Историјски успех научнице из Cрбије
Из Брисела су осмог децембра стигле узбудљиве вести. Први пут у историји српске науке, Европски истраживачки савет уврстио је један научни пројекат из Београда међу најизврсније истраживачке подухвате у Европи.
Тако се и Република Србија придружила групи држава које имају научника са грантом Европског истраживачког савета (European Research Council, ERC).
Након што пуних седам година то није успело ниједном српском истраживачу, доктор Софија Стефановић и њен тим из Лабораторије за биоархеологију, при Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, добили су финансирање за пројекат BIRTH који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији.
Европски истраживачки савет финансира најбоље научне пројекте који, у најтежој утакмици у Европи, пролазе двостепену, ригорозну контролу пред комитетима водећих европских научника. Србија до ове недеље није имала представника у овом клубу, а слично је и са земљама региона – до сада је само Хрватска успела да освоји ERC грант.
Овим грантом Стефановић и сарадници освојили су значајна средства за истраживање новог приступа у разумевању раста популације током праисторије, у периоду неолита, од 10.000 до 5.000 године пре нове ере на Балкану.
„То је питање које ме мучи од студентских дана. Добро је познато да је човек читаву еволуцију провео на демографском минимуму и да је тек у неолиту доживео демографски пораст”, објашњава др Стефановић, додајући како је то можда најважнији догађај у људској еволуцији јер „без демографске експанзије у неолиту не би било цивилизације”.
Међутим, за раст фертилитета постоје само индиректни докази – све што знамо почива на томе да су археолози уочили како се у неолиту повећава број локалитета и фрагмената керамике. Пројекат BIRTH ће, с друге стране, понудити прве биолошке доказе о еволуцији фертилитета.
Нова идеја коју су Стефановић и њен тим дуго развијали и одбранили пред ERC комитетом за прошлост јесте да испитају налазе људских зуба из праисторијског периода и да проучавањем такозваних инкрементних линија у зубном цементу (од којих свака одговара једној години живота) нађу оне које су тамне, задебљане и минерализоване јер, према клиничким студијама, такве линије указују на трудноћу.
Анализом ових линија тим из београдске Лабораторије за биоархеологију ће добити статистику порођаја код неолитских жена и тако утврдити зашто се људска популација у овом добу умногостручила.
Прва добитница ERC гранта у Србији, Софија Стефановић је ову своју идеју већ представила београдској публици у Научном клубу ЦПН. Више од месец дана пре вести из Брисела, 23. октобра, била је гост Центра за промоцију науке на Хоризонту четвртком, када је у оквиру трибине „Хоризонт 2020 и ERC” говорила о путу који је до тада прешла.
Следеће њено гостовање у Научном клубу, сада као добитнице ERC гранта, заказано је за 18. децембар.
Љ. Илић
АНТРФИЛЕ:
ПРВА ЧЕСТИТКА
Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је ову вест из Брисела на свом сајту и честитало тиму из Лабораторије за биоархеологију на изузетном успеху.
Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић потписао је првог јула у Бриселу споразум о придруживању Хоризонту 2020 који омогућава научницима из Србије приступ научним фондовима Европске уније. Европски истраживачки савет, који је део Хоризонта 2020, постоји од 2007. године и располаже буџетом од 13 милијарди евра. Кроз Савет се финансирају искључиво пионирске идеје које отварају нова истраживачка поља и уводе иновативне приступе истраживања у науку, истакнуто је у саопштењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
