Пројекат „Предузми идеју”, који Иницијатива „Дигитална Србија” спроводи у сарадњи с USAID-ом и партнерима, наставио је и ове године, кроз извештај „Жене у српском стартап екосистему 2024”, да прати положај жена у српском стартап екосистему, како би допринео смањењу родног јаза и већем учешћу жена у технолошким иновацијама, јер неравномерно учешће жена у технолошком предузетништву доводи до тога да значајан развојни потенцијал остане неоткривен и неискоришћен.
Током претходне три године подржано је готово 3000 девојака и жена, кроз радионице идеације, курсеве технолошког предузетништва на STEM факултетима Универзитета у Београду и Универзитета у Крагујевцу, програм развоја вештина менторисања стартапа за наставнике и истраживаче Универзитета у Београду и Универзитета у Крагујевцу, програм менторисања за студентске стартапе, радионице за развој тзв. меких вештина, кроз догађаје за умрежавање у области истраживања и развоја, стартап викенде у различитим деловима Србије, као и кроз већ препознатљиву регионалну SPLET Tech конференцију.
Жене су оставиле печат у обликовању активности и резултата пројекта Предузми идеју као учеснице, стартап оснивачице, менторке, предавачице, ауторке, истраживачице, координаторке, менаџерке и директорке. Њихов разнолики допринос не само да је обогатио пројекат, већ је и пример који је потврдио да жене имају значајну улогу у свим аспектима развоја технолошког предузетништва и иновационог екосистема.
Према истраживању „Стартап скенер 2024”, у Србији има 17,2 одсто стартап оснивачица. У поређењу с европским (13,2 одсто) и глобалним просеком (15 одсто). Али, не треба да будемо превише самоуверени због овог податка, упозоравају у ДСИ, јер је из године у годину приметан пад у броју оснивачица стартапа у Србији (2022. – 18,2 одсто, 2023. – 15,6 одсто, 2024. – 17,2 одсто).
У односу на сразмеран удео мушкараца и жена у укупној популацији, удео жена опада са сваким кључним кораком у процесу формирања људског капитала који ће обликовати развој нових технологија и иновационог екосистема у Србији.
Оснивачице стартапа у Србији у просеку имају 37 година и диплому високог образовања (76 одсто). Посебно је занимљиво да диплому доктора наука има 16 одсто оснивачица, што је 2,3 пута више него код оснивача.
Скоро половина оснивачица има образовање из области друштвених наука (44 одсто), а четвртина (24 одсто) у области техничко-технолошких наука. Проценат оснивачица које имају диплому из области ИТ и софтверско инжењерство је 1,7 пута мањи у односу на проценат оснивача са дипломом у овој области (20 одсто према 34,6 одсто).
Поређењем резултата овогодишњег и ранијих истраживања Стартап скенер, међу стартапима који имају барем једну оснивачицу примећујемо постепени раст удела оснивачица са дипломом у ИТ области. Са друге стране, свега 17,9 одсто мушких оснивача има диплому из области друштвених наука, што је 2,4 пута мање у односу на проценат оснивачица.
Иако видимо напредак, однос процентуалног удела женских и мушких оснивача с дипломом у области ИТ је одраз родног јаза у домену ИТ образовања. Наиме, и даље је два пута већи број студената него студенткиња који студирају програме који образују кадрове у области ИТ.
Мање од петине оснивачица (19 одсто) има претходног искуства у оснивању и вођењу стартапа. Знања која су релевантна за пословање стартапа стекле су првенствено кроз посао (64 одсто) и кроз разне видове неформалног образовања – курсеве, радионице, тренинге (40 одсто). Приликом покретања стартапа, њихова жеља је да реше неки проблем (36 одсто), комерцијализују идеју (24 одсто) или имају самосталност у раду (20 одсто).
Када посматрамо структуру стартап тимова према полу оснивача видимо да у узорку истраживања Стартап скенер 2024 скоро 64,2 одсто стартапа има само мушке осниваче, 33,3 одсто су мешовити тимови и само је 2,5 одсто стартапа које имају оснивачице. Поређењем овогодишњег и претходних Стартап скенера примећује се пад броја стартапа које су основале само жене и благи пораст броја мешовитих стартапа. Имајући у виду да су то превасходно били соло стартап подухвати, уочени тренд се може посматрати као показатељ да се жене све више одлучују да формирају тим заједно с мушким оснивачима.
Фокус анализе био је и на поређењу стартапа који имају само мушке осниваче и стартапа који имају бар једну оснивачицу. Утврдили смо да је у главном узорку било 64,2 одсто тимова који немају жене оснивачице (мушки тимови) и 35,8 одсто стартапа који имају барем једну оснивачицу.
Стартап тим је својеврсна тачка сусрета професионалаца из техничких и нетехничких области. Резултати укрштања података из истраживања Стартап скенер 2024. показују да уколико има жена у оснивачком тиму стартапа, може се с већом вероватноћом очекивати да у тиму има оснивача из нетехничких области. За развој иновационог предузетништва потребно је удруживање особа из различитих професионалних области, како би се синергијом знања и вештина развијала иновативна решења за успех на глобалном тржишту.
Стартапи који имају оснивачице имају мање проблема да савладају изазове у проналажењу адекватне радне снаге и развоја тима. Томе сигурно доприноси и чињеница да ова група стартапа има 2,3 пута више чланова оснивачког тима са дипломом из друштвених наука. Истовремено, ова група стартапа се сусреће и са изазовима у развоју концепта продаје.
А колико су жене укључене у доношење битних пословних одлука у стартапу? У целокупном узорку Стартап скенера 2024. 62,2 одсто тимова има женске чланове менаџмента, с тим што највећи број њих (79,2 одсто) има само једну менаџерку. Поређењем резултата овогодишњег и претходних скенера увиђа се позитиван тренд – пораст броја стартапа који имају женске чланове менаџмента. Дубља анализа показује да постоји повезаност између структуре оснивачког тима и укључивања жена у састав менаџмента. Тимови који имају само мушке осниваче у свега 6,6 одсто случајева имају жене у менаџменту, док 93 одсто стартапа који имају бар једну жену у оснивачком тиму има и жене на позицијама менаџера.
Поједина искуства показују и да „жене теже реалнијој процени шта може да се оствари. Оне се више од мушкараца осврћу на ризике и како их избећи”. Једна оснивачица саветује осниваче да изађу на тржиште што је пре могуће, да добију повратне информације и укључе их у своје пословне одлуке.
Правовремени приступ финансијама је веома битан за развој стартапа. Тимови се претежно ослањају на сопствена финансијска средства (bootstrap), али се већи део стартапа који имају оснивачице (70,8 одсто) него стартапа мушких оснивача (46,5 одсто) финансирао помоћу бесповратних средстава (грантови).
Такође је нешто већи удео стартапа који имају оснивачице него стартапа мушких оснивача који су добили инвестицију „бизнис анђела” (20,8 одсто према 16,3 одсто). Са друге стране, у односу на стартапе мушких оснивача скоро је 2,5 пута мање стартапа који имају оснивачице и који су добили VC инвестицију (предузетнички капитал).
Већи део уложеног предузетничког капитала у стартапе мушких оснивача него у стартапе који имају оснивачице идентификован је и на глобалном нивоу. Питцх Боок, који прати стање родног јаза у Европи и САД, извештава да је само 1,5 одсто предузетничког капитала у Европи и 2 одсто предузетничког капитала у САД инвестирано у стартапе женских оснивача. Oснивачице имају мање шансе да самостално или сa другим оснивачицама дођу до финансијских средстава VC фондова. Ово је део ширег контекста – структуре извора финансијског капитала стартапа и укупне позиције жена, како у иновационом екосистему тако и у другим димензијама друштва.
Постоји већ довољно доказа о постојању родног јаза у економској позицији жена и мушкараца у Србији (и свету). То значи да ће и са побољшањем општих услова за пословање, почетна позиција жена у иновационом предузетништву бити лошија од позиције мушкараца.
Истраживање финансирања стартапа у Француској је потврдило да су женски оснивачи који су добили VC инвестиције у периоду од једне до три године остварили раст продаје за 50 одсто виши у односу на стартапе мушких оснивача. Извештај о финансирању у региону централне и источне Европе показао је да стартапи оснивачица добијају мањи проценат и мањи износ инвестиција, али с друге стране оснивачице генеришу више прихода за сваки уложени евро – за 96 одсто више од стартапа мушких оснивача.
Оснивачице стартапа у Србији сусрећу се с неповерењем потенцијалних клијената и инвеститора због тога што су жене, као и с питањима која су се односила на планирање породице и могућност усклађивања породичних и пословних обавеза.
Родни јаз се у друштву често перципира и као „проблем који не постоји”, одраз идеолошке или политичке призме или нешто што се намеће од споља и што женама доноси више штете него користи.
ИСТРАЖИВАЊЕ
Анализа је заснована на квантитативном истраживању и допуњена је секундарним деск истраживањем. Емпиријски подаци који су прикупљени у годишњем истраживању „Стартап скенер 2024.” анализирани су применом квантитативне (статистичке) методе. Резултати који су представљени у овом извештају пружају увид у однос броја оснивачица и оснивача у стартап екосистему, профил оснивачице стартапа, као и профил стартапа који у свом саставу имају бар једну оснивачицу, уз посебан осврт на питање родног јаза у финансирању средствима предузетничког капитала.
Налази представљени у овом извештају уједно су и једна врста путоказа актерима у екосистему у ком правцу могу развијати предлоге и иницијативе који ће резултирати побољшањем положаја жена и њиховим равноправнијим учешћем у дигиталној економији.
