ОБЕЛЕЖЕН ДАН УНИВЕРЗАЛНЕ ПРИХВАТЉИВОСТИ – UA DAY 2024

Ка дигитално инклузивном интернету

Република Србија пронашла је решења за бројне језичке баријере на интернету које се превазилазе захваљујући интернационализованим називима домена који отварају шири спектар избора и могућности. Још 2012. уведен је ћирилични интернет домен .срб. Такође, чињеница да се називи националних домена могу регистровати користећи знакове мањинских народа (и латиничне и ћириличне) представља важан услов за испуњен диверзитет на интернету.

Отварајући недавну централну конференцију глобалног обележавања Дана универзалне прихватљивости (UA Day 2024), којој је домаћин био Регистар националног интернет домена Србије, о томе је говорио министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић, који је и отворио UA Day.

Дан Универзалне прихватљивости организује се под окриљем Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (ICANN) и Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) као локалним партнером, те волонтерском Радном групом за Универзалну прихватљивост (UASG).

Данко Јевтовић, потпредседник Борда директора ICANN-a, истакао је значај блиске и системске сарадње између UASG-a и ICANN-a, при чему потоња организација може пружити шири обим подршке напорима везаним за Универзалну прихватљивост, а који су суштински компатибилни са ICANN-овим глобалним напорима за опште укључивање људи на интернет и проширење базе корисника.

Универзална прихватљивост је технички захтев којим се осигурава да сви валидни називи домена и имејл адресе, без обзира на писмо, језик и број карактера који их чине, буду једнако прихваћени од стране свих интернетом омогућених апликација, уређаја и система и сматра се основним захтевом за даљу експанзију интернета.

Конференција је окупила стручњаке за вишејезичност на интернету, који су покренули тему важности универзалне прихватљивости (UA). Долазећи из различитих земаља и друштвених и економских окружења, они су поделили своја искуства и идентификовали препреке које треба превазићи како би интернационализовани називи домена (IDN) и нови генерички домени највишег нивоа (new gTLD) достигли свој пуни потенцијал.

Присутни су се упознали с примерима промоције и имплементације решења која подржавају UA, као и с могућностима едукације будућег ИТ кадра у овом сегменту.

Први пленарни панел „Вишејезични интернет као императив за дигиталну инклузију” понудио је поглед на UA с највишег нивоа – Сали Костертон, в.д. председнице и извршне директорке ICANN-a, изјавила је да људи који не знају енглески језик и латинично писмо и даље не могу у потпуности да имају све предности приступа интернету и на њему доступног садржаја.

Панелисти – Јарослав Пондер, шеф Канцеларије ITU за Европу, Бану Неупане из UNESCO-а и Леонид Тодоров (APTLD), изнели су своје ставове о овој теми, осврнули се на бројне изазове и истакли значај сарадње различитих заинтересованих страна у процесу имплементације Универзалне прихватљивости. Панел је модерирао Михаил Анисимов (ICANN).

Током другог панела, фокус је био на напорима за имплементацију UA у локалним заједницама. Представници различитих организација из Кине, Русије, Јерменије, Тајланда, Чешке и Србије, као и представник ICANN-ове „At-Large” заједнице, приказали су примере добре праксе подизања свести о универзалној прихватљивости, дали преглед тржишта с којих долазе и указали на препреке на које се наилази при имплементацији.

Панел посвећен техничким аспектима примене универзалне прихватљивости приказала је пројекте и решења за имплементацију UA у различитим земљама. Стручњаци из Марока, Русије, Кине и Тајланда и представници ICANN-a приказали су искуства у креирању решења која подржавају универзалну прихватљивост на локалним писмима заједница из којих долазе, а демонстрирано је и у којој мери различити онлајн сервиси подржавају универзалну прихватљивост.

Панел „Интеграција универзалнe прихватљивости у наставне програме на техничким факултетима” окупио је представнике високообразованих институција, који су расправљали о томе да ли учење о UA треба да буде део наставних планова и програма техничких факултета и, ако да – да ли предмети треба да буду обавезни или изборни. Закључак је био да је од суштинске важности да се код студената подигне свест да такво знање може бити кључна професионална предност и јак разлог за њихово запошљавање.

У оквиру скупа одржана је и посебна техничка радионица која подучава како програмирати и конфигурисати алате – сајтове, апликације, имејл сервере да подржавају UA, називе домена и имејл адресе на различитим језицима и писмима.

Прир. Д. Ј.

Фото: Бојан Џодан

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn