ПАНЕЛ „ЉУДСКИ КАПИТАЛ – ОГРАНИЧЕЊЕ ИЛИ ШАНСА ЗА СНАЖНИ РАСТ” НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ

ПАНЕЛ „ЉУДСКИ КАПИТАЛ – ОГРАНИЧЕЊЕ ИЛИ ШАНСА ЗА СНАЖНИ РАСТ” НА КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМУ

Наставник је најзаслужнији за успех ученика

 

Најважнији фактор од кога зависи образовно-васпитни успех ученика у школи је наставник. Резултати бројних истраживања, код нас и у свету, показали су да таленат ученика игра важну улогу, али да је он заслужан за око 40 одсто успеха ђака, а преосталих 60 одсто углавном зависи од учитеља и наставника. Значајан је и утицај вршњака, али – ако говоримо језиком бројки – то је тек 10 одсто успеха ученика. Опрема у школи, наставни планови и програми, уџбеници имају занемарљив утицај. Кључно је, ипак, оно што се дешава у учионици, речено је на недавно одржаном панелу „Људски капитал – ограничење или шанса за снажни раст” на Копаоник бизнис форуму.

На том скупу чула се и оцена Светског економског форума – која се односи на образовни систем – да се Србија најслабије котира у области обуке запослених.

Директор Центра за образовне политике Јасминка Чекић Марковић сматра да је образовни систем у Србији добар и да не заостаје за образовним системима у развијеном свету. Донета је Стратегија у ком правцу образовни систем треба да иде, постоји законодавни оквир, развијени су механизми професионалног усавршавања наставника, контроле квалитета, укорењене су инклузивне политике, дефинисано је дуално образовање, ради се на дигитализацији.

– Међутим, као крајњи производ имамо ученике који показују низак ниво функционалне писмености. И послодавце који су неретко незадовољни „меким вештинама”, које ученици донесу из образовног система. То је знак да негде између „улаза и излаза” из образовног система постоји слаба карика – коментарише Чекић Марковић.

Подсећа да је од свих школских фактора, који утичу на постигнућа ученика, најважнији фактор наставник. Уџбеници, наставни планови и програми, школска инфраструктура могу бити бољи или лошији, али од наставника зависи шта ће и како са децом радити.

– Уколико је наставник фокусиран на предмет, а не на ученика, ако ђацима преноси информације, а не развија код њих критичко мишљење, онда из школа излази кадар који не одговара тржишту рада. Таквим приступом спречава се иновативност и креативност код ученика, а то је оно што ће тржиште да тражи у наредном периоду – предочава Чекић Марковић.

Сматра да је систем лиценцирања и стручног усавршавања наставника добар, али да треба инсистирати да оно што су научили на семинарима треба и да примењују у пракси.

Недостатак је, додаје, и што наставници који предају стручне предмете никада нису имали у иницијалном образовању психолошко-педагошке предмете, методичко-дидактичке вештине и први пут су дневник узели у руке када су добили посао.

Наглашава и да је важно размотрити могућност повећања плата у просвети, како би се у школе привукли најквалитетнији.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић навео је да у реформи образовног система у последње две и по године много тога урађено. У прилог томе говори и чињеница да је у првим разговорима са Европском комисијом степен остварености Стратегије образовања био 26 одсто, а да је извештај у Бриселу пре месец дана показао значајан напредак – 95 одсто.

– Имамо огроман задатак да кренемо од вртића и да дођемо до науке. Морамо да променимо бројне ствари, навике, како би се систем покренуо. Не може доћи добар бруцош на факултет, ако нам је претходно образовање катастрофа – а катастрофа је да деца не читају лектире, да само јуре оцене, а никог не интересује знање – поручио је министар.

Подсетио је да Хрватска већ осам година има екстерну оцену матуре, а да се у Србији на томе ради и да ће и код нас бити уведена 2021. године…

– На дневном нивоу је велика борба. Мислим да побеђујемо – 20 закона смо донели и још четири припремамо. Огроман је посао урађен. По брзини увођења дигиталних процеса мислим да смо први у Европи. Увели смо обавезно програмирање пре две године кроз предмет Tехника и технологија – наглашава Шарчевић.

На панелу је речено и да се на факултетима, који образују кадар за стручне предмете, решава проблем недостатка методичко-дидактичких вештина.

Ректор Универзитета у Београду (УБ) професор др Иванка Поповић истакла је да наставници имају огроман утицај и на професионална и на лична опредељења младих људи, те да је на УБ људски ресурс најважнији.

– Већина наших наставника су посвећени позиву и унапредили су садржај предмета. Препреку представља доуниверзитетско образовање, јер смо суочени са ситуацијом да нам долази велики број бруцоша са недовољно искуства у радним навикама, не умеју да уче, не знају да направе приоритете и расподеле време – наглашава Поповић.

Према њеном мишпљењу, то је велика препрека на почетку студирања. Проблем покушавају да превазиђу прилагођавањем предмета на првој години, али то није увек могуће.

– За нас је од значаја да дође до промена у основном и средњем образовању тако да можемо да прихватимо бруцоше који могу са „летећим стартом” да уђу у студије – појашњава ректор УБ.

Што се тиче самих студија, каже да је потребна боља интеракција са послодавцима, да се види које су њихове конкретне потребе, да прелаз из статуса студента у статус запосленог буде бржи и да фирме од тог кадра могу брже да осете корист.

С. Т.

 

 

АНТРФИЛЕИ

 

ЈОШ ДЕСЕТ ХИЉАДА ДИГИТАЛНИХ УЧИОНИЦА

Министар просвете Младен Шарчевић најавио је да ће од наредне школске године, од 1. септембра, 500 школа бити опремљено са 10.000 дигиталних учионица. То је пројекат на коме заједнички раде кабинет премијера Ане Брнабић, Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Министарство просвете. Посао Министарства за телекомуникације је да интернет доведе до школе и уради мрежу по кабинетима, а задатак Министарства просвете су опрема и обука запослених.

 

ЛИЦЕНЦА

Наставници су свесни њихове улоге у образовом систему, а Министарство је схватило колико су они значајна карика за спровођење реформи, те је прошле године преко Завода за унапређивање образовања и васпитања обуку прошло око 22.000 запослених из образовног система.

– Наставници су кренули са обуком. Међутим, у том процесу важни су и директори, јер ако директор није компетентан како ће бринути о квалитету рада у школи? Због тога смо увели и њихово лиценцирање. Тиме решавамо и питање политичког утицаја локалне самоуправе – поручује министар просвете.

УПИС ЂАКА ПРВАКА

Теже родитељима него деци

 

Мамама, татама и старатељима потребно је више подршке да децу што боље припреме за школу, а да их притом не оптерете њиховим страховима

 

Тестирање предшколаца за полазак у први разред стресан је период за малишане, који углавном немају јасну представу шта их очекује и како функционише школски живот. Бриге нису поштеђени ни родитељи – и много пре него што се примакне време уписа, углавном су већ добро информисани о квалитету и резултатима којe постижу школе у околини, као и какав глас прати одређене учитеље. Са децом убрзано увежбавају писање, читање, бројање и слично, не знајући како заиста изгледа тестирање и шта ће се од деце тражити.

Ипак, највећи терет обавеза је на школским стручним службама – педагозима и психолозима, пред којима је током априла и маја много одговорног и захтевног посла. Па ипак, тестирање будућих првака је и део рада којем се највише радују, каже Бранка Стојић Вуковић, педагог у београдској Основној школи „Бранислав Нушић”.

– У нашој школи настојимо да релаксирамо родитеље, јер су они под највећим притиском. Још у децембру текуће школске године за њих традиционално организујемо трибине са темом „Спремност детета за полазак у школу”, где су у прилици да постављају питања у вези са развојем деце тог узраста, али и да добију информације о функционисању установе, услузи продуженог боравка… Будуће прваке упознајемо са школом и учитељицама, а као наши гости учествују и у радионицама са ученицима четвртог разреда. Родитељи најтеже пролазе овај период и њима је потребно највише подршке, како би адекватно припремили децу за школу, а да их притом не оптерете њиховим страховима – каже Бранка Стојић Вуковић.

Највећа брига родитеља је како да дете припреме и која су то знања која треба да усвоје до поласка у школу. Али, малишане не треба припремати за сам тест – треба им помоћи да се припреме за тестовну ситуацију и пружити им подршку како би опуштено приступили тесту.

Као и претходних година, упис предшколаца у први разред организован је у периоду од првог априла до краја маја. Родитељи би требало да се јаве секретару школе, који и заказује тестирање код психолога или педагога. Потребни су им и одређени документи: доказ о обављеном лекарском прегледу детета, уверење о похађању предшколског програма, извод из матичне књиге рођених, а у неким школама и потврда о пребивалишту родитеља. Како се налазимо у ери дигитализације, Министарство просвете, науке и технолошког развоја ове године планира да покрене нови софтвер, који би родитељима омогућио да поднесу захтев да школа у њихово име елекронским путем прибави извод из матичне књиге рођених и потврду о пребивалишту. Ова новина родитељима би значајно олакшала прикупљање документације.

Уобичајено се користи тест ТИП-1, а у изузетним случајевима, на пример када родитељи детета млађег узраста желе да оно раније крене у школу, и неки други тестови. Задацима се испитује опште знање или информисаност, прилагођено узрасту, разумевање речи и реченица, памћење слика и бројева, уочавање сличности и разлика, опажање, логичко мишљење. Конципиран је тако да се у њему смењују разноврсни задаци, што одржава дечју пажњу и делује им као игра.

После тестирања, стручну службу очекује наредни, још компликованији, корак, за који је, осим праћења процедура, неопходан и посебан сензибилитет за процену способности деце. Реч је о формирању одељења, које педагози и психолози обављају као тим.

– Иако је реч о сродним професијама, ипак су и различите, па свако са свог аспекта доприноси квалитетнијем формирању одељења. Приликом тестирања деце и интервјуисања родитеља бележе се све важне информације о детету, како бисмо их уважили приликом распоређивања у одељења и избора учитеља. Изузетно је важан први утисак детета о школи, а то је управо онај тренутак када са родитељима дође на тестирање. Руководимо се уверењем да би то требало да буде пријатно искуство, којег ће се дете са радошћу сећати. Формирању одељења приступа се веома озбиљно, свака одлука преиспитује се више пута пре него што постане коначна. Оно што отежава формирање уједначених одељења, а што смо колеге и ја приметили последњих година, јесте чињеница да постоји све већа разлика у спремности деце за полазак у школу. Простије речено, неку децу бисмо могли да упишемо одмах и у други разред, док друга само уз велики лични труд и залагање учитеља могу одговорити на захтеве првог разреда. Овај феномен је примећен и у другим земљама, па је, на пример, у Француској предшколско образовање обавезно од треће године, како би сви били спремни за полазак у праву школу – објашњава Бранка Стојић Вуковић.

Приликом комбиновања одељења стручна служба ослања се на велики број критеријума. Води се рачуна да одељења буду уједначена према полу, способностима, структури породице, образовном и социјалном статусу родитеља, развојним специфичностима… Да ли ће се у конкретном случају неки од тих критеријума сматрати значајнијим зависи од много фактора, на пример, од средине у којој се школа налази. За то је веома важно искуство психолога или педагога, али и како само дете перципира нешто. Неко дете ношење наочара може да доживљава као велики лични хендикеп, док друго томе неће придавати значај или ће наочаре сматрати модним детаљем.

Иако је добро структурирано одељење од изузетног значаја за формирање здраве и подстицајне средине за рад, Бранка Стојић Вуковић наглашава да ће се до осмог разреда одељења значајно изменити, а њихова уједначеност биће нарушена, на пример због пресељења или драстичне промене породичне ситуације. У неким земљама тај проблем решава се тако што се одељења свих разреда сваке године изнова формирају. Таква пракса значи више посла за стручне сараднике и, са једне стране, може бити стресна за децу, али је и прилика за њихово сазревање, радовање изазовима и упознавање нових пријатеља.

Када је реч о комбиновању одељења, педагози и психолози код родитеља препознају страх да ли ће се њихово дете снаћи у школи и упознати нове пријатеље, али и да ли ће изгубити другаре које је стекло у вртићу. Увек су нека деца, која су претходно била заједно у вртићу, касније у истом одељењу у школи, али ту упознају и нове пријатеље и другаре. Она у школу првенствено долазе да би учила, али то је и место дружења, сазревања и стицања нових животних искустава. Зато родитеље треба охрабривати да „расту” и сазревају заједно са њиховим дететом, што подразумева и да имају поверења у децу и учитеље и да се радују школи као новом искуству.

– Куриозитет у нашој школи је да ове године имамо неуобичајено велики број близанаца, и то је увек изазов. У Србији је пракса да они похађају исто одељење, што је најчешће и жеља родитеља. Ипак, постоје и ситуације када препоручујемо раздвајање, и родитељи то прихватају када постоји аргументација. На пример, ако боравак у истом одељењу успорава њихово сазревање и осамостаљивање – наводи Бранка Стојић Вуковић.

Учитељи заузимају изузетно место у одрастању детета, па се са нарочитом пажњом одлучује о њиховом одабиру. У свако одељење распоређују се и немирнија деца, која ће уз адекватан приступ посвећеног учитеља, био он благ или строг, прихватити правила школе и складно функционисати са вршњацима.

– Новина у односу на ранији период је да родитељи траже строжију учитељицу за дете. У шали им одговарамо да ми немамо такву. За здрав однос према школи неопходни су сарадња и разумевање на релацији учитељ – родитељ и свесност да све што радимо, и једни и други, радимо за добробит деце. Неретке су и ситуације да родитељ сазна нешто о свом детету што му се не допада, али руководећи се принципима добробити малишана такве ситуације се превазилазе и заједно му помажемо да изађе на крај са изазовима са којима се сусреће – закључује Бранка Стојић Вуковић.

Наташа Ивановић

 

Антрфиле 1

ЕЛИТНА ОДЕЉЕЊА

Приликом формирања одељења стручне службе основних школа настоје да она у првом разреду буду уједначена, иако ће се до краја основне школе развити разлике. Искуство је показало да за школски успех нису пресудне способности ученика, већ неки други фактори, од којих су најзначајнији: однос према значају образовања, радне навике и укупни породични односи. Управо зато, формирање елитних одељења, само према интелектуалним способностима деце, у пракси не би дало добре резултате.

 

Антрфиле 2

ИДЕАЛАН УЧИТЕЉ

– Повремено нам долазе родитељи који инсистирају да баш одређени учитељ одговара њиховом детету. Разумемо њихове страхове и о томе разговарамо након тестирања. Покушавамо да им објаснимо да то што су чули да је неки учитељ био фантастичан за неко друго дете, не значи да ће најбоље одговарати и њиховом, које можда има другачије психолошке потребе. На пример, неки учитељи боље сарађују са отвореном, комуникативном децом, док ће други извући максимум из тихе, повучене деце. Најчешће родитељи прихвате наше сугестије, али не увек – каже Бранка Стојић Вуковић, педагог у Основној школи „Бранислав Нушић” у Београду.

ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ

Психолошка подршка за предшколце и ђаке

 

Будући учитељи и васпитачи уче и како да брину о менталном здрављу деце кроз предмете који развијају осетљивост учитеља и васпитача за ситуације и васпитне интервенције, које могу да угрозе психички развој детета

 

Док држава најављује усвајање Националне стратегије за ментално здравље, чији ће интегрални део бити и унапређење менталног здравља деце, Факултет педагошких наука у Јагодини тим питањем посвећено се бави више од деценије. Факултет је пре једанаест година у студијске програме увео низ предмета за едукацију будућих васпитача и учитеља за заштиту менталног здравља. Реч је о предметима Интеракција и комуникација у васпитном раду, Психологија менталног здравља, Психолошко саветовање у васпитном раду, Психотерапијске технике у васпитном раду и Превенција поремећаја у понашању.

– Циљ тих предмета је да развију осетљивост учитеља и васпитача за ситуације и васпитне интервенције, које могу да угрозе психички развој детета, да разумеју значај концепта прихватања личности детета у контексту унапређења и заштите његовог менталног здравља, да развију вештине комуникације са дететом, у складу са концептом бриге о његовом менталном здрављу. Студенти уче и да примењују принципе психолошког саветовања у васпитном раду и решавају дисфункционалне облике понашања деце и интеракције међу вршњацима на принципима саветодавног рада и психотерапијског приступа личности – каже проф. др Радмила Миловановић, која на Факултету педагошких наука предаје обавезне и изборне предмете, који се баве менталним здрављем деце и младих.

Објашњава да студенти у оквиру тих предмета уче вештине социјалне интеракције и комуникације, факторе развоја психопатолошких феномена у детињству и младости, упознају се с факторима ризика и сопственом улогом у развоју емоционалних компетенција деце. Будући васпитачи и учитељи припремају се да у раду са децом воде рачуна о њиховом менталном здрављу, али и да децу уче како да се суоче и изборе са стресом, емоционалним притиском у школи, у породици и са вршњацима.

Та високошколска установа јединствена је и што саставни део пријемног испита чини процена социјалних компетенција будућих учитеља и васпитача.

– Путем интервјуа са сваким кандидатом процењују се, између осталог, његове вербалне способности, невербално понашање и комуникациони стил, ставови, вредносне оријентације, интересовања, имплицитна педагошка уверења, етичке вредности. У интервјуу кандидат не одговара на питања којима се испитује знање, нема тачних и нетачних одговора, већ он има прилику да изнесе његова мишљења, ставове или идеје и да покаже комуникационе и друге способности важне за педагошки рад. Процену компетенција кандидата врши трочлана комисија – наставници запослени на факултету. Инструмент за процену социјалних компетенција врло смо пажљиво развијали, по угледу на фински образовни систем, један од најуспешнијих у свету – истиче декан Факултета педагошких наука Виолета Јовановић.

Она подсећа да је у оквиру Темпус пројекта, који је био усмерен на реформу студијских програма на овом Факултету, више од 20 наставника посетило Финску и са колегама са тамошњег педагошког факултета размењивало знања и искуства, која су коришћена и приликом креирања пријемног испита. Нису преписивана решења, већ је оно што се сматра најбољом финском традицијом прилагођено домаћим условима.

Професор Јовановић каже да интервју није елиминаторног карактера и да носи мањи број бодова него други делови пријемног испита, али да утиче на место на ранг-листи. Пракса је показала интересантну ствар – најбољи ученици, са свим петицама из средње школе, нису априори и најбољи кандидати за професију просветног радника. Приликом процена предиспозиција за ову професију нису битне само оцене, већ и лична стабилност кандидата, одређени комуникативни стил, да имају емпатију и друге особине које треба да красе доброг васпитача и учитеља.

– Наш Факултет је свим овим активностима показао да је неопходно да они који раде са децом на предшколском и раном школском узрасту стекну знања, не само како децу да науче да читају, пишу, рачунају, већ и колико је важно ментално здравље и како га унапредити и заштитити. Оваква врста образовања је важна и за предметне наставнике, који раде са старијим разредима, где су проблеми још израженији. Поздрављамо напоре Министарства просвете да се укључи у израду Стратегије о менталном здрављу и израду плана за унапређење менталног здравља деце и младих и нудимо наша искуства, као помоћ и подршку у том изузетно важном послу – поручује Јовановић.

В. Андрић

Антрфиле

ПОМОЋ СТУДЕНТИМА

 

Свесни тешкоћа са којима се носе данашње младе генерације, на Факултету педагошких наука су формирали Тим за психолошку подршку студентима, састављен од психолога са сертификатима из различитих психотерапијских праваца. У току академске године са студентима имају на стотине разговора и одрже низ радионица, чији је циљ овладавање вештинама контроле стреса, анксиозности, депресивности, агресивности. На питање шта их највише тишти, декан Факултета педагошких наука Виолета Јовановић каже да постоји читава лепеза проблема, од оних „једноставнијих” – као што су љубавни и како положити испит – до врло озбиљних личних и породичких драма, које су студенти успешно пребродили, захваљујући њиховим професорима, који су им били доступни, када је требало и 24 сата. Психолошка подршка студентима је бесплатна.

БОЈАН ЋИРИЋ, ВАСПИТАЧ ИЗ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „ЂУЛИЋИ” У ЗАЈЕЧАРУ, ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ

Дечја душа – прозор у свет

 

Бојан је вид изгубио у тридесетој години, али то му не смета да најмлађим суграђанима буде омиљени васпитач, који им песмом улепшава боравак у вртићу. Увек насмејан, ведарог духа и вечити оптимиста, ентузијаста и креативац код малишана подстиче лепа осећања, а код колега – дивљење;

Неколико година уназад песме за децу, које пише, публиковане су у часопису „Крцко”, а две ауторске представе за децу, у којима глуми са колегиницама из Установе, изведене су на дечјем драмском фестивалу „Дедар” у Смедереву

 

Бојан Ћирић, васпитач Предшколске установе „Ђулићи” из Зајечара, добитник је највишег признања у области образовања и васпитања – Светосавске награде за изузетно залагање у раду и допринос у заступању интереса деце и породица. Рођен је 15. априла 1977. године у Зајечару, где је завршио Основну школу „Ђура Јакшић”, затим Средњу медицинску, па Високу струковну школу за образовање васпитача, од 2012. као особа са инвалидитетом ради у Предшколској установи „Ђулићи” као васпитач-сарадник за музичко. Боки, како га од милоште зову, једини је мушки васпитач у Зајечару, а овај посао је добио када је изгубио вид.

Бојан је вид изгубио у тридесетој години, али му то не смета да најмлађим Зајечарцима буде омиљени васпитач, који им песмом улепшава боравак у вртићу. Увек насмејан, ведрог духа и вечити оптимиста, ентузијаста и креативац код малишана подстиче лепа осећања, а код колега – дивљење.

Боки свира гитару, хармонику и клавир, што му у значајној мери помаже у раду. Пише поезију и прозу за децу, а октобра 2017. издао је збирку песама за децу „Дечја посла”. Све то био је повод за разговор са Бојаном Ћирићем да сазнамо нешто више о његовом раду с најмлађима.

 

Интересовало нас је, пре свега, како се определио за занимање васпитач?

– Одувек сам знао да ћу радити у просвети. Никада се нисам покајао што сам изабрао да будем васпитач. Љубав коју добијам од деце, могућност да са њима истражујем свет и тај исти свет свакодневно упознајем из њихове перспективе за мене је непроцењиво. Деца и ја учимо једни од других. Показују ми како да се смејем од срца. Уче ме емпатији, поштеном и праведном односу према свима, као и да препознајем позитивне особине код људи. Трудим се да малишанима подстакнем љубав према музици, писаној речи и позоришту, каже наш саговорник.

 

На предиван начин малишанима објашњавате појам различитости, али и начин како би требало да се односимо према другима, који нам нису слични. Да ли они, на том узрасту могу да разумеју појам различитости?

– Деца разумеју што не видим и, слободно смем да кажем, то је код нас у Установи постала рутина да ми помажу, кад год примете да ми је потребна помоћ. Приликом нашег првог сусрета у вртићу малишанима објасним да не видим, одговорим на сва њихова питања, а онда кроз игру истражимо како то изгледа кад неко не види. Деца ми често помогну, када виде да нешто сам не могу да урадим, иако им не тражим помоћ. Деси се да ми неко од њих покаже цртеж, али онда ми друга деца објасне и опишу шта је нацртано и како изгледа.

Желим да истакнем подршку свих запослених у Предшколској установи „Ђулићи” за све што радим. Поносан сам на изузетно леп однос са колегиницама и колегама, како у колективу тако и са онима широм Србије и Балкана са којима сарађујем. И сви ме прихватају без икаквих предрасуда.

 

Питамо га и да ли његов професионални рад излази и ван оквира предшколске установе?

– Што се тиче професионалног рада, мој први излазак из оквира предшколске установе у којој радим био је када сам написао текст и компоновао музику за песму „Тетке”, са којом сам учествовао на Музичком фестивалу дечјег стваралаштва „Цврчак” у Смедереву, који се одржава у организацији Савеза удружења васпитача Србије. Од тада деца из наше Установе сваке године на том фестивалу певају неку моју ауторску песму.

Од 2015. године радове презентујем на Стручним конференцијама Савеза удружења васпитача Србије и Савеза удружења медицинских сестара-васпитача предшколских установа Србије. Посебно сам поносан на рад „Адаптација деце на вртић уз музику”, који сам реализовао у сарадњи са колегиницама Анитом Богдановић и Виолетом Ђерговић, а који смо презентовали на БАПТИ 2017. године у Сарајеву.

 

Реците нам нешто о Вашим драмским представама за малишане за које сте сами писали текст?

– Неколико година уназад песме за децу, које пишем, публиковане су у часопису „Крцко”, а две моје ауторске представе за децу, у којима глумим са колегиницама из Установе, изведене су на дечјем драмском фестивалу „Дедар” у Смедереву, у организацији Савеза удружења васпитача Србије. У априлу ће изаћи моја друга књига „Да нам дође пролеће”. То је драмски текст који говори о различитости и о томе колико нам је мало потребно да бисмо били срећни.

 

Шта за Вас значи Светосавска награда?

– Светосавска награда за мене је изазов да будем још бољи, али и обавеза да и даље учим, професионално се усавршавам и размењујем искуства и знања са колегама. Награду доживљавам као награду свих који раде у предшколству и чине све да наши најмлађи суграђани једног дана постану корисни чланови нашег друштва.

Оно што је мени најдраже јесте што слободно време проводим са пријатељима и са сестрићима Ангелином и Вујадином.

 

Александра Радовановић

 

Антрфиле

СЕСТРИЧИНА КАО ИНСПИРАЦИЈА

За књигу „Да нам дође пролеће” инспирацију је пронашао у сестричини, али и у другој деци, колегама, људима на улици. Књига говори о различитостима у свим сферама живота, а пошто је реч о драмском тексту, биће одиграна и представа, коју ће припремати малишани вртића.

 

Антрфиле:

ДЕЦА СВЕ РАЗУМЕЈУ

– Када деца дођу у вртић, са њима играм игру „Ћораве баке”, како би им објаснио и указао на мој проблем са видом. На тај начин им укажем да ја не да видим, да ће ми некад требати њихова помоћ, и они ме више и не питају. Кажу: „Боки нам је то објаснио” и тако функционишемо. Разумеју деца то врло добро… Морам да кажем да је тај пример можда и добар, јер се код њих од малих ногу развија емпатија. Касније у животу ће сретати људе са хендикепом, са здравстевним проблемом, а онда ће сигурно знати како да се понашају, јер су још одмалена научили да су сви људи исти и да постоје само добри и лоши људи.

 

Антрфиле

РЕШИВИ И НЕРЕШИВИ ПРОБЛЕМИ

– Сматрам да људи који имају проблеме у животу треба да размишљају да постоје решиви и нерешиви проблеми. Са нерешивим проблемима живимо, трудимо се да нам живот буде што лепши. Са решивим проблемима се сусрећемо и требало би да се трудимо да их тако и схватимо и што безболније превазиђемо.

НОВО ТIMSS ТЕСТИРАЊЕ БИЋЕ ОДРЖАНО ОД 25. МАРТА ДО 12. АПРИЛА

Четвртаци на провери знања

 

Тест садржи питања са одговорима на заокруживање, као и она отвореног типа. За свако од 214 одељења припремљено је по 14 различитих свезака са задацима. Питања из тестова у 91 одсто случајева подударају се са планом и програмом од првог до четвртог разреда основне школе из математике и природних наука

 

Више од 4500 ученика четвртих разреда, из 165 основних школа, у Србији учествоваће у петом ТIMSS испитивању из математике и природних наука (Trends in International Mathematics and Science Study), које ће бити реализовано од 25. марта до 12. априла. Осим провере ђачких постигнућа припремљени су и упитници, који у фокусу имају квалитет наставе. Тако ће одговори не само ученика, већ и њихових родитеља, затим 214 учитеља и 165 директора школа показати занимљиве и корисне информације како се одвија настава, какав је однос ђака према школи и предметима, услове учења код куће и у школи, на који начин се припремају наставници и директори, какви су дисциплина и безбедност и праксе родитеља у раном учењу, каже за Просветни преглед др Ивана Ђерић, национални координатор за ТIMSS истраживање 2019. у Србији.

Тест је конципиран тако да садржи питања са одговорима на заокруживање, као и она отвореног типа. За свако од 214 одељења припремљено је по 14 различитих свезака са задацима. Наша саговорница истиче да се задаци из тестова у 91 одсто случајева подударају са планом и програмом наставе и учења од првог до четвртог разреда основне школе из математике и природних наука. А што се упитника тиче, предвиђено је да их ђаци попуњавају после теста. Новина у овом циклусу ТIMSS истраживања односи се на онлајн попуњавање упитника, који су намењени учитељима и директорима. Родитељи ће, пак, на упитник одговарати писмено, на родитељском састанку или тако што ће им ђаци доставити питања, о чему ће одлучити школа.

Указујући на значај овог међународног истраживања, Ђерић наглашава да добијени подаци омогућавају да наш образовни систем поредимо са другим земљама, развијеним или у нашем рангу, везано за процену стања и напретка, као и доношења научно утемељених одлука неопходних за развој основног образовања у Републици Србији.

– Најбољи пут за иновирање наставне и школске праксе је праћење квалитета постигнућа ученика кроз национална и међународна тестирања. Како смо тек прошле године започели осмишљавање новог циклуса националног тестирања, ТIMSS истраживање нам омогућава увид у којим областима наша деца добро „стоје”, односно како се сналазе у задацима који захтевају примену знања и резоновање – објашњава др Ивана Ђерић.

Уз напомену да је ТIMSS 2019. пројекат Међународног удружења за евалуацију образовних постигнућа, указује да та институција прави репрезентатитвни узорак школа кроз случајно узорковање за све земље које учествују. Такође, подсећа др Ђерић, истраживање се спроводи сваке четири године, и то на узрасту ученика четвртог и осмог разреда, а свака земља учесник одлучује који ће узраст бити обухваћен. Србија је у прва два циклуса учествовала са осмацима, а од 2011. тестирају се само ученици четвртог разреда.

На питање како то да су наша деца успешнија на ТIMSS, него на PISА тестирању, Ивана Ђерић одговара да директно поређење није баш добро зато што се испитују различити домени знања. ТIMSS проверава знања, предвиђена планом и програмом, и начин њихове примене у самим задацима, док PISA тестира функционалну писменост петнаестогодишњака..

– Обе врсте знања су неопходне за живот у савременом друштву. Јер, примера ради, TIMSS проверава основна знања из математике, неопходна за решавање задатака из примењене математике које даје PISA – објашњава Ђерић и наглашава да је зато Србија одабрала да учествује у обе студије. Интересантно је и да TIMSS, за разлику од PISE, укључује и земље које су различитог економског нивоа тако да и поређења образовних система могу бити вишеструка.

Први резултати предстојећег тестирања биће познати до краја 2020. године. Све земље их објављују истог дана, а додатне анализе сваког образовног система реално је очекивати на пролеће 2021.

 

М. Вуковић

 

Антрфиле

КОРИСТ

Према речима др Иване Ђерић, националног координатора за ТIMSS истраживање 2019 у Србији, досадашњи резултати истраживања утицали су на побољшање квалитета наставног процеса у четвртом разреду. Постоје акредитовани програми за стручно усавршавање учитеља и наставника усмерени на упознавање и анализу ТIMSS задатака из математике који могу да се користе у настави. Осим тога, у нове програме Света око нас за први и други разред основне школе враћени су садржаји (избачени 2004) о грађи и основним функцијама човековог тела, који су били заступљени у ТIMSS програму.

 

Антрфиле

ПРОМЕНЕ У СИСТЕМУ

Наручилац истраживања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ангажовало је Институт за педагошка истраживања да га спроведе у Србији. Министарство ће касније резултате користити као вид евалуације образовања за будуће промене у систему.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn