Дан студената – 4. април – обележава се у знак сећања на Жарка Мариновића који је страдао током студентских демонстрација. Овај студент Правног факултета убијен је 1936. године, на протесту организованом због лоших услова студирања, бранећи колегу од напада ножем, а Дан студената Универзитета у Београду (УБ) установљен је 1955. Сваке године академци и професори у Алеји великана на Новом гробљу полажу венац на његов гроб, а потом низом спортских активности и културних манифестација обележавају овај датум.
Председник Студентског парламента УБ Стефан Ковачевић у разговору за наш лист каже да ће Дан студената традиционално бити обележен свечаном академијом у Дому културе Студентског града, у организацији представника УБ и Универзитета уметности у Београду.
– Како је 4. април ненаставни дан, студентске организације и студентски парламенти припремили су низ различитих догађаја хуманитарног и забавног карактера, како би окупили младе и обележили свој дан – рекао је Ковачевић.
На питање какав је положај студената у друштву и с каквим се проблемима академци најчешће суочавају, објашњава да су неки од изазова: финансијске потешкоће, проблеми са запошљавањем при завршетку студија на одређеним групацијама, као и проналажење адекватног места за боравак због високих трошкова живота, нарочито у Београду.
– У каквој се финансијској ситуацији налазе студенти најбоље показује то што је ове године велики број њих аплицирао за домско место. Нажалост, капацитети су брзо попуњени и студенти су приморани да пронађу алтернативна решења – напомиње Ковачевић.
Кад је реч о цени школарина, актуелној теми и за академце и за факултете, наш саговорник каже да је за сада на скоро свим факултетима подигнута цена школарина у одређеном проценту, за ову или наредну школску годину.
– Од факултета до факултета ситуација се разликује, али је обично пракса да се школарине подижу за будуће студенте. Имали смо ситуације где су се студентски представници борили и преговарали с управом факултета како би постигли договор који је у интересу студената, како њихов буџет не би био угрожен, те да им то питање не би утицало на процес образовања. Један од ретких примера јесте Факултет политичких наука, где су студентски представници с колегама и колегиницама извршили притисак организујући протест и одлука на седници Савета о повећању које је предложило Наставно-научно веће није изгласана – објаснио је Ковачевић.
Значај трибина посвећених здрављу академаца није занемарљив, па Студентски парламент УБ и Студентска поликлиника дуги низ година организују акције како би промовисали и подизали свест о важности менталног здравља и превентивних мера.
– Увек је био велики одзив студената за трибине посвећене превентивним прегледима. Студентски парламенти и студентске организације такође учествују у припреми оваквих догађаја. Драго нам је што можемо о овим важним темама да разговарамо у свим студентским домовима и на факултетима, односно на местима где се студенти највише крећу и проводе време, али на оваквим догађајима треба радити и у будућности, како би се одзив студената повећао – каже Ковачевић.
Овог месеца Дан студената обележава се кроз доста хуманитарних и спортских активности. Студенти се у највећем броју одазивају на позиве на догађаје где се показује спортски и пријатељски дух и хуманитарни карактер.
Једна од организаторки спортских активности и станарка Студентског града Марина Терзић каже да је положај студената у односу на претходне године на завидном нивоу.
– Проблеми с којима се студенти свакодневно суочавају су различити, углавном су то неки ситни проблеми који се с управом дома решавају на дневном нивоу – каже Марина и додаје да су, поводом Дана студената, у студентским домовима академци имали прилику да се такмиче у различитим спортовима (фудбал, кошарка, одбојка, стони тенис, пикадо и шах), а ове године и у новој дисциплини у teq ball-у.
– У вечерњим сатима традиционално се одржава концерт на платоу Студентског града, који сваке године посети велики број студената. На концерту ове године имамо прилику да слушамо Магла бенд, а програм почиње у 18 часова и трајаће до поноћи – каже Марина Терзић и додаје да ће у наредним месецима у оквиру домова бити одржане трибине на тему безбедности у саобраћају, у сарадњи с Агенцијом за безбедност саобраћаја.
Илија Тодоровић, председник Савеза студената Београда, сматра да је јако важно обележавати 4. април, пре свега зато што подсећа све студенте и цео народ на жртву Жарка Мариновића, студента права који је свој живот дао у студентским демонстрацијама.
– Дружење и полет красе младост и студентско доба, али 4. април треба да подсети да ми, као будући академски грађани, треба да имамо одговорност у креирању новог модерног света – каже Илија и додаје да сваког студента муче мање-више исти проблеми, од питања да ли је одређени факултет био прави одабир за њега, до тога да ли ће га, након завршетка, чекати посао који ће моћи да задовољи егзистенцијални моменат.
– Један од проблема будућих и садашњих академаца јесте то што све мање има места за оне који желе да живе у студентским домовима, а цене станова су толико велике да је то једино финансијски изводљиво за многе – објашњава Илија Тодоровић.
РАД НА ПОБОЉШАЊУ ПОЛОЖАЈА АКАДЕМАЦА
Ђорђе Вукашиновић, студент омбудсман УБ, каже да положај студената у друштву није на задовољавајућем нивоу, али да се на решавању тог проблема ради. То је и институционално препознато као битно питање кроз Закон о студентском организовању, где се као једна од потенцијалних области остваривања циљева наводи управо унапређење положаја студената у друштву, као нужан услов за стицање статуса студентске организације.
– Питање положаја студената у друштву има мноштво различитих аспеката. Међу најбитнијима је социо-економска ситуација у којој се студенти налазе. Финансијска сигурност омогућава несметан рад и развој студената на професионалном и личном плану. Доносиоци одлука у овом домену повлаче потезе који понекад побољшавају, а понекад и додатно угрожавају положај студената у друштву кроз овај материјални аспект. Индикативно је, наравно, и питање висине школарине. Ове године, на пример, ресорно министарство је доделило више средстава из буџета високошколским установама. Та додатна средства су „реално додатна”, у том смислу што не покривају само инфлацију. Међутим, то ипак није спречило неке факултете да повећају или бар да покушају да повећају висину школарине за наредну школску годину – каже Вукашиновић и напомиње да је неопходно да се међу студентима гради кохезија ради остваривања њихових заједничких интереса.
