ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА
Више од шездесет хиљада ђака првака
Нова наставна година је почела и више од 850.000 основаца и средњошколаца поново су се вратили у клупе, окречене и реновиране учионице и кабинете са новом, савременијом опремом и инструментима. Летња пауза у школама била је углавном искоришћена за улепшавање учионица и санацију зграда, набавку рачунара и друге неопходне опреме, куповину видео-надзора, замену столарије или намештаја, али и за обуку наставника за нове и иновиране програме. Према званичним подацима током лета поправљено је и опремљено више од 300 школских зграда.
Школска звона 1. септембра огласила су крај летњег распуста и најавила повратак на уходана правила за ученике, који већ имају ђачко искуство, али и новине у школским програмима, електронске дневнике и школске униформе у свакој другој кући знања у држави.
Највише новитета од јесени чека генерацију петака, који су у распореду часова добили три нова предмета – Информатику и рачунарство, Технику и технологију и Физичко и здравствено васпитање – који су весници реформских промена, које ће наредне школске године заживети и у првом и петом основне и првом средње.
Првог школског дана најрадоснији и најнестрпљивији, као и увек, били су ђаци прваци. За 68.128 новајлија у школама широм Србије традиционално су организоване приредбе после којих су на прозивку својих учитељ(ица)а у колонама одлазили у учионице. Немањи је тај дан „протекао баш лепо”, а Јована каже да је једва чекала да постане ђак, иако ју је старија сестра плашила да је тамо „чека пуно обавеза”.
И у београдској Основној школи „Краљ Петар Први” пријем првака протекао је уобичајено, тај колектив дочекао је 300, јубиларну, генерацију ђака! Несвакидашњи јубилеј, три века постојања, у најстаријој основношколској установи у престоници, прославиће касније, на Дан школе, 24. априла 2018, али и низом манифестација током првог и другог полугодишта.
Добродошлицу првацима у Основној школи „22. децембар” у Доњој Трепчи пожелели су министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, председник српског парламента Маја Гојковић и покрајински секретар Зоран Милошевић и том приликом ранчеве и школски прибор на поклон су добила 93 ученика школе, као и рачунар и три лап топа. Ова школа такође прославља рођендан вредан пажње, 120 година постојања и, према оцени званичника, може да се поноси радом учитеља, наставника, родитеља и деце.
– Прваци постају велики људи и стварају ново животно доба. Циљ Србије, Владе и Министарства је да сва деца имају шансе, без обзира на то да ли живе у граду или на селу. Донели смо вам рачунаре, а до следећег јубилеја обезбедићемо и једну паметну таблу, да деца и овде имају једнаке услове за учење као и ђаци у Чачку, Београду или било где – рекао је Шарчевић, наглашавајући да му је жеља да Србија једног дана има много успешних младих људи, којима је интерес да остану у земљи и подигну квалитет живота на виши ниво.
Према његовим речима, то неће моћи да се догоди само по себи. – Нови програм за информатику уважава чињеницу да у образовни систем долазе генерације рођене у дигиталном добу. Информатика и рачунарство ученицима ће приближити информационе технологије и научити их како да их безбедно користе. Са друге стране, програмирање ученицима даје могућност да развију компјутерски начин размишљања и решавања проблема – предочио је министар.
Гојковић је додала да је у 120 година постојања школе први пут један министар у Влади Србије дошао у посету да види како изгледа школовање деце на селу. – И Влади и председнику Александру Вучићу и свима нама подједнако је важно да деца на селу, као и деца у граду, имају једнаке услове током школског образовања и одрастања – поручила је Маја Гојковић.
Могло би се рећи да је неколико тема, скоро традиционално, на тапету крајем сваког лета и уочи 1. септембра, а то су: повишица, технолошки вишкови, рационализација школске мреже и броја запослених, услови рада, отпремнине… и све се врте око положаја професије, за који се сви слажу да га треба поправити, али се ставови разликују у темпу и тумачењу прописа, који треба да доведу до бољег статуса.
Осим у ретким изузецима и овај почетак школске године, као и деценијама уназад, није прошао без протеста и захтева да се поправи материјални положај запослених и(ли) одустане од усвајања норми за које сматрају да нису у интересу просветних радника. Репрезентативни синдикати позвали су чланство на једнодневни протест скраћивањем часова 1. септембра, а према подацима из ресорног Министарства, прикупљенима од школских управа и директора школа, од 1751 основне и средње школе, настава се нормално одвијала у 1385, односно у око 80 одсто школа.
– Само у 189 школа сви наставници су се одазвали позиву једног синдиката и нису одржали први час или су часове скратили на 30 минута, док у 177 колектива поједини наставници нису одржали први час или су скратили наставу за 15 минута – пише у саопштењу просветних власти.
Изјаве највиших званичника у земљи и поруке запосленима у просвети најповољније су и најоптимистичније у последњих неколико година. Председник Србије Александар Вучић поручио је запосленима у просвети „да ће веома брзо имати веће плате и да ће се гледати да имају што боље услове за рад”. Према писању Танјуга, он је то рекао у обраћању ученицима и наставницима Техничке школе и Гимназије „Миле Арсенијевић Бандера” у Мајданпеку. Председник Србије од ученика је затражио да буду марљиви и да више раде, уче и слушају наставнике. Али да ће се гледати да свима, који их уче и учествују у том процесу, буде боље и да имају бољи материјални положај и услове рада.
– Имаћете веома брзо сви, не велике и не довољне, али свакако веће плате него икада – поручио је Вучић.
Танјуг је истог дана, 1. септембра, пренео и изјаву председника Владе Србије Ане Брнабић да ће се до краја септембра или почетком октобра знати колико ће бити повећане плате у просвети, а да ће се са Међународним монетарним фондом разговарати у ком проценту. – То следеће повећање значиће да просвета коначно има веће плате него што су биле пре кризе – изјавила је Брнабић.
Њене речи потврдио је и министар Младен Шарчевић, који је новинарима рекао да „има простора за дијалог са просветним радницима и да ће се током септембра наћи решење за побољшање њиховог материјалног положаја”. И он је констататовао да и „синдикати знају да се то мора завршити у аранжману са ММФ-ом”.
О. Николић
Антрфиле
БЕСПЛАТНИ КОМПЛЕТИ
Око 86.000 основаца од првог до осмог разреда слабог имовног стања или са сметњама у развоју у новој школској 2017/2018. години могу да рачунају на бесплатне уџбенике. Ресорно Министарство је приде обезбедило и више од 35.600 бесплатних комплета за треће и свако наредно дете школског узраста у свакој породици.
Антрфиле
АКАДЕМЦИ
Академска школска година почиње тек 1. октобра, пријемом бруцоша, односно 10. октобра за остале високошколце. За све је заједничко да ће започети или наставити студије по старим правилима, уз неколико нових акредитованих програма и повећаним квотама на ИТ смеровима.
Антрфиле
ШКОЛСКИ КАЛЕНДАР
Ђаци ће поред летњег, зимског и пролећног распуста поново имати мини- јесењи предах, 9. и 10. новембра. Следи зимски распуст, који ће у Централној Србији опет бити из два дела, од 30. децембра до 8. јануара и од 1. до 9. фебруара. Прво полугодиште се завршава 31. јануара, а друго почиње у 12. фебруара. Војвођанским вршњацима прво полугодиште се завршава 22. децембра, а друго почиње 11. јануара.
Пролећни распуст траје од 2. до 9. априла. Осмаци и матуранти стручних школа школу завршавају 31. маја, а гимназијалци недељу дана раније. Последњи дан у школи осталим основцима је 13. јун, односно 21. јун за средњошколце од првог до трећег разреда. Осмацима предстоји и пробно тестирање за малу матуру 13. и 14. априла и прави окршај у бици за поене од 18. до 20. јуна.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Вредновањем рада против уравниловке
Закон о јавним службама треба да понуди бољи оквир да се изједначи систем вредности између истих послова у различитим министарствима и службама. Друго је питање што је потребно много новца да се то изједначавање постигне одмах. Добра страна закона је и то што „избија” ураниловку
Када је Младен Шарчевић постао министар просвете, науке и технолошког развоја, прошлог августа, овај ресор одувек је важио за „врућ кромпир” због вишедеценијских нагомиланих проблема, који се тичу материјалног положаја запослених, услова рада, али и сложености система, који се по природи споро мења, без обзира на захтеве савременог доба. Упркос великим изазовима и послу с којим треба да се ухвати укоштац, Шарчевић је већ у првим изјавама инсистирао на побољшању квалитета образовања, враћању угледа професији и јачању двосмерне комуникације родитеља и наставника. О томе колико је задовољан постигнутим резултатима годину дана касније, али и осталим важним и горућим темама, министар Шарчевић говори за Просветни преглед.
Иако је годину дана мало времена за реформу, да ли сте задовољни постигнутим резултатима?
– Задовољан сам, а надам се да је и укупна јавност препознала да се промене полако дешавају. Све су то дуготрајни процеси. Радимо на саветима родитеља, на бољој комуникацији школа, на подизању угледа професије тиме што тражимо да се поправе односи, квалитет, понашање, али и изглед школа. Квалитет образовања садржан је у свим законима и свим променама на којима радимо. Наравно, све то тражи и побољшање стандарда просветних радника и у новцу. Верујем да имамо довољно разлога за умерено задовољство.
Где сте имали највише изазова, односно, где мислите да ћете их имати на путу остварења краткорочних и дугорочних планова?
Највећи изазов је када немате тимове с којима би требало да спроведете све промене. Треба доста времена да препознате добре стручњаке и убедите људе, који имају личне квалитете, да се прихвате посла. Мислим да смо имали успеха и да су тимови, које имамо у Министарству, заиста драгоцени. Увек имате критике ради критике, отпор једног дела јавности. Ипак, већина родитеља, ученика и наставника схвата да се промене дешавају и да су видљиве. Нисмо остали само на најавама, многе ствари смо урадили, усагласили концепт велике матуре, реформе гимназијског образовања и започели промену основног образовања, пре свега у петом разреду.
Доста је новина у школској 2017/18. години, а највише их је у петом разреду осмолетке. На одобравање јавности наишла је одлука по којој информатика постаје обавезан предмет, али сада највише пажње изазива питање колико су школе технички опремљене за наставу информатике и има ли довољно наставника за тај предмет?
За ову и следећу школску годину имамо довољно наставника информатике. Интензивно радимо на појачавању људских ресурса. Осим са математичким и информатичким факултетима, радићемо и на акредитацијама програма и за друге факултете, који могу да школују информатички кадар.
Када је у питању опрема, урадили смо више него што смо се надали. Министарство је буџетирало набавку 700 рачунара, поправили око 1500, а ту су и бројни донатори. У оквиру Пројекта модернизације школа пренаменили смо средства за набавку 4600 рачунара. Увидом у стање на терену видели смо да имамо довољно рачунара, али је то опрема која мора да се занавља. Оно што је такође био велики проблем је сервисирање тих рачунара. Први пут смо успели да ангажујемо 40 запослених при школским управама, који ће одржавати рачунаре.
Основна мрежа за интернет је постављена, али сада нас чека велики посао развоја локалне мреже, јер није поента да интернет има само информатички кабинет, већ сваки кабинет, како би настава могла да се унапреди.
Ко све може да предаје тај важан предмет, јер влада уверење да због малих плата у просвети неће бити довољно предавача. Да ли су завршене обуке које су започеле још у јуну?
Информатику и рачунарство могу да предају информатичари, математичари и наставници техничког и информатичког образовања. Како би се реализовао нови наставни програм, обучено је 60 наставника из свих школских управа, који су већ почели да држе радионице на локалном нивоу, и управо они ће представљати окосницу мреже подршке наставницима. Реализација наставне теме Рачунарство планирана је за друго полугодиште, па ће током првог дела школске године сви наставници проћи неопходну обуку.
Уводи се и електронски дневник. Хоће ли тај пилот-пројекат, временом, заменити класичну, папирну евиденцију часова, оцена и писаних напомена, или ће и тај облик записа остати у пракси?
–Управо тако, план је да есДневник у потпуности замени писану администрацију и евиденцију. Законима, који би ускоро требало да се нађу у Скупштини, предвиђено је електронско вођење евиденције. Али не само то, сама администрација ће бити доста поједностављена.
Како се остварује Програм модернизације школа?
Након вишегодишњег застоја и тај пројекат смо покренули и вратили у погон радове на више од 80 установа. До краја 2018. године успећемо да употребимо сва средства и да за добробит ученика и школа завршимо радове у свим тим установама.
Које реформске потезе планирате за следећу школску годину у основној и средњој школи?
Када је реч о упису, мењаће се однос броја бодова, 60 ће носити успех из школе, 40 мала матура. На завршном тесту 13 бодова носиће српски, 13 математика, а 14 комбиновани, док ће контрола процеса бити пооштрена. За 2019. годину радиће се потпуно нови концепт мале матуре. Реформа гимназија је тек почела. Најпре је рађена анализа и анкета међу запосленима у гимназијама, питали смо их шта очекују и у ком смеру желе да се ствари мењају. Након тога и сагледавања европских искустава усаглашен је и смер реформе.
Наиме, прва година гимназије треба да буде једнообразна, али са могућношћу бирања изборних програма. У другој години ученици имају могућност да се предомисле и промене изборни програм, а већ у трећем и четвртом разреду ти изборни пакети ће чинити саставни део завршних оцена. Изборни програми се везују за израду завршних пројеката и примену стеченог знања и међупредметних компетенција. Такође, већ у првом разреду биће редизајнирана настава информатике и физичког и здравственог васпитања. У току израде наставних планова и програма биће благе измене у наставним садржајима постојећих предмета.
Велика матура је конципирана заједно са онима који раде у средњем и високом образовању. Генерација која је сада уписала средњу школу већ може да види како ће изгледати општа, стручна и уметничка матура, и они ће бити прва генерација која ће полагати државну матуру.
Када очекујете да се пакет просветних закона нађе пред посланицима?
Крајем септембра.
Шта, према Вашем мишљењу, закон о јавним службама доноси запосленима у просвети?
За разлику од синдиката, моје је мишљење да тај закон треба да да бољи оквир да се систем вредности између истих послова у различитим министарствима и службама изједначи. Друго је питање што је потребно много новца да се то изједначавање постигне одмах. Али, лично, мислим да би могла да се направи пројекција догађаја и корака како би се просвета изједначила са осталима. Такође, добра страна закона је и то што избија ураниловку. Не могу сви имати исте плате, не раде сви на истом нивоу квалитета, то је нелогично. Зашто је проблем да рад почне да се вреднује? Да ли су то они који раде лошије гласнији и буне се, а они који су бољи, као и увек, ћуте, па шта им Бог да.
Премијер Ана Брнабић најавила је да ће 2018. године просветни радници први пут бити у бољем положају у односу на период када је плата смањена за 10 одсто. Колико се та добра вест односи и на боље позиционирање образовања и науке у државном буџету?
Буџет је онолики колико је држава у стању да издвоји. Ја ћу се увек залагати да се издвоји више, не само за плате, већ и за укупни развој. Међутим, ако ми у оквиру нашег буџета успемо да уштедимо, онда имамо више новца на располагању.
Какав је план ресорног Министарства за рационализацију школске мреже и збрињавање технолошких вишкова? Најавили сте отпремнине за 1200 људи и изјавили да 900 просветних радника има више од 65 година и услов за пензију, односно, да има технолошких вишкова који не раде, а примају плату, али и да постоји 2500 радних места у резерви. Значи ли то да ће млади лакше долазити до посла у школи и колико се запослених до сада одлучило да узму отпремнину?
Светска банка ради на платформи мреже школа последњих шест месеци. Када буде завршена, ми ћемо у сарадњи са локалним самоуправама, синдикатима и другим министарствима донети одлуку шта је потребно и како мењати. Када говоримо о укупној рационализацији броја запослених у просвети, она је везана за број одељења. За разлику од факултета, који се финансирају по броју студената, школе се финансирају по броју одељења. Када имате лажна одељења, одељења направљена мимо закона, онда имате проблем система. Инсистирамо да се одељења формирају на основу Правилника. Један део запослених, који остану без норме, можемо „збринути” кроз размештање, а ту су и отпремнине и пензије. Имамо више разлога да се на ову причу гледа са позитивне стране. Можда ће већ ове године један број младих људи коначно доћи до посла.
Да ли ће се у септембру расписати нови конкурс за научноистраживачке пројекте и у којој мери ће се уважити захтеви Синдиката науке, да се пре конкурса направи база научних радова и утврди начин финансирања?
Да би се конкурс расписао најпре је било потребно да се формира Национални савет за науку, формиран је, изабран је председник тог тела, формирани су матични одбори, промењени правилници и на крају завршена је и база истраживача. Конкурс би требало да буде расписан током септембра, а са представницима Синдиката науке усагласили смо да то буде комбиновани модел финансирања. Наиме, неке институције, које се баве друштвено-хуманистичким наукама, које не могу радити на тржишту, финансирају се искључиво институционално, а остали ће се финансирати и кроз пројекте или комбиновано. Претходни конкурс је подразумевао само пројектно финансирање, па су се многи бунили.
Одјекнула је вест да је Пољопривредни факултет у Београду боље котиран на Шангајској листи од једног Харварда или Оксфорда, а са тог Факултета стижу коментари да је успех фантастичан, с обзиром на улагања. Да ли у Министарству планирате да убудуће награђујете и(ли) стимулишете овакве вансеријске успехе?
Обишао сам многе пољопривредне факултете, па и у Београду, и видео одличне научноистраживачке центре у којима раде. Договорио сам са министром пољопривреде да већ ове године помогнемо њихов рад кроз пројекте. Наше настојање је да се уради нови акт о финансирању високог образовања, који ће моћи да препозна квалитет, како би био награђен.
Како планирате да повећате обухват деце у предшколским установама?
Ускоро почиње реализација кредита Светске банке од 50 милиона долара, како би се изградила нова мрежа вртића. Ми смо већ кроз мрежу школа у Београду обезбедили додатних 2800 места за предшколце, а план је да се у мањим и у руралним срединама обезбеди да деца проводе бар четири сата у припремном предшколском програму или другим едукатнивним садржајима.
Министарство ради и на укључивању деце избеглица у школе. Докле се стигло у том послу?
Након прошлогодишњег учешћа Министарства у пројекту „Подршка ученицима избеглицама/мигрантима на територији Републике Србије”, реализованим заједно са Уницеф-ом и другим партнерима, којим је 200 ученика избеглица похађало наше школе, прописано је Стручно упутство за укључивање ученика избеглица/тражилаца азила у систем образовања и васпитања. Њиме је омогућено да системски припремимо улазак све деце избеглица, њих 645, у систем основног образовања и васпитања, које је законом прописано као обавезно и бесплатно.Ученици ће похађати школе на територији 17 општина, где се налазе колективни центри у свим деловима Србије, а наставници у школама, где су распоређени, већ су похађали обуку за примену Стручног упутства.
Шта бисте поручили ђацима (њиховим родитељима) и наставницима на почетку школске године?
– Моја порука је да схвате да ова школска година треба да буде другачија, да почнемо да вреднујемо знање, да се боримо за квалитет, а не да време трошимо на јурење оцена и просека. Циљ је да ученици усвајају знања, повезују их, а да се наставници за све припреме, да схвате да живимо у дигиталном добу и да само од квалитета образовања зависи да ли ћемо напредовати као друштво.
О. Николић
Глоса1: За 2019. годину радиће се потпуно нови концепт мале матуре
Глоса2: Нисмо остали само на најавама, многе ствари смо урадили, усагласили смо концепт велике матуре, реформе гимназијског образовања и започели промену основног образовања, пре свега у петом разреду
Глоса3: Ускоро почиње реализација кредита Светске банке од 50 милиона долара, како би се изградила нова мрежа вртића
ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА И ДЕМОГРАФСКА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ
Добродошлица за роде
Алармантни демографски подаци, чије се последице осећају у свим сегментима друштва, издвојили су популациону политику и бољу демографску будућност Србије као кључне дугорочне циљеве Владе Србије, у чијој реализацији сви мораju учествовати
Сваке године број становника у Србији смањује се за око 35.000, а по свим демографским параметрима претходна година била је најлошија: на хиљаду становника рођено је нешто више од девет беба, а умрло је готово четрнаестoро људи. У Црној Трави 2013. године није рођена ниједна беба, а забрињавајуће је и да негативни миграторни салдо бележе и градови, попут Крушевца, Краљева, Лесковца, па и неке београдске општине. Просек живота у Србији је скоро 43 године, што нас сврстава у шесту по старости нацију у Европи, а спадамо и у земље са изузетно високим бројем малолетничких трудноћа.
Ови алармантни подаци, чије се последице осећају у свим сегментима друштва, издвојили су популациону политику и бољу демографску будућност Србије као кључне дугорочне циљеве Владе Србије, у чијој реализацији сви морају учествовати, закључиле су премијер Србије Ана Брнабић и министар без портфеља, задужена за демографију и популациону политику, Славица Ђукић Дејановић, после конститутивне седнице Савета за популациону политику.
– Да бисмо имали једноставно занављање становништва, све жене које су у периоду да могу да рађају требало би да имају следећу структуру рођене деце: са једним дететом требало би да буде 11 посто жена, са двоје деце 44 посто, са троје 45 посто, док десет посто парова има проблем стерилитета. Дакле, популациона политика усмерена је на стимулацију за рађање другог детета, јер у Србији имамо 52 посто жена које су родиле једно дете, а само шест посто има троје деце. Психолошка потреба за родитељством се задовољава рађањем једног детета, што никако није довољно када је реч о популационим параметрима, који обезбеђују бољу демографску будућност – објаснила је министар Ђукић Дејановић и нагласила да је управо због тога стимулација за рађање другог детета, које је предуслов за рађање трећег детета, најбитнија популациона мера.
Она је навела да Стратегија за подстицање рађања постоји од 2008. године и нуди одлична решења, али никада није адекватно примењивана. С обзиром на
чињеницу да је у готово десетогодишњем периоду дошло до бројних промена у статусу родитеља или оних који би то желели да буду, после анализе тог документа Савет је формирао експертски тим, који ће га у року од 90 дана иновирати и допунити.
Циљеви Стратегије у основи ће остати исти, а подразумевају: финансијску подршку породици, подршку материнству, пружање адекватних знања о репродуктивном здрављу, усклађивање рада и родитељства и фокусирање задатака на јединице локалне самоуправе, али ће морати да буду обухваћене и мере које ће се дотицати миграција и активног старења. Ђукић Дејановић очекује да у реализацији циљева учествују сви сегменти друштва, јер није реч о политичком, већ о изузетно важном националном и државном питању.
Кабинет министра за демографију и популациону политику у претходном периоду, у сарадњи са Републичким заводом за статистику и Привредном комором Србије, покренуо је пројекат „Истраживање о усклађивању рада и родитељства”.
На основу упитника за руководиоце, односно послодавце и запослене у привредним субјектима, банкарском сектору и јединицама локалне самоуправе на територији читаве Србије, прикупљене су информације о проблемима с којима се запослени родитељи свакодневно суочавају, покушавајући да ускладе своје радне и породичне обавезе, као и информације о ставовима послодаваца и њиховој спремности да пруже подршку запосленим родитељима с малом децом.
Питања намењена руководиоцима и послодавцима односила су се на: флексибилно радно време, финансијску помоћ запосленим родитељима, плаћена одсуства, оснивање предшколских установа у оквиру компанија и сл., док су запослени кроз упитник пружили увид у проблеме родитеља чија деца иду у предшколске установе, погодности запослених родитеља, могућности за флексибилно радно време…
– Анализирали смо одговоре 126.224 запослена и 330 послодаваца и видели да наши упослени заправо и немају информацију о својим законским могућностима: да могу да раде код куће, да радно време не мора бити фиксно, да могу бирати смену, уколико не ремете процес рада… Послодавци су нам рекли да држава мора да прави разлику између социјално одговорних послодаваца и оних који то нису. Зато је наша сарадња са Привредном комором на овом плану већ почела, јер морамо да афирмишемо позитивна законска решења, да мењамо нормативу, како бисмо стимулисали послодавце који ће бити коректни, који неће правити дискриминацију између жена и мушкараца, неће гледати на младу девојку, која тек треба да рађа, као на непожељног радника – рекла је Славица Ђукић Дејановић.
Она је навела и да су у претходних десет месеци чланови Кабинета кренули у теренски рад, обишли су већи број општина и округа, и са носиоцима одговорности у тим срединама анализирали тамошњу популациону политику.
Показало се да се ситуација знатно разликује у појединим деловима Србије. На пример, у Војводини и великим градовима врло је значајно подстицање одређених сервисних активности, док је за рубна подручја југа и истока Србије изузетно важно запошљавати људе и помоћи им да буду економски оспособљени да своје породице планирају и проширују.
Такође, на популационе параметре значајно утиче и проблем миграција, па је људе неопходно мотивисати да остану у својим срединама. Поред унутрашњих миграција, нашу земљу карактерише и исељавање, па је и у том случају миграторни салдо негативан и износи око 15.000 људи годишње.
– Само четрдесет општина у Србији има позитиван миграторни салдо, и то су општине великих градова: Нови Сад, Палилула, Звездара… Дакле, људи долазе у атрактивна места за живот. Зато морамо изнаћи могућност да и кроз законодавне програме и кроз сарадњу са медијима и информисање развијамо свест и жељу људи да остану тамо где су. Наравно, без икаквих репресивних мера, већ стварањем бољих услова за запошљавање, образовање, здравствену делатност – рекла је министар Ђукић Дејановић.
Влада Републике Србије издвојила је 130 милиона динара неповратних средстава за помоћ општинама које имају најбоље програме за примену мера популационе политике. Добило их је петнаест тзв. пилот-општина, које од прошлог месеца та средства и користе.
– Аплицирали су врло интересантним и разноликим предлозима, од тога да је општина Шид тражила да се купи осамнаест електричних бицикала, како би асистенти могли лакше да обилази породице и породиље у селима, до захтева за упошљавање младих људи, дакле за финансијску подршку породици. Поред доделе неповратних средстава, институције које су на територијама тих општина или региона мобилишемо да раде и на другим мерама популационе политике. Пре свега, на здравственом и образовању у домену репродуктивног здравља и бољој контроли здравља жена и мушкараца.
Н. Ивановић
Антрфиле 1
ЕДУКАЦИЈА
– Институције у образовном систему – предшколске, основношколске и средњошколске – морају се бавити врло конкретним питањима. Рецимо, ми смо земља у којој је изузетно висок број малолетничких трудноћа, па је сасвим јасно да у едукативном систему морамо нешто да урадимо. И већ јесмо: у програме за пети разред основне школе ове године први пут је уведено Физичко и здравствено васпитање, у оквиру кога ће значајно место заузети подизање здравствене културе и образовање у домену репродуктивног здравља – навела је министар Ђукић Дејановић.
Антрфиле 2
СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ
– Свака породица која има просечна примања, а има жељених троје или четворо деце, има социјалну потребу да буде потпомогнута од државе. Иначе, према препорукама Светске здравствене организације више од четворо деце није пожељно ни за породицу ни за здравље мајке, док је четворо врло пожељан број. Социјалне мере проистичу из Закона о финансијској подршци породици, чији је носилац Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а сви морамо бити заинтересовани да квалитет те помоћи буде што бољи и стимулативнији. Још се ради на тексту тог закона, биће још једном на јавној расправи и имаћемо могућности да га допунимо кроз амандмане и сугестије у јавној расправи, ако оценимо да за то има елемената – рекла је министар Ђукић Дејановић.
ПОДТЕКСТ
ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ АНА БРНАБИЋ
Накнаде за породиље не смеју да касне
Премијер Србије Ана Брнабић нагласила је да је Савет за демографију и популациону политику један од најважнијих које је Влада основала.
– Можемо да разговарамо о расту БДП-а, о довођењу инвеститора и прављењу што бољег амбијента за предузетништво, можемо да причамо о смањењу незапослености, о реформи просвете и о свему осталом, али ако немамо успех као Савет за популациону политику, онда нема будућности за Србију – рекла је премијер Брнабић и нагласила да је проблем који је у овом тренутку највише брине, то што касне накнаде за породиље због обимне администрације, која се ради ручно.
– Ако причамо о популационој политици, не можемо да дозволимо да касне накнаде за породиље. Поред тога, свакако морамо да видимо која су то законска решења која постоје, која се не примењују довољно, а грађанима могу да помогну и дају им сигурност када планирају породицу или уколико имају малу децу и не могу да ускладе родитељство са радом.
Она је навела да ће се даље активности одвијати на три нивоа. Један ниво је пуна имплементација закона и законских одредаба и решења, која у овом тренутку постоје и која воде бољем усклађивању рада и родитељства, а нису довољно позната и треба их популаризовати.
– На томе више не морамо да радимо у законодавном смислу: закони су ту, решења су ту, али нису довољно позната, иако могу олакшати живот људима који имају малу децу и који планирају децу, у односу на њихова радна места.
Друго, у публикацији коју је представио Савет, препознате су ствари на основу којих морају да се измене и допуне законска решења, како бисмо имали боље окружење у коме младе породице могу да планирају децу, не бринући за своја радна места. У наредном периоду радићемо и на предлозима измена и допуна закона.
Трећа, дугорочна, ствар јесте измена и допуна Стратегије, на чему ћемо као Влада инсистирати, јер не постоји важнији посао за нашу државу од овога – објаснила је Ана Брнабић.
Глоса 1
Психолошка потреба за родитељством се задовољава рађањем једног детета, што никако није довољно када је реч о популационим параметрима који обезбеђују бољу демографску будућност
Глоса 2
Морамо да стимулишемо послодавца који неће правити дискриминацију између жена и мушкараца, неће гледати на младу девојку која тек треба да рађа као на непожељног радника
МИРЈАНА СЕКУЛИЋ, ДИРЕКТОР ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „11. АПРИЛ”, НОВИ БЕОГРАД
У заједништву је снага
У нову радну годину улазимо са новим васпитно-образовним програмским садржајима, који су настали као резултат праћења потреба и интересовања наших корисника
За предшколце у Србији почела је нова радна година, коју су с нестрпљењем ишчекивали малишани, њихови родитељи, али и запослени. То је био повод да посетимо највећу предшколску установу у Београду, „11. април”, која у свом раду бележи изузетне резултате, и разговарамо са директором Мирјаном Секулић. Пре свега нас је интересовало да ли спремно дочекују нову радну годину? Да ли је током лета нешто рађено на објектима?
– Запослени и деца новобеоградских вртића спремно и са радошћу дочекују нову радну годину. Сви од постојећих 36 објеката Предшколске установе током лета су оплемењени и опремљени новим средствима, материјалима и опремом. У неким објектима заједнички простори су пренамењени и прилагођени боравку деце предшколског узраста, како бисмо обезбедили максималну искоришћеност просторних капацитета и изашли у сусрет потребама новобеоградских породица за дневним боравком, негом, васпитањем и образовањем деце предшколског узраста.
Излазећи у сусрет потребама наших корисника за доступним, квалитетним и правичним предшколским васпитањем и образовањем за сву децу, у четири објекта наше Установе формиране су развојне групе, које ће према програмском концепту неговати отворени модел рада. Ти простори пажљиво су одабрани и током летњих месеци, уз мале инвестиционе радове, прилагођени за удобан и безбедан боравак деце у вртићу. Морам да напоменем да су радови на инвестиционом одржавању обављани и у централним и дистрибутивним кухињама, које су опремљене најновијoм опремом, чиме смо постигли већи обим и квалитет у припреми и дистрибуцији оброка. Посебно бих нагласила да и у ову радну годину улазимо са новим васпитно-образовним програмским садржајима, који су настали као резултат праћења потреба и интересовања наших корисника.
На који начин сте решавали проблем листе чекања? Колико малишана је остало неуписано?
Упис деце у Предшколску установу одвијао се кроз редован мајски конкурс. Ове године на конкурс се пријавило 3182 заинтересованих корисника. Поштујући критеријуме и подкритеријуме уписа, састављена је листа. У Предшколску установу уписано је укупно 1681 дете. И поред максималне искоришћености просторних капацитета и пренамене расположивих простора, на упис чека још деце. Уз подршку Градског секретаријата за образовање и дечју заштиту радимо на сталном добијању и оспособљавању нових простора. А будући да се упис деце обавља током читаве године, надамо се да ћемо бити у могућности да изађемо у сусрет корисницима и смањимо листу чекања.
Ваша Предшколска установа препознатљива је по веома маштовитим програмима, који изазивају пажњу стручне јавности. Који су то најатрактивнији програми у којима деца постижу завидне резултате?
– Предшколска установа поред непрестаног рада на унапређивању програма и активности, којима се обезбеђују услови за стални дечји развој и напредовање, креатор је и реализатор бројних посебних и специјализованих програма, који нуде разноврсне садржаје и доприносе задовољењу развојних и сазнајних потреба деце. Реализација рада са децом остварује се у складу са поштовањем принципа једнакости, правичности и доступности, уз поштовање најбољих интереса деце. У циљу пружања подршке целовитом развоју деце васпитно-образовни рад у Установи организован је кроз рад мултидисциплинарних тимова и кроз организацију различитих облика рада, програма и услуга.
– Програм који се у нашој Установи реализују већ дужи низ година, међу осталим, јесте Дечји хор Предшколске установе „11. април”, по коме смо препознати и у окружењу и са којим учествујемо на бројним друштвеним догађајима и манифестацијама. Поред музичких активности развили смо и програм „Ликовна играоница”, који се у нашим вртићима реализује једном недељно, са циљем развијања код деце осећаја за ликовно стваралаштво, кроз усвајање основних ликовних појмова, као што су боја, линија, текстура, композиција. Радионице су намењене деци која исказују посебна интересовања за ликовно стваралаштво, али и свој другој деци. Ту је и програм „У заједништву је снага”, настао са циљем јачања подршке инклузивном васпитању и образовању. Пажљиво одабраним програмским садржајима из различитих области, посебно ликовних и музичких, као и кроз организоване заједничке посете установама и институцијама у окружењу, настојимо да код деце развијамо социјалне вештине, толеранцију, одговорност према другоме и креативност.
Програм „Луткалиште, велико двориште” настао је као подршка дечјем драмском изражавању и настајању представа у процесу васпитно-образовног рада, када деца играјући се стварају, граде и креирају представу. Као свака добра идеја, која лако налази пут до своје публике, тако је и овај програм изашао из оквира вртића и сваке године оригиналне дечје представе приказују се и на Факултету драмских уметности.
У сарадњи са удружењем „Дај ми руку”, у нашем објекту „Зека” реализован је Програм „Знам ја, знаћеш ти”. Кроз серију радионица деца, родитељи и други заинтересовани учесници радили су на подстицању социо-емоционалног развоја, самопоуздања код деце, разумевања и прихватања сопствених и туђих емоција, побољшања комуникације и сарадње са вршњацима.
Током претходне године Предшколска установа „11. април” потписивањем Меморандума о разумевању са Иницијативом за инклузију „ВеликиМали” укључила се и у имплементацију пројекта „Подршка унапређивању квалитета васпитно-образовног рада са децом са сметњама у развоју”. Пројекат представља подршку реализацији плана сарадње Министарства просвете, науке и технолошког развоја и УНИЦЕФ-а у домену предшколског васпитања и образовања и усмерен је на остваривање права деце са сметњама у развоју на квалитетно предшколско васпитање и образовање, као и на креирање инклузивне, подстицајне и недискриминаторне средине у предшколским установама. Тај пројекат наставиће да се реализује и током предстојеће радне године. Тим запослених у нашој Предшколској установи припремио је Пројекат „Знање за будућност – подршка развоју дигиталних компетенција код запослених и деце”, који је одабран за финансирање у оквиру Еразмус плус пројеката мобилности за школе и предшколске установе за 2017. годину. Пројекат ће бити финансиран средствима Европске уније.
Да ли и ове године имате у плану неке нове занимљиве пројекте?
Поред поменутих пројеката планирамо проширивање понуде програма и услуга, који би допринели оснаживању родитељских компетенција. У два наша вртића, „Лептирићу” и „Сунцу”, покренућемо „Клуб за родитеље”. Тај програм биће намењен заинтересованим родитељима, чија деца похађају наше вртиће, а реализоваће се у сарадњи са партнерима из локалне заједнице. Новина у раду са родитељима и децом у наредној години је и Програм „Говорна играоница”, који ће се реализовати у вртићима „Бисер“ и „Изворчић”. Програм су креирали логопеди наше установе, уз подршку стручног тима, како би изашли у сусрет потребама корисника и обезбедили логопедску подршку што већем броју деце. Програм је настао из потребе деце и родитеља за додатном подршком у стимулацији говорно-језичког развоја и има за циљ да кроз игру и деца и родитељи заједничким радом развију говорне вештине и успоставе навику правилног изражавања.
Васпитачи и стручни сарадници на стручним скуповима предшколаца за своја излагања добијају бројне похвале. Колика се пажња посвећује стручном усавршавању запослених?
Полазећи од тога да квалитет рада једне установе чине њени запослени, у нашој Установи поклања се велика пажња стручном усавршавању запослених. Поред стручне размене, која се организује на нивоу наше Установе, запослени својим радовима учествују и на стручним скуповима у земљи и региону. У протеклој години одазвали смо се на све стручне скупове, који су у фокусу имали предшколску делатност. Тако су, рецимо, на конференцији 19. јесењи стручни скуп медицинских сестара-васпитача предшколских установа Србије приказана два рада из наше Установе; на конференцији 20. стручни сусрети медицинских сестара-васпитача предшколских установа Србије приказано је пет радова; на 20. стручним сусретима медицинских сестара на превентивно- здравственој заштити приказано је пет радова. На међународним конференцијама 21. и 22. стручних сусрета „Васпитачи васпитачима” приказан је по један рад; на XIV истраживачким данима васпитача Београда такође један рад; васпитачи болничких група на 3. мајским сусретима васпитача болничких група Србије приказали су два рада проистекла из њихове непосредне праксе; на 10. сусретима стручних сарадника и сарадника предшколских установа Србије приказано је шест радова из наше Установе; а на Данима дефектолога, које организује Друштво дефектолога, приказан је један рад. Нагласила бих да су запослени из наше Установе учествовали не само као презентери радова, већ и као чланови организационих тимова и модератори радионица. Већ трећу годину заредом са радовима учествујемо и на међународној конференцији, коју организује Балкански савез васпитача, а већ од септембра наставићемо са приказивањем добрих модела васпитне праксе.
Каква је сарадња Предшколске установе „11. април” са родитељима малишана? Да ли се радо одазивају позивима да учествују у раду Установе у којој њихова деца проводе већи део дана?
Управо Програм „Априлски дани новобеоградских предшколаца”, који се сваке године одржава у нашој Предшколској установи, посвећен је корисницима услуга, деци, родитељима и запосленима. Током читавог месеца организују се различите активности, стручна предавања, трибине и радионице, проистекле из непосредног васпитно-образовног рада. У тим активностима родитељи радо учествују и то је прилика за размену креативних идеја и различитих васпитних стилова.
У којој мери локална заједница помаже да Ваша Установа постиже завидне резултате?
– Негујући транспарентност у раду, препознати смо као важан чинилац друштвеног живота на нивоу локалне заједнице. Децу, чланове Хора наше Предшколске установе, често позивају да својим шареним програмом допринесу реализацији многих манифестацијама. Гости смо на свим значајним манифестацијама, које организује Град Београд. Учествовали смо на бројним културним и спортским манифестацијама, које се организују у окружењу, ликовним конкурсима и такмичењима. Кроз стално праћење актуелних сарджаја, које нуди локална средина – музеји, позоришта, јавне и научне институције – трудимо се да нашим малим Новобеограђанима детињство учинимо безбрижнијим, разноврснијим и лепшим и да их опремимо знањем за будућност.
Споменка Радовановић
Антрфиле
СИСТЕМИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТА
Установа je приступила процесу увођења система менаџмента квалитета, заштите животне средине и безбедности и здравља на раду (ИСО 9001:2015, 14001:2015 и ОХСАС 1800:2015), а у циљу усаглашавања својих услуга са захтевима корисника, оснивача и прописа. Визија Установе је да стално побољшава квалитет услуга у циљу повећања поверења и задовољства крајњих корисника, као и да обезбеди ефикасније пословање са сталним побољшањима самог процеса, као и услова за безбедан и здрав рад запослених. Установа производи храну у централним кухињама, те је стога заштита животне средине, с обзиром на отпад који производимо у самом процесу производње хране, област коју је неопходно стално усавршавати и примењивати у самом технолошком процесу производње.
Системи управљања квалитетом садрже механизме којима се обезбеђује стално побољшање његове ефикасности (мерење задовољства корисника, интерна провера, преиспитивање од стране руководства, превентивне и мере ажурирања и побољшања и прикупљање креативних идеја запослених), а самим тим и ефикасности и квалитета пословања Установе. Ово сматрамо као почетни корак и неопходан услов за увођење осталих стандарда, као што је стандард ИСО 22000, који се тиче управљања безбедности хране, што је и крајњи циљ, с обзиром на то да је реч о исхрани најосетљивије категорије друштва, деци, објашњава Мирјана Секулић.
Антрфиле:
ШАХОВСКИ ТУРНИР
Посебно сам поносна на програм „Шаховски турнир новобеоградских предшколаца”, који се развио из програма „Седам у један”, програма за јачање интелектуалних и спортских вештина, које позитивно утичу на развој интелигенције, логичког размишљања и имагинације. Та манифестација одржава се средином маја и убележена је као значајан датум не само у календару Предшколске установе „11. април”, већ и других установа у окружењу, тако да нам се сваке године поред деце из наших вртића придружују и мали шаховски такмичари из других установа. Програм подржавају и судије Шаховског савеза Србије, који су са нама сваког маја.
Различити спортски програми, уз редован програм „Атлетска почетница”, који се реализује у свим нашим вртићима током читаве године, широко су прихваћени од наших корисника. Програми „Турнир у малом фудбалу”, „Мини атлетски митинг новобеоградских предшколаца” и „Дан физичке културе” прилика су да мали спортисти постигну своје прве велике резултате.
Финансирање глобалног образовања
Историјска одлука најмоћнијих људи света
Коначно, и лидери окупљени на летошњем Самиту Г20 уврстили су образовање међу глобалне приоритете и званично подржали предлог Образовне комисије Уједињених нација да се финансијски помогне остваривање образовних циљева УН-а до 2030. године
Јулски Самит Групе 20 (Г20) лидера најразвијенијих земаља света могао би да означи историјску прекретницу за глобално образовање и да промени будућност милиона деце широм света. Након десет година, током којих су средства намењена образовању непрестано смањивана, на Самиту одржаном у Хамбургу одлучено је да се покрене акција реализације новог финансијског плана, којим би се са 10 милијарди долара годишње помогло финансирање основног школовања 285 милиона малишана.
На предлог глобалне Образовне комисије (Међународне комисије за финансирање могућности глобалног образовања) и Уједињених нација, и уз подршку широке међународне кампање, пред лидере Г20 окупљене у немачком граду изнет је захтев да подрже остварење идеје о активирању Међународне финансијске јединице за образовање (International Finance Facility for Education – IFFEd). Формирање IFFEd-а предложено је септембра 2016, у документу Образовне комисије „Генерација која учи”, и треба да представља партнерство између земаља у развоју, међународних финансијских институција и јавних и приватних донатора, са циљем да прикупља средства, која недостају, да се до 2030. године оствари идеја универзалног образовања. Први пут откако се окупљају, најмоћнији људи света одлучили су да званично подрже пројекат помоћи милионима деце која би, у супротном, остала без образовања неопходног за рад и запошљавање. У текст Декларације Г20 за 2017. унето је и следеће: „Бележимо предлог генералног секретара УН-а да се успостави IFFEd, узимајући у обзир и друге постојеће иницијативе, као што је Глобално партнерство за образовање и Образовање не може да чека, и радујемо се даљем разматрању и детаљном планирању те идеје, након што Аргентина (у децембру) преузме столицу председавајућег Групом 20”.
Челни човек Образовне комисије УН-а, бивши британски премијер Гордон Браун, специјални изасланик УН-а за глобално образовање, ову кратку али историјску изјаву – прву такве врсте у једном званичном саопштењу Г20 – прокоментарисао је као „победу деце света”. Он је казао да је пружање образовања сваком детету на планети борба за грађанска права нашег времена и да су лидери Г20 потврдили грађанско право на образовање. Док год је и једном једином детету ускраћено образовање, то ће значити да наш посао није завршен, оценио је Браун.
У овом тренутку у свету је ван школа око 263 милиона деце и младих (150 милиона млађих од 14 година). Њихово школовање спречавају ратови, природне катастрофе, сиромаштво, дискриминација и злостављање. Број малишана основношколског узраста који нису у школским клупама непрестано расте. Многа од те деце принуђена су да раде, да ступају у дечје бракове, експлоатисана су или, једноставно, немају приступ учионици. У економски неразвијеним земљама трећина деце не завршава ни основну школу. Такође, јављају се проблеми попут хуманитарних катастрофа изазваних ратним сукобима и природних катастрофа, што су разлози због којих се сваке године прекида школовање око 75 милиона малишана. И, као да ове бројке већ нису довољно шокантне, прогноза је да ће, уколико се нешто не промени, бити све горе – до 2030. године свако друго дете и тинејџер на планети неће стећи основне вештине неопходне за запошљавање.
Алармиране овим чињеницама, УН су 2015. године осмислиле Циљеве одрживог развоја за 2030. годину, међу којима је и бесплатно, квалитетно основно образовање за све. Али, у садашњим условима, за само 13 година до тог циља није могуће доћи, из простог разлога што за глобално образовање нема довољно средстава. Чак и да најсиромашније земље света повећају улагање у образовање на готово шест одсто БДП-а, а међународни донатори да повећају финансирање развоја за додатних пет одсто, то опет не би било довољно за остварење образовних циљева УН-а до 2030. године. Стручњаци су израчунали да би 2020. године и даље недостајало око 10, а до 2030. године више од 25 милијарди долара.
Према замисли Образовне комисије УН-а, механизам IFFEd-а обезбеђивао би додатних 10 милијарди долара сваке године до 2020, и више од 20 милијарди долара до 2030. године. То не би могло да замени постојеће државне структуре финансирања, већ би их допуњавало. Прецизније, предложени план финансирања заснивао би се на принципу да примарна одговорност за финансирање предшколског, основног и средњег образовања остаје на државним владама, а системом IFFEd-а, којим би се обезбеђивала додатна средства, управљала би мултилатерална развојна банка (МРБ), као организација донатора и зајмопримаца. За то је, наравно, предложена најпознатија MРБ, Светска банка, која државама иначе даје зајмове и кредите. Заједно са регионалним развојним банкама, Светска банка требало би да своја улагања намењена образовању повећа са 10 на 15 одсто, а постоје и друге методе, које би помогле да се средства усмеравају тамо где су најпотребнија. Једини услов да појединачне земље добију ову помоћ био би да осмисле реалан план подизања образовних стандарда.
Гордана Томљеновић
Антрфиле
Образовна комисија
Међународна комисија за финансирање могућности глобалног образовања (или, како је скраћено зову, Образовна комисија) основана је 2015. године, са циљем да подстакне инвестирање у образовање и мапира пут за повећање улагања, посебно у неразвијеним и земљама у развоју. На челу са специјалним изаслаником Уједињених нација за глобално образовање, бившим премијером Велике Британије, Гордоном Брауном Образовна комисија пре тачно годину дана, септембра 2016, генералном секретару УН-а Бан Ки Муну представила је свој извештај, под насловом „Генерација која учи: Инвестирање у образовање за промене у свету”. У том извештају Комисија је позвала на „највеће ширење образовних могућности у историји”, а генерални секретар Светске организације обећао је да ће се максимално заложити да се остваре препоруке Комисије.
Поред Гордона Брауна, чланови Образовне комисије су садашњи и бивши шефови држава и влада, министри и најистакнутије личности из света образовања, бизниса, економије, здравља, безбедности: проф. А. Агарвал са МIТ-а, бивши председник Европске комисије Мануел Барозо, бивши премијер Аустралије Џулија Гилард, бивши председник Танзаније Јакаја Киквете, председник Светске банке Џим Јонг Ким, градоначелник Токија Јурико Коике, поп певачица Шакира Мебарак, професор са Универзитета Харвард Лоренс Самерс (71. секретар трезора у Клинтоновој влади и директор Националног економског савета САД у време Барака Обаме), и други.
