ОСНОВНА ШКОЛА „СВЕТИ САВА” У ВРЧИНУ Униформе на поклон   Сиви сакои и панталоне за дечаке, а сукњице за девојчице, уз плаве кошуље, популарне „старке” и детаље у наранџастој боји – кравате, трегере и доколенице. Тако изгледају униформе, које су на поклон добили ученици једног одељења првог разреда ОШ „Свети Сава” у Врчину, а дизајнирала их је познати модни креатор Драгана Огњеновић. Акција је осмишљена у сарадњи са Министарством просвете, које не одустаје од идеје да униформе заживе и у осталим образовним установама у Србији. Ипак, министар просвете Младен Шарчевић каже да се ништа неће наметати на силу и да ће увођење униформи на добровољној бази трајати бар две године. – Дошли смо у школу „Свети Сава” да видимо како може да изгледа одећа ђака првака. Мада, за почетак довољно је да деца имају памучне мајице са грбом школе. Инсистирамо на ђачким униформама, јер доносе многе добробити за ученике, школу и родитеље. Униформе смањују утицај социјалних разлика на понашање ученика, а код деце развијају колективни дух и осећај припадности школи. То је први корак да децу мотивишемо да се такмиче у знањима и талентима, а не у моди и статусу. У школи сви морају да се понашају пристојно и поштују институцију, која је осим образовне и васпитна. Увођење униформи је управо увођење реда у школама – поручио је министар. На питање када би Министарство могло да пропише да униформе буду обавезне у свим школама у земљи, министар одговара: – Свесни смо да држава нема довољно новца и никоме нећемо наметати обавезу на силу, али ћемо се потрудити да изменама закона, које се очекују до краја месеца, и низом других активности помогнемо школама. Немају све школе исте услове за рад. Неке установе имају сопствене приходе и могу да се договоре са саветом родитеља да издвоји део новца за набавку униформи. Држава је ту да помогне не само најсиромашнијима, већ свима којима је помоћ потребна, позваћемо донаторе, текстилне школе ће бесплатно да шију униформе, укључићемо текстилну индустрију… – набраја Шарчевић могуће облике сарадње, како би што већи број школа обезбедио униформе за ђаке. На новинарско питање шта је циљ промоције модерних униформи, које коштају око 6000 динара и које многи родитељи неће моћи да плате, министар одговара да је школа у Врчину један од примера како униформе могу да изгледају, али да оне не морају да коштају толико. Наводи примере гимназија у Босилеграду и Књажевцу, које су увеле много скромније униформе и пре него што је Министарство промовисало ту идеју. Каже и да се неће инсистираи да сви ђаци изгледају исто, јер би то било бесмислено, већ да ће о томе одлучивати ученици, родитељи и наставници, а циљ је да школе имају сопствени идентитет. Шарчевић подсећа да се досад око 55 одсто школа изјаснило да подржава ову акцију, те да су у неким од тих установа униформе већ уведене, а неки се тек спремају за то. Школа у Врчину, која ове године обележава 190 година постојања, увела је праксу ношења униформи у млађим разредима пре четири године, али су то биле класичне кецеље. Њих ће ђаци носити и убудуће, док се не стекну услови да сви добију дизајнирану школску одећу. Од родитеља већ стижу иницијативе да се заједничким залагањем нађу средства да их за почетак имају сви прваци, каже за Просветни преглед Добрица Синђелић, директор ОШ „Свети Сава“. Дизајнер Драгана Огњеновић истиче да је са великим задовољством и радошћу прихватила позив Министарства да осмисли дизајн школских униформи. На питање чиме се руководила, одговара да је „за почетак заборавила на некадашње униформе, које нико није желео да носи”, а да је до идеје дошла након разговора са децом и пратећи оно што им се допада. Огњеновићева каже да отпори у делу јавности постоје, али да од једног примера мора да се крене, те да постоји безброј варијанти како униформе могу да изгледају и да је наважније да деца изаберу оно што им се допада и што ће радо носити. – Класне разлике у нашем друштву су велике и нема потребе на школском одмору показивати све што имате, то није тема школе. Она мора да служи образовању – и када се будемо разликовали по томе да знамо више биће много боље. На крају крајева, деца не би требало да буду огласне табле за различите фирме – поручила је Огњановић, напомињући да би била више него задовољна ако би се остварила сарадња школа и домаће текстилне индустрије. Ђаке прваке посетио је и менаџер Града Београда Горан Весић и рекао да Град подржава настојања Министарства да уведе ред у школе. – Униформе укидају социјалне разлике, а родитељи у сваком случају купују деци одећу, без обзира на то да ли купују школску или неку другу одећу, то је за њих трошак. Преко Секретаријата за социјалну заштиту можемо обезбедити одређени износ као помоћ родитељима, који нису у стању да деци приуште униформе – рекао је Весић. В. А.   Атрфиле УТИСЦИ   Најмлађи ђаци стрпљиво су бројним новинарима препричавали утиске о новим униформама. Некима се свиђају кошуље, другима сакои, трећи би да избегну кравате… Замерке на одабране боје нису имали ни дечаци ни девојчице, а на питање шта су им рекли родитељи углас су нам одговорили да су одушевљени. Деци се посебно допада што је на сакоу извезен грб њихове школе.     ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА УЏБЕНИКА Ипак, потребан већи утицај државе   Либерализација тржишта уџбеника нема алтернативу, али улога и утицај државе морају да буде већи због квалитета уџбеника, али и смањења потенцијалне корупције, која постоји у овој области   Који уџбеници ће се наћи у ђачкој торби не зависи (увек) само од квалитета, цене и обима, већ и од фактора који коруптивно могу да утичу на то. Када је 2015. усвојен Закон о уџбеницима, један од циљева је био и смањење ризика за настанак корупције. Али судећи према истраживањима и медијском извештавању, родитељи и остали учесници на домаћој сцени уџбеника и даље су незадовољни начином избора и исходом читавог процеса усвајања рукописа. Притужбе на издаваче најчешће прати коментар да се ради о тржишту вредном од 50 до 100 милиона евра и да је то разлог што се издавачи такмиче у трци за зарадом. Они, пак, то здушно негирају, тврдећи да је реч о мукотрпном послу, и много мањем износу, и наводе да се ради о највише 20 милиона евра. Почетак школске године је актуелизовао ову тему, а министар просвете Младен Шарчевић подржао је захтеве за измену Закона, изјавивши средином прошлог месеца да је постојећи Закон о уџбеницима лош и да ће тражити да се мења, а једна од измена односиће се и на продужење важности уџбеника са три на четири године. Либерализација тржишта уџбеника нема алтернативу, али улога и утицај државе на овом тржишту морају да буду много већи због квалитета уџбеника и будућности генерација, које ће се из њих образовати и васпитавати, али и смањења потенцијалне корупције, која постоји. То је једна од порука Ирене Фикет и Александра Павловића са Института за филозофију и друштвену теорију, аутора анализе потенцијалних ризика за изазивање корупције у процесу одобравања и издавања уџбеника у Србији, а резултати су недавно представљени на дебати у Медија центру. Наводећи да у смањењу коруптивних ризика нема једном и заувек датих коначних решења, те да параграфе у тој области треба чешће мењати, Фикет и Павловић сматрају да је у систем потребно увести контролне и корективне факторе на централном нивоу власти, уз остављање простора школама да утичу на избор уџбеника. Да треба ојачати и улогу родитеља, сматрају аутори, али и учесници у дебати, уз напомену да при томе треба балансирати између интереса родитеља, да уџбеник плате што мање, и потребе да они буду што квалитетнији. Према речима руководиоца Центра за развој програма у Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) Елеоноре Влаховић, напредак у квалитету је евидентан, „с тим што су неким уџбеницима родитељи и наставници задовољни више или мање”, али сматра да су кључни у производњи уџбеника наставни програми због политике „додај, додај”, Она сматра да питање сукоба интереса ни у једном закону није прецизирано и да је „у цивилизованом и културном свету довољно да неко каже да није у сукобу интереса…”. До сада није приметила да је било ко био изложен притиску да прогура лош уџбеник, што је поткрепила чињеницом да 50 посто рукописа не прођу процедуру, односно добију негативно стручно мишљење. У неким предметима проценат је и већи. – Највећи проценат непролажења имају уџбеници за Свет око нас и Природу и друштво, а проблем је што је програм написан тако да не може да се направи добар уџбеник. То се догодило због притисака и политике „додај, додај”, јер је још нешто важно, при чему ништа није избацивано – казала је Влаховић, додавши да је увођењем страног језика од првог основне, „страдао” предмет Природа и друштво, који је са четири часа недељно сведен на два, „а они који су радили на програму нису били спремни да одустану ни од једног садржаја, па нема тог махера који ће онда да направи добар уџбеник”. За њу је улога родитеља хит тема у Србији и истиче да највећи број родитеља није мотивисан да се бави анализом уџбеника, али на крају „ипак емотивно реагују, када је цена у питању”. Што се тиче корупције, Влаховић мисли да то не решавају процедуре, јер верује да „све почива на савести и одговорности” . – Моје је искуство да земље у транзицији уобичајено пролазе кроз фазу у којој долази до хиперпродукције издавача и корупције, која није занемарљива, али се с годинама и ту уводи ред – оценила је руководилац у ЗУОВ-у. Проф. др Синиша Јешић, председник Скупштине издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије, сматра да је издавање уџбеника посао као сваки други, „занимљив, са одређеним ризицима, високостручан и зато му смета сензационалистички приступ у медијима”. Да би се направио квалитетан уџбеник у то треба уложити тридесетак хиљада евра, а у медијима се помињу енормне зараде. Тек када би сваки ученик сваке године купио нове књиге, тржиште би било вредно 20 милиона евра, што је много мање од суме која се пласира – тврди Јешић. Да издавање уџбеника „није најуноснији посао на свету”, сматра и Гордана Кнежевић Орлић, директор Издавачке куће „Клет”. Она је оценила да једино конкуренција подстиче квалитет и да квалитет и постигнућа деце треба да буду једини критеријуми за избор уџбеника. Др Милован Шуваков, бивши помоћник министра просвете Срђана Вербића, опонирао је Јешићу и Кнежевић Орлић, рекавши да „издавачи на том послу зарађују доста новца и да ће све учинити да заштите своју позицију, те да се не устручавају од лобирања и корупције при избору уџбеника”. Навео је и пример два издавача, који су у време министра Срђана Вербића правили тајне уговоре са директорима школа, и рекао да су тада издавачи подигли приватне тужбе против Министарства просвете и инсистирали да се они раскину. Шуваков је то оценио као вид притиска на државне органе. О. Н.   Антрфиле ЈЕДНОСТАВНО И КРАТКО Расправљајући о процедури усвајања рукописа и избора уџбеника, проф. др Синиша Јешић, председник Скупштине издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије, заложио се за једноставне, кратке и стриктне процедуре. –У избору уџбеника могу да учествују и родитељи, али коначну одлуку треба да дају наставници. Они су ти који треба да бирају, уз добро образложење, зашто су одабрали баш тај уџбеник – рекао је Јешић.       НАША ТЕМА: ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ПРОСВЕТЕ   СНЕЖАНА МАРКОВИЋ, САВЕТНИК МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ ЗА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Родило се, мора да се љуља   И даље имамо ситуације да директори школа не разумеју актуелни тренутак. Често чујемо реченицу – па то је предмет, као и сваки други… Не, у овом моменту, за разлику од Информатике, сваки други предмет има стогодишњу традицију постојања   Како је до сада Информатика и рачунарство била изборни предмет, у оквиру којег је програмирање било изборни модул, врло мали број ученика пријављивао се за њега и није било начина да их мотивишемо, осим ако нису имали неког у свом блиском окружењу ко би их у том правцу усмерио. Зато и није постојало интересовање, а онда је логично питање како би се неко у таквим околностима уопште и определио за неку средњу стручну школу сличне оријентације – каже на почетку разговора Снежана Марковић, саветник за информационо-комуникационе технологије у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, објашњавајући због чега је било неопходно да овај предмет добије статус обавезног већ од петог разреда основне школе. – Такође, гимназијалци, од којих највише очекујемо да уписују факултете ИТ усмерења, сретали су се са пограмирањем тек у трећем разреду, што је, заправо, касно. Ако раније нисмо почели да развијамо код деце алгоритамски начин мишљења – да, научиће они, могу и да буду успешни, али – не могу заиста да буду врхунски у тој области – као што је слично и са страним језицима, спортом… Врхунски спортиста почиње од малих ногу, а онда хоћемо врхунског програмера који је почео са 17 година! Јасно је да то не може тако – категорична је наша саговорница. Сада је програмирање уведено од петог разреда, али дуго је време потребно док они стигну до средње школе, вајка се она: – Нама универзитети траже да повећамо квоте, али ми и са повећањем имамо ситуацију да софтверско инжењерство упише, на пример, њих 120, од чак 800 кандидата. А онда и од тих 120 много њих не успе да заврши ни прву годину, мада су били најбољи од најбољих! До тога долази зато што нису имали јак темељ, добру основу. Како би се преспојио јаз у недостатку будућих стручњака, Министарство је још од прошле године – док садашњи петаци не стасају – иновирало наставу у гимназијама, па они већ од првог разреда крећу, практично у исто ово што се ради од петог основне. Средњошколци ће, само, кроз те основне фазе вероватно проћи брже и брже ће усвојити алгоритамски начин мишљења, чиме ће добити шансу и да раније открију да ли су талентовани за програмирање и да се определе за ИТ занимања или, у супротном, да буду успешнији у неким другим професијама. – Када садашњи петаци стигну до гимназије, наравно да неће учити поново то исто, до тада ће се настава информатике иновирати како би они наставили оданде где су стали у основној школи. Зато је важно да се сви наставници озбиљно прихвате наставе информатике и програмирања – наглашава Марковић. Прати нас и много других активности – опремање кабинета, обезбеђивање интернет конекције… Уз то, имамо и стални одлив наставног кадра. Од оних који су добри у програмирању, веб-дизајну или нечем сличном, неки остају да раде паралелно хонорарно, али неки неповратно одлазе у ИТ индустрију, указује она на неке од проблема. – Сада разматрамо неке моделе како да наставницима дамо могућност да сарађују са ИТ фирмама. Има много оних који воле свој позив, упркос томе што је у индустрији већа зарада, али то не значи да им не треба пружити могућност да своје знање и уновче, а да ипак остану у просвети. Такође, желимо да људи који су већ у ИТ професијама повремено долазе у школе и то своје знање поделе. То би био само један аспект у остварењу намере да више интегришемо образовање и индустрију – појашњава за Просветни преглед С. Марковић: Инсистира се да се веза привреде и образовања појача и оцена је да никад није било веће расположење и већа наклоност читавог друштва за дигитализацију и иновације у том правцу – од државног врха до свих осталих нивоа: – Наравно, и даље имамо ситуације као што су оне да директори школа не разумеју актуелни тренутак. Често чујемо реченицу – па то је предмет као и сваки други… Не, у овом моменту сваки други предмет има стогодишњу традицију постојања, а ово је – знате како кажу: родило се, мора да се љуља. Ми немамо чаробну формулу и то није савршено и зато му треба дати подршку каква је неопходна, да се реализује што је могуће боље. Као и са сваком новином. И биљку кад посејете, морате да је заштитите од непогода и негујете док не ојача. То је главна порука свима – директорима школа, школским управама, колегама у министарству, јавности, родитељима, свима… – ово је важно за нашу децу, која ће живети у дигиталном свету. План за први период, откривамо, јесте да се припреме и реализују обуке наставника основних школа. Није реч само о настави програмирања, већ и о методичком приступу: – Ми смо променили читаву парадигму учења, уважавајући претходна знања ученика, чињеницу да немају сви исти циљ и да треба да се прати лични напредак сваког ученика, а сви појединачно имају сопствене образовне путеве. Биће сигурно проблема, јер негде имамо много ученика, или недовољно наставника… Ми смо могли да чекамо још 10 година и никад не бисмо били спремни – док се не почне. Тог момента, кад се почне, види се како даље. Било је крајње време, а сада ћемо да видимо где треба да се поправља или ојачава. Ова година биће година интензивног посматрањак, налажења решења, стварања услова да то буде што је могуће боље и озбиљније – каже финкционер Министарства, која је и сама дошла овде из школског окружења, из праксе. У оквиру секције Друштва за информатику Србије неки наставници су већ започели обуку, доступни су бројни материјали, још од прошле године направљена је подршку на Мудл платформи, где могу да се размењују материјали, планови, искуства… Умреженост је најважнија, наставници треба да се повезују, да помажу једни другима, како би све што боље профункционисало. Д. Јелисавчић     АНТРФИЛЕ: НЕЗАУСТАВЉИВЕ СИЛЕ Данас се гасе пословнице за издавање карата, највећа хотелске „компаније” AirB&B и Bоking.com немају ниједан хотел, највећи превозник Убер нема ниједно возило – али су лидери захваљујући интернету и дигиталним технологијама. На делу су неке незаустављиве ствари – оцењује Марковић. Мења се структура привреде, многа занимања нестају, а појављују се нека нова, креативнија и потребнија данашњем друштву. Примера ради, дронови су „запосели” пољопривреду. Њима се снима њива, мери стање усева, где треба да се прска или наводњава… – Није ИТ више само: „Хајде да правимо сајтове и игрице”. Он је свуда и зато треба озбиљно да га схватимо – апелује саговорник из Министарства просвете.       ИЗДВОЈЕН ТЕКСТ: УНАПРЕЂИВАЊЕ НАСТАВЕ ПРОГРАМИРАЊА У ШКОЛАМА СРБИЈЕ Дигитална знања за дигиталну будућност   Следећи приоритете Владе Републике Србије, међу којима је и развој ИТ сектора, коме недостаје значајан број програмера, у ову школску годину улазимо са много новина, рекао је Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање, говорећи на конференцији „Програмирање у средњој школи”, која је пред почетак школске године одржана у Медицинској школи на Звездари. Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Фондација Петља скуп су организовали као део активности усмерених на унапређење наставе програмирања и увођење обавезног информатичког образовања. Намера је, такође, да се унапреди настава програмирања у средњим школама у Републици Србији и да се створе бољи услови за припрему ученика за даље школовање из области рачунарства. У појединим гимназијама уведена су одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, док су у средњим стручним школама повећане уписне квоте за образовне профиле који су кључни за ИТ сектор, објаснио је Пајић. Задовољство увођењем информатике као обавезног предмета изразила је и Татјана Матић, државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација, која је оценила да су наставници кључни фактор за успешну реализацију овог предмета. Наставници рачунарства и информатике упознали су се овом пригодом са материјалима за учење програмирања, којима се може бесплатно приступити на порталу Петља (petlja.org), а њихови аутори су представили како се ти материјали могу користити у настави рачунарства и информатике, у складу са важећим наставним програмима. Директор Фондације Петља Небојша Вaсиљевић истакао је да… „у будућности –која ће бити дигитална – наша будућност зависи од капацитета да школујемо младе генерације које ће моћи да разумеју и примене своје знање”. Обука за наставнике спроводиће се током читавог првог полугодишта, с обзиром на то да је предвиђено да се програмирање ради у другом полугодишту, када говоримо о обавезном предмету Информатика и рачунарство за пете разреде основног нивоа образовања. – Покушали смо да програмирање прилагодимо узрасту деце, да не буде сувопарно и незанимљиво – истакао је Васиљевић, који је упоредио програмирање са, примера ради, израдом предмета од дрвета: – Дете не треба прво да учи шта је технички цртеж, па тек онда да прави ствар од дрвета, него обрнуто. Исто је и са програмирањем. Идеја је да дете узме у руке и искуси, а не да се креће од сувопарних дефиниција. Неће сви ученици сутра бити програмери, али сви треба да се упознају са основама програмирања.     АНТРФИЛЕ: ТРИ ЦЕЛИНЕ Предмет информатика и рачунарство има три наставне теме – Информационе и комуникационе технологије, Дигиталну писменост и Рачунарство, а програмирање се, у оквиру теме Рачунарство, учи у визуелном програмском језику Скреч (Scratch). Други програмски језик који је планиран наставним програмом је Пајтон (Python).       ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА Пројекат еПросвета усмерен на школе и ђаке   Као стратешки пројекат Министарства просвете, који се од ове школске године спроводи као пилот у 200 школа Србије, еПросвета има за циљ пружање националних образовних електронских сервиса „који подижу и унапређују дигиталну зрелост школа, као предуслов за успешну дигиталну трансформацију образовања за 21.век”, чуло се на недавној промоцији овог подухвата, којој су, у Другој економској школи у Београду, присуствовали председник Владе Републике Србије Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. У оквиру пројекта презентован је и сервис есДневник. – Дигитализација и боље образовање су два основна приоритета Владе, без тога нема Србије 21. века нити развоја какав нама треба – рекла је Брнабић том приликом. Током 2016. и 2017. године доста је урађено за просвету и то је тренд који Влада подржава, додала је она, и захвалила се директорима који учествују у пилот-пројекту, који ће, у наредним фазама доносити још новитета. За разлику од свих досадашњих сличних иницијатива, еПросвета је први сервис који није намењен државној администрацији, већ је превасходно усмерен ка школама, наставницима, ученицима и родитељима, и за њих је потпуно бесплатан. Министар Шарчевић се захвалио председнику Владе на посвећености и подршци пројекту и додао да је просвета добила много задатака, а есДневник је један од њих. У наредном периоду Министарство просвете, најављено је, планира да имплементира „велике програме у области образовања”, а министар је истакао оптимизам по питању њихових резултата. Пројекат еПросвета има пет сервиса: есДневник, еЛектира, виртуелни музеји, информациони систем за аналитику учења и национална платформа за израду, дистрибуцију и коришћење одобрених дигиталних образовних садржаја. Ти сервиси треба да буду подршка и помоћ наставницима у вођењу часова и школске администрације, са фокусом на постигнућа и присуство ученика. Први сервис који ће бити примењен је есДневник, који у потпуности замењује папирни облик вођења евиденције. Он ће наставницима, разредним старешинама и директорима школа омогућити да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима. Пружа комплетан увид у напредак ученика, рад наставника и школа, као и увид у информације у тренутку њиховог настанка. Како би се обезбедила већа објективност у оцењивању, наставници могу да виде само оцене из свог предмета, али не и из других. При свему томе, електронски дневник штеди време потребно за евиденцију, чак за четвртину у односу на време које је сада потребно наставницима. Овакав дневник једном дневно сам прави извештај о сваком детету. Тим извештајима родитељи могу у сваком тренутку да приступе – наравно, само за своје дете. Информације о изостанцима родитељи добијају на дневном нивоу, а о оценама по протоку 48 сати, како би се ученику дала прилика да родитељима образложи коју оцену је и зашто добио . При свему томе обезбеђена је потпуна заштита података, истичу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Д. Ј.     ПРЕДМЕТ ПО МЕРИ ДИГИТАЛНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ У корак са светом   Информатика и рачунарство постала је тема број један у просветној и широј јавности и пре него што је ове јесени званично ушла у распоред часова ученика петог разреда, због полемике у којој су сучељавани аргументи између заговорника, који су заступали тезу да треба што пре кренути са том новином, и опонената, који су тражили одлагање због техничких услова   Информатика и рачунарство је предмет који је креиран за ђаке рођене у половини декаде 21. века. Какве су добробити и има ли много изазова који могу да утичу на наставу, замишљену да буде по мери дигиталне генерације? Са Информатиком и рачунарством идемо у корак са светом и сигурна сам да вршњаци наших петака већ одавно имају Информатику као редован предмет у школи. Знамо да се у развијеним државама користе и таблети, који су практично повезани с наставником, и да тамо имају интерактивну наставу, о којој стално причамо. Позитивно је и што смо све младе људе, који су до сада предавали информатику као изборни предмет, задржали у систему, јер они такорећи до јуче нису знали да ли ће остати у школи, набраја Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије, добробити сврставања Информатике и рачунарства у редовну наставу. Сматра да је то добро за ђаке, „јер смо им често компјутер нудили као могућност забаве, док им сада дајемо другу димензију рачунара као начин изласка у свет информација, али и заштите на том тржишту”. – Сада ће моћи да науче како да се заштите – каже. Добро је и што им знање из овог предмета може постати и професија кад одрасту, додаје Јанковић. – Они су у петом разреду још мали да размишљају чиме ће се у животу бавити, али искуство говори да се оно што се посеје у младим годинама жање у старијим – вели председник УСПРС-а. Информатика и рачунарство постала је тема број један у просветној и широј јавности и пре него што је ове јесени званично ушла у распоред часова ученика петог разреда. Најчешће су сучељавани аргументи између заговорника, који су сматрали да треба што пре кренути са том новином, и опонената, који су тражили одлагање махом због техничких услова, јер су сматрали да је то услов свих услова за успешан старт у школи. И Јасна Јанковић спада у оне који мисле да је добро што овај предмет није променио статус прошле школске године, између осталог, „јер се у међувремену о томе много причало на позитиван начин”. – И нико није рекао `то не ваља`, већ су сви говорили `одлично је, али хајде да унапредимо идеју`. Тако смо добили нешто што је можда важније од комплетирања техничке опреме – да се Срби сложе око једне идеје – верује Јанковић. У Унији синдиката просветних радника Србије током лета су истраживали колико су школе опремљене рачунарима и има ли довољно наставника информатике, који ће предавати тај предмет. Анкетом је било обухваћено 300 основних школа, чланица УСПРС-а (око петине осмолетки у Србији), а анализирана је опрема и број предавача у (претходној) школској 2016/17. години. Мини-студија је показала да школе имају довољно наставника информатике и рачунарства у 96,2 одсто колектива, што се поклапа са тврдњом просветних власти – те да више од половине (54,9 одсто) кућа знања има довољно рачунара за нову наставну (2017/18) годину. Истраживањем је утврђено и да 1,12 одсто школа (односно само три колектива из узорка) нема кабинет са компјутерима, али и да једна осмолетка која је учествовала у анкети нема ниједан рачунар. Коментаришући податке Јасна Јанковић каже да је истраживањем утврђено да су школе у просеку опремљене једним информатичким кабинетом и да су компјутери углавном старији од пет година. Прецизније, 71,27 одсто испитаних школа има један кабинет, 20,52 одсто – два, а мање од осам одсто има између три и пет учионица кабинета. Анкета је показала и да свака трећа школа има од 11 до 20 рачунара и један кабинет, док нешто мање од трећине поседује између 21 и 40 компјутера. Само 5,64 одсто осмолетки је веома добро опремљено у распону од 41 до више од 50 ПС-ија. Када се погледа структура, односно њихова просечна старост, према подацима УСПРС-а, у настави информатике се користе најчешће (у 23,5 одсто случајева) рачунари стари око седам година и тек је пет одсто савремених рачунара, који су набављени пре једну, две или три године. –Уочили смо, такође, да проблем могу да буду издвојена одељења школа, јер чак 73 одсто тих учионица нема услова за извођење наставе информатике – каже Јанковић, уз опаску да све што постоји у школама мора добро да се чува и одржава. Она сматра да то није баш лако, јер се „половина рачунара одржава захваљујући личном ангажовању – што, према њеним речима, показује колико су њене колеге свесне ситуације у којој се налазе. Јанковић напомиње да тек свака трећа осмолетка из анкете има могућности да плаћа агенцију за одражавање рачунара и сервисера, зато је препорука УСПРС-а да се за тај посао додатно плати наставницима, који у 55 одсто случајева воде рачуна о компјутерима без надокнаде. Анкетом је утврђено да у 13 одсто школа из узорка нико и не сервисира рачунаре! Стање на терену у осмолеткама и средњим школама у Србији скенирале су и просветне власти. Министарство просвете, науке и технолошког развоја почетком школске године обзнанило је да има довољно рачунара у школама, уз коментар „да је то опрема која мора да се занавља”. Најављено је и да је Министарство буџетирало набавку 700 рачунара и поправљено око 1500, али да се рачуна и на поклоне донатора за обнављање рачунарског фонда. У разговору за Просветни преглед, министар Младен Шарчевић је нагласио да су у оквиру Пројекта модернизације школа пренамењена средства за набавку 4600 рачунара и да је први пут ангажовано 40 запослених при школским управама који ће одржавати рачунаре, „јер се то показало као велики проблем”. Изјавио је и да је постављена и основна мрежа за интернет, те да следи велики посао развоја локалне мреже „јер није поента да интернет има само информатички кабинет, већ сваки кабинет, како би настава могла да се унапреди”. Да у школама има довољно наставника информатике, потврђује и министар Шарчевић, који каже да их има довољно за ову школску годину, као и за следећу, али да се „интензивно ради на појачавању људских ресурса”. О. Николић Антрфиле УЛОГА НАСТАВНИКА УПОТРЕБА КОМПЈУТЕРА Морамо да радимо и на култури односа према рачунарима и да не дозвољавамо деци да их уништавају. Уосталом, чему служи наставник, он мора да надгледа ђаке како раде. Мислим и на то да се компјутери рабе. Ниједан компјутер код куће не ради од ујутру до увече. У великим школама ради се у две смене и тамо кабинети раде нон-стоп, тако да компјутер не може да траје толико дуго као у кућним условима, што значи да ће бити пуне руке посла да се ова идеја истера до краја на прави начин – коментарише Јасна Јанковић податке из анкете, који су новинарима представљени уочи почетка школске године.   Глоса 1: Мини-студија Уније синдиката просветних радника Србије показала je да школе имају довољно наставника информатике и рачунарства у 96,2 одсто колектива, што се поклапа са тврдњом ресорног Министарства Глоса 2: Да у школама има довољно наставника информатике, потврђује и министар Шарчевић, који каже да их има довољно за ову школску годину, као и за следећу, али да се „интензивно ради на појачавању људских ресурса”     ФОНДАЦИЈА ПЕТЉА И ЊЕНА УЛОГА У ОБУЦИ НАСТАВНИКА ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА Прихватање алгоритамског размишљања   Интерактивни дигитални приручници за петаке и шестаке, практикуми, збирке, као и видео-материјали за припрему наставе новог предмета Информатика и рачунарство, који је од ове године обавезан за ученике петог разреда основне школе, само су део активности које, уз подршку ресорног министарства, спроводи Фондација Петља   У обукама наставника за предмет Информатика и рачунарство Министарство просвете, науке и технолошког развоја, између осталих, ангажована је и Фондација Петља, основана с циљем унапређивања алгоритамске писмености у Србији. Под њеним окриљем, осим новоприпремљених материјала за учење програмирања, могу се наћи и материјали неких досадашњих успешних пројеката, као што је портал за учење програмирања Buble Bee, те званични сајт посвећен такмичењу из програмирања за средње школе у Србији – ТакПрог, каже за наш лист Небојша Васиљевић, директор Петље.   – Зашто деца треба да уче информатику? – Из истог разлога због којег уче математику, физику, биологију, књижевност… Рачунарство заслужује равноправан третман с осталим наукама. Деца су у свакодневном контакту с информационим технологијама. Током живота и рада сналажење са могућностима које пружа технологија биће им све потребније. У то не треба убеђивати ни родитеље ни децу, јер посла за недовољно квалификоване има све мање. То је глобални тренд. Поједине богатије земље размишљају да свим грађанима обезбеде приходе без обзира да ли су запослени. Ми нисмо толико богати и једино што можемо јесте да унапредимо образовање. Способност употребе технологије ради бољег решавања проблема већ се подразумева на све више радних места. Примера ради, свако може добити задатак да направи некакав списак, попут списка гостију, изложених артикала, планираних активности и слично. Ако је списак мало дужи, и при том га треба више пута ажурирати, очекује се да га неће водити на папиру.   – Шта је заправо алгоритамски начин мишљења? – Покушаћемо да илуструјемо на примеру поменутог вођења списка. Замислите да треба да упоредите два списка. Кључно је да се сетите да оба списка прво сортирате. То је пример декомпоновања проблема на кораке које знамо како да аутоматизујемо. Прво ћемо сортирати, па онда даље поредити. Некада су се такве идеје везивале само за програмере, а данас су потребне свима и у ширем значењу оне се називају алгоритамским начином размишљања или алгоритамском писменошћу. Притом је важно и да знате да изаберете алат у коме ћете одржавати списак (Word, Excel или нешто треће), рачунајући на операције које би можда требало да аутоматизујете.   – Зашто је важна синергија ИТ индустрије и образовања? – Пре свега зато што у ИТ индустрији раде талентовани стручњаци, који могу да помогну и који разумеју значај унапређивања улоге ИТ-а у образовању. Такође, ИТ индустрија у Србији има значајан раст, а главни лимитирајући фактор за напредак је број образованих стручњака. Поред разумевања кадровских потреба у привредној грани у којој раде, запослени у ИТ индустрији одлично разумеју како технологија унапређује пословање њихових клијената у свим областима и колико су у компанијама, које користе технологију, све важније дигиталне компетенције.   – Колико је важно да у том пројекту учествује друштвена заједница? Мислим на подршку због недостајуће опреме, увођења интернета у школе, стварања услова за досезање дигиталне компетентности?   – Технолошко опремање и комуникационо повезивање школа озбиљан је инфраструктурни подухват, за који је потребно обезбедити значајна средства, уз ангажовање многих учесника. И на националном и на локалном нивоу постаје све јасније да улагање у ИКТ инфраструктуру у школама представља важан део укупног улагања у образовање.   – Програмом је предвиђено да петаци и шестаци стекну основна програмерска знања. Многа деца, међутим, још пре поласка у школу знају да раде на таблетима и компјутерима.Значи ли то да основе треба учити у нижим разредима, а од петог, примера ради, упознавати школарце са коришћењем комплекснијих програма? Какво је Ваше мишљење?   – Чињеница да деца полазе у школу навикнута на технологију у свом окружењу не значи да немају шта да уче о тој технологији. Реч је о надградњи постојећег искуства. Слична ствар је и у другим областима. На пример, деца уче да погледају лево и десно, када прелазе улицу, али не знају шта је коловозна, а шта саобраћајна трака, па чак ни шта је аутомобил. Осим тога, фокус није на коришћењу технологије. Главни исход јесу способности, које деца треба да стекну, а везане су за карактеристичне приступе у решавању проблема уз помоћ технологије, специфичне начине изражавања, као што су мултимедијално и алгоритамско изражавање, затим понашање у дигиталном простору… Постоји доста тога што се може учити у млађим разредима, а и све је више занимљивих наставних средстава управо за најмлађе узрасте.   – С обзиром на то да нови наставни програм даје слободу наставнику да га креира, водећи рачуна пре свега о условима у којима ради и ученицима које подучава, како ће изгледати Ваше обуке наставничког кадра? Различите, претпостављам, за наставнике информатичких и неинформатичких предмета. – Фондација Петља усредсређена је на наставну тему Рачунарство у оквиру предмета Информатика и рачунарство, тако да се обуке које ми планирамо односе само на наставнике Информатике и рачунарства и на тему која представља највећу новину, па самим тим и постоји потреба за посебним обукама. Обуке ће се наслањати на материјале објављене на порталу petlja.org, у којима је конкретизовано оно што се наставним програмом захтева. Независно од Фондације организују се и друге обуке, као што су оне за стицање дигиталних компетенција за наставнике основних и средњих школа, које су намењене наставницима свих предмета.   – У том смислу колико је курс за наставнике, који је већ доступан на сајтовима МУДЛЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ и Друштва за информатику Србије, довољан за оспособљавање наставника?   – У вези са садржајима, који су израђени у наведеним пројектима, посебно бих истакао видео-материјале и припрему наставе. Блиско смо сарађивали са ауторима тих материјала и на крају је све, заједно са нашим интерактивним приручницима, практикумима и збиркама, доступно на порталу Петља. Са свим тим заједно наставна тема Рачунарство је темељно покривена.   – Шта је од опреме неопходно за информатичко описмењавање школараца? Да ли сам у праву ако кажем да је опрема у моменту инсталирања већ застарела, па тако не треба превише улагати у њу? – У учионици су потребни рачунари и веза према интернету, при чему је час могуће одржати и када интернета нема. Наравно, корисно је имати и пројектор. Колико је мени познато, минимална неопходна опрема постоји у свим или готово свим школама, што никако не значи да не постоји потреба за додатном и савременијом опремом.   Мила Вуковић     АНТРФИЛЕ: ЗАНИМЉИВО ПРОГРАМИРАЊЕ   – Шта одликује дигитални информатички приручник за петаке? – Његов назив је „Програмирање у Скречу, приручник за пети разред”, а поред тога, на веб локацији petlja.org/Home/OsnovnaSkola доступан је и одговарајући практикум за пети разред, а за коришћење је довољан веб прегледач. Идеја којом су се аутори руководили јесте да деци програмирање треба да буде занимљиво и да прво треба нешто да задају рачунару, да постигну одређен ефекат покретањем програма, а затим да се начини осврт на концепте који иза тога стоје. Петља је објавила и материјале за изборни предмет Информатика и рачунарство за шести разред, који се односе на наставну тему Рачунарство. На порталу има много материјала за учење програмирања за све који желе да уче, не само за ученике основних школа. Материјали за основну школу могу се користити и у средњошколском образовању. Осим тога, постоји и богат избор материјала за припрему за такмичења. Прелазак на нове наставне програме информатике и рачунарства за преостале разреде основне школе следи у наредним годинама и ми планирамо да то наставимо да подржавамо. Такође, очекујемо веће ангажовање за средњошколски ниво, као и враћање фокуса на такмичења из програмирања, одакле смо, заправо, и почели.     Истраживања: Шта школа треба да негује Дисциплина или креативност, питање је сад   Ако је судити према глобалном истраживању, спроведеном на узорку у 19 земаља света, јавност је веома подељена око тога да ли основне и средње школе треба да негују креативност и критичко мишљење или настава треба да је фокусирана само на основна академска знања и подизање дисциплине     Шта школа код ученика треба више да развија, креативност и критичко и независно размишљaње или основна академска знања и дисциплину? Чак и на основу површног познавања светских образовних трендова, рекло би се да је одговор на ово питање јасан, јер се као мантра понавља да 21. век захтева креативност и критичко мишљење. Али, међународна анкета на ту тему, коју је недавно спровео амерички Истраживачки центар Пју (Pew Research Center), показала је другачије, изненађујуће резултате. Јавност у 19 земаља обухваћених анкетом врло је подељена по том питању, а једно од изненађења је и Велика Британија, где је 51 одсто анкетираних дало приоритет основним знањима и дисциплини, у поређењу са само 37 одсто оних који сматрају да школа треба да негује креативност. Наравно, било би најбоље да савремена школа негује све наведене вредности, и креативност и ученичку дисциплину – на чему, рецимо, инсистира јавност у Кини – али америчке истраживаче је ипак занимало чему би већина људи данас дала приоритет. У анкети су учествовале САД, Аустралија, Канада, Јапан, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Холандија, Пољска, Шпанија, Шведска и Велика Британија, као представнице развијеног дела света, и Кина, Јужна Африка, Индија, Нигерија и Кенија као представнице земаља у развоју. Ово истраживање, које је део редовних годишњих анкета о глобалним ставовима на актуелне теме, показало је велике културне разлике у погледима на образовање, као и све већу политичку поларизацију у том смислу. Пју истраживачки центар у свом закључку издвојио је четири кључна налаза – јавност у развијеним економијама наклоњенија је креативном образовању у поређењу са ставовима јавности у земљама у развоју. У већини развијених економија понуђене образовне преференције постају све израженије идеолошко питање! Док млађи људи у најнапреднијим привредама подржавају образовање које наглашава креативно и независно размишљање, кинеска јавност се на неки начин дистанцирала од осталих инсистирањем да школа треба да негује и једно и друго. У најразвијеним привредама света половина или више испитаника у шест од 14 анкетираних земаља сматра да је важније да школе подучавају ученике да буду креативни и да независно размишљају, него да их уче само основним академским вештинама и да подстичу дисциплину ђака. У земљама као што су Шпанија, Немачка, Холандија, Шведска и Канада врло је јасно изражена наклоност јавног мњења образовању које подстиче креативност. У Шпанији, на пример, 67 одсто анкетираних подржава креативну наставу, у поређењу са само 24 одсто испитаника који би радије да њихова деца буду дисциплинованија и да уче само основне академске предмете. Али, показала се и друга страна спектра, на којој је Велика Британија, где су истраживачи пронашли да 51 одсто јавности преферира неговање доброг понашања ученика и основна школска знања, а 37 одсто јавности школску наставу која култивише креативност. На више начина је тај став већине Британаца ближи ставовима јавности у далеко мање развијеним земљама, попут Кеније и Нигерије, где се очекује да школа треба да настави да организује само наставу из основних школских предмета. Земље као што су Сједињене Америчке Државе, Аустралија и Јапан негде су у средини тог спектра, уз подељене ставове јавности. У највећем делу Западне Европе, Северне Америке и Аустралије постоје значајне разлике у томе како припадници политичке левице, или деснице, гледају на теме које треба фаворизовати у школи. Део јавности који је на левици заговара фокусирање наставе на подстицање креативног и независног мишљења, док јавност на десници више вреднује дисциплину и основне академске вештине. Тај јаз је посебно велики у САД, где је готово двоструко више либерала (67 одсто) – у односу на тек 33 одсто конзервативаца – који би се определили за неговање креативности. Млађи људи у најразвијенијим земљама подржавају – природно, рекло би се – образовање које наглашава независно размишљање. Разлика је највећа у Француској, где 53 одсто анкетираних у старосној групи од 18. до 34. године сматра да је креативно образовање важније од учења основних вештина, у поређењу са 29 одсто оних који имају 50 и више година. У САД, разлика између ових група је 17 процентних поена. Кина се, пак, истиче као једина земља у којој је матрица која се односи на животно доба анкетираних потпуно равномерно подељена. У већини земаља, иначе, разлике у ставовима према старосној доби су конзистентније, односно много су веће родне разлике у ставовима и разлике према материјалним могућностима и образовању породице. Кинеска јавност инсистира на истовременом и уравнотеженом неговању свих поменутих вредности и вештина. Истраживачи то тумаче чињеницом да се кинески образовни систем заснива на ослањању на стандардизовано тестирање, у коме су за успех на тестирању кључни меморисање градива и дисциплина у учењу, али се такође високо вреднује, посебно међу млађим, богатијим и образованијим Кинезима, маштовитост и креативност у учионици.   Г. Т.   Антрфиле Поуздан узорак? Истраживачки центар Пју редовно спроводи анкетирање јавног мњења у Сједињеним Америчким Државама и земљама изван САД, у оквиру свог континуираног истраживања ставова, вредности и понашања широм света. До данас је центар анкетирао више од 480.000 људи у 91 земљи, и то стално настањено одрасло становништво (старости 18 и више година) у датој земљи, с циљем да добије узорак који највише рефлектује ставове одређене популације. У свакој од земаља обично буде одабрано од 700 до 1500 испитаника, који се анкетирају телефоном, али и на терену, лицем у лице.   Антрфиле 2 Подељена Америка Претходно истраживање Пју истраживачког центра, објављено у августу, пружило је јасан пример подељености ставова у Сједињеним Америчким Државама. Анкета се односила на ставове Американаца према високом образовању у САД, где је до пре неколико година очигледна већина и републиканаца и демократа универзитетско образовање становништва сматрала веома корисним за земљу. Републиканци су, међутим, све скептичнији у погледу факултетске дипломе. Ове године, Центар је објавио истраживачки налаз према коме 58 одсто присталица републиканаца сматра да „факултети и универзитети имају негативан утицај на начин на који ствари иду у земљи”. Међу присталицама демократа, подаци указују на сасвим супротан правац – 72 одсто њих верује да високо образовање има позитиван утицај на развој у САД.       ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ У НАСТАВИ Како обрадити теме из свакодневног живота Зашто су патке у зимско време неоквашене у води, како направити јефтиног робота у учионици, како уштедети енергију и тиме допринети одрживом развоју, неки су од примера практичног интердисциплинарног подучавања, неопходног да ученици по завршетку основне школе, поред читања, писања и рачунања, буду оспособљени и за правилно резоновање   Ђаци петог разреда у Србији од ове школске године су добили и нове предмете Техника и технологија и Рачунарство и информатика. Они би требало да промовишу интердисциплинарни приступ у решавању комплексних проблема с којима се ученици сусрећу у свакодневном животу. Наставницима разних научних дисциплина (природних наука, математике, технологије, информатике и свих друштвених наука…) потребна је помоћ у ресурсима који би им омогућили да се укључе у овакав начин рада. Промовисањем интердисциплинарности омогућује се да ученици по завршетку основне школе, поред читања, писања и рачунања, буду оспособљени и за правилно резоновање. Интердисциплинарност може да се појави на различите начине: посматрањем неког објекта с аспекта различитих одвојених или укрштених дисциплина или пак употребом више дисциплина или коришћењем знања једне дисциплине при решавању у некој другој. Ове ситуације могу довести до креирања различитих праваца активности у одељењу уз примену различитих ограничења. Настојимо да предложимо ресурсе који представљају примере различитих модела интердисциплинарности, уз истицање доприноса сваке дисциплине при реализацији пројекта. Штавише, сусрет различитих дисциплина oмогућaвa примену трансверзалних компетенција. Дакле, настојимо да у сваком пројекту истакнемо допринос различитих дисциплина посредством знања и вештина мобилисаних трансверзалним компетенцијама. Иновације се помињу у свакодневном животу па је ученицима потребно дати бар неке примере које могу реализовати у свакој школи независно од њене опремљености. Реализација ових експерименталних задатака, у оквиру предложених модула, подразумева разумевање везе између науке и других области, посебно технологије, инжењерства и математике (STEM – Science, Technology, Engineering and Mathematics) у формалном и неформалном образовању (STEAM), уз примену истраживачког IBSE (Inquiry Based Science Education) приступа у научном образовању, у ком је очигледан помак од једноставних ка комплексним проблемима, на пример у образовању за одрживи развој (ESD – Education for Sustainable Development). Разумевање ситуација из свакодневног живота најчешће укључује комбинацију поменуте четири области, па је самим тим и много тога што називамо „науком” боље описано терминима технологија или инжењерство. Ипак, технолошке иновације, али и иновације у настави имају више простора у неформалном него у формалном образовању. Наставницима у основној и средњој школи је зато је неопходна конкретна помоћ матичног факултета, научне заједнице, научних друштава и друштва уопште. МОДУЛИ О ПРАКТИЧНОМ ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОМ ПОДУЧАВАЊУ Пример 1. Од идеје до производа Идеја за прављење овог модула је потекла упознавањем ресурса и програма интегралне (EIST) и наставе практичног интердисциплинарног подучавања (EPI), које су развили сарадници Фондације La main à la pâte http://www.fondation-lamap.org/fr/college. Приказ овог модула, који се реализује у више часова у оквиру секције или пројекта, дат је на http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/interdisciplinarno/6.KONSTRUISI_ROBOTA_SAM.pdf. Ми ћемо приказати само неке делове пројекта. Задатак: Конструисање једноставног и јефтиног робота Материјал: Електрични каблови у црвеној и црној боји (пожељно због лакшег везивања елемената робота, ако не у две боје, може и она коју имамо). Потребно вам је 13 парчади по 6-7 cm; 2 микропрекидача; 1 прекидач; 2 електрормотора; лежиште за батерије; 2 батерије АА од 1,5 волти; лемилица, лепак, скалпел, маказе, картон, тањи стирпор, лењир, троугао, угломер, оловка. Овај материјал омогућује да за невелики новац направимо најједноставнијег робота, који се помера избегавајући препреке (сл. 1). Ученици ће после успешне реализације овог задатка бити способни да конструишу и робота који ће моћи да реализује и друге радње ако му се уграде додатни сензори. Тиме долазе у ситуацију да могу да дају предлоге за конструкцију и других типова робота у зависности од намене која му је предвиђена. Робот за њих више није само црна кутија коју би требало да програмирају. Притом су при његовој конструкцији су користили знања из више научних дисциплина – природне науке, математика, бионика…   Слика 1. Делови робота на шасији од стиропора   На пример, пошто користе два електромотора, који се могу наћи и у неким играчкама, потребно је да ученици знају да направе електрично коло и да покажу да се електромотор може окретати у два смера, у зависности од тога како је везан у колу. За реализацију овог пројекта потребна су основна знања у вези са електрицитетом и електричним колом. Ученицима је доступан следећи материјал (слика 2): пластична флаша за воду, батерија, електромотор из неке играчке, каблови, кабл с прекидачем, стиропор, којим се може фиксирати мотор у грлићу флашице, неко постоље, штапићи за ражњиће, нешто што у продавницама продају као „лустер клеме”, скалпел, шрафцигер или глимерица. Ученици могу да изаберу материјала по жељи. Ми смо овај задатак назвали Конструкција играчке (слика 3). У реализацији задатка коришћена су знања и компетенције из физике и технике, али су потребне и манипулативне способности. Пошто реализују претходни задатак и направе поменуту играчку, ученици прелазе на цртање и исецање шасије (слика 4), па би из математике требало да буду укључене појединачне компетенције: геометрија, величине и мерења… и процењивање и потврђивање компетенција (способности коришћења знања и математичких компетенција при прављену шасије робота).   Слика 2. Материјал за конструкцију једноставне играчке     Слика 3. Изглед констурисане играчке   Слика 4. Шасија робота (димензије у милиметрима)   После решења ова два задатка повезују и постављају на шасију материјал предвиђен за конструкцију робота (слика 1). Ако се тако конструисани робот не креће по правој линији, потребно је да се утврде и одстране могуће грешке (везе елемената кола, постављање електромотора итд.). На часу ликовног ученици могу да направе одговарајући лаки и естетски урађен прекривач (на пример, попут оклопа бубамаре). После реализације овог пројекта могу успешније и лакше да упознају или конструишу и сложеније роботе с којим ће се срести при реализацији програма из информатике (програмирање рада робота коришћењем неког програмског језика, на пример scratch).   Пример 2. Развој научних вештина и концепата у основној и средњој школи Овај модул се може преузети посредством линка: http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/interdisciplinarno/2.RAZVOJ_NAUCNIH_VESTINA_KONCEPATA.pdf и упознати низ тема које смо обрадили. Као пример издвајамо и следећи задатак. Задатак: Како направити функцију једне променљиве и показати која шоља је направљена од најбољег изолаторског материјала Материјал: Сет од пет шоља направљених од различитог материјала, градуисана пипета, комади леда, оловка, папири за цртање графика и прављење табеле Ученици би требало да, у групама које формира наставник, практично реше проблем прављења функције једне променљиве, на основу које би закључили који материјал је најбољи изолатор за сет шоља сличне величине, сачињених од различитих материјала (наставник може формулисати проблем и на низ других начина). За овај пример му је довољан сет од пет шоља (слика 5), комади леда, пластична градуисана пипета.   Слика 5. Експериментални материјал за постављени проблем   Ученици би требало да на основу знања која поседују и личног искуства претпоставе (дају хипотезу) која шоља ће имати најбоља изолаторска својства, затим да размисле како користећи расположиви материјал могу да ту своју претпостваку и експериментално и провере, тј. направе протокол експеримента, изведу потом експеримент према постављеном протоколу и забележе сва запажања и резултате мерења у експериментлану свеску, прикажу резултате табеларно и графички, а на крају и изведу закључак. Наставник може да помогне ученицима да развију независна истраживања предлажући им да користе структурирани водич који би им помогао да идентификују и употребљавају променљиве при решавању различитих комплексних проблема (дат на претходном линку). Чине га следећих шест корака: Корак 1: Настојим да размислим шта у овој ситуацији могу да мењам (независно променљива), а шта могу да мерим или посматрам (зависно промељива); Корак 2: Бирам једну независно променљиву (шоље од различитог материјала) и једну зависно променљиву (количина воде добијене топљењем леда у свакој од шоља), све друге параметре (дебљина шоље, облик, слободна површина, врста материјала…) сматрам константним; Корак 3: Правим табелу у којој приказујем колико воде је у свакој шољи после одређеног времена; Корак 4: На основу добијених резултат правим одговарајући модел и закључујем да је шоља с најбољим изолаторским својствима она у којој је у одређеном временском интервалу најмања количина воде добијена топљењем леда; Корак 5: Објашњавам добјени резултат. Најмања количина воде је у пластифицираној папирној шољи за кафу, а највећа у алуминијумској конзерви. Дакле, папир има најбоља изолаторска својста у односу на остала четири материјала (алуминијум, пластика, стакло, керамика); Корак 6: Процењујемо валидност добијеног резултата. Колико је овај тест био поуздан? Сталне величине су биле: шоље од различитог материјала, исти комадићи леда, исти временски период. Међутим, шоље нису биле истог облика и исте величине, зидови нису били исте дебљине! Ови подаци указују на чињеницу да тест није био изведен у потпуно истим условима за сваку шољу. Из математике би овде требало да буду укључене појединачне компетенције ученика: функција једне променљиве, величине и мерења…, као и процењивање и потврђивање компетенција – способности коришћења знања и математичких компетенција при формирању функције једне променљиве, а из природних наука познавање особина изолатора и проводника. Наравно, ово је само један од предлога којим желимо да помогнемо наставнику, а свако га може трансформисати на начин који највише одговара његовим ученицима и његовом начину рада.   Пример 3: Енергетска ефикасност на примеру сијалица Цео модул можете преузети на: http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/interdisciplinarno/7.ENERGETSKA_EFIKASNOST_SIJALICA.pdf Циљ задат овим модулом је да ученици уоче како се у свакодневном животу, на примеру сијалица, може штедети енергија и тиме допринети одрживом развоју. Задатак: Зашто и колико су флуоресцентне сијалице економичније од сијалица са усијаним влакном? Материјал: два аналогна термометра, класична и економична сијалица, каблови са утичницама који су повезани са сијалицама, продужни кабл с више утичних места, постоље за сијалице (напомена: ово је наш предлог материјала, а може се допунити или потпуно променити, слика 6).   Слика 6. Сијалица с влакном (неекономична 40W) и економичнија сијалица, јер њених 9W даје исту светлост као сијалица од 40W. Два аналогна термометра показују температуру од 250 С (пре укључења сијалица у струју).   Реализација експеримента: Аналогним термометрима измерити, током неколико минута, температуру изнад класичне и флуоресцентен економичне сијалице, слика 7.     Слика 7. Изнад укључених сијалица постављени су термометри. После једног минута термометри су показивали на неокономичној 310С, а на економичној 260С.   За рад у основној школи довољно је да ученици мерењем температуре изнад сијалица закључе да је сијалица с влакном неекономична у односу на флуоресцентну, јер знатно више енергије троши на загревање него на стварање светлости. Објашњење овог феномена с научног аспекта је већ домен средње школе (дато у комплетном модулу).   LED сијалица После открића плаве диоде покривен је видљиви спектар светлости па је тиме омогућена конструкција извора беле светлости LED технологијом. Ове сијалице су економичније и од флуоресцентних јер се код њих одговарајућим избором вештачки произведеног материјала може вршити избор и аранжирање атома тако да се контролише разлика енергетских нивоа а тиме и боја коју LED диода емитује. Илустративан пример су LED сијалица које соларним панелима акумулирају енергију сунца дању, а затим је користе за осветљења башти ноћу. Приказ енергетске ефикасности LED сијалица је квалитативно илустрован експериментом помоћу црвене LED диоде. Материјал: батерија, електрични каблови, LED диода, мала класична сијалица, провидна пластична чаша, вода Реализација експеримента: формирати електрично коло с класичном сијалицом и електрично коло с LED диодом (слика 9). Види се да обе светле. Сада треба формирати електрично коло у ком је додата пластична чаша с водом (као велики отпорник, слика 10). У тако формираном електричном колу класична сијалица не светли, а LED диода светли, истина, слабо.   Слика 9. Класична сијалица и LED диода у затвореном електричном колу светле Слика 10. Класична сијалица сад не светли, а LED диода, иако је у колу вода, ипак даје неку светлост   Дискусијом с ученицима у основној школи може се закључити да сијалица с усијаним влакном има велики отпор па зато и не светли, јер пад напона у том делу кола није довољан да би засветлела. Код LED диода отпор је врло мали па ће тај исти пад напона бити довољан да засветли. Дакле, она је врло економична јер највећи део енергије троши на стварање светлости. Наставник може да предложи ученицима, алтернативно, да направе два електрична кола, једно са сијалицом и водом, а друго с LED диодом и водом. Резултат ће бити исти као у претходном експерименту.   ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА НА ПРИМЕРУ ДОБИЈАЊА ВОДЕ ИЗ РОСЕ Овај модул, који ће ускоро бити на адреси http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/?Page_Id=1197, састоји се из следећих секвенци: Технологије инспирсане живим организмима; Иновације и природне науке; Живи организми који остају суви иако су у контакту с водом; Технолошка иновација. Овде ћемо прво приказати неке феномене везано за воду. Задатак: Експериментални приказ феномена замагљења, росе и мраза За експериментални приказ ових феномена потребан је следећи материјал: замрзавајућа мешавина (2/3 леда и 1/3 соли), комади леда, две металне џезве за кафу, вага, термометар, пластична чаша, фотоапарат (мобилни телефон). У једну џезву ставимо замрзавајућу мешавину (иситнили смо што је могуће више 200 грама леда и додали 100 грама соли), која има улогу замрзивача и снижава температуру у џезви и до –100C. У другу џезву смо ставили комаде леда. После неколико минута на спољашњим зидовима суда у коме су комади леда појављују се капи воде (формира се роса), а на спољашњим зидовима суда у ком је замрзавајућа мешавина формирају се кристали леда (мраз), сл. 11. Слика 11. У већу џезву је стављена замрзавајућа мешавина, а у мању само комади леда Слика. 12. Роса формирана на зидовима џезве На спољшњим зидовима веће џезве се у делу који је изнад дела замрзавајуће мешавине формира роса. Наиме, у том делу џезве је температура која одговара тачки росе и долази до кондензације спољашњег ваздуха засићеног воденом паром. У делу џезве до ког досеже замрзавајућа мешавина кондензована водена пара се замрзава, што одговара феномену мраза. Ове ситуације су нам познате и из свакодневног живота. Замагљење прозора у кухињи или на шофершајбни аутомобила настаје када се водена пара у унутрашњости тих простора, који су топлији, нађе у додиру са споља охлађеним стаклом. Кондензација се тада дешава на унутрашњим деловима прозора и шофершајбне. Када су пак температуре спољњег ваздуха ниске, долази до кондензације, а затим замагљења и замрзавања водене паре из ваздуха на спољашњим странама шофершајбне. Поставља се питање: како да воду створену росом, са што мањим губитцима, сакупимо и користимо било за пиће, било као техничку воду што се већ ради у пустињским пределима и у неким деловима планете у којим недостаје вода? Потребно је наћи одговарајући материјал који ће имати улогу кондензатора и сакупити воду са што мањим губицима. Кључне идеје 1. Довољно је да вода из росе буде на некој плочи (кондензатору), а да се затим сакупи у неком суду. Међутим, капи воде које су на плочи могу, у зависности од особина материјала од ког је сачињена, да остану „разливене” по њој, на пример на џезви на слици 12, и да током времена испаре. Тиме се губи одређена количина настале воде. 2. Научници се у, оквиру дисциплине биомимикрије, инспиришу понашањем живих организама да би боље разумели, а затим и копирали неке природне феномене! Познати су бројни примери овакве релаизације проблема у роботици, прављењу пакета програма, решавању аеродинамичних облика возова, авиона итд. 3. Потребно је избећи разливање воде по површини ако желим да је што више сакупимо. 4. Нека жива бића успевају да остану скоро потпуно сува током времена иако су у додиру с водом. Познати су примери патке чије је перје скоро суво, а пливају по води (слика 13), пример жбуна жалфије (слика 14) или лотосовог листа низ који вода клизи а не овлажи га. Ови примери могу да послуже као инспирација за прављење протокола конструкције сакупљача воде настале из росе. 5. Кажемо да је лист жалфије или перо патке хидрофобан (не воли воду). Сматра се да је неки материјал хидрофобан ако је угао контакта између подлоге (у овом случају пера патке или листа жалфије) и капи воде већи од 90°, а суперхидрофобан ако је угао већ од 120°. Задатак: Посматрање живог и неживог света Наставницима предлажемо да позову ученике да посматрају кап воде, помоћу лупе или микроскопа, која је на перу патке и перу фазана (сл. 15), на листу жалфије и мушкатле (сл. 16), на парафину (материјал за свећу) и пластичној фолији (сл. 17), на дрвету (сл. 18) и на стаклу (сл. 19). Наставник би ученицима могао да предложи да покушају да измере угао између подлоге (лист, перо, стакло, дрво, парафин, пластика) и капи воде на њима, применом неког софтвера, као и да сами прикажу шта су запазили у понашању када је реч о ходрофобности или хдрофилности неких других живих организама материјала које налазе у свом окружењу. Сл. 13. Патке на Дунаву у зимско време су неоквашене у води Сл. 14. Жбун жалфије, њиз њене листове капи воде се сливају, притом се губи врло мала количина воде, која остаје на листовима Сл. 15. Кап воде на перу фазана (црно) и на перу патке   ПРОТОТИП КОНДЕНЗАТОРА ЗА САКУПЉАЊЕ ВОДЕ ИЗ РОСЕ Активност 1. Израда Наставник подсећа на припремне активности и ограничења с којим се суочавају инжењери у настојању да направе одговарајући кондензатор, који би требало да има хидрофобну површину да би се свака кап воде добијене из росе могла сакупити. Дакле, потребно је наћи инспирацију за решење по угледу на оно код неких живих организама (пустињска буба, патка, жалфија…). Позива ученике да, користећи знања из биологије и географије, физике и хемије почну са мерењем хидрофобност неког материјала: угао између подлоге и површине капи воде, могу да мере и брзину кретања капи воде по подлози (или пак друге величене предложене протоколом ученика). Хидрофобност неког материјала зависи од две карактеристике – његовог хемијског састава и његове структуре (присуство неравнина – длачице и њихова густина). Наставник објашњава ученицима да се при реализацији неке технолошке иновације обично позива у помоћ наука како би се решио неки технички проблем. Јер, ако неко практично решење још не постоји, потребно је обратити се научницима и употребити њихово знање да би се то решило. Тако и ђаци, у овом конкретном случају, промењују стечена знања и способности покушавајући да направе свој хидрофобни материјал, односно опонашају иновативно технолошки приступ истраживачке јединице неког предузећа које решава неки проблем. Ученици би на крају реализације експерименталних активности требало да: – Уоче које су основне карактеристике хдрофобних материјала на основу онога што су сазнали у првој секвенци. Овде су имали на располагању парафин у куглицама и равну парафинску површину добијену топљењем парафинске свеће, као пример хидрофобног материјала. Као пример хидрофилног материјала имали су пластичне куглице и парче пластичне фолије. Дате су равне површине и куглице јер је потребно да уоче утицај хемијског састава и микроструктуре (куглице и равна површина) исте супстанце. – Сами направе ове површине; – Измере, у складу с протоколом за мерење који су предложили, хидрофобност одговарајуће супстанце. Резултат који добију мора бити очигледан и поновљив! – Направе постер на ком ће представити свој резултат, а који ће имати форму у складу с истраживачким приступом: проблем, предлог његовог решења, протокол реализације предложеног, протокол мерења карактеристичног параметра хидрофобности, закључак, али и све неуспешне и успешне покушаје током настојања да реше проблем. Активност 2. Упоређивање На пример, селотејпом смо причврстили за површину картона перо фазана, парче пластичне фолије, слој парафина добијеног топљењем свеће, лист жалфије и перо патке, сл. 1. На сваки материјал смо ставили по четири капи воде, а затим смо нагнули под углом под којим се обично праве пластеници (између 300 до 400) и утврдили где је количина воде која је склизнула низ површину најмања и највећа, али и на којој подлози је остало највише/најмање воде, сл. 2. Ученицима би требало омогућити да предложе и други тип параметра који се мери, а одговара повећању хидрофобности.   Сл. 20. Капи воде постављене на различите подлоге (слева надесно: перо фазана, пластична фолија, глатка површина парафин, лист жалфије, перо патке). После постављања подлоге под углом већим од 450 капи воде су склизнуле низ површину. Најмање воде је остало на листу жалфије, а затим на перу патке и парафину. Више воде је остало на перу фазана и пластичној фолији (хидрофилност). Експеримент је понављан више пута. Активност 3. Побољшање карактеристика најбољих прототипова На основу карактеристика најбољих прототипова треба издвојити кључне параметре који доприносе хидрофобности материјала. Ученици, на позив наставника, идентификују која је површина најефикаснија. На основу мерења и микроскопских снимака могу да закључе да је најефикаснија она код које је присутан неки тип микроструктуре (случај жалфије и пера патке). Парафин има слична хидрофобна својства као жалфија и перо патке, што се објашњава доприносом његових хемијски и физичких својстава. Угао између парафинске подлоге и површине капи воде је већи од 900 (хидрофобни материјал), а и између површине капи воде и пластике, је мањи од 900(хидрофилни материјал), сл. 23а-б. Наставник на крају поставља питање: да ли прототип који су направили омогућује прикупљање исте количине воде као код пера патке или листа жалфије? Ако постоји разлика, потребно је наћи начин за побољшање прототипа. И да закључимо: Шта се може рећи о научном и технолошком приступу? Наставник изводи закључак о приступу који су ученици применили при решавању постављеног технолошког проблема, подсетивши се притом знања која су стекли у биологији и физици, инспирисани понашењем живих организама у природи. Општи закључак: Настојали смо да покажемо да се с ученицима на часовима разних научних дисциплина могу применом интердисциплинарног приступа урадити заједнички пројекти с комплексним темама из свакодневног живота. Овим начином рада се развија низ компетенција неопходних за суочавње с проблемима који их чекају у будућности. Стеван Јокић, пројект Рука у тесту Љиљана Јокић, АКМ Едукација АНТРФИЛЕ: СМЕРНИЦЕ У овом прилогу је приказано неколико примера практичног интердисциплинарног подучавања развијеног у оквиру пројекта Рука у тесту, а које се може детаљније погледати и бесплатно преузети посредством линка http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/?Page_Id=1197 ИНОВАЦИЈЕ У документима Европске уније, за развој до 2020. године, налази се и следећа дефиниција иновације: „Најбоље средство којим располажемо при решавању најактуелнијих проблема с којим се наше друштво свакодневно суочава попут климатских промена, ограничености енергетских ресурса, здравља или старења популације”. У нашем прилогу је дат пример иновације „Добијање воде из росе”.   НУМЕРИЧКА ОРУЂА И СТРАНИ ЈЕЗИЦИ Интердисциплинарна практична подучавања пружају могућност, колико је то могуће, употребе нумеричких оруђа и страних језика. Она омогућују, такође, и имплементацију одговарајућег програма образовања (грађанског, индивидуалног информисања и откривања професионалног и економског света, уметничког и културног). Као примере интердисциплинарног подучавања приказаћемо „Конструкција једноставног и јефтиног робота у учионици”; „Развој научних вештина и концепата код ученика у основној и средњој школи”; „Енергетска ефикасност на примеру сијалица”. ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА Овај прилог је покушај је пројекта Рука у тесту, који се реализује у оквиру сарадње Српске академије наука и уметности, Француске академије наука и Универзитета у Београду, Глобалне мреже академија наука (IAP), пројеката Европске уније POLLEN, FIBONACCI, SUSTAIN (сајт Рука у тесту, http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/?Page_Id=1205; (http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/?Page_Id=1206), у настојањима да се помогне наставницима у суочавању с изазовима савременог образовања.