ОСНОВНА ШКОЛА „ЈОВАН ПОПОВИЋ” ПРВИ ДОБИТНИК „КРАГУЈЕВАЧКОГ СЛЕЗА”: Потрага за изгубљеном врстом

ОСНОВНА ШКОЛА „ЈОВАН ПОПОВИЋ” ПРВИ ДОБИТНИК „КРАГУЈЕВАЧКОГ СЛЕЗА”

Потрага за изгубљеном врстом

За активности на пољу подизања еколошке свести, у оквиру којих је спровела више од десет еколошких пројеката, Основна школа „Јован Поповић” из Крагујевца награђена је првим признањем „Крагујевачки слез”, које додељује Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу. Победници су проглашени половином маја, а награда је уручена крајем месеца у Ботаничкој башти у овом граду.

Захвалнице за допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Града Крагујевца у претходној години добили су Предшколска установа „Врабац” и новинар Мирослав Јовановић. О наградама је одлучивао жири на челу са Снежаном Бранковић, руководитељком Ботаничке баште, која ради у оквиру Факултета. Иницијатор признања је крагујевачко удружење „Први први на скали”. Покретачи „Крагујевачког слеза” желе да сваке године нађу „врсту” активиста која својим достигнућима служи као узор у непрестаној борби за очување и унапређење животне средине и јавног здравља.

Школа „Јован Поповић” кроз своје активности обезбеђује ученицима једно од основних права деце, а то је право на здраву животну средину, које је основ за остваривање бројних других дечјих права, стоји у образложењу кандидатуре ове осмолетке. А активности које су спроводили обухватају пројекат „Шта нам тешко” Младих истраживача Србије из 2022, који је подразумевао анимирање младих из локалне заједнице на волонтерски рад. Пројекат „Ботаничка баштица у насељу” реализован је с некадашњим ученицима – од добијених средстава купљене су саднице и направљене импровизоване пољске учионице у порти Цркве Светог Ђорђа у Шумарицама. Простор школског дворишта издвојеног одељења у Шумарицама током новембра је заједничким трудом, радом и залагањем тима школе оплемењен са око 130 садница лишћара – парковског дрвећа, четинара, жбунастих биљака.

Захваљујући иницијативи Савета родитеља школа је један део дворишта улепшала садницама платана добијеним у оквиру пројекта „Студентски дар – Зеленград”. Родитељи ученика такође су били активни, а заједнички, тимски рад њих и деце допринео је учвршћивању међусобних веза и заједничком решавању еколошких проблема.

Ученици су током октобра прикупили око пет кубика старе хартије за рециклажу, као и 400 килограма електронског отпада из њихових домаћинстава. Школа, која је регистрована у Агенцији за безбедно прикупљање и одвожење електронског отпада, допринела је заштити животне средине и прикупљањем додатних 600 килограма електронског отпада. Како би децу подстакли на учешће у еколошким акцијама, од добијених средстава у школи симболично су наградили оне који су се највише ангажовали одласком на филмски фестивал Kids fest, који је ове године за тему имао значај животне средине и частан однос човека према природи – филм „Вучје бобице” и документарац „Храст” на овој манифестацији погледало је око 70 ученика из Шумарица.

Основна школа „Јован Поповић” је октобра прошле године успоставила и званичну сарадњу с организацијом „Чепом до осмеха” из Новог Сада, па је током првог полугодишта школске 2022/2023. године послато четрдесетак џакова пластичних чепова које су сакупили ђаци ове установе.

Током ове школске године ученици првог разреда су се на слободним активностима упознавали са садржајима предмета Чувари природе. Реализовали су представу „Засади дрво”, а један од задатака, „Писмо градоначелнику”, који је у садржају уџбеника Чувари природе, остварили су писањем дописа градоначелнику и Градском већу Града Крагујевца. Градски званичници су, на подстицај деце, учествовали у решавању проблема грејања издвојеног одељење школе, заменом еколошки прихватљивим решењима.

Ученици издвојеног одељења ОШ „Јован Поповић” учествовали су у акцији „Зимско пребројавање птица” Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Тај ангажман допринео је обухвату учитеља и свих ученика млађих разреда радионицама „Учимо од природе”, које су до сада биле одржаване углавном у Београду. Даље заједничке активности довеле су до учествовања у пројекту „Да шуме буде више – да се лакше дише”, кроз који је издвојено одељење школе добило десет садница белог јасена, млечног јавора и храста, које су посадили око дечјег игралишта у насељу Шумарице. То је једино игралиште те врсте у насељу – али није имало ниједно дрво, нити зеленило.

Као плод успешне сарадње школе са Ботаничком баштом у Крагујевцу, ђаци су у оквиру ње посадили саднице јаребике. Ботаничка башта простире се на око 18 и по хектара у оквиру комплекса Спомен-парка „Крагујевачки октобар”. Отворена је 1997. године у оквиру Института за биологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу и по површини је највећа оваква башта на Балкану.

Посетиоцима су доступни  бројни едукативни и туристички садржаји. У изложбеном делу су летњиковац, Еко-слагалица, Тематски врт – зачинска башта, Врт за колонизацију, Башта боја,  „Хотел за инсекте”, Мини-башта, Пица врт, Апотекарски врт…, а библиотека пружа могућност читања у зеленилу. Заступљене су флорне зоне Азије, Европе и Балкана, ту су и Панчићева оморика, камењар са чуваркућама (алпинетум) и дендраријум са клекама, као и Лавиринт у којем су реликти и ендемичне врсте.

Д. Јелисавчић

АНТРФИЛЕ 1

КРАГУЈЕВАЧКИ СЛЕЗ

Крагујевачки слез (лат. Althaea kragujevacensis) била је локално ендемична врста Шумадије, вишегодишња зељаста биљка из породице слезова (Malvaceae). Налазио се само у околини Крагујевца. Јосиф Панчић га је описао 1848. на Метином брду, надомак овог града. Након тога, врста више никад није пронађена, а вероватно је нестала због ширења градског подручја. Сматра се да је била распрострањена на поменутом Метином брду и између Враћевшнице и Љуљака. Крагујевачки слез је заувек нестао из светског генофонда и припада категорији глобалано ишчезлих таксона, према Црвеној књизи флоре Србије. Врста је вероватно поседовала слична лековита својства као и обичан слез, али фармаколошки није била испитивана. Подаци указују да је ова биљка некад гајена у ботаничким баштама у Копенхагену и „Јевремовац” у Београду.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn