Oд наше народне песме „На Ускрс сам се родила”, па преко стихова „Ускршње јутро када се јави, сваком на лицу осмех заблиста. Данас је празник, данас се слави дан васкрсења Исуса Христа…”, постоји још много песама које говоре о овом великом хришћанском празнику. Њему се радујемо, а обичај фарбања јаја није избледео ни у градским, а поготову не у сеоским срединама, у каквој живи и наш мали трећачки колектив.
Циљ пројекта „Ускршњи обичаји у нашем крају” било је стицање нових знања о празницима, традицији и обичајима везаним за Ускрс или Васкрс, уз разумевање појединих обичаја, разликовање празника и њихових обележја, развијање свести код ученика o значају традиције и поштовања обичаја за културу једног народа, поштовање народних обичаја и предања, развијање стваралаштва, маште и креативности код ученика. Исходи су по предметима били следећи: певање по слуху песме (Музичка култура), сарадња с вршњацима у заједничким активностима и учење о обичајима некада у нашем крају и упоређивање са садашњим, као и уочавање сличности и разлика међу обичајима и изражавање суда о томе (Свет око нас), обликовање једноставне икебане од доступног материјала (Ликовна култура), правилно писање назива празника, богаћење речника новим изразима и речима и правилно слушање и поштовање саговорника, без „упадања у реч” (Српски језик).
Активности ученика током трајања пројекта су биле да слушају питања учитеља, размишљају, анализирају, дају усмене одговоре на постављена питања, да усвајају кључне појмове, договарају се о раду у пару, размењују мишљења и траже додатна објашњења. Активности наставника биле су: читање текстова, мотивација за разговор, формирање парова, давање задатака паровима, давање савета и сугестија, праћење како ученици анализирају рад другова, давање мишљење о раду и резултатима рада, бележење запажања о праћењу, ангажовању и интересовању ученика.
Како је дошло до избора теме за овај пројекат? Тема је прилагођена интересовањима ученика, као и узрасту. Погодна је за корелацију с осталим наставним предметима. Ученици, на основу искуства, као и средине у којој живе, уче да поштују народне обичаје и народна предања. Међупредметне компетенције које су биле заступљене су: компетенција за учење, комуникација, сарадња, решавање проблема и естетичка компетенција.
Реализација овог пројекта текла је по етапама.
1. корак
Ученици слушају песму Драгана Лаковића „Шума блиста, шума пева”, а затим разговарају. Како вам се допала ова песма? Које годишње доба је опевано у песми? Шта ради шума у пролеће? Ко то пева у шуми? Kоје су то птице? Шта још раде птице у пролеће? Каква је ливада у пролеће? Које се цвеће прво јавља? Шта ради меда? Шта раде друге животиње у шуми?
Разговор се наставља. Учитељица најављује предстојећи мини-распуст. Пита ученике да ли знају колико дана ће трајати, зашто ће бити на распусту и који се то празник прославља. (Ускрс је велики празник и слави се сваке године у пролеће). Шта се ради за Ускрс? Како се фарбају јаја? (Јаја се прво скувају, затим се у шерпу с водом сипа фарба за јаја, а онда их убацимо у ту шерпу и још мало кувамо. Кад извадимо јаја, оставимо их да се охладе). Јесте ли ви некада фарбали јаја? Како се јаја украшавају? Кад се фарбају јаја? Ког дана? (Јаја се фарбају у петак. Тај дан се зове Велики петак и претходи великом празнику – Ускрсу, који се увек прославља недељом). Којом бојом се фарба прво јаје? (Прво јаје се фарба црвеном бојом). Шта се ради с првим офарбаним јајетом? (То прво офарбано јаје доноси срећу. Оставља се у кући и стоји током целе године. Оно се зове „чуваркућа”). Шта радите с јајима на Ускрс? (Јаја се једу и поклањају некоме ко нам дође у госте или, кад ми идемо у госте, понесемо јаја. Обичај је да се за Ускрс куцамо јајима).
Људи се тог дана поздрављају другачије него свакодневно. Како се поздрављају? Шта кажу једни другима? (Поздрављају се са „Христос васкрсе!”, на шта се одговара „Ваистину васкрсе!”. Може се рећи и „Христос воскресе!” – „Ваистину воскресе!”).
2. корак
Причамо с ученицима о томе шта су запамтили с прошлог часа о Ускрсу или Васкрсу, а затим ученици добијају штампани материјал у коме је записано све што је важно за овај празник:
Ускрс (Васкрс)
Ускрс или Васкрс је велики празник који се слави у нашем народу. Увек се прославља недељом, није увек истог датума, али увек је у пролеће. Ускрс се празнује у прву недељу после пуног месеца који пада на дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње. Никад није пре. Најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја. У целом хришћанском свету за Ускрс су везани лепи обичаји. У свим деловима света јаје је од давних дана било познато као симбол извора живота.
Традиција фарбања јаја
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу. Затим у суд с водом, у коме ће фарбати јаја, сипа мало освећене васкршње или богојављенске водице. Обичаји налажу да прво обојено јаје буде црвене боје. То је „чуваркућа” и чува се целе године. Као што му име каже, људи верују да им управо то јаје чува кућу до следећег Ускрса. Седмица пре Ускрса зове се Велика недеља. Те недеље домаћице припремају и шарају јаја која ће бојити на Велики петак.
Туцање јајима
На ускршњем столу стоји чинија с јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим и укућани. Тад настаје весеље и такмичење чије је јаје јаче. У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак”, односно оно које кокошка прво снесе. Веома су јака јаја од морке. За ручак се прво поједе кувано јаје, а онда се једе све остало. Тог дана, ако у кућу уђе гост, прво се дарује офарбаним јајима, а и сам доноси у кућу јаја.
Следи читање песме „Дани шарених јаја”, Добрице Ерића:
Долетеле рајске птице
из даљине, из бескраја
и донеле котарице
прилогаре, пуне јаја.
Кад нам беху родитељи млади,
једног дана с почетка пролећа
цветала су јаја по ливади,
падала су јаја са дрвећа.
Три дана су сунца гнезда
грејала мој родни крај.
Три дана су место звезда
јаја с неба лила сјај.
Фарбали смо јаја луковином,
варзилом и оровом клапином,
шарали их пером од жар-птице
и лепили шарене сличице.
Јаја од мисирке,
јаја од кокошке,
јаја од патке,
јаја од ћурке,
јаја од гуске,
и дрвена јаја.
Најтврђа су мисиркина јаја
и најмања – пола залогаја.
А гушчја су ко детиња глава,
али мека, па је забадава.
По цео дан јурцамо
безбрижни и боси
по шору и муцамо
онако златокоси.
– Ајде да се туцамо,
ко разбије – носи!
Имао сам једном једно јаје
са којим сам разбио сто јаја
и могло је још дуго да траје
да се није нашо неки баја.
Са некаквим никаквим црвеним
јајашцетом, можда и дрвеним,
који нам се лукаво смешио
и који нас све опељешио.
3. корак
На овом часу ученици су радили микро-тест знања:
- Које годишње доба долази после зиме?
- Ко најављује долазак пролећа?
- Повежи речи из прве колоне с речима из друге:
Ласта се буди се из зимског сна.
Љубичица долази из топлијих крајева.
Медвед обавља пољске послове.
Човек цвета.
- Подвуци црвеном бојом реченицу која је тачна:
– Ускрс се слави у зиму.
– За Ускрс се фарбају јаја.
– Прво јаје се фарба плавом бојом.
– Прво офарбано јаје остаје у кући током целе године.
- Који поздрав је карактеристичан међу људима за Ускрс?
- Шта је „проносак”?
- Да ли можда знаш која манифестација се одржава сваке године у војвођанском селу Мокрин?
Причали смо и о различитим начинима фарбања јаја, посебно оном путем природних, а не вештачких боја. Сви знају за фарбање јаја у луковини (најприсутније у нашем крају), неки знају и за коришћење коприве, цвекле, ораховине или маслачка. Затим смо проверили заједно колико смо запамтили о Ускрсу, а онда је ученицима презентована и занимљивост о најпознатијим јајима на свету. Учитељица је испричала да су Фабержеова јаја најпознатија и најскупља јаја на свету и да их је од злата и драгог камења израђивао руски јувелир Карл Фаберже. Он је својим првим радовима, који су били изложени на изложби у Москви, привукао пажњу царске породице. Од тада је радио искључиво за потребе царског двора. Прво израђено јаје је својој жени поклонио руски цар Александар III. Њој се толико допао поклон да је цар сваке године куповао ново јаје. Ученицима су, уз причу, показане фотографије Фабержеових јаја.
4. корак
На овом часу су се правиле ускршње икебане и техником „декупаж” шарала ускршња јаја која су била од стиропора. Од куће су деца донела салвете и лепила их на јаја посебним лепком. На овом часу су ученици највише уживали, били највише креативни и радили у пару. Јаја су затим стављана на штапиће за ражњиће и одлагана у корпице на чијем дну је био „цвећарски” сунђер. У њега су убадани штапићи с јајима.
5. корак
На овом часу су ученици попунили евалуациони лист и тиме показали колико им је овај пројекат био занимљив, али и користан, као и шта је то што су ново сазнали и чули, а колико тога су знали или сазнали на часовима верске наставе или једноставно сазнали од укућана јер су били укључени у припремање празника Ускрса.
