Фонд за науку Србије основан је 2019. године, с идејом да се пређе на нови начин финансирања науке.
После више деценија, научни екосистем постао је компетитиван, што значи да најбоље идеје и најквалитетнији тимови добијају финансирање за истраживања – рекла је министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић поводом пет година постојања Фонда, на недавној свечаности у Југословенском драмском позоришту у Београду, под именом „Наука мења свет”.
Фонд за науку је највећи и најрелевантнији фонд који финансира научно-истраживачку делатност у институтима и на факултетима у Србији, додала је и навела да је једна од улога Фонда да се приближи научницима који можда до сада нису имали искуство у вођењу озбиљнијих пројеката и да их припреми за конкурисање за пројекте Европске уније, који су много захтевни и изазовни.
– Идеја државе била је да се направи прелазни период, да људи науче како се воде пројекти и како се конкурише, како се бране своје идеје како би били конкурентни као научна заједница на великом научном тржишту као што је Европска унија – појаснила је.
За пет година постојања Фонда отворено је 11 програма подршке научно-истраживачким пројектима из свих области науке с укупним буџетом од 81,7 милиона евра. За финансирање је одобрено 497 пројеката из свих научних области, указала је др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку.
– Кроз програме који су били изузетно селективни и компетитивни, с процедурама које су биле врло стриктне, подржани су пројекти из свих области истраживања и на њима је ангажовано више од 3000 истраживача из 145 научно-истраживачких организација из наше земље – рекла је.
– Постали смо члан Управног одбора међународне организације Science Europe, која окупља фондове за финансирање науке у Европи. Иза ових резултата стоји велики рад Фонда и његових запослених, као и подршка Владе, Светске банке и Европске уније, а пре свега огромна подршка научне заједнице у Србији. За рођендан Фонда сам пожелела још веће улагање у науку – улагање у нове идеје, у опрему, инфраструктуру, у знање и памет. А нашим научницима да остваре врхунске резултате у науци и да буду узор новим генерацијама младих истраживача које долазе – поручила је Милица Ђурић Јовичић.
Међународна заједница препознала је Фонд за науку као изузетну институцију с квалитетним процедурама, па су наши научници и научни пројекти добијали и нека важна признања на међународном нивоу, истакнуто је.
Средства су издвојиле Влада Републике Србије и Европска унија, док један њихов део чини и кредит Светске банке. Представници те банке с нашом земљом сарађују више од деценије на јачању реформи иновационог екосистема у земљи, а кључни део био је на повећању нивоа улагања у истраживања и развој, старајући се да те инвестиције функционишу ефикасније.
– То је учињено увођењем конкурентних механизама за доделу грантова и промовисањем сарадње српских научника и приватног сектора. И заиста мислим да се Фонд за науку етаблирао као кључно средство за ове реформе – рекао је директор Светске банке у Србији Никола Понтара.
Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева рекла је да је повећање конкурентности привреде и обезбеђивање бољег квалитета живота за све један од разлога што ЕУ подржава науку и истраживање у Србији.
ПРИЗНАЊА МЛАДИМ НАУЧНИЦИМА
На догађају „Наука мења свет” представљена је и нова генерација младих научника, која ће у наредне две године радити на важним пројектима у оквиру програма „PROMIS 2023”, намењеног младим истраживачима и научницима у раној фази каријере. У 30 пројеката биће укључено 156 младих истраживача, а укупан буџет програма износи четири милиона евра.
Признања Фонда за науку додељена су истраживачима за изузетан допринос у науци и то у осам категорија: за изврсност у истраживању добитник је др Јакша Вучичевић, за изврсност у области биомедицинских наука добитнице су др Татјана Симић и др Ирена Аранђеловић, за истакнуте научне резултате из природних наука добитници су др Марко Сталевски и др Милица Вујковић, за допринос у области техничко-технолошких наука добитник је др Александра Мишан, за изврсност у области друштвених и хуманистичких наука добитница је др Емилија Николић, за младог руководиоца у раној фази каријере добитница је др Александра Буха Ђорђевић, за отворену науку добитница је др Александра Јанковић, а за научну комуникацију добитница је др Ана Банко.
