ПИОНИРСКИ ПОДУХВАТ ХЕМИЈСКО-ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОШКЕ ШКОЛЕ ИЗ БЕОГРАДА Памет ће сачувати планету   Хемијско-прехрамбена технолошка школа из Београда добила је ове године прилику да реализује нови Еразмус+ пројекат, под називом „Eat Smart. Save your Land”, у слободном преводу: „Храни се паметно и сачувај своју планету”. Реч је о такозваном КА229 (Key Action 229) пројекту за стратешка партнерства школа, а као партнери на његовој реализацији сарађиваће сродне стручне школе из Грчке, Аустрије, Србије, Италије, Турске и Француске. Пројектом су обухваћене две теме: побољшање прехрамбених навика и заштита животне средине, као и њихова међусобна повезаност и условљеност. – Циљ нам је да ђаци кроз различите активности трансформишу своје прехрамбене навике, смање расипање хране и упознају се са бољим начинима њене производње – објашњава за Просветни преглед координатор пројекта за Србију, професорка хемије Гордана Пешић. Заједничким радом и сарадњом, ученицима ће бити омогућено да побољшају своје знање о храни, како би могли да повежу тему исхране са одрживим развојем и климатским променама и понашају се као одговорни грађани, који у потпуности учествују у деловању своје локалне заједнице, школе, па и државе у тој области. Пројекат траје две године и финансира га Европска унија. Једна од активности у оквиру пројекта јесте осмишљавање, конструкција, постављање и употреба школског компостера, што је пионирски подухват – до сада сличне активности нису остварене у школама у Србији. − На овом задатку умрежили смо се са заједницом „Zero Waste – за мање смећа и више среће”, а један од активиста, наставник биологије Радован Божовић, који се бави компостирањем, придружио нам се као саветник. Његова подршка и знање допринели су да подухват успе – каже професорка енглеског језика Весна Јевтић, члан тима. – У нашој школи деца се образују за профил техничар за заштиту животне средине, у оквиру ког се учи и о компостирању, као начину да се од траве, лишћа и остатака хране направи природно ђубриво. На тај начин смањује се и емисија штетних гасова, који загађују животну средину. Кроз повезивање наставе, задатка Еразмус+ и пратећег e-Twinnning пројекта „Eat Smart. Save Your Land”, ова активност реализује се у оквиру различитих наставних и ваннаставних активности – каже професор стручних предмета и члан тима Даница Друловић.   Према њеним речима, пројекат има вишеструки значај − ученици практично стичу знања о компостирању, баве се уређењем школског дворишта, активно проводе време на свежем ваздуху, производе природно ђубриво за дрвеће, повезују теорију и праксу, својим ангажовањем штите животну средину и стичу свест колико је важно бавити се екологијом и питањима очувања планете и самоодрживости. Ученици су од почетка рада показали велику креативност и заинтересованост. На интернету су истраживали различита конструкциона решења за израду компостера, а определили су се за дрвену конструкцију. Донацију палета обезбедила је фирма „Термомеханика”, па су, у сарадњи са школским домаром Ђуром Ковачевићем, склопили конструкцију, а потом, уз практичне савете професорке Данице Друловић, заштитили компостере жицом и направили заштитне поклопце. Постављањем компостера у школско двориште направљена је својеврсна „зелена учионица”, која ће служити за практичну примену онога што су научили у учионици. Колико су ђаци заинтересовани за овакав рад потврђује и један од њих, Давид Спасић, који каже да ће му стечено знање врло користити у будућности, с обзиром на то да планира да се укључи у породични посао и помаже родитељима, који имају пластеник. Кроз акцију уређења школског дворишта прикупљено је лишће за компостере – такозвани браон материјал. Када је реч о прикупљању тзв. зеленог материјала – остатака воћа и поврћа – планирано је да се укључе и локална заједница, еколошки свесне комшије, продавнице и угоститељске радње из околине школе. − Жеља нам је да се ова акција прошири и изван граница школског дворишта – истакла је професорка Весна Јевтић. Можда звучи компликовано, али процес компостирања врло је једноставан. И сами компостери могу се лако направити – за то могу послужити старе гуме, дрвене каце, плетена жичана мрежа, дрвене греде или палете. − Направили смо дрвени компостер у облику четвртасте кутије, преко ког се поставља поклопац од жице, ради заштите садржаја. Странице компостера не треба да буду скроз затворене, да би ваздух могао да струји. Наши компостери обложени су танком жицом, због штеточина, али и ради протока ваздуха. Постављени су испод дрвета, јер крошња компост лети штити од превеликог исушивања, а у кишном периоду од превелике влаге – објаснила је ученица Валентина Јовић. Када је компостер ту, питање је – како се заправо компостира? − Потребно је направити добру мешавину зеленог и браон материјала. Разлика је у садржају азота и угљеника. На дно компостера прво се ређају гранчице, преко којих се наизменично слаже баштенски и кухињски отпад, па танак слој земље или остатак од претходног просејавања компоста. Важно је бар једном недељно промешати гомилу, како би ваздух могао да струји. Потребно је да мешавина буде мало влажна, а компост је зрео након 6 до 10 месеци. У њему и даље има нераспаднутих делова, па га је, на самом крају, потребно просејати – објашњава проф. Јевтић. Глобално загревање већ годинама је тема о којој се све више прича. То није случајност, јер је немаран однос према планети и природи постао велика претња за њен опстанак. Људи тешко мењају навике, али, уз добру вољу, корак по корак, сви можемо да урадимо понешто како бисмо сачували животну средину. Компостирање може бити први корак у борби против глобалног загревања и загађености. Јелена Комарица         Антрфиле СА ТРПЕЗЕ У КОМПОСТ Валентина Јовић, ученица четвртог разреда, објашњава да је компостирање најстарији начин рециклирања органског отпада. − То је контролисан процес, при којем се органски отпад, помоћу микроорганизама који живе у тлу, у присуству ваздуха, претвара у добро органско ђубриво. То је један је од најједноставнијих начина на који свако од нас може допринети заштити животне средине. У суштини, већина отпада који долази са наше трпезе може се компостирати. Остаци воћа и поврћа, љуске од јаја или остаци кафе и чаја само су неки од примера. Морамо припазити на неколико намирница, као што су цитруси, протеини (месо, риба и сл.), као и орах или љуске црног и белог лука, које утичу на квалитет добијене земље – каже Валентина.