ПИКНИК СА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ Са АI „на ти”   Технологија нас све данас инспирише, али и збуњује, а посебно је много тога што нас интригира у вези са вештачком интелигенцијом. Зато је недавно Центар за промоцију науке, као део пројекта Art + Science фестивала, организовао својеврсни пикник, сесију на Калемегдану, на којој је представио пратећи програм пројекта АI (Artificial Intelligence/Вештачка интелигенција) и створио простор за отворен и слободан разговор између грађана, играча и креатора овог пројекта, који је апликација, односно едукативно-уметничка игрица за мобилни телефон. Учесници и аутори разменили су искуства и идеје о конкретном искуству које игра пружа, о демистификацији и спекулативним сценаријима вештачке интелигенције, али и о специфичним играчким путањама, изборима и одлукама са којима су се конкретни играчи сусретали током играња. Рад, који је и произвео едукативну и истраживачку игрицу, део је селекције Аrt + Science + CPN. – Кроз њу сваке године окупимо иницијалну групу, ове године од двадесетак научника, уметника, људи који се првенствено интересују за вештачку интелигенцију, која је била тема. Кроз низ сусрета и дискусија подстичемо их да реализују радове, ове године кроз две групе – каже координатор пројекта, Петар Лаушевић из ЦПН-а. Ова мобилнa игра је пилот-пројекат интердисциплинарне природе посвећен развоју вештачке интелиген­ције и њеним улогама у савременом друштву, креиран за разот­кривање вештачке интелигенције и пратећих проблематика. Циљ је да играчи преиспи­тују људски и алгоритамски начин одлу­чивања и њихове последице по будућност – како разумемо и односимо се према вештачкој интели­генцији, у ком смеру желимо да је усмеравамо, како се трансформишемо и обликујемо заједно у процесу њеног креирања и употребе… Мапиране локације у центру Београда су својеврсне тематске станице, које проблематизују динамичке односе у систему тво­рац – AI-корисник, њихове функције, ограничења, симболичке и практичне потенцијале. Играчи су у сталној изградњи односа са AI, јер својим изборима одређују себе и реалност кроз коју пролазе. Уз игру и са њом они могу да открију свој пут. Откривање тог пута наставља се кроз пикник дискусије, дизајниране као места за размену проживљених искустава. Оне су простор да се дубље зађе у начете проблематике, а пуб­лика активно укључи у даљи развој игре. AI је конципирао тим стручњака различитих професија окупљених око заједничке теме – како се одвија и трансформише обликовање човека и вештачке интелигенције кроз њихов однос, кому­никацију и употребу? Тим чине Александар Булајић, Ана Поповић, Исидора Пејовић Благојевић, Маја Максимовић, Сунчица Пасуљевић Kандић, чији пројекат ће наставити да живи, највише захваљујући свом едукативном и истраживачком потенцијалу. Сама апликација се тренутно може преузети са сајта artandscience.rs/. Рад друге групе је Аеросонар (аутори: Ана Тодосијевић, Марија Шумарац, Ана Анастасов), просторна аудио-инсталација која загађење ваздуха на макронивоу приказује у микро-окружењу изложбеног простора, док истовремено указује на утицај човека на загађење ваздуха. Музичка композиција инсталације омогућава доживљај загађења ваздуха претежно чулом слуха, што иначе није случај. Утицајем човека на саму инсталацију и променама услова у простору мења се и музичка композиција, чиме посетилац постаје свестан свог утицаја. Музичка композиција настаје „сонификацијом” података о загађењу ваздуха у центру Београда, тако што сваком одабраном параметру загађења ваздуха одговара одређени звук. Утицај посе­тилаца бележи се на основу њиховог понашања у простору инсталације, сензорима за покрет, и преводи се у функцију која модификује основну композицију загађења ваздуха. „Градећи пројекат у оквиру партиципативних пракси које спајају уметност, науку и технологију, тежимо укључивању шире јавности у трансдисциплинарни и нехијерархијски процес промишљања о сложености технолошких промена и нашег односа према њима”, кажу организатори. Траже се одговори на питања: како нас технологија обликује, који су то савремени дискурси о вештачкој интелигенцији, која филозофска питања су и даље актуелна и како их промишљамо… Све активности део су пројекта Европске лабораторије вештачке интелигенције. Овогодишња манифестација Арт + Science Lab одржана је од 1. до 14. септембра у Културном центру Магацин и у Научном клубу ЦПН-а. Представљено је шест радова, кроз неколико селекција. Сваке године постоји национални победник, ове године то је била Кристина Тица са радом Дигитална молитва, који је настао кроз сарадњу са др Милошем Миловановићем, научним ментором са Математичког института САНУ.       АНТРФИЛЕ КА АРТИФИЦИЈЕЛНОСТИ Пандемија корона вируса, као искуство без пре­седана, нагласила је значај стваралачко-сазнајног карактера и универзалних тежњи чворишта уметности и науке. У вези са темом ове изложбе, пренос дигиталних података и присилно ослањање на вештачку интелигенцију појачали су и учинили свакодневним међузависни однос људи и машина. Техно-песимистички гледано, то утиче на појачану контролу и надгледање људских делатности. Али, спајањем са уметношћу наука успева не само да превазиђе самодовољност, већ и да постане самосвес­на могућих инструментализација. Повезивањем инфраструктура − инди­видуа, али и институције уметности и науке – циљ је да се и једни и други оснаже у стваралачком и критичком промишљању, ослушкивању и поновном замишљању − наведених друштвених пракси − статуса и функције машинског учења и вештачке интелигенције. Програм изложбе рађен је са жељом да се публици омогући искуство стваралачко-критичког сагледа­вања употребе и ефекта вештачке интелигенције.