Родитељи и школа су партнери у образовању и васпитавању деце. Кад се повежу на заједничким пројектима боље се разумеју, лакше сарађују и велика су подршка једни другима. Родитељи, пратећи дешавања у школи, лакше схватају образовни развој деце, а кроз увид у живот породица наставници боље разумеју посебне околности у којима одрастају ученици те знају како да им се прилагоде.
Родитељи ученика Основне школе „Алекса Шантић”, из истоименог места, ове године прихватили су идеју наставника и придружили се наставном процесу као сарадници, представљајући деци своја занимања кроз посете и разговоре.
Тако је у трећем разреду, по идеји учитељице Татјане Мандић, кроз пет радионица реализован мини-пројекат под називом „Да се боље упознамо”.
Родитељи су се радо укључили у активности, па је тако на тему „Моја мама – медицинска сестра”, мама једног Вељка, Дана Ђукић, деци помогла да се ближе упознају са занимањем медицинске сестре/техничара.
– У склопу једног часа обрадили смо неколико тема. Говорила сам им о улози медицинске сестре и њеним особинама, а кроз кратку импровизацију имали су прилику да уоче разлику између доброг и лошег опхођења према пацијенту. Показала сам деци како изгледа униформа медицинске сестре, а причали смо и о виталним знацима, па су научили да мере температуру, пулс, крвни притисак и како се правилно дише. Бавили смо се и повредама и превијањем – научили су како треба поступати ако се догоди ударац или посекотина и вежбали превијање уз помоћ завоја. Објаснила сам им и шта се ради у случају крварења из носа и како пружити прву помоћ у таквој ситуацији. Било је речи и о инструментима за рад, па су имали прилику да виде како се користе шприц, игле и инфузија. Демонстрирала сам им како се спрема инфузија и како се поставља браунила (трајна игла) и објаснила чему она служи – каже Дана Ђукић.
На крају предавања ученици су међусобно, уз помоћ стетоскопа, слушали звук плућа и срца, што је изазвало велико одушевљење. Предавање су све време пратили с пуно пажње и активно учествовали. Повезали су усвојена знања са часа природе и друштва о услужним делатностима и научили да пруже прву помоћ, а ова посета можда је помогла некоме од њих да одабере своје будуће занимање.
Наредна гошћа, Василијева и Вукашинова мама Кристина Ракочевић, представила је ђацима своје занимање на радионици „Моја мама – мушки и женски фризер”. Реч је о још једном послу из области услужних делатности, који је првенствено усмерен на негу косе, а самим тим и на естетско улепшавање. Ово занимање, поред спретности и љубави, захтева и добру комуникацију са људима, јер је веома важно сазнати шта муштерија тачно жели. Децу је упознала с основним алатима и препаратима које сваки фризер користи у раду, а на лицу места видели су и како настају лепе фризуре, јер су њихове другарице Тамара и Милица биле стрпљиви модели. Мама Кристина обећала је да ће поново доћи и показати шта све може да се уради уз помоћ пегле и фена за косу.
„Моја бака – учитељица румунског језика” била је тема следеће радионице, а одржала је Николина бака Мира Петровић, која је у селу Вајска радила као учитељица. Ученицима је испричала причу о пореклу румунског народа и историји њихове породице. Погледали су кратак филм о животу, раду и школовању некад и сазнали да су Румуни у Србији грађани Србије румунске етничке припадности, као и да је румунски један од шест службених језика у Војводини. Након стварања Југославије (1918), Румуни су стекли статус националне мањине. Од 1963. године румунски народ је признат као један од седам мањинских народа у Србији. Уставним законом Војводине од 1969. године румунски језик признат је као један од пет службених језика, што важи и данас, јер 1,45% грађана Војводине румунски говори као матерњи језик.
Деци је било најзанимљивије кад их је гошћа научила да броје и поздрављају се на румунском. Никола и његова бака рецитовали су бројалицу о Ани, коју су остали ученици поновили и применили је у игри. Час се завршио традиционалном песмом коју Румуни певају за Божић, пре него што добију поклоне, а трећаци су запамтили да смо богатији што више језика говоримо.
Кроз разговор на тему „Моја мама – учитељица”, с Тамарином мамом Јеленом Кокановић, професорком разредне наставе у ОШ „Аврам Мразовић” у Сомбору, деца су сазнала да је учитељски посао да образују и васпитавају децу од првог до четвртог разреда. Колико је то важно говори нам и чињеница да учитељ предаје све наставне предмете у току прве четири године школовања сваког детета. Главни задатак сваког просветног радника није само да поучава децу – он им пружа информације, дели с њима искуства и нова сазнања, развија и побољшава дечје вештине и умења, покушавајући тако да код њих формира позитивно мишљење и исправне ставове.
Учитељица Јелена је за трећаке организовала малу математичку олимпијаду, у сусрет школском такмичењу из математике. Ученици су уживали, јер су кроз игру и кретање вежбали сабирање, одузимање, множење и дељење, не само бројева него и пријатељстава, сарадње и радости због успеха и победе.
Последња у низу била је посета Огњанине мама Иване Влаховић Матковић која је представила своје занимање на радионици „Моја мама – полицајац”. Гошћа која потиче из породице полицајаца и војника, иначе поручник полиције, официр у полицијској испостави и полицијски службеник, објаснила је ученицима како се постаје полицајац и које школе треба да се заврше како би могли да раде „у служби закона”. Главни послови полиције су заштита живота, права, сигурности и неповредивости сваког грађанина наше државе. Истакнута је важност превентивног деловања и нулта толеранција према насиљу. Нагласила је деци да свако од њих мора да зна своје основне податке, име и презиме, своје и родитеља или старатеља, адресу пребивалишта, као и своја права, како би били безбедни. У случају опасности, постоје три важна броја која треба да знају – 192, који припада полицији, 193 за позив ватрогасцима и 194 за позивање хитне помоћи. За гошћу су деца имала много питања, на која је она стрпљиво одговарала. Најзанимљивији део посете био је моменат кад су ђаци имали прилику да испробају њену опрему, а неки дечаци и девојчице изјавили су да себе виде као будуће полицајце. Било је то дружење за памћење.
Школа је изузетно захвална свим родитељима на сарадњи и издвојеном времену, у нади да ће и други следити њихов пример, те да ће се сарадња, за коју већ постоје планови, наставити.
