СВЕТСКИ ДАН УЧИТЕЉА

Професија, али и животна улога

Светски дан учитеља, односно свих просветних радника, глобално се обележава 5. октобра од 1994. године, како би се пружила подршка просветним радницима и како би се скренула пажња на важност учитеља и образовања у осигуравању потреба будућих генерација.

На овај датум 1966 године усвојена је Препорука о статусу учитеља (Унеско и Међународна организација рада), која је установила значај права и одговорности едукатора и покренула успостављање стандарда њихове припреме за рад и стално усавршавање, као и за селектовање, запошљавање и услове функционисања. Слична препорука усмерена за едукаторе у високом образовању усвојена је 1997. Осим скретања пажње на њихов статус и могућности остваривања њиховог пуног потенцијала, Дан је посвећен и прослави улоге учитеља у трансформацији образовања и саме професије, али и њихове улоге у животима сваког од нас. Светски дан учитеља обележава се кроз партнерство три организације: Међународне организације рада, Унеска и Образовне интернационале.

У Србији се Дан просветних радника обележава и на националном нивоу одвојеног датума – 8. новембра.

Овогодишња тема Светског дана учитеља била носила је назив „Трансформација образовања почиње с учитељима”, како би истакла значај закључака и позива на акцију који су се чули на септембарском међународном самиту о трансформацији образовања, који је одржан под окриљем Организације Уједињених нација.

„На Светски дан учитеља, славимо кључну улогу наставника у трансформацији потенцијала ученика, тако што осигуравамо да имају алате који су им потребни да преузму одговорност за себе, за друге и за планету. Позивамо земље да обезбеде да наставници имају поверења и признају их као произвођаче знања, рефлексивне практичаре и партнере у политици”, наводи се у заједничкој изјави Одри Азулеј, генералне директорке Унеска, Жилберта Хунгбоа, генералног директора Међународне организације рада, Кетрин Расел, извршне директорке Уницефа и  Дејвида Едвардса, генералног секретара Образовне интернационале.

Тродневна прослава у седишту Унеска обухватила је, између осталог, церемонију доделе УНЕСКО-Хамдан награде за развој наставника и низ догађаја који су се фокусирали на значај добрих услова рада наставника, приступ могућностима професионалног развоја и признат професионални статус, што треба да буде први пут корак ка „отпорнијим образовним системима”, на чему и Унеско перманентно ради.

Одржана је, у хибридном облику, панел-дискусија о иновацијама наставника – са лауреатима 7. издања Унеско-Хамдан награде за развој наставника, као и онлајн панел „Трансформација образовања наставника у дигиталном заокрету: Унесков Глобални учитељски кампус”, као и дискусија о улози наставника у „озелењавању образовања” и иницијативама за одрживи развој”.

Све дискусије акцентовале су како су улога едукатора и стални развој образовања темељ општег напретка.

Образовање учитеља у Србији има дугу традицију, али се издваја неколико значајних датума у његовом развоју – јануара 1871. године почиње с радом Учитељска школа у Србији (са седиштем у Крагујевцу), 1878. године пресељена је у Београд, док је 1812. године основана Прва српска Учитељска школа у Сент Андреји, која је 1816. године пресељена у Сомбор. Учитељска школа у Београду делује од 1878. године, са прекидима у ратним годинама, све до септембра 1972. године.

У септембру 1972. започела је с радом Педагошка академија у Београду. Скупштина Републике Србије 1993. године усваја Закон о учитељским факултетима у Републици Србији, а исте године, 30. септембра, почиње са радом и Учитељски факултет у Београду.

Традиција започета Првим конгресом учитеља у Србији наставља се кроз организовање Сабора учитеља Србије, акредитовани скуп који представља прилику за професионалну размену и, традиционално, окупља велики број учесника. Сабор има пленарни део, у коме се информише о актуелностима у образовању, а кроз радни део презентују се примери добре праксе, који се бирају на конкурсу, а одабрани радови објављују се у електронском зборнику, односно бази примера. Поводом одржавања 36. Сабора учитеља овогодишњи конкурс, који је у међувремену затворен, носио је назив „Унапређивање наставне праксе кроз размену професионалних искустава”, а одабрани радови ће бити представљени на скупу и објављени у Зборнику радова.

Д. Ј.

АНТРФИЛЕ:

ИСТОРИЈАТ

Године 1966. су на специјалној конференцији усвојене препоруке о статусу учитеља. Пети октобар посвећен је суштинској улози учитеља у пружању релевантног и одговарајућег знања деци, младим људима и одраслима. Циљ овог дана је пружање подршке просветним радницима, како би пружали адекватно знање и образовање будућим генерацијама. У многим земљама постоји озбиљан недостатак просветних радника – реч је о још око два милиона едукатора како би се стигло до цифре од око 18 милиона учитеља на светском нивоу, колико се сматра да је у садашњем тренутку неопходно како би се постигло адекватно основно образовање.

Неке од тема претходних обележавања биле су „Наставници за родну равноправност”, „Заузмите став за наставнике”, „Позив за наставнике”, „Оснаживање наставника – изградња одрживих друштава”, „Вредност учитеља и побољшање њиховог статуса”, „Учење у слободи, оснаживање учитеља”, „Право на образовање значи право на квалификованог учитеља”, „Млади учитељи, будућност професије”… – и кроз њихово формулисање може се пратити и историјат стања данашње цивилизације кроз однос према образовању, горуће потребе у овој области и потребе за променама.