Празници и обичаји

Приликом обраде наставне јединице „Празници и обичаји” повезивање наставних садржаја спроведено је кроз усвајање нових појмова из предмета Српски језик, Математика, Свет око нас, Ликовна култура, Музичка култура и Веронаука. Циљеви и задаци часа били су стицање нових знања о празницима, традицији и обичајима, разумевање појмова обичај и традиција; разликовање празника и њихових обележја, тј. обичаја у свакодневном животу; упознавање с постојањем различитих вера и њихових обичаја у локалној заједници; развијање свести ученика о значају традиције и поштовања обичаја и културе различитих народа, као и очување духовних вредности; подстицање сазнајног развоја, усвајање нових знања; развијање креативности и самосталности у раду.

Примењени облици рада били су фронтални и индивидуални, од наставних метода коришћене су вербална, дијалошка, демонстративна, текстуална и метода практичних радова, а од наставних средстава и потребног материјала коришћени су ПП презентација, лаптоп, пројектор, наставни листићи, апликације.

Што се исхода часа тиче, очекивано је да ће ученици након свега разумети значај познавања и поштовања празника у свакодневном животу, као и да ће разумети шта значи љубав према другим људима и поштовање њихових обичаја и традиције, без обзира на то о којој вери је реч. Сем тога, очекује се да ученици буду у стању да користе, опишу и објасне обичајне појмове и процедуре, као и да развију вредности друштвено прихватљивог понашања. Од међупредметних компетенција развијане су комуникативна, компетенција за учење, компетенција за решавање проблема, за сарадњу и естетичка компетенција.

У уводном делу часа, који траје око пет минута, ради мотивације започињемо игру „Лаки ледоломац”. На листићима су учитељице написале разне поздраве и насецкане их ставиле у шешир. Затим ученици извлаче по један листић, не гледају га док сви не буду имали по један свој. На знак који даје учитељица, ученици устају са столица, прочитају шта пише на листићу, крећу се по учионици и поздрављају се са свима на начин наведен на папирићу. Након ове игре следи кратка дискусија о реакцијама ученика:

– Можете ли да погодите одакле потичу ови различити поздрави?

– Да ли препознајете неке поздраве?

– Који поздрави су вам били пријатни и зашто?

– Да ли вам се допала ова различитост?

Напомињем да су ово поздрави који се користе код различитих вера и народа поводом њихових празника.

Главни део часа почео је решавањем укрштенице „Празник”. Ученици играју мотивациону игру у којој одговарају на постављена питања, а након уписаних појмова у дата поља, долазе до решења: ПРАЗНИК. Кад ученици открију реч, истиче се циљ часа, најављује наставна јединица и указује да ће на том часу учити о празницима које обележавамо ми или наши суседи.

Ученицима се додатно говори о појму који су открили у укрштеници. Каже се да су празници дани у години кад обележавамо неки значајан датум или догађај, да могу бити: лични, породични, школски, празници насеља, државни празници, верски празници, а за рођендан се процењује да је то највећи лично-породични празник. Следи детаљнији разговор, уз постављање следећих питања: Које празнике ученици прослављају? Који су то породични празници? Шта раде укућани уочи празника? Како твоја породица прославља празник?

Након овог дела посвећује се посебна пажња култури изражавања. Ученици се усмеравају на лепо усмено изражавање, уз истицање речи које описују празнике (лепо, весело, украшено, опуштено…). Ученицима се, такође, указује на важна правила говорења – говори јасно и гласно, користи пуне реченице, користи лепе речи.

Следи приказивање ПП презентације о празницима. Док се говори о сваком празнику понаособ, на табли учитељица записује назив сваког од њих. Док пише, дели их у две групе – породични и верски, без упознавања с начином поделе.

Рођендан

Учитељица пита ученике да ли свако од нас има неки празник који слави са својом породицом, а да је посвећен само нама. Говори ученицима да тога дана прослављамо дан свог рођења и да наш рођендан не славе сви други људи које ми не познајемо. Истиче да је рођендан породични празник, да га прослављамо са својом породицом, рођацима и друговима и другарицама. Након питања која се песма пева за рођендан, следи слушање „Рођенданске песме”.

Свети Сава

Разговор о овом празнику започиње слушањем „Химне Светом Сави”. Учитељица пита ученике да ли су чули и да ли знају ко је Свети Сава. Објашњава да се Свети Сава прославља 27. јануара и да се тај празник уједно прославља и као школска слава. На крају их пита да ли знају зашто се и тако обележава.

Дан школе

Ученицима се поставља питање да ли знају кад је дан наше школе. Учитељица истиче да свака школа има свој дан и да он није исти за све школе. То је одређен датум, који је за ту школу у историји био важан. Следи разговор о начину обележавања овог дана.

Нова година

Слушањем песме „Деда Мраз” започиње разговор о овом празнику коме се сва деца веома радују. Учитељица следећим питањима подстиче ученике на разговор о песми: Чије санке јуре „преко брда, преко брега”? Шта спрема Деда Мраз? На које весеље нам стиже Деда Мраз? Истиче се да је Нова година породични празник. Тада се не иде у школу, сви су људи тада на одмору и најчешће с породицом прослављају овај празник. Напомиње се да људи и у другим деловима света прослављају Нову годину, али не у исто време као и ми.

– Како ви прослављате овај празник? Да ли украшавате кућу? Китите ли јелку?

Божић

Представљање података о овом празнику започиње слушањем песме „Божић, Божић, благи дан”. Следи разговор о песми: О чему се пева у песми? Ко је рођен на Божић? Где се родио? Учитељица пита ученике како они прослављају Божић, а онда настављају разговор о Бадњем дану и народном обичају сечења бадњака, о одласку у цркву, сечењу колача (чеснице), уношењу сламе и бадњака у кућу, о храни која се спрема, о доласку положајника, о поздрављању других људи у време Божића. Она објашњава да је Божић значајан верски и породични празник. Истиче да већина људи у Србији тај празник прославља 7. јануара, али и да неки наши суграђани Божић прослављају 25. децембра. Ученици или неко од родитеља причају осталима о обичајима за тај празник.

Ускрс/Васкрс

Да би дошла до разговора о овом празнику, учитељица се служи асоцијативним питањима. За који празник се фарбају јаја? Зашто се прославља тај празник? Уколико ученици не одговоре, објашњава да је Ускрс или Васкрс највећи хришћански празник. То је верски и породични празник. Како га ви прослављате?

Крсна слава

На самом почетку ове теме, учитељица пита ученике да ли прослављају неку крсну славу. Која слава је у питању? Какви су обичаји кад се слави крсна слава? Деца дају одговоре. На крају заједнички закључују да је крсна слава верски и породични празник.

Бајрам

Бајрам је такође верски и породични празник. Учитељица појашњава да га славе људи муслиманске вероисповести. Прослављају га током године два пута – Рамазански бајрам и Курбан-бајрам. Жене и мушкарци имају различите обавезе током ових исламских празника: домаћице припремају празничну трпезу, а мушкарци дарују храну и новац онима који немају довољно, као и деци и родбини. Ученици или неко од родитеља муслиманске вероисповести причају осталима о обичајима за тај празник.

Ханука

Истиче се да је Ханука велики јеврејски празник. Тада се прославља победа Израелаца над непријатељима.

На крају овог дела часа обнавља се начин на који се људи поздрављају или једни другима упућују лепе жеље током наведених празника. Срећан рођендан! Срећна Нова година! Христос васкрсе! Срећна слава! Честит и благословен Бајрам! Ханука на радост!

После овладавања основним подацима о најчешће прослављаним празницима, следе разноврсне игровно-едукативне активности. Током наредне ученици раде на наставном листићу. Играју игру „Откривамо непознату реч” (један број – једно слово). Учитељица ученицима објашњава како да, помоћу израчунавања бројева, дођу до коначног решења овог задатка (Деда Мраз).
 

5 + 3 =          2 + 4 =           1 + 7 =           8 + 1 =

10 –7 =          9 – 4 =          10 – 1 =          6 – 6 =

Следи провера тачности урађених задатака.

Следећа активност усмерена је на правопис и начин писања честитки. Истовремено се слушају празничне песме. Ученицима је подељен материјал за њихов самостални рад. Добили су и листић са задацима: 1. Напишите новогодишњу честитку вашим другарима у суседном одељењу првог разреда. 2. Напишите новогодишњу честитку осталим другарима у одељењу.

Завршни део наставе био је предвиђен за евалуацију. Помоћу квиза „Празници и обичаји” проверавамо усвојена знања и добијамо повратну информацију о нивоу наученог.

Квиз се налази на линку:

На крају свих активности презентују се радови. Деца су била срећна јер су на занимљив начин, кроз песму, разговор и игру, сазнала или обновила најважније податке о празницима који се славе на подручју Србије. Веома је важно код ученика развијати свест о значају традиције, очувању духовних вредности, поштовању обичаја и културе, како сопствене тако и других народа.