ПРОФЕСОР ДР НЕНАД СТЕФАНОВИЋ, ДОБИТНИК ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА КОМПАНИЈЕ МАЈКРОСОФТ
Промена почиње од себе
Највиши статус компаније Мајкрософт за наставнике који примењују информационе технологије у образовању, MIE Fellow, однедавно носи и један едукатор у Србији. Додељује се онима који су „исказали лидерство и изврсност” кроз менторства, предавања и обуке, те примену напредних ИТ сервиса у образовним процесима, уз подршку другим едукаторима, активни су и на друштвеним мрежама и стручни у примени ИКТ-а у образовању. У те пожељне особине савршено се уклопио универзитетски професор др Ненад Стефановић, први носилац ове ласкаве титуле у Србији. Додељује се само једном едукатору у некој земљи, а његове компетенције препознала је овдашња канцеларија Мајкрософта. У свакој земљи локална подружница предлаже кандидате, а коначну одлуку доноси сектор за едукацију на светском нивоу.
– За мене је MIE Fellow статус сатисфакција за труд, али и мотивација да наставим унапређење образовних процеса и квалитет наставе. Увек морамо да постављамо нове циљеве и да напорно радимо како бисмо их остварили. Како су многи наставници, на свим нивоима образовања, показали висок ниво иновативности, адаптивности и мотивације, Fellow статус је још значајнији – каже за Просветни преглед лауреат ове титуле.
Статус MIE (Microsoft Innovative Educator) Expert добијао је претходних пет година за резултате на дигиталној трансформацији образовања и личном усавршавању.
– Увек сам се трудио да радим оно што волим и где могу да будем креативан. И док сам радио у привреди, трудио сам се да истражујем, да нешто унапредим и побољшам, реализовао сам више иновација у примени ИТ-а. Упоредо сам се бавио научноистраживачким радом, постао магистар, касније и доктор наука. Кад сам прешао у академску сферу, настојао сам да унапредим образовне процесе – објашњава.
А да би нешто унапредио – морао је прво да крене од себе: много времена уложио је у усавршавање из области дигиталне трансформације образовања и више од 80 курсева из примене ИКТ-а у едукацији, уз коришћење различитих дигиталних платформи и алата за учење, што и данас прати – јер се ту „иновације и промене дешавају брже него у другим областима”.
– Првих година користио сам постојеће алате, увидео да су уско фокусирани и не обухватају многе важне процесе. Анализирао сам неколико различитих система и одлучио се за Office 365 платформу за едукацију, што је 2014. био пионирски пројекат, који се касније показао успешним избором – наглашава.
То је свеобухватна платформа за наставу, учење, оцењивање, сарадњу, управљање документима, комуникацију, друштвено умрежавање и управљање безбедношћу… За квалификоване образовне институције Office 365 потпуно је бесплатан, што би, на пример за факултет са 1000 корисника стајало више од 100.000 евра годишње!
– Ова платформа показала се корисном и у редовној настави, кроз хибридни модел, али је посебно дошла до изражаја током ванредног стања – предавачи су много ефикаснији, студенти стичу кључне дигиталне компетенције, факултети је могу користити за документацију, састанке, интерни веб…, а може се применити на свим нивоима образовања. Корисници једним налогом приступају свим сервисима, систем је усклађен са водећим светским стандардима и регулативама, уз подршку особама с инвалидитетом – појашњава Стефановић.
Као MIE тренер редовно држи обуке за наставнике и студенте. Office 365 увео је на факултете где ради, а током пандемије и на још неколико факултета и школа у Србији, али и ван ње. Инициране његовим доприносом, школе на којима је запослен досегле су статус Microsoft School.
– Природно-математички факултет у Крагујевцу и Факултет техничких наука у Чачку добили су 2017. тај статус, који је својеврсна потврда да је образовна институција достигла висок ниво квалитета и дигитализације образовних процеса, што је и гаранција да студентима пружа висок квалитет услуга, а установе добијају и могућност умрежавања с лидерима из релевантних области широм света, ресурсе за едукацију… – напомиње.
– Ако постоји нека корист коју је донела пандемија, то је да смо у једној години прешли пет, можда и десет година дигитализације. Добро је што се кренуло, али је сигурно и да је „принудна” дигитализација едукације, њена убрзана трансформација, резултирала и неким пропустима и грешкама. Био је то током кратког времена сложен пројекат – креирање одговарајуће стратегије на нивоу државе, обезбеђивање инфраструктуре, примена софтверских платформи, обука наставника и ђака… Имајући то у виду, сектор се добро снашао. Наставници су изнели највећи терет, неке школе су се адаптирале боље, неке делимично. Визија, стратегија, планирање, примена, управљање, надгледање и стално унапређивање – сви ти елементи једнако су важни за успешну дигиталну трансформацију и мислим да парцијални, „ad hoc” приступи не дају жељене резултате – говори професор Стефановић о највећим изазовима нашег образовања у последње време.
Овај врсни едукатор успева да предаје чак девет предмета на два факултета. А за то је, како каже, пресудна добра организација, односно управљање временом, кога, сигурно је, не би било без дигиталних технологија. А то је битно и зато што, осим пословних, професор Ненад има и много приватних обавеза. Као супруг и отац троје деце успева да постигне све што планира и у томе има подршку породице. Осим директног рада у образовању, бави се, између осталог, и вештачком интелигенцијом, која данас захвата све сфере. – Ако се, уз информационе технологије, употреби на прави начин, значајно може да унапреди и квалитет образовања – вели. Од 2012. је потпредседник Техничког комитета за вештачку интелигенцију UNESCO IFIP (International Federation of Information Processing), организације која се бави различитим аспектима вештачке интелигенције (ВИ), пре свега њеном одговорном и контролисаном применом.
– Научна заједница у Србији која се бави вештачком интелигенцијом на завидном је нивоу. Имамо све више иновативних компанија које развијају нова решења или примењују ВИ у пословању. Али, за то је неопходан високошколовани кадар, а предуслов су савремени студијски програми и квалитетни наставници. Ако се прилагодимо и стратешки добро осмислимо развој и примену вештачке интелигенције, можемо се надати напретку – сматра професор Стефановић.
Д. Јелисавчић
АНТРФИЛЕ:
„ДИГИТАЛНО” НАСЛЕЂЕ
Крагујевчанин Ненад Стефановић (1976) дипломирао је и магистрирао машинство у родном граду, а докторирао је на Факултету организационих наука у Београду. За рачунаре и ИКТ заинтересовао се још као основац, када је добио први рачунар – чувени Комодор – од оца, који се пионирски бавио информатиком још 70-их година прошлог века (први доктор информатичких наука у Крагујевцу) – и од којег је наследио пасију за технологију. Први део каријере, на Машинском факултету у Крагујевцу, затим у Застава аутомобилима, везан је за интернет технологије, систем инжењеринг и информационе системе, а његово решења из фабрике било је у пет најбољих из области управљања у Србији. Доласком Фиата постаје менаџер Центра за податке и ИТ операције. Некад председник Комитета за квалитет софтвера при Јединственом удружењу Србије за квалитет, 2007. налази се међу тридесет младих лидера индустрије, у оквиру програма „1000 младих лидера Србије”. У академску сферу прелази 2011. и данас је ванредни професор на ПМФ-у у Крагујевцу и ФТН-у у Чачку, а ангажован је и на докторским студијама београдског ФОН-а. Уз бројне научне радове и достигнућа има и највећи могући научноистраживачки ранг, Т1. Примарно се бави применом метода и алата пословне интелигенције и науке о подацима.