Очекивани исходи часа су да ученик разликује природу од производа људског рада, идентификује биљке и животиње из непосредног окружења на основу спољашњег изгледа, да уочава разноврсност биљака и животиња, да препознаје улогу чула вида, слуха, мириса, укуса, додира у његовом функционисању и сазнавању окружења, да се понаша тако да не угрози становнике шуме.
Ученици су подељени у пет група. Свака је на почетку месеца добила истраживачки задатак. Осим појединачних, имали су и заједнички задатак да обиђу оближњу шуму, да чулом мириса и додиром одреде којој врсти шуме припада дрвеће, да посматрају изглед дрвећа, стабла и лишћа и све то фотографишу, као и да пронађу или осмисле ребусе и загонетке за становнике шума.
Прва група је на интернету или у часописима и новинама проналазила слике листопадне, четинарске и мешовите шуме. Друга је требало да истражи на интернету о шумским становницима, користима шуме за животиње, да сазна податке о чувару шуме, то јест шумару, и да све то запише. Трећа група је имала задатак да пише о рециклирању папира, а да затим, помоћу технике папир-маше, направи подлогу на којој ће насликати листопадну или зимзелену шуму или, можда, мешовиту. Четврта група је требало да напише два ланца исхране, да опише који спратови биљака постоје и да направи шумску разгледницу. Пета група истражује и бележи податке о значају шумског ваздуха за живот људи и пише еко-поруке, а од папира, оригами техником, прави шумске животиње.
Уследила је презентација, која је започела језичком игром – ребусом. Игра је најбоље решење. Прва група имала је задатак да пронађе ребусе везане за шуму, шумске становнике, врсте дрвећа и биљака. Ово је врста игре, а игра је моћно средство за подстицање развоја личности. Ребус у настави освежава педагошку ситуацију, наставни рад постаје интересантнији, развија интелектуалну радозналост ученика, подстиче креативност, унапређује логичко мишљење, развија способност разумевања мисли и појмова представљених словима, сликом и знаком, вежба способност разумевања уоченог. Откривањем ребуса дошло се до појмова – зимзелено и листопадно дрвеће, расадник, шумски пожар, шумар.
Најзанимљивији бисери народне мудрости су загонетке. Ученици воле да загонетају и одгонетају. Имали су задатак да пронађу загонетке о шумским животињама. Ево неких од њих:
Репом вевери,
ушима звери,
зубима крцка,
шапама зврчка.
У дрвету шупљу
има своју дупљу,
у шуми воли мир
и дозрели жир. (веверица)
Баш сам створен како треба,
гле, мога весеља,
сакрити се лако могу
за главицу зеља. (зец)
Крзно ми је као плиш,
погодите. Ја сам… (миш)
Нешто хода по путићу
у зелену капутићу,
зубе дречи, очи бечи
и још чини, бака, бака. (жаба)
Савије се, заколута,
из потаје пази
под каменом покрај пута
ил` на шумској стази.
Гладна, хладна, али отров
њезин љуто пали.
Што сусреће, то уједа,
никога не жали. (змија)
Има снажно витко тело,
рогови му красе чело.
У шуми је њему дом,
он је онде, свој на свом. (јелен)
Координатор прве групе је читао загонетке, а сви ученици су учествовали у одгонетању. Један од ученика, који је био припадник друге групе, разговарао је са својим дедом шумаром о његовом занимању. То је пренео групи, па су и написали: „Шумар штити шуму од бесправне сече, спроводи мере заштите шуме од пожара. Сади дрвеће и зеленило, уређује дрвореде. Ради на узгоју и чувању дивљачи. Учествује у организовању лова на дивљач и одржавању ловних објеката. Ради на отвореном, изложен различитим временским условима.”
Представник треће групе прочитао је текст о рециклирању папира. Између осталог, ученици су написали да се новински папир може рециклирати највише седам пута. Поред процеса рециклаже, којим се отпадни папир враћа у поновну употребу, могуће је искористити отпадни папир на много начина. Имали смо задатак да техником папир-маше направимо подлогу за сликање шуме и то смо урадили од новинског папира. Исцепкали смо га, потопили у воду и оцедили. У другој чинији помешали смо брашно и воду, додали исцеђеном новинском папиру, промешали и ставили све на послужавник облика правоугаоника, у неколико слојева. Била су потребна два дана да се подлога осуши и буде спремна да на њој сликамо.
Пета група је правила тродимензионалну честитку користећи поп-ап технику. То је техника код које, отварањем, илустрације искачу у простор. Најпре сам ученицима показала израду овакве честитке у школи на часовима ликовне културе, а онда су их они сами правили. Било је ту прелепих идеја. Илустрације различитих врста дрвећа: бор, јела, храст, буква. Од жбунастих биљака: шипурак, леска, трњина, купина. Од зељастих биљака: висибаба, јагорчевина, љубичица… По који лептир, јелен, медвед, зец, вук и друге животиње које живе у шуми. За ланац исхране су написали да скакавац једе траву, гуштер једе скакавца, змија једе гуштера, јастреб једе змију. Као други пример, написали су: орао једе змију, змија једе жабу, жаба једе скакавца, скакавац једе траву.
Ево еко-порука које су написали ученици пете групе:
– Шума дише за нас;
– У шуми не остављај ништа. Остави само свој траг;
– Не загађуј природу, она је део тебе;
– Брините о дрвећу. Нова стабла садите, а оштећена лечите;
– Папир употребљавајте мудро, пишите с обе стране!
Представник пете групе прочитао је њихов заједнички рад, где су, између осталог, писали о шумском ваздуху и његовом значају за живот људи. Све што је лепо потиче из шуме и морамо много више пажње да посветимо очувању животне средине. Константин Илић и Марко Цекић испричали су да на сваке две недеље с родитељима, кад оду викендом у село код рођака, обавезно одлазе у шуму. Шетају, уживају или леже на земљи гледајући у небо, окружени боровима или буквама. Ако је пролеће, беру зељасте биљке које нађу. Обично су то: кукурек, јагорчевина, љубичица. А у јесен беру: шипурак, леску, купину, трњину, дивљу крушку и дивљу јабуку. Њихови родитељи у јесен секу дрва у шуми, спремајући их за огрев, али су нагласили да само секу она која је обележио шумар.
После излагања, учитељица им је постављала питања о осећањима пре и после боравка у шуми. Објаснили су да пре уласка осећају замор и узнемирење, а да су после боравка од два сата радоснији, дишу пуним плућима, имају више воље да ураде домаће задатке и све обаве с лакоћом. Препоручују да сви другари то истo ураде.
После прочитаних извештаја, свака група је део задатка радила и у школи, а то је израда животиња оригами техником, израда разгледница поп-ап техником, прављење слике папир-маше техником. Уз то су слушали пригодну музику: „Шума блиста, шума пева”, „Журка у шуми”, „Весела шума”, „Чаробна шума”.
За домаћи задатак ученица је сликала питања телефоном и послала на Вајбер групу, а она гласе: Шта је шума? Напиши називе шума. Шта је карактеристично за биљни и животињски свет шуме? Напиши називе шумског дрвећа листопадне и називе шумског дрвећа четинарске шуме. Зашто људи бораве у шуми? Напиши песму посвећену шуми.
Поводом Светског дана шуме, 21. марта, у школском дворишту, међу четинарима, позвали смо ученике трећег разреда да погледају представу „Весела дружина”, која је интерактивна. Сви су учествовали у њој. Сем едукативног дела, било је ту и много добре забаве.
