Верици Чупић из Предшколске установе „Вељко Влаховић” у Темерину, омиљеној васпитачици међу колегама, децом и њиховим родитељима, рад с малишанима и сликарство две су велике љубави и неисцрпна инспирација. Ова изузетна васпитачица је, поред осталог, и председница Актива жена у Бачком Јарку, волонтерка, организаторка и учесница многобројних дешавања хуманитарног карактера, ликовних колонија, изложби…
Како сте се одлучили да постанете васпитачица? Да ли је то била жеља из детињства или се касније развила љубав према овој лепој, али и одговорној професији?
– Жеља да постанем просветни радник постојала је у детињству, првенствено јер сам била одушевљена својом васпитачицом. Ипак, та жеља касније се донекле изгубила, а моја прва права љубав била је уметност. Завршила сам средњу уметничку школу и после тога сам дуго размишљала шта заправо треба да буде моја професија. Схватила сам да деца у предшколском узрасту једини израз имају кроз цртеж и ликовност, те да на тај начин испољавају све своје емоције и причају све своје приче. Уписала сам тадашњу Педагошку академију у Новом Саду и кроз прву праксу сам се заљубила у овај посао, схвативши да све оно што носим у себи могу да пренесем на некога ко је млађи и ко тек треба да се изгради као личност, при чему му је потребна помоћ и усмеравање.
Колико Вас инспирише рад с децом?
– Деца су ми одувек била инспирација, мада на различите начине у различитим генерацијама. Кад сам се тек запослила, одређени изазови на које сада наилазимо нису постојали, па је то била другачија врста инспирације. Данас кроз те изазове учимо и растемо заједно, што је још један вид мотивације, а деца су одувек била и остаће вечита инспирација.
Бавите се сликарством. Како се јавила љубав према овој врсти уметности? Који су најчешћи мотиви Ваших слика?
– Љубав према уметности родила се у детињству – као детету забавно ми је било да цртам, прегледам новине и преписујем слова. Тада нисмо имали мобилне телефоне, рачунаре и остала помагала, па смо морали да посматрамо природу око себе и да то преносимо на папир. Све што је могло да се представи и све што је могло да остави неког трага, ја сам хтела да оставим на папиру. Кроз даље школовање сам схватила да та моја љубав, кад се повеже с децом, може да прерасте и у професију. Свакако, у мени постоји потреба да сликам и ван посла. Мотиви на мојим сликама повезани су с различитим периодима мог живота. Кад сам професионално стасала, желела сам да објединим емоције свих жена кроз покрет и фигуре. Користим јаке и живе боје, што повезујем и с позитивном енергијом коју добијам у свом раду с децом. Такође, то преносим и на друга поља, као, на пример, кад сам илустровала дечје књиге песама које користим у раду с децом.
Да ли вам сликарство „помаже” у раду с малишанима? Јесу ли деца и њихова машта инспирација за Ваш рад?
– У свом раду увек се базирам на ликовном изражавању, управо зато што је то њихов примарни начин исказивања емоција, креативности и размишљања. Кад сам се додатно усавршила у ликовној уметности за децу, сазнала сам за одређене технике које су интересантне управо за тај узраст, а необичније су од „обичног” рада. Деца се, на пример, радују кад радимо штампу и отискивање, као и слободно сликање. Кроз тај рад може пуно да се сазна о емоцијама, породици, односима у групи, те је овај израз важан и за евентуалну помоћ детету. Веома је битно за дете да кроз уметност развија све аспекте личности – когнитивне, социјалне, моторне, емотивне и друге. Задовољство својим радом, такође, развија самопоуздање.
Колико је важно да деца развијају љубав према уметности, а пре свега према ликовном изражавању?
– Изузетно је важно да се код малишана развија љубав према уметности, не само због креативности, већ и због благовремене изградње сопственог идентитета. Треба их научити да човек не може да живи без лепоте и уметности – почев од свакодневних ствари, од простора у ком борави, до одеће коју облачи. Битно је да знају да препознају лепоту и уживају у њој, као и да цене туђи рад и таленат.
Да ли организујете радионице за малишане и њихове родитеље?
– Дуги низ година организовала сам мале ликовне колоније за децу, које су се одржавале у Бачком Јарку, али ван вртића, школа и осталих институција. Ту је сликало више од четрдесеторо деце, а учествовали су и родитељи и општинске организације. Током лета сам учествовала у организацији различитих пројеката на базену, где би деца сликала на платну и штафелајима, па би их тај рад с правим уметничким прибором изузетно мотивисао. Свакако, и у оквиру вртића организујемо радионице и изложбе тематске природе, најчешће за празнике.
Сматрате ли да се талентовано дете за ликовно изражавање може препознати већ на вртићком узрасту?
– Рекла бих да се таленат не може открити већ у вртићу, у традиционалном смислу те речи, из једноставног разлога – сва деца у том узрасту имају таленат, зато што таленат у том узрасту подразумева вољу и жељу за изражавањем. Касније се то негује радом или губи нерадом. После, од десете до тринаесте година, дете заиста може да промишља о ономе шта преноси и на који начин то ради, па се тек тада, у том традиционалном смислу, може препознати таленат.
Бавите се и волонтерским радом. Да ли можете нешто више о томе да нам кажете?
– Волонтерски ангажман је производ одличне сарадње с општинским организацијама. Кад се организују различите радионице при Културном центру или кад се праве туристичке туре кроз наше село, увек се радо одазовем позиву. Чланица сам и Црвеног крста у Темерину, затим председница Актива жена у Бачком Јарку и све то условљава ангажман који подразумева стварање најразличитијих садржаја у нашој општини, а који значе свим њеним становницима, различитих узраста. Кроз волонтерски рад користим и прилику да промовишем нашу општину путем медија.
Хуманитарни рад је, такође, Ваш печат. Да ли сте у хуманитарне акције укључени заједно с малишанима и њиховим родитељима и на који начин?
– Трудим се да децу мотивишем на хуманитарни рад на разне начине. Кад год имамо прилику да помогнемо, да ли личним ангажманом или као институција, ми је искористимо. Као вртић, учествујемо у акцијама попут „Чепом до осмеха”, а и самостално организујем акције прикупљања различите помоћи – нашим другарима из вртића или вршњацима из других места и слично. Правили смо, на пример, пакетиће за децу с Косова и Метохије, а уз то и створили права мала уметничка дела, која смо им послали да украсе простор у ком бораве. Једна од дражих акција ми је ускршње фарбање јаја, у организацији Удружења жена Бачког Јарка, у којој су и родитељи учествовали, те смо заједно офарбали хиљаду и по јаја, па смо их поклањали установама којима је то значило. Уз то сам организовала и акције прикупљања гардеробе за Дом старих у Молу.
Да ли и на који начин сарађујете с установама културе?
– Имам ту срећу да живим у малом сеоском месту, сада већ развијеној варошици, која је, притом, и мултикултурална средина. Имамо установе културе које имају одличну сарадњу и с уметницима и с општинским институцијама. Имамо и просторе где се деца упознају с културама и језицима других националности, а веома је битно да их учимо о богатству различитости. Сарађујемо тако што их посећујемо, али и излажемо своје радове тамо. Највише волим кад деца из моје групе дођу с родитељима на изложбу да ме подрже у мом сликарском раду.
СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ
Да ли учествујете на ликовним конкурсима и изложбама у Србији, али и у региону и Европи?
– Сваки конкурс који стигне до наше установе, а понеки пронађем и сама, јесте прилика да учествујемо, а више пута смо и освојили специјалне награде, као и прва места. Такмичимо се на општинским надметањима, добијали смо позиве за међународне конкурсе (али се томе испречила пандемија), организујемо поставке широм Војводине… На личном нивоу сам награђивана и у сликарству, на пример кад сам освојила „Карловачко кандило”, које се додељује уметницима више од педесет година.
САРАДЊА С ПОРОДИЦОМ
Сматрате ли да је кључ Вашег успеха и у доброј сарадњи с породицама деце?
– Веома је важна ова врста сарадње. Однос с родитељима је такав да сам ја покретач, а они верују у то – виде резултате и воле оно што им деца раде, па увек желе да учествују и помогну. Стога је сарадња увек добра, а мотивишем их да и они буду покретачи креативних акција.
