МАЈ – МЕСЕЦ МАТЕМАТИКЕ – ДВАНАЕСТИ ПУТ

Стварност очима великих података

– Математика је у основи свега, данас више него икада она је у основи наших живота, иако можда тога нисмо ни свесни. Наша деца остварују сјајне резултате на великим светским математичким такмичењима и зато је важно да наставимо да промовишемо науку – рекла је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, отварајући дванаесту манифестацију Мај – месец математике.

Манифестацију, традиционално, организује Центар за промоцију науке, а ове године одржава се на Дорћолу, у Силосима Београд. Мај – месец математике (М3), један од највећих научнопопуларних догађаја у Србији, овогодишњим програмом објашњава како се велики подаци користе у свакодневном животу и у најразличитијим областима науке и привреде, као и у медицини и здравству уопште.

Посетиоци Силоса моћи ће да се удубе у историју, природу и ширину примене великих података, да поставе питања о њиховој доступности и етици коришћења и открију како су се велики подаци трансформисали и унапредили области као што су наука, здравство, финансије, спорт и многе друге. Објашњава се употреба таквих података у практичној примени, кроз паметну пољопривреду, компјутерску анализу људских емоција уживо кроз употребу вештачке интелигенције, утицај и спречавање различитих болести и приказ предвиђања климатских промена уживо са сателита коришћењем великих података…

– У овом тренутку, када се у Србији развијају и отварају нови истраживачко-развојни институти и научно-технолошки паркови, када је ту јака подршка науци и иновацијама кроз фондове, као и када је у плану отварање кампуса какав ће бити БИО4, чини се да никада није било потребније промовисати достигнућа наше науке и домаћих истраживача. То је, заправо, и мисија Центра за промоцију науке – да буде спона између грађана и научне заједнице и да „преведе” овако комплексне научне теме у једноставан и разумљив садржај, како би грађани разумели како научна истраживања доприносе да њихови животи сутра буду бољи – навела је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.

Отварању су присуствовали и др Зоран Огњановић, директор Математичког института САНУ, проф. др Владимир Црнојевић, директор Института БиоСенс, проф. др Дубравко Ћулибрк и в. д. директора Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију.

У оквиру програма приказује се изложба „Жене у СТЕМ-у”, која посетиоце води кроз научне и животне приче жена пионира у науци, технологији, инжењерству и математици, које су дале или и даље пружају револуционарни допринос овим областима, често уз велике изазове да савладају друштвена очекивања у средини у којој живе и раде.

Поводом изложбе припремљен је интерактивни речник – лексикон појмова у вези с великим подацима, који ће, кроз проширену реалност оживети делове изложбе на екрану.

Велики подаци биће демонстрирани кроз практичну примену у:
паметној пољопривреди – биће уживо приказан роботски уређај Плант-О-Метар, који користи алгоритме машинског учења, вештачке интелигенције и анализе великих података како би у реалном времену анализирао усеве и пратио биљке; компјутерској анализи људских емоција кроз употребу вештачке интелигенције; биоинформатици – примерима о спречавању различитих болести попут мишићне дистрофије и мутације гена (Центар за молекуларну генетику); климатским предвиђањима праћењем климатских промена уживо са сателита коришћењем великих података.

Технологија баратања великим подацима отворила је могућност оптимизовања процеса које познајемо и усавршавамо вековима. Та нова перспектива сагледавања проблема, базирана на подацима, омогућава да конкретније и реалније сагледамо проблеме и решавамо их у реалном времену, али и да, користећи математичке моделе, предвиђамо приносе и проналазимо најбоља решења. Уређај Плант-О-Метар БиоСенс института користи алгоритме машинског учења и анализе великих података како би у реалном времену анализирао усеве и пратио биљке. Користећи математичке моделе, он омогућава да предвиђамо приносе и проналазимо најбоља решења за гајене биљке, као и за људе, помажући да се смањи угљенични отисак пољопривредних усева, односно загађење животне средине.

Језички модели базирани на вештачкој интелигенцији, као што је ChatGPT, већ мењају и обликују комуникацију између човека и вештачке интелигенције. Шта је то технологија обраде природног језика? Да ли чет-бот може да нас убеди да разговарамо с правим човеком? У сарадњи са Српским друштвом за вештачку интелигенцију сагледавају се комуникацијске вештине вештачке интелигенције и начини на који ова врста писмености може да допринесе људима у обављању разних послова и претраживању података.

Компјутерски дизајн протеина представља изузетно моћан алат у савременим истраживањима молекуларне биологије и хемије. Највећа предност овог приступа је креирање потпуно нових протеина, незабележених у експерименталним студијама, у сврху разних примена у областима као што су медицина, индустрија и енергетика. Осим тога, омогућава и прецизно пројектовање структура протеина и предвиђање њихових својстава и функција, што је од важности за разумевање биолошких процеса и развој нових терапија. На Истраживачко-развојном институту за вештачку интелигенцију Србије истраживачи се баве дизајном кратких протеина са циљем блокирања функције одређених протеина везивањем за њих.

Д. Ј.

АНТРФИЛЕ:

ГУГЛ СЕ ПИТА – МАЊЕ!

Претходних деценија важила је фраза – ако не знаш, питај Гугл. Последњих година, међутим, појавило се још много напредних алата које можемо да питамо кад нешто не знамо или нам треба помоћ. У свету GPT технологије срећу се вештачка интелигенција и људска комуникација. Да ли сте се некада запитали како Сири зна шта говорите или како Гуглов асистент разуме сваку вашу наредбу? То је могуће технологијама дигиталне обраде природног језика кроз велике језичке моделе.

„Замислите да у вашем рачунару живи врло паметан језички експерт, који ваше захтеве преводи рачунару, спреман је да разуме и одговори на све ваше језичке потребе. Може да преводи природне језике, пише имејлове, па чак и генерише слике”, сугеришу нам стручњаци из света дигиталних технологија и лингвистике.

На изложби ће посетиоци моћи да открију шта све GPT технологија може, али и да воде „разговор” са ChatGPT-ом и да виде како он „размишља” и може ли да вас превари као стварно интелигентно биће.