикупљена је једна и по тона семена дрвећа. Претходне године посађено је нових 200.000 садница, а настављено је и с информисањем и едукацијом за промену навика грађана. Посебна пажња посвећена је деци – организована је садња у свих 1215 основних школа у Србији, организоване су бројне креативне радионице и конкурси…

Акцију садње стабала покренули су Адриа Медија група и ДМ (Drogerie markt), уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за шуме, Министарства просвете, ЈП„ Србијашуме”, ЈП „Војводинашуме”, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац” Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, а од ове сезоне и два нова институционална партнера – Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.

На сличном путу је, али и корак даље, Основна школа „Јосиф Панчић” са београдског Бановог брда, која је недавно, у сарадњи са Мрежом за климатску акцију Европе (CAN Europe) добила мурал „EnergySuperheroes” на зиду у дворишту. Мурал је део стрип серијала који прича о енергетским суперхеројима – Угију, Сунчици и Ветру, који објашњавају „праведну енергетску транзицију”, односно зашто је важно да спроводимо процес декарбонизације, на шта се и Србија обавезала међународним споразумом. Мурал је осликаван од 28. до 30. септембра (ученици у сарадњи с екипом графити уметника, који су аутори и дизајнери стрипова). Јавности је представљен крајем октобра, а оживљен је и кроз апликацију „проширене реалности”, кроз коју насликани суперхероји преносе своје еколошке поруке. Кроз исту апликацију може да се приступи и стриповима који се могу наћи и на друштвеним мрежама: „Неки нови клинци”, „Ми имамо моћ”, „Шта кажу грађани?”, „Време лети”, „Све је могуће…”, „Шта ако…?”

На осликаном зиду представљена је последња сцена истоименог стрипа, у ком Уги, Сунчица и Ветар разговарају о недоумицама и бригама оних који живе у подручијима погођеним нусефектима производње угља. С идејом да се привуче пажња млађих суграђана, уз помоћ апликације може да се види и како Сунчица пуни телефон уз помоћ соларних панела, како Ветар окреће ветроелектрану, укључујући светло у згради или како Уги остаје у земљи и претвара се у дијамант!

На духовит и непосредан начин стрип појашњава се да прелазак на обновљиве енергенте мора бити праведан, што подразумева укључивање локалне заједнице у доношење одлука, поготову у градовима који живе од експлоатације угља, као што су Лазаревац, Смедерево, Обреновац и други.

Србија се међународним споразумима и декларацијама обавезала да ће постићи климатску неутралност до 2050. године, што подразумева постепено затварање застарелих термоелектрана које, као посредне ефекте, имају и огромне трошкове односно лечења људи оболелих због загађености ваздуха!

– Према последњим истраживањима, више од половине грађана наше земље живи у подручјима у којима је ваздух прекомерно загађен, због чега људи често обољевају, па и умиру. Међутим, 80 одсто струје добијамо из термоелектрана које су застареле и испуштају отровне материје. Прелазак на обновљиве изворе енергије има више предности, пре свега омогућава чистију животну средину и енергетску независност, што је у контексту тренутне енергетске кризе кључни корак ка сигурнијој будућности – објашњава Маша Перовић из Европске мреже за климатску акцију.

АНТРФИЛЕ:
БОЈЕ КОЈЕ УПИЈАЈУ ЗАГАЂЕЊЕ

Мурал у школи „Јосиф Панчић” прекрива 73 квадратна метра и може да упије исту количину смога, односно азот-диоксида, коју могу да упију 73 стабла – захваљујући бојама Boysen KNOxOUT, које упијају аеро-загађење. То је посебно значајно, јер је Београд често један од најзагађенијих градова на свету, кажу у школи и истичу да је у осликавању учествовало мноштво ђака од првог до осмог разреда, који су помагали у бојењу већих површина – око 80 одсто ученика виших разреда оставило је свој „печат” – потписе на зиду поред мурала.

Док су осликавали мурал, ученици су и учили – разговарали су о загађеном ваздуху, декарбонизацији, преласку на обновљиве изворе енергије – односно „праведној енергетској транзицији”.