ПЛАТФОРМА ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ ОД ЗЛОСТАВЉАЊА, ЗАНЕМАРИВАЊА, НАСИЉА И ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ – „ЧУВАМ ТЕ”

Од превенције до вршњачке едукације

Први пут су све надлежне институције за борбу против насиља повезане – захваљујући дигиталној платформи „Чувам те” (cuvamte.gov.rs) – месту укрштања на ком ће се пратити ток решавања сваке пријаве вршњачког или дигиталног насиља на националном нивоу!

У овом тренутку ради се на планирању и развоју софтверског решења које треба да омогући да се свака пријава насиља адекватно евидентира, како би у сваком тренутку био доступан статус пријаве, њен ток и, уколико предмет није завршен, који је конкретан разлог за то. Циљ је да на једном месту постоји детаљна аналитика свих пријава, да се јасно сагледа како се поступа по свакој пријави и где су евентуални проблеми. Платформа је успостављена у марту, као прва национална платформа за сва питања заштите и превенције различитих врста насиља које укључује децу, али је актуелна чињеница да је почетком месеца између седам министарстава и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу потписан Протокол о пружању међусекторских услуга, како би се на најефикаснији начин деца заштитила од злостављања, занемаривања, насиља и експлоатације.

Потписе на документ ставили су први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, министар здравља Златибор Лончар, министар за бригу о породици и демографију Радомир Дмитровић и директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу др Михаило Јовановић. Додатно су га парафирали и Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Осим пријављивања конкретних случајева насиља, „Чувам те” је место и за информисање и едукацију грађана о томе шта се све подразумева под насиљем које укључује децу, које установе се укључују и како поступају, како могу да спрече и утичу на превенцију насиља којем би њихово дете могло бити изложено. Циљ националне платформе, кажу иницијатори пројекта, јесте синергија министарстава, репрезентативних синдиката у просвети и организација цивилног друштва. На едукативном делу платформе регистровано је око 30.000 корисника – више од 4800 ученика, 1700 родитеља и 23.000 наставника!

– Платформа олакшава улогу наставника, родитеља и деце која се сусретну с проблемом вршњачког насиља – све што треба да знамо, како о самом процесу пријаве, информисању везаном за вршњачко насиље или едукацију, можемо наћи на једном месту. Највећи изазов је био препознати и интегрисати све елементе који се преплићу кроз појаву вршњачког насиља и то је успешно реализовано. Ово је сада место пресека три кључна елемента. Први се односи на превенцију вршњачког насиља кроз процес адекватног и правовременог информисања, други је бесплатна онлајн едукација намењена наставницима, деци и родитељима, а трећи – кључни фактор – односи се на аутоматизовану пријаву насиља, која коначно пролази кроз централни регистар и омогућава прецизно праћење, како броја пријава тако и њиховог статуса током решавања – каже Александра Мартиновић, оснивач удружења „Друг није мета”, које је активно учествовало у остварењу овог пројекта.

Истакла је и значај континуираног бављења решавањем и превенцијом насиља, пре свега кроз едукацију наставног кадра, деце и родитеља, што је сада доступно кроз бесплатне онлајн обуке, интерактивне видео и текстуалне садржаје, али и кроз васпитање деце, развој асертивне комуникације, сигурности и самопоуздања.

У складу са стратегијом, и МУП промовише ову националну платформу кроз пројекат у којем ради са младима. У октобру су започете радионице „Моје је право да знам своја права и обавезе”, у оквиру пројекта „Оснаживање представника младих и полиције у области превенције малолетничког криминала”. Уз стручну помоћ млади преузимају улогу едукатора и постају кључна карика у вршњачкој подршци, а баве се безбедносним ризицима и претњама са којима се сусрећу млади средњошколског узраста, као и заштитом те информисањем о законским правима и обавезама. Пројекат спроводи Одсек за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције у Управи криминалистичке полиције, у сарадњи с Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Удружењем грађана Пријатељи деце Србије, а уз подршку Мисије ОЕБС у Србији. Обучавају се представници ученичких парламената, будући вршњачки едукатори из средњих школа у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици и Новом Пазару. На радионицама је ангажовано и 12 криминалистичких инспектора за малолетнике, а активан је и Савет деце и младих за партиципацију у пројекту, који су иницирали Пријатељи деце Србије. Идеја о оваквом начину рада потекла је од деце и младих, који су дали сугестије за програм обуке и за дизајн промотивних и информативно-едукативних материјала.

Презентација, смернице за спровођење радионица и поруке о правима и обавезама младих у контакту са законом и безбедносној заштити (које ће бити одштампане у виду плаката и флајера), биће достављенe на коришћење младима који су учествовали на радионици, како би стечена знања поделили са вршњацима у својим школама. Млади који заврше обуку као вршњачки едукатори, уз подршку школа, требало би да организују најмање једну радионицу за вршњаке и да, као госте, позову криминалистичке инспекторе за малолетнике, који су им држали обуке током пројекта.

Тематске целине, у складу с Конвенцијом о правима детета, обухватају: идентитет и лична документа, кривичну и прекршајну одговорност лица млађих од 18 година, превенцију и заштиту младих од различитих облика насиља и злоупотребе опојних дрога, право на информисање, помоћ и заштиту и развијање безбедносне културе. У Београду је прва радионица одржана са младима из Средње електротехничке школе „Никола Тесла”.

Д. Јелисавчић

АНТРФИЛЕ:

ПРИЈАВИТЕ

Један од кључних савета за дете које је изложено дигиталном насиљу јесте да прекине сваку комуникацију са злостављачем – истичу психолози. Одсуство расправе им ускраћује емоционални одговор који им је потребан и тиме остају без даљег повода, односно материјала за злостављање.

Уместо тога, савет је да се документује насиље, сачувају дигитални докази о злостављању, размењене дотадашње поруке, снимљени екрани постова на мрежама или кроз приватну електронску комуникацију и слично, јер је то неопходно за евентуалну пријаву сајбер насилника. Важно је да се дете научени да увек треба да пријави злостављање! Да пре свега родитељима, стараоцима или наставницима објасни шта се десило, потом да обавести власнике друштвене мреже или канала комуникације који су коришћени, као и надлежне органе – полицију, платформе за безбедност и превенцију насиља – у овом случају почетна тачка треба да буде „Чувам те”. Такође, треба блокирати налог који се користи за злостављање.

Осим тога, децу треба учити да не буду пасивни сведоци, посматрачи насиља које се спроводи над неким другим, већ да заштите жртву и пријаве насиље. Стручњаци, такође, истичу да су најчешће насилници они које деца познају из свакодневног окружења. Наравно, мере предострожности и заштите на интернету, о чему Просветни преглед редовно пише – подразумевају се!