Немачка је веома лепа земља, чије природне лепоте и богато културно-историјско наслеђе привлаче милионе туриста. Желећи да свим ученицима од петог до осмог разреда истовремено боље приближи ову земљу, наставница немачког језика у Основној школи „Доситеј Обрадовић” у Новом Саду „кренула је”, уз помоћ наставних материјала, од севера према југу. Задатак се састојао од упознавања културних, историјских, географских и биолошких особености ових крајева, а начин рада лепо је прихваћен међу ђацима. Прво су ученици подељени у четири групе. Изучавали су додељени материјал у опуштеној и сарадничкој атмосфери. Свака група трудила се да самостално обави рад и да га прикаже осталима, уз асистенцију наставнице.
Прва група приказала је материјал „Северна Немачка”: Северно море, Балтичко море, Национални парк „Плитко море” у коме се играју плима и осека, плаже с корпама, дине, пустаре, светионике, велике морске луке које су за Немачку биле капија за свет, градове Ханзе, куће од опеке, градске капије.
Већа пажња посвећена је Ханзи, јер је она одиграла најважнију улогу на северу Немачке од 13. до 17. века. Ученицима је објашњено да је Ханза трговински савез седам севернонемачких градова (Либек, Хамбург, Бремен, Визмар, Росток, Штралсунд и Грајсвалд). Отуда је број седам култни број Ханзе. Култне боје су црвена и бела. Куће, цркве, већнице, градске капије грађене су од опеке која није малтерисана. Најважнији град је Либек, кога називају „Краљица Ханзе” и „Град седам торњева”.
Друга група је приказала материјал „Јужна Немачка”: Алпе и њихов живи свет, Шварцвалд, извор Дунава, Боденско језеро (Швапско море), типове кућа: фахверк, баварске осликане куће, куће Шварцвалда. Посебна пажња је поклоњена натписима на кућама, проналазачима аутомобила, дунавским Швабама и традицији која се љубоморно чува у овим крајевима. Сатови с кукавицом су веома лепи и омиљени, и то с кућиштем од резбареног дрвета. Механизам сата покрећу два висећа тега и клатно. Из дрвене кућице излази кукавица и оглашава се једном на пола сата, а сваког целог сата огласи се онолико пута колико показује мала казаљка.
Ученици 5. и 6. разреда богатили су вокабулар бележећи оне немачке називе који чине идентитет дате области, као што су: Балтичко море, градови Ханзе, пешчане дине, грађевине од опеке, сат с кукавицом, мрмот, рунолист, дивокоза, извор Дунава, дунавске Швабе, итд. Све слике пронађене на интернету лепили су на разнобојне картончиће и бележили маркерима њихове немачке називе, правивши паное северне и јужне Немачке.
Трећу групу су чинили ученици 7. и 8. разреда, који су на картонским тањирићима записивали текстове, нпр. с градских капија: „У кући слога, а споља мир” (Либек), „И споља и унутра ризиковати и профитирати” (Бремен); с кућа: „На овом свету је најбоље што смрт и ђаво не траже паре, иначе би сиромаси ишли у пакао уместо богатих”; с кућног прага: „Ко о мени лоше прича, нека не улази.” Ученици који похађају додатну наставу направили су и мали лексикон морских појмова.
Четврта група бавила се компарацијом придева. Ова материја је богата суперлативима, па су их увежбавали на многим примерима: највиши торањ на свету у Улму, најстарији универзитет у Хајделбергу, највећа лука (Хамбург)… Нису изоставили ни швапски дијалекат, па су исписали дане у недељи.
Зна се да Дунав извире на Шварцвалду, и то код градића Донауешинген. Ту је извор Дунава озидан у виду округлог базена, а около је лепа ограда. На огради је истакнута табла с натписом „Извор Дунава”. Међутим, треба ту пронаћи и таблу Друштва за српско-немачку сарадњу, на којој, на српском и немачком језику, пише:
„Велики господине Дунаве,
донеси мало ваздуха
од којег се не умире.”
