Како друго полугодиште већ увелико одмиче, малим матурантима тече време за одабир средње школе у којој желе да наставе образовање. Ова одлука многим ђацима представља велики изазов и додатну бригу којој треба да се посвете, упоредо извршавајући редовне школске обавезе, припремајући се за пријемни испит, али и савлађујући све остале промене и новине које су у овом развојном периоду незаобилазне.
Показало се да ученици осмог разреда углавном нису упућени у то колики је спектар занимања за која могу да се определе, као и да не знају шта одређени послови тачно подразумевају. Услед недовољне информисаности или мањка интересовања за ову тему, матуранти ће неретко своје листе жеља састављати на основу тога шта бирају њихови пријатељи, према жељама и амбицијама родитеља или ће, пак, бирати школу која им је најмање удаљена од куће. С друге стране, неким ђацима доношење ове одлуке отежава чињеница да су заинтересовани за више различитих области или су подједнако успешни у домену природних и друштвених наука. Као помоћ за решавање дилема ове врсте, у школама се с малим матурантима реализује професионална оријентација. Реч је о активности која се најчешће спроводи у виду разговора с психологом, током ког се откривају особине, склоности, таленти и интересовања ученика, на основу којих ће бити адекватно усмерен и посаветован у вези с дефинисањем сопствених амбиција.
О томе како деци олакшати суочавање с недоумицама на овој важној прекретници разговарали смо с Миленом Вукашиновић, психологом Основне школе „Јосиф Панчић” у Београду.
Кад је право време да се основци укључе у процес професионалне оријентације?
– Професионална оријентација је целоживотни процес и почиње онда кад дете почне да уочава различите људе око себе и њихове делатности. У основној школи се од првог разреда ставља акценат на упознавање ученика с различитим занимањима. Једна од првих тема на почетку школовања јесте упознавање с радом припадника различитих професија којима су деца окружена у школи. Ова тема је проткана кроз различите наставне предмете и садржаје. И друге активности у оквиру образовања, као што су обиласци различитих институција и упознавање с разним делатностима рада, активно укључивање ученика у планирање, организацију и реализацију бројних активности у школи и ван ње и представљање занимања родитеља ученика, део су овог процеса у току млађих и старијих разреда. У току осмог разреда психолог школе уобличава ову тему кроз финални процес професионалне оријентације. Тада се активно у активности укључују и родитељи, а упознавање с делатностима рада и сарадња са средњим школама се интензивира.
Кад је професионална оријентација почела да се практикује у Вашој школи и да ли сте задовољни резултатима који се њоме постижу?
– Професионална оријентација је важан део рада школског психолога и аспект рада стручног сарадника који се више десетина година спроводи у нашој школи. Ова активност се врши у неколико фаза у току првог и другог полугодишта. Прва етапа је професионално информисање на часовима с одељењем, потом тестирање батеријом тестова и, на крају, професионално саветовање ученика. Професионално информисање, као и саветовање, предвиђено је и за све родитеље ученика осмог разреда.
Како изгледају питања која се ученицима постављају на овом разговору? Постоје ли, поред тестова и разговора, и друге методе спровођења професионалне оријентације?
– Користи се батерија тестова која психологу даје информацију о способностима, цртама личности и интересовањима ученика у делатностима рада дефинисаним тестовним материјалима. Осим тих информација с тестирања, у процесу саветовања поседујемо и додатне информације о детету јер смо раст и развој пратили у току осам година школовања, позната нам је породица и вредности које се баштине. У овај процес, с друге стране, укључујемо и посете различитим средњим школама, које се организују током осмог разреда, користимо и вршњачку размену искустава ученика који су наши бивши ђаци. Важно је подстакнути ученике на што боље информисање и активно истраживање спектра занимања којима су окружени, као и подстаћи родитеље да се што активније и сами укључе у овај процес.
Да ли је ова активност обавезна за све ђаке или је намењена само онима којима избор средње школе представља проблем?
– У дугогодишњој пракси рада у нашој школи професионална оријентација ради се са свим ученицима осмог разреда, чак и с онима који знају где желе да се упишу. У овом процесу, кроз тестирање, сазнају више о себи, а већина први пут пролази кроз стандардизовани тест способности.
На који начин долазите до решења код деце која још увек немају никакву представу о својим интересовањима, да ли код њих процес захтева више времена, детаљнији разговор?
– Често је саветовање с учеником, са или без родитеља, довољно да се дете определи. За неке ђаке је изузетно важно да им се пружи више времена, да се уз све добијене информације мотивишу да, уз смернице, самостално истраже различите области рада, те се заказује нови разговор.
Да ли сматрате корисним да на професионалну оријентацију дођу и ученици који су већ донели одлуку, али желе да се увере да је она исправна?
– Уколико је ученик већ донео одлуку, саветовање може бити пријатан разговор на коме се евоцирају успомене из школовања и разговара о плановима за будућност.
Какве су реакције ђака на ову активност, у којој мери показују заинтересованост и да ли сматрате да им је овакав вид разговора занимљив?
– Чињеница да сви ученици дођу на договорени термин саветовања, као и пораст броја родитеља који с дететом долазе на саветовање, говори да постоји свест да им је потребна помоћ да донесу одлуку или потврде већ донету.
Дешава ли се да деца имају јасне жеље, али да тестови покажу да се оне не поклапају с њиховим предиспозицијама? Како тада поступате?
– Прва информација коју и деца и родитељи добијају јесте да је у одабиру занимања јако важно уклопити много фактора: способност, интересовања, жеље ученика, специфичности занимања… У току саветовања психолог има важан задатак – да информише, укаже на спектар занимања, да подстакне интересовање за самостално истраживање света занимања, да покаже шта их од наставних предмета чека у одређеном смеру гимназије или образовном профиле средње школе, да подстакне ученика на самоспознају, да покаже да постоје различити путеви ка остваривању животних циљева. Циљ професионалне оријентације јесте развијање спремности ученика да стичу знања и искуства о себи, као и о свету рада, да објективно процењују своје потребе, способности, интересовања и особине личности у односу на жељена занимања. Крајњи циљ јесте самостално доношење одлуке.
ИНФОРМИСАЊЕ РОДИТЕЉА
Шта урадити у ситуацији кад дете има једне жеље и склоности, а родитељ другачије амбиције? Да ли тада разговарате и с родитељима?
– Наравно да постоје ситуације кад се размишљања родитеља о наставку школовања детета разликују од мишљења детета или мишљења стручних сарадника. Некада су родитељи свесни способности, склоности и интересовања детета, а некад нису. Важно је дати све релевантне информације родитељу о томе шта се од ученика очекује у датој школи, који су то предмети, предзнања, способности или интересовања неопходни за успех у том занимању. Тада је наш задатак да родитеља подстакнемо да се активно укључи у истраживање жељеног занимања, самостално истражи образовни профил, да посети с дететом школу, погледа предмете које ће ученик изучавати, поразговара с неким из те школе… Психолог даје савет, усмерава, наводи и дете и родитеља да у одлуку о наставку школовања укључи што више различитих фактора. Уз све савете и смернице, остаје на самом родитељу и детету да све факторе укључе или не укључе у ову заиста важну животну одлуку.
