САЗНАЛИ НА СЕМИНАРУ – ПРИМЕНИЛИ У ПРАКСИ

Лет језика кроз човечанство

„Еволуција говора, језика и писма” је наставна јединица која се, по плану и програму наставе учења за гимназију (четврти разред), обрађује у оквиру предмета Српски језик и књижевност и Биологија. Својом слојевитошћу, бројним појмовима и појавама које је потребно обрадити погодна је за планирање и реализацију истраживачког рада ученика. Због свега наведеног, професорке Гимназије „Свети Сава” из Пожеге Марија Јеверичић и Јелица Миросавић обрадиле су је кроз пројектну наставу чији је циљ усвајање знања о еволуцији мозга и језика код људи и развоју говора и писма

Ученици су изабрали да назив пројектне наставе буде „Лет језика кроз човечанство”, а ми смо одлучиле да за њену реализацију користимо хибридни модел наставе, односно да један део активности реализујемо користећи Гугл учионицу у коју смо постављале сваки планирани сегмент, од мотивације, задатака, подела ученика на групе, упутстава за рад, критеријума вредновања, до инструмената за вредновање и слично. На тај начин смо пратиле све ученичке активности, пружале им упутства за рад, подршку и давале повратне информације о њиховом раду. Такође, пројектна настава је погодна и за остваривање диференциране наставе, па су ученици имали могућности да развијају своје склоности и вештине. Планирано је да након реализације свих активности ученици знају да:

– објасне како је текла еволуција раних људских предака и издвоје њихове главне карактеристике;

– наброје представнике рода Homo и доведу у везу промене у грађи тела са њиховим начином живота;

– идентификују промене које су се десиле током еволуције мозга човека и промене у испољавању гена који су одговорни за његов развој;

– објасне хипотезе засноване на природној селекцији и на сексуалној селекцији, упореде их, изаберу хипотезу коју сматрају најтачнијом и аргументују своје мишљење;

– наведу и објасне еволуцију и развој језика и писма наводећи примере;

– идентификују кључни корак у настанку културе какву данас знамо;

– изведу закључак у вези са значајем развоја говора и писма за развој личности и друштва уопште.

Поред тога, планирано је да ученици развију (усаврше) и бројне вештине. Давање одговора на постављене задатке захтевало је од ђака сарадњу и комуникацију, с обзиром на то да је био заступљен групни облик наставе. Сам истраживачки рад подразумевао је да ученици прикупљају потребне податке у вези с проблемом који су решавали, као и да усавршавају вештину селекције и обраде података. Приликом израде лога пројекта, као и креирања продуката рада, користили су различите веб-алате и показали напредак у развијању дигиталних вештина. Том приликом користили су различите веб-алате, као што су: Pixabay, Canva, Linoit, Padlet, Genially, Quizlet, Google Docs, YouTube. Кроз праћење рада група и презентовање радова ученици су имали прилику да, на основу унапред постављених критеријума, вреднују читав процес рада, рад група, чланова група, као и свој рад.

Ученици, подељени на девет група, истраживали су и израђивали продукте према датим инструкцијама/истраживачким задацима. Подела на групе и додела задатака извршена је према њиховој склоности и могућностима. Задаци су следећи:

  1. Човек је створио језик или језик човека? Језик/говор код животиња, еволуција раних људских предака, бипедалност, прве врсте, аустралопитецине.
  2. Како је текла еволуција језика (филогенеза)? Род Homo и његови представници, енцефализација, кранијални капацитет.
  3. Значај писма и први почеци његовог развоја (на чему је писао први човек, појам говора и писма). Анатомски савремени човек, анатомија нервног система, грађа мозга (хемисфере).
  4. Развој писма (пиктографско, идеографско, логографско, силабичко, алфабетско).
  5. Најважнија писма (клинасто, хијероглифско, кинеско, јапанско, арапско).
  6. Настанак и развој писма код нас (глагољица, ћирилица, латиница, босанчица, арабица; Вукова реформа).
  7. Историјске промене у језицима (социогенеза, интернационализми, диференцијација – интеграција, вишејезичност.
  8. Развој говора код појединца (онтогенеза), неурофизиологија великог мозга, мождана кора, говорне зоне – Верникеова и Брокина (семантика, синтакса), остале структуре које учествују у говору (говорни органи).
  9. Губљење способности употребе и разумевања језика (патологија говора – вербалне комуникације), узроци и последице (афазија, аграфија, алексија, аномија, аграматизам, аутизам, неуролингвистика).

 


Резултате истраживања су систематизовали и представили као временску линију (прва, трећа, четврта и шеста група), инфографик (осма и девета група), интерактивну слику (друга и пета група), видео-подкаст (седма група).

Да провера остварености исхода не мора ученицима стварати осећај напетости и непријатности потврдио је и начин организовања завршног дела пројектне наставе. Ученицима је посебно био интересантан, а како су се изјаснили и користан, начин провере остварености исхода комплетне пројектне наставе за чију реализацију је коришћена метода Escape Classroom. Та активност је реализована непосредно у кабинету за рачунарство и информатику, где је свака група користила један рачунар.

Циљ овако планиране активности је примењивање и провера усвојеног знања о еволуцији мозга и језика код људи и развоју говора и писма. Наставнице су за потребе ове методе користиле веб-алат Genially и том приликом поставиле још садржаја из којих ученици могу добити неке занимљиве информације, али и креирале десет игрица (квизова, задатака, слагалица) чијим решавањем би ученици дошли до откривања дела лозинке помоћу које би откључали дигиталну браву. Након откривања лозинке и њеног тумачења, ученици су могли напустити затворену собу. Оваквом методом подстакнута је радозналост и жеља ученика да приликом провере усвојености знања науче још, такмиче се у знању, сарађују и поштују временску динамику. Собе за бег су заиста одличан начин да ученици на забаван и ефикасан начин развијају тимски и такмичарски дух, критичко мишљење, комуникацијске вештине. Додељене су и награде ученицима који су први откључали дигиталну браву, као и утешне награде свим учесницима. Мотивисаност ученика приликом провере остварености исхода није била ништа мања од оне коју су имали приликом истраживачког рада и креирања продуката. О томе нам говоре и њихови одговори након вредновања пројектне наставе и Escape Classroom методе.

Приликом вредновања тока пројектне наставе ученици су посебно позитивно истакли вредност сарадничког рада и развијања дигиталних вештина, али и иновативност у раду приликом спајања наставних садржаја два предмета који само наизглед немају заједничких тема.

 

РАЗМЕНА ИДЕЈА И ИСКУСТАВА

У сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, ради развијања и промовисања културе примене знања и вештина стечених на семинарима одобрених програма сталног стручног усавршавања, објављујемо рад награђен првом наградом на конкурсу „Сазнали на семинару – применили у праки” за 2023. годину, ауторки Марије Јеверичић и Јелице Миросавић, професорки Гимназије „Свети Сава” из Пожеге. Првонаграђене су ауторке рада „Лет језика кроз човечанство” (област: српски језик). Учитељи, наставници, професори, васпитачи и стручни сарадници из целе Србије на овом конкурсу приказују нова знања и вештине које примењују у свом раду, а ми, на овај начин, желимо да их подржимо у размени идеја и искустава.

Јелица Миросавић, проф. биологије
Марија Јеверичић, проф. српског језика и књижевности
Гимназија „Свети Сава”, Пожега

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn