ПРОФЕСОР ДР НЕНАД СТЕФАНОВИЋ, ДОБИТНИК ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА КОМПАНИЈЕ МАЈКРОСОФТ

ПРОФЕСОР ДР НЕНАД СТЕФАНОВИЋ, ДОБИТНИК ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА КОМПАНИЈЕ МАЈКРОСОФТ

Промена почиње од себе

 

Највиши статус компаније Мајкрософт за наставнике који примењују информационе технологије у образовању, MIE Fellow, однедавно носи и један едукатор у Србији. Додељује се онима који су „исказали лидерство и изврсност” кроз менторства, предавања и обуке, те примену напредних ИТ сервиса у образовним процесима, уз подршку другим едукаторима, активни су и на друштвеним мрежама и стручни у примени ИКТ-а у образовању. У те пожељне особине савршено се уклопио универзитетски професор др Ненад Стефановић, први носилац ове ласкаве титуле у Србији. Додељује се само једном едукатору у некој земљи, а његове компетенције препознала је овдашња канцеларија Мајкрософта. У свакој земљи локална подружница предлаже кандидате, а коначну одлуку доноси сектор за едукацију на светском нивоу.

– За мене је MIE Fellow статус сатисфакција за труд, али и мотивација да наставим унапређење образовних процеса и квалитет наставе. Увек морамо да постављамо нове циљеве и да напорно радимо како бисмо их остварили. Како су многи наставници, на свим нивоима образовања, показали висок ниво иновативности, адаптивности и мотивације, Fellow статус је још значајнији – каже за Просветни преглед лауреат ове титуле.

Статус MIE (Microsoft Innovative Educator) Expert добијао је претходних пет година за резултате на дигиталној трансформацији образовања и личном усавршавању.

– Увек сам се трудио да радим оно што волим и где могу да будем креативан. И док сам радио у привреди, трудио сам се да истражујем, да нешто унапредим и побољшам, реализовао сам више иновација у примени ИТ-а. Упоредо сам се бавио научноистраживачким радом, постао магистар, касније и доктор наука. Кад сам прешао у академску сферу, настојао сам да унапредим образовне процесе – објашњава.

А да би нешто унапредио – морао је прво да крене од себе: много времена уложио је у усавршавање из области дигиталне трансформације образовања и више од 80 курсева из примене ИКТ-а у едукацији, уз коришћење различитих дигиталних платформи и алата за учење, што и данас прати – јер се ту „иновације и промене дешавају брже него у другим областима”.

– Првих година користио сам постојеће алате, увидео да су уско фокусирани и не обухватају многе важне процесе. Анализирао сам неколико различитих система и одлучио се за Office 365 платформу за едукацију, што је 2014. био пионирски пројекат, који се касније показао успешним избором – наглашава.

То је свеобухватна платформа за наставу, учење, оцењивање, сарадњу, управљање документима, комуникацију, друштвено умрежавање и управљање безбедношћу… За квалификоване образовне институције Office 365 потпуно је бесплатан, што би, на пример за факултет са 1000 корисника стајало више од 100.000 евра годишње!

– Ова платформа показала се корисном и у редовној настави, кроз хибридни модел, али је посебно дошла до изражаја током ванредног стања – предавачи су много ефикаснији, студенти стичу кључне дигиталне компетенције, факултети је могу користити за документацију, састанке, интерни веб…, а може се применити на свим нивоима образовања. Корисници једним налогом приступају свим сервисима, систем је усклађен са водећим светским стандардима и регулативама, уз подршку особама с инвалидитетом – појашњава Стефановић.

Као MIE тренер редовно држи обуке за наставнике и студенте. Office 365 увео је на факултете где ради, а током пандемије и на још неколико факултета и школа у Србији, али и ван ње. Инициране његовим доприносом, школе на којима је запослен досегле су статус Microsoft School.

– Природно-математички факултет у Крагујевцу и Факултет техничких наука у Чачку добили су 2017. тај статус, који је својеврсна потврда да је образовна институција достигла висок ниво квалитета и дигитализације образовних процеса, што је и гаранција да студентима пружа висок квалитет услуга, а установе добијају и могућност умрежавања с лидерима из релевантних области широм света, ресурсе за едукацију… – напомиње.

– Ако постоји нека корист коју је донела пандемија, то је да смо у једној години прешли пет, можда и десет година дигитализације. Добро је што се кренуло, али је сигурно и да је „принудна” дигитализација едукације, њена убрзана трансформација, резултирала и неким пропустима и грешкама. Био је то током кратког времена сложен пројекат – креирање одговарајуће стратегије на нивоу државе, обезбеђивање инфраструктуре, примена софтверских платформи, обука наставника и ђака… Имајући то у виду, сектор се добро снашао. Наставници су изнели највећи терет, неке школе су се адаптирале боље, неке делимично. Визија, стратегија, планирање, примена, управљање, надгледање и стално унапређивање – сви ти елементи једнако су важни за успешну дигиталну трансформацију и мислим да парцијални, „ad hoc” приступи не дају жељене резултате – говори професор Стефановић о највећим изазовима нашег образовања у последње време.

Овај врсни едукатор успева да предаје чак девет предмета на два факултета. А за то је, како каже, пресудна добра организација, односно управљање временом, кога, сигурно је, не би било без дигиталних технологија. А то је битно и зато што, осим пословних, професор Ненад има и много приватних обавеза. Као супруг и отац троје деце успева да постигне све што планира и у томе има подршку породице. Осим директног рада у образовању, бави се, између осталог, и вештачком интелигенцијом, која данас захвата све сфере. – Ако се, уз информационе технологије, употреби на прави начин, значајно може да унапреди и квалитет образовања – вели. Од 2012. је потпредседник Техничког комитета за вештачку интелигенцију UNESCO IFIP (International Federation of Information Processing), организације која се бави различитим аспектима вештачке интелигенције (ВИ), пре свега њеном одговорном и контролисаном применом.

– Научна заједница у Србији која се бави вештачком интелигенцијом на завидном је нивоу. Имамо све више иновативних компанија које развијају нова решења или примењују ВИ у пословању. Али, за то је неопходан високошколовани кадар, а предуслов су савремени студијски програми и квалитетни наставници. Ако се прилагодимо и стратешки добро осмислимо развој и примену вештачке интелигенције, можемо се надати напретку – сматра професор Стефановић.

Д. Јелисавчић

 

 

АНТРФИЛЕ:

„ДИГИТАЛНО” НАСЛЕЂЕ

Крагујевчанин Ненад Стефановић (1976) дипломирао је и магистрирао машинство у родном граду, а докторирао је на Факултету организационих наука у Београду. За рачунаре и ИКТ заинтересовао се још као основац, када је добио први рачунар – чувени Комодор – од оца, који се пионирски бавио информатиком још 70-их година прошлог века (први доктор информатичких наука у Крагујевцу) – и од којег је наследио пасију за технологију. Први део каријере, на Машинском факултету у Крагујевцу, затим у Застава аутомобилима, везан је за интернет технологије, систем инжењеринг и информационе системе, а његово решења из фабрике било је у пет најбољих из области управљања у Србији. Доласком Фиата постаје менаџер Центра за податке и ИТ операције. Некад председник Комитета за квалитет софтвера при Јединственом удружењу Србије за квалитет, 2007. налази се међу тридесет младих лидера индустрије, у оквиру програма „1000 младих лидера Србије”. У академску сферу прелази 2011. и данас је ванредни професор на ПМФ-у у Крагујевцу и ФТН-у у Чачку, а ангажован је и на докторским студијама београдског ФОН-а. Уз бројне научне радове и достигнућа има и највећи могући научноистраживачки ранг, Т1. Примарно се бави применом метода и алата пословне интелигенције и науке о подацима.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn