МЕЂУПРЕДМЕТНО ПОВЕЗИВАЊЕ

Правописни алати

Повезујући наставне садржаје практичне наставе и српског језика и књижевности, професорке ових предмета у Електротехничкој школи „Михајло Пупин” у Новом Саду Јасна Скомрак и Марија Пекез одржале су ученицима прве и треће године часове на којима су указале на важност правилне употребе речи и израза које ће они користити у будућој струци

У оквиру часа практичне наставе на коме се ученици упознају с алатима, наставница Јасна Скомрак одлучила је да наставну јединицу повеже с градивом из историје и српског језика и да је обради на мало другачији начин. У уводном делу часа, уз причу о томе колико је употреба алата била значајна за развој људске врсте, ученицима је најављена наставна јединица. Разговарано је и о алатима који су се користили у давној прошлости. Ученици су упитани да ли знају како су се неки њима познати алати развијали и мењали током развоја цивилизације. Антрополози сматрају да је употреба алата била важан корак у развоју људске врсте. С обзиром на то да алате, у ширем смислу, користе људи и дивље шимпанзе, претпоставка је да се прва рутинска употреба алата догодила пре раздвајања те две врсте.

У главном делу часа наставница упознаје ученике с алаткама и начином њихове употребе, а које ће бити коришћене током наредних часова, у зависности од врсте практичног рада. У жељи да употребу алата прошири ван школе, у домаћинства, наставница је направила анкету у Ментиметру и замолила ученике да одговоре на постављено питање: Које би алатке, по вашем мишљењу, требало да има свако домаћинство? (линк за приступ Ментиметру је постављен на Гугл учионице). Ученици је требало да наведу највише десет алатки. Одговори, којих је било 3070, били су углавном усаглашени. По завршетку анкете, наставница је ученике упознала с резултатима и подстакла их на дискусију о томе.

Након размене мишљења с ученицима, у Гугл учионицама, у виду табеле, наставница је проследила свој предлог алатки које би требало да поседује свако домаћинство. Уз слику алатки, у табели су се нашли и основни подаци о њима. То су били: чекић, сет кључева, метар, васер-вага, скалпел, комбинована клешта, сет одвијача, аку-одвијач, брусилица, мултиметар, телескопски магнетни хватач и заштитне наочаре.

Затим су ученици и наставница заједно коментарисали табелу са њеним предлогом. Разговор је проширен и на то зашто је важно поседовати неке од основних алата у кући, колику уштеду то може донети домаћинству и колико је битна примена заштитиних мера и опреме приликом руковања алаткама.

Закључци до којих су дошли у разговору су били следећи:
– Основни алати не захтевају неку претерану вештину да би се њима руковало, а веома ће вам олакшати свакодневни живот.
– Набавка најосновнијег алата за кућну употребу не захтева много новца.
– Не морате да набавите професионалне моделе и велике сетове у којима вам већина елемената вероватно неће требати.
– Колико год да су кућа или стан сређени, увек има разлога за ситне преправке, поправке и измене, које нису могуће уколико не поседујете прави алат за тај посао.
– Није практично, ни исплативо, звати мајстора за сваку ситницу и зато свако домаћинство мора имати бар основни сет алата који ће власницима помоћи да сами одраде ситне мајсторије.
– Пажљиво користите и одржавајте алатке како би вам дуже трајале.
– Коришћење појединих алатки захтева примену заштитних мера, заштитне опреме (наочаре, рукавице… )!
– Не треба користити оштећен или неисправан алат!

Након озбиљне дискусије, наставница је похвалила ученике за труд и час завршила игром – ученицима је подељена осмосмерка у којој је требало да пронађу алатке с којима су се упознали. Оно што је приметила током рада на часу, а што је видела и у оквиру резултата на Ментиметру, биле су грешке ученика у правилном писању назива алата. Ти резултати су били одличан увод за рад наставнице српског језика и књижевности Марије Пекез.

С истим разредом прве године, а у оквиру области Култура изражавања, односно на часу правописне вежбе, наставница је најпре разговарала с ученицима о наставној јединици коју су обрађивали на часу практичне наставе и обавестила их да је упозната с резултатима на Ментиметру. Након тога, скренула је пажњу ученицима на неправилан изговор и неправилно писање назива појединих алатки.

У главном делу овог часа ученицима су понуђени називи алатки, а њихов задатак је био да на основу свог знања и резултата претраге на интернету (beleske.com, kakosepise.net, opsteobrazovanje.in.rs) пронађу правилан, односно неправилан назив алатке и да попуне табелу. Ученицима је подељена одштампана табела с две колоне. Речи које су исписане на табли било је потребно правилно распоредити. У једној колони је требало да напишу шта је правилно, а у другој шта је неправилно. То су биле речи: клешта, кљешта, скалпел, скалпер, клешта комбинирке, комбинирклешта, глимерица, глинерица, глинарица, моторцангле, мотоцангле, имбускључ, инбускључ, клешта за сечење жице (сечице), кљешта за резање жице, шрафцигер, шравцигер, секира, сикира, сечице, сечица, центиметар, цантиметар, заваривање и варење. Ученици су у пару попуњавали табелу, а пар који је први завршио задатак био је награђен оценом.

У завршном делу часа наставница је похвалила све ученике за уложен труд и рад и указала им на важност правилне употребе речи и израза које ће користити у будућој струци.

Пошто је наставна јединица везана за алатке непресушан извор инспирације, посебно за средњу стручну школу, наставница је дошла на идеју да обрађену лекцију искористи и у раду с ученицима трећег разреда, у оквиру области Лексикологија, тачније приликом обраде наставне јединице „Лексика српског језика према пореклу и сфери употребе”.

Пре саме обраде наставница је замолила колегиницу која предаје практичну наставу да ученицима на Гугл учионици подели линк ка Ментиметру. На часу обраде, кад се разговарало о пореклу речи у српском језику, ученици су се у главном делу часа подсетили алатки које су упознали и користили у првом и другом разреду. Онда су добили задатак да пронађу порекло речи којима назвају алатке које користе.

Наставница је и овог пута одштампала ученицима табелу, само што су сада у првој колони били исписани називи алатки. Табела није до краја попуњена. Ученицима је остављена могућност да се сами сете неке алакте коју су користили и да пробају да пронађу њено порекло. Ученици су имали право да током попуњавања табеле користе интернет.

Речи које је наставница навела у табели биле су следеће: глимерица, моторцангле, имбускључ, шрафцигер, секира, центиметар, чекић. Ученици су потражили и порекло назива за либелу и метар. На крају часа им је указано и на правилан изговор и правилно писање назива алатки. Уједно су се присетили и гласовних промена у неким од назива.

С обзиром на то да су ученици били у улози оних који траже информације и да су на часу били ангажовани, обрада наставне јединице им је била изузетно занимљива. Сем тога, оваква обрада је и корисна за све ученике, а посебно за оне који се образују у средњим стручним школама.

Јасна Скомрак, наставница практичне наставе
Марија Пекез, наставница српског језика и књижевности
ЕТШ „Михајло Пупин”, Нови Сад

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn