Универзалне поруке

Народне и уметничке бајке су у великој мери заступљене у школском плану и програму. Реализација циклуса „Бајке у васпитању и образовању” у Основној школи „Иво Лола Рибар” у Бегаљици је покушај да се укаже на вишезначност и разноликост ове књижевне врсте кроз интердисциплинарни, мултимедијални и интерактивни приступ.

Бруно Бетелхајм је у својој књизи „Значење бајке” записао: „Да би једна прича задржала пажњу детета, мора га забављати и побуђивати његову радозналост. Али да би обогатила његов живот, мора подстицати његову машту, мора му помоћи да развија свој интелект и разјашњава своја осећања. Мора бити у складу с његовим стрепњама и тежњама. Нема ничег толико обогаћујућег и задовољавајућег, подједнако за дете и одраслог, као што је народна бајка.”

Бајке никада нису биле актуелније него данас. То можемо видети и по аудио записима који излазе уз новине, кроз богато дечје издаваштво, промовисање терапије бајкама у оквиру библиотерапије, кроз примере из бајки коју дају психолози, социолози, антрополози, филолози у медијима… Бајке верно описују унутрашњи живот детета, и то у некој кризној ситуацији (сепарациони страх, осећање запостављености, занемарености, понижења, инфериорности…). Бајка пружа читаоцу и разрешење ситуације, па самим тим доноси утеху и мир. Њене поруке нису дидактички огољене, директне, oне се у својим чудесним збивањима обраћају несвесном бићу читаоца – отуд њихова универзалност и припијеност за душу детета.

Педагошка пракса бр. 926