УОЧИ УСКРСА – НАЈРАДОСНИЈЕГ ХРИШЋАНСКОГ ПРАЗНИКА

Чуваркућа за срећу и благостање

Даривање обојених јаја један је од главних обичаја празновања Ускрса – најрадоснијег хришћанског празника. Она су симбол Христовог васкрсења, знак поновног рађања – победе живота над смрћу – а фарбају се на Велики петак, уочи Ускрса.

Обичај је у Србији да се прво јаје фарба црвеном бојом и оно се зове чуваркућа. Верује се да доноси благостање и срећу у дом, а чува се до следећег Ускрса, док се не офарба ново.

У вртићима и школама деца с васпитачима, учитељима или наставницима, најчешће ликовног васпитања, тим поводом добијају задатак који их посебно радује – уз мало вештине и много маште утркују се ко ће што занимљивије и лепше украсити, нашарати, осликати ускршње јаје.

На родитељима, наставницима и васпитачима је да их подстичу у исказивању креативности, а дечја машта од ускршњих јаја прави права мала уметничка дела. У ту сврху дозвољене су све технике: темпере, водене или акрилне боје, фломастери, спреј, восак… Украшавају се и разнобојним перлицама и тракама или се „облаче” у крпице и оделца од вуне. Могућности су бескрајне, а циљ један – да поређана у корпицу делују што веселије и допринесу празничној атмосфери. У вртићима и школама често се организују изложбе уникатних шарених јаја, а сакупљена средства донирају се у хуманитарне сврхе.

Поред фарбања јаја, деца уз Ускрс неизоставно везују и зеца, за кога праве мала гнезда од траве у којима им он оставља поклоне на велики празник. Зец, као симбол плодности и живота, али и радости и пролећа, иако није део наше традиције, преко Аустроугарске стигао је и до наших крајева.

Тако је и ускршњи зека неизоставни мотив на цртежима малишана, од којих васпитачи и учитељи праве изложбе и организују такмичења.

Начини да се са децом млађег узраста обележи Ускрс бројни су: од певања и рецитовања песама, преко луткарских и позоришних представа, прављења декорација и честитки и организовања квизова, до занимљивих игара, попут сакривања шарених јаја у соби или дворишту вртића, односно учионици, које малишани треба да пронађу.

– О значају овог празника са децом разговарамо на њима занимљив и узбудљив начин. Обичаје им дочаравамо кроз бајке и легенде, које им преносимо примерено њиховом узрасту како би их разумели. Наравно, међу бројним легендама бирамо оне које деца могу да прихвате. На предшколском узрасту деца полако улазе у тајне хришћанске вере, па су научила да се овај празник обележава у славу Христовог ускрснућа, да је то срећан празник и да се тог дана уместо уобичајеног користи поздрав Христос васкрсе, а отпоздравља са Ваистину васкрсе – објашњава Светлана Анђелковић, васпитач.

Александра Радовановић

АНТРФИЛЕ:

ФАБЕРЖЕОВА ЈАЈА

Најпознатија ускршња јаја, од племенитих метала и драгог камења, су она која је руски јувелир Карл Густавович Фаберже израђивао за руску царску породицу. Традиција је почела 1885. и наставила се до 1917. године. Прво Фабержеово јаје руски цар Александар III као знак љубави поклонио је својој жени Марији Фјодоровној. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ова пракса наставила се и кад је на трон ступио цар Николај II.

Та јединствена уметничка јаја не само да су била израђена од драгоцених материјала, већ је свако у себи садржало и неко изненађење – медаљон, коњаника, штафелај, воз, лабуда, петла, птице, срце, пупољке, кочије… Од педесет сачувана су четрдесет три. Последње јаје, које је Фаберже урадио за Ускрс 1918. године, није испоручено, јер је цар у револуцији 1917. скинут са трона.

ИЗДВОЈЕНО:

ОСНОВНА ШКОЛА „ДРАГОЉУБ ИЛИЋ” У ДРАЧИЋУ

Срећа као циљ

Најрадоснији хришћански празник с нестрпљењем очекују и деца и одрасли. У учионици – радоваоници Основне школе „Драгољуб Илић” у Драчићу користи се свака прилика да се направе различите ускршње декорације, како би ученици с учитељицом што свечаније дочекали празник. Ускршње радионице организују се с идејом неговања народне традиције, учења о хришћанској вери и развијања мануелних вештина и креативности ђака. У њима свако проналази себе и ради у складу са својим афинитетима: неко ваја, неко црта, неко боји, сецка, лепи, савија пруће или се бави финалним украшавањем… Важно је да сви раде, да у томе уживају, сарађују и помажу једни другима, да су срећни када на крају часа виде продукте свог рада.

– У продавницама су доступни различити украси за све празничне прилике. Међутим, сматрам да све има другу димензију ако је направљено нашим рукама. Празник је свечанији ако у њега уткамо делић себе. Наша учионица обилује дечјим радовима и увек је уређена у складу са празницима и годишњим добима. Доста радимо на развијању осећаја за лепо, што деца из учионице преносе и у своје куће. Овакве активности можда доприносе и стварању неких будућих уметника: вајара, сликара, декоратера, аранжера… – каже учитељица Луција Тасић.

За овогодишње ускршње декорације користили су различите материјале: пруће, разнобојне траке, машнице, папирне цветиће, картон, кутије од јаја, глинамол, пластелин, стиропор, љуске од јаја, бојанке, различите врсте боја, картон, стари рам за фотографије… Од природних и материјала за рециклажу, који би били бачени у смеће, добили су декоративне и функционалне предмете, које ће ученици понети кућама, како би свој дом украсили у духу празника.

Венчићима ће окитити собна или улазна врата, икебанама празничну трпезу, корпице ће напунити јајима и украсити фигурама од пластелина и глинамола, а делић украса остаје да краси учионицу.

Л. Т.