И ја могу бити песник

Један од таквих часова почео је игром асоцијације. У првој колони нашли су се топоними лозничког краја, завичаја ученика, што је и било коначно решење овог реда. Друга колона је била састављена од назива држава. Трећу су чинили појмови који су ученике довели до речи дедовина, као решења. Појмови у четвртој колони, поређани од назива главног града Републике Србије, преко њене химне и боја заставе, навели су ученике да недвосмислено закључе да је решење – Србија. Сва појединачна решења су довела до прелепе и свима нама посебне речи – домовина.

Након тога, ученици су се подсетили података о Љубивоју Ршумовићу, књижевнику и jeдном од наших најпознатијих песника за децу. Објавио је много књига (више од 90, углавном за децу). Аутор је и уредник бројних емисија за децу и добитник многих награда. Једна од најпознатијих његових песама је „Домовина се брани лепотом”. Попут Љубивоја Ршумовића, и ученици су писали песме с овом тематиком. Оне су објављене у Зборнику „И ја могу бити песник”, а неки од њих су освојили и награде.

Изражајним и интерпретативним читањем песама ученици уочавају да је тема у њима љубав према домовини. Нови појам, уведен на овом часу, јесте родољубива врста песме. Ученици сазнају да се овим песмама исказују осећања љубави према домовини. Изабране песме „Мој прозор” и „Домовина” анализиране су кроз текстовну, дијалошку и монолошку методу, као и путем групног облика рада. Ученици су запазили и песничке слике као чиниоце композиције:

– лепоту слободе
Гостољубивост за све људе добрих намера, сви су добродошли.
Срећно детињство.
Мир/нисмо у ратом захваћеном подручју.

– лепоту емоција
Изражавање љубави према родном крају, домовини, њеним рекама, планинама, бањама, језерима, главном граду, природи, живим бићима.

– лепоту живљења
Живети у својој домовини/не живети у избеглиштву због рата.
Живети у чистој, незагађеној природи.
Нико не живи у страху, већ у срећи и слободи.

Порука обе песме је да треба волети своју домовину и бринути о њој. Након анализе песме, чланови група су на табли записивали податке. Ученици су уочили да девојчица из разреда, која је из Авганистана, није у својој домовини јер је из ратом захваћеног подручја, да она за њом жуди и да је воли, али да је уједно захвална на гостопримству које јој се пружа у нашој држави, да је прихваћена иако је из различите културе.

Након ових запажања долазимо до новог циља часа: неговање мултикултуралности. Нову реч – мултикултуралност – ученици су успешно дефинисали као прихватање и уважавање друге културе. У овом сегменту је извршено међупредметно повезивање с наставним предметом Свет око нас, где се разговарало о дечјим правима и Конвенцији о правима детета.

Мултикултуралност је спој људи, култура, идеја, а у образовању треба да омогући ученицима да разумеју, поштују и цене и културне разлике и културне сличности. У свакој школи треба да постоји клима која се одликује разумевањем и уважавањем различитости, јер је, поред ученика који су долазили као мигранти с простора Ирана, Сирије, Авганистана, сада све већи број деце страних држављана пристиглих из Руске Федерације и Украјине.

На овом часу је извршено повезивање с претходним градивом (строфа, стих, рима), а час је био веома динамичан, јер су ученици анализирали, дискутовали, закључивали и били веома заинтересовани. Остварени су постављени циљеви часа: развијање интересовања за поезију за децу; развијање дечјег стваралаштва; неговање љубави према отаџбини; неговање солидарности и емпатије у односу према другим људима; неговање и развој мултикултуралности.

Очекивани исходи на крају часа су да ученик чита и опише свој доживљај прочитане песме, изнесе своје мишљење о песми, уочи основне одлике песме (строфа, стих, рима, расположење песме), учествује у разговору поштујући правила комуникације, што је и остварено. Издвојени су и кључни појмови за овај час: домовина, родољубива песма, мултикултуралност.

Иновативност овог часа је анализа ученичких песама. Писање песама увек шаље поруку и подразумева исказивање емоција. У Зборнику „И ја могу бити песник” објављене су песме које су ученици писали о природи, селу, воћу, љубимцима, љубави, породици, домовини, откривајући лепоту света и језика. Деца су уз ове стихове спознала да је поезија суштински важан део нашег живота. Некада је много лакше на папиру изразити жељу, исказати љубав, изнети одређену стрепњу, него је усмено исказати. Ова књига је пример да се у сваком детету може открити таленат, који оно можда и не зна да поседује, те децу треба подстицати и охрабривати да остварују своје снове.

Писање песама на часовима српског језика, природе и друштва и на ваннаставним активностима мотивисало је ученицу Валентину Тадић да, са само једанаест година, објави своју збирку песама и постане најмлађа песникиња Подриња, а, ако настави да негује свој таленат, можда у будућности можемо анализирати њене песмице у читанкама српског језика.

Значај читања од раног детињства је важан фактор проширивања знања из различитих области. Међутим, у данашње, савремено доба, у време дигитализације и технолошког напретка, читањем подстичемо машту и вежбамо стрпљење, а писањем подстичемо стваралачки рад, односно слободно се лично изражавамо и то искуство делимо с другим људима, са жељом да у њима изазовемо лепе емоције.

МОЈ ПРОЗОР

Кроз прозор мој видим дрво, цвет,

друга, другарицу који су мој свет.

Ја сам Сана из Авганистана

и другарица ми оданде рече

да имам пуно среће

јер се тамо деца пуно туку,

а овде ми сви радо дају руку.

Ипак, док поглед ми кроз прозор лута,

моја породица и ја нисмо на крају пута.

Желимо боље сутра

и мирна јутра,

и желим да дође тај дан

да опет одем у Авганистан.

Сана Маликзаи

I место – XXII Међународни песнички конкурс „Гордана Брајовић” Алексинац

ДОМОВИНА

Сваки човек воли домовину своју,

па и ја волим Србију моју.

Можеш посетити целу планету,

али је моја домовина најлепша на свету.

Налази се у Европи,

на брдовитом Балкану,

коју не можеш обићи у једном дану.

Наш главни град је Београд,

који је на ушћу двеју најлепших река,

а с које год стране да дођеш,

једна те од њих дочека.

Сава или Дунав,

Дунав или Сава,

кад се у њих загледаш,

одмах те прође глава.

Тиме се мало држава може похвалити,

али, кад их видиш,

одмах ћеш то схватити.

Кроз Србију протиче

још пуно прелепих река,

неке су брзе и хладне,

а неке тихе и мирне

као моја сека.

Моја домовина има и високе планине

и чаробна језера,

као и доста лековитих бања

о којима цео свет може само да сања.

Могло би се рећи да је Србија лековита

јер јој је природа чиста и скровита.

Гостољубивим народом душу лечи

и сви су добродошли и могу да уживају у срећи.

Волим свој родни крај и земљу своју,

јер све што ми треба за срећно детињство је овде

и то чини срећу моју.

Где год да кренем,

сачекаће ме

прелепи предели и весели насмејани људи

и то никога не треба да чуди.

Уживам док јарићи скакућу по трави,

а мирисно цвеће берем својој баба Слави.

И пчелице волим док зује у лету,

јер ће бити меда свакоме детету.

Много тога лепог моја домовина нуди

јер у њој живе много добри људи.

Зато волим Србију и богатства њена

јер је у њој свака особа вредна, а не лења.

Можда на свету има лепших земаља,

али мени оваква Србија баш ваља.

Волим да живим у Србији тој

и моје срце припада њој.

Ђорђе Симић