Особине дивљих животиња

Игровне активности су ученицима увек занимљиве и треба их користити кад год то наставна јединица дозвољава. Укрштеница је намењена обнављању општих знања ученика. У првом разреду кључни појмови се обично дају у виду слика, да их деца препознају и именују. Приликом решавања укрштеница ученици размишљају о повезивању броја слова у речи с бројем празних поља. Уз то, путем закључивања, користе већ уписана слова за успешно формирање одговора на сва питања, а затим све уписују на одговарајуће место. Осмосмерке су игровне активности које деца радо решевају. Оне се користе за утврђивање претходно наученог, мотивисање ученика за рад или за најаву нове наставне јединице. Појмови у њима морају бити у логичној вези са садржајем наставне јединице. У првом разреду се најчешће састављају осмосмерке са сличицама које ученици именују. Ова два начина мотивисања ученика веома су значајна јер их подстичу да истражују због унутрашње жеље и интересовања, а не ради спољног подстицаја.

У првом разреду се лекција о дивљим животињама обрађује на једном часу. На претходним су обрађене особине домаћих животиња, а, након овог часа, следи један час утврђивања. Колегиница Ивана Крстић и ја смо осмислиле различите игровне активности за реализацију ова два часа. Радиле смо их свака у свом одељењу (одељење првог разреда у Црвеној Реци и издвојено одељење у насељу Долац).

Циљеви ових часова су били: упознавање с појмом дивље животиње; упознавање с најпознатијим врстама животиња које живе у шуми, на ливади, у води и поред воде; упознавање с врстама животиња које живе у зоолошком врту и с правилима понашања у њему; оспособљавање за препознавање дивљих животиња које живе у нашем окружењу и за препознавање и разликовање животиња које живе у шуми, на ливади, у води и око воде; подстицање пожељних облика понашања у зоолошком врту; проширивање знања о деловима тела животиња и сличностима и разликама у њиховом изгледу, исхрани и кретању, оспособљавање за препознавање и именовање делова тела животиња; разумевање везе између облика тела и станишта у коме животиње живе, као и између њиховог изгледа и начина исхране и кретања; развијање позитивног односа према животињама и неговање свести о њиховом значају, месту и улози у природи.

На овим часовима су коришћена следећа наставна средства: уџбеник, радна свеска, свеске, оловке, лепак, маказе, сличице дивљих животиња, осмосмерка, листићи с називима дивљих животиња, кутија за листиће, клипови о дивљим животињама, укрштеница, презентација путем лаптопа и пројектора.

1. ЧАС: ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ

Учитељица на сто ставља сличице животиња (вук, медвед, лисица, јелен, зец, корњача). Сваки ученик узима по једну сличицу (наша одељења су с малим бројем ученика). Свако именује животињу чију сличицу је извукао. Затим ученици погађају шта је заједничко за све поменуте животиње. Долази се до назива наставне јединице, који учитељица исписује на табли, а ученици у своје свеске лепе сличицу с називом наставне јединице.

Следи разговор о основним карактеристикама дивљих животиња. Где живе? Ко о њима брине? Ко им доноси храну? Чиме се хране? Да ли сви користе исту храну? Учитељица дели ученицима сличице за прву страну свеске и, на основу одговора на питања, састављамо неколико реченица које сви записују. (Дивље животиње живе у шуми и саме налазе храну и склониште. Могу бити месоједи и биљоједи. У дивље животиње спадају: вук, медвед, лисица, јелен, зец, корњача… )

Учитељица приказује кратке клипове о наведеним дивљим животињама и после сваког клипа ученици описују изглед, делове тела, начин кретања, начин исхране, начин живота сваке животиње појединачно. Могућа питања за сваку животињу: ВУК (Како вук изгледа? Које делове тела има? Чиме се храни? У коју групу животиња спада према начину исхране? Која је његова основна особина? Где живи? Да ли живи сам?), ЛИСИЦА (Како изгледа лисица? Какво је њено крзно? Које делове тела има? Да ли има исте делове тела као и вук? Чиме се храни? Која је њена основна особина?), МЕДВЕД (Колики је медвед по величини? Какво је његово крзно? Које делове тела има? Како се креће? Чиме се храни? Где живи? Шта ради преко зиме?), ЈЕЛЕН (Шта на први поглед уочавате код јелена? За шта он користи своје рогове? Како се креће? Чиме се храни? Ко су његови непријатељи?), ЗЕЦ (Шта на први поглед уочавамо код зеца? Колики је зец по величини? Ко су његови непријатељи? Како се он спасава од непријатеља? Који део тела му помаже да буде брз? Чиме се храни? Где живи?), КОРЊАЧА (Шта на први поглед уочавамо код корњаче? Која је улога оклопа? Чиме се храни? Да ли има очи? Какав је њен вид?). У раду су коришћени и уџбеници за свет око нас.

Истовремено сви лепе сличице у свеске и поред њих исписују основне карактеристике сваке животиње: ВУК (Вук се храни месом других животиња. Живи у чопору); ЛИСИЦА (Има крзно риђе боје и дуг реп. Веома је лукава), МЕДВЕД (Медвед је најкрупнија звер. Зими преспава у склоништу. Храни се шумским плодовима и животињама. Сваштојед је), ЈЕЛЕН (Има рогове, брз је и храни се биљкама), ЗЕЦ (Живи сам или у пару. Има дуге уши и јаке задње ноге. Биљојед је), КОРЊАЧА (Има оклоп. У мраку види боље од људи. Леже јаја).

У завршном делу часа учитељица ученике дели у две групе. Добијају осмосмерке и решавају их. На крају, ученици редом из кутије извлаче по један папир с називом дивље животиње. Њихов задатак је да прикажу начин кретања те животиње. Домаћи задатак је да одговоре на питања у радној свесци за предмет Свет око нас.
 

2. ЧАС: СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ ЖИВОТИЊАМА

Учитељица час почиње асоцијацијама. Отвара први слајд презентације, на ком су речи: пераја, реп, уста, око. Ученици погађају: РИБА. Закључују да су то делови тела које имају све рибе. На другом слајду стоји: глава, око, кљун, труп, ноге, реп. Наравно, ученици погађају: ПТИЦА. И то је заједничко за све птице. Поставља питање ученицима: Ако се вратимо на први слајд, који делови тела се понављају на оба слајда? Уочавамо које су сличности између рибе и птице. На трећем слајду су делови тела МАГАРЦА: глава, очи, уши, њушка, труп, реп, ноге. Овде су ученици били у дилеми јер ове делове тела имају многе дивље и домаће животиње. Деца их набрајају. Закључују да међу животињама има много сличности, али се и међусобно разликују, јер је животињски свет веома бројан и разноврстан. Долазимо до назива наставне јединице – Сличности и разлике међу животињама.

На четвртом слајду је једна породица (тата, мама и дете). Ученици објашњавају шта виде. Учитељица их кроз питања наводи на закључак да и животиње живе у породицама (Шта је то породица? Како настаје породица? Да ли мислите да само људи стварају породице? Да ли још неко живо биће има породицу?). Учитељица свима најпре дели сличице породица неких домаћих животиња (коњ, во, вепар, магарац, ован, јарац, петао и патак), као и сличице дивљих животиња (зец, лисица, вук, веверица, јелен, медвед). Кроз разговор, питања, потпитања, навођење и помагање формирају се породице животиња са сличица. Ученици у свеске лепе сличице и поред сваке исписују чланове породице.

Осим породица, као и људи, и животиње живе у групама. Опет ученици добијају сличице неколико животиња (птица, пчела, пас, коњ, овца). На петом слајду су називи група животиња (јато, рој, крдо, чопор, стадо). Ученици свакој групи придружују по једну животињу. Лепе сличице у свеске и поред сваке сличице исписују групу којој припада животиња са слике.

У завршном делу часа учитељица ученицима дели две табеле с називима животиња: пас, зец, коњ, голуб, шаран, змија (прва табела) и пчела, мачка, крава, петао, делфин (друга табела). Ученици боје за сваку животињу одговарајуће поље: скаче, трчи, лети, плива, гмиже (прва табела) и: крила, кљун, реп, пераја, ноге (друга табела). Уз то, учитељица ученицима показује занимљивост у вези с дужином живота неких животиња. Циљ је уочавање сличности и разлика у исхрани, деловима тела и животном веку животиња. Табеле су одличан начин да деца науче да повезују водоравне и усправне колоне и уписују тражене податке на одговарајуће место. За домаћи задатак ученици треба да реше питања и задатке у радној свесци.

Прва табела

Друга табела

3. ЧАС: УТВРЂИВАЊЕ

За час утврђивања сви очекују тест знања. Ми смо се определиле за укрштеницу. Сматрамо да већ од првог разреда ученици треба да науче како се решавају укрштенице. При крају часа ученици добијају решења. Размењују радове и друг другу прегледа написано. Циљ је да ученици негују другарске односе, али и да буду праведни, реални и искрени.

Повратне информације о одржаним часовима, које смо добиле од ученика, мотивишуће су за даљи рад. То значи да се труд око припреме исплатио. Ученици су одушевљени, пре свега што су улепшали своје свеске лепећи сличице у њих, затим зато што су сазнали многе занимљивости о животињама које до сада нису знали, лепо су се дружили, сви учествовали у раду, било је занимљиво. Волели би да се организује већи број оваквих часова. Наш задатак је да им то и омогућимо.