У динамичном окружењу глобалне економије, стартапи се позиционирају као важни актери економског раста, јер подстичу иновације и креирају нова радна места. Истовремено су и крхки, нестабилни и неретко осуђени на пропаст, најчешће из неколико разлога – оштре конкуренције, недостатка тржишне потражње за производом или услугом или лошег управљања тимовима.
Како је као један од фактора препознат и мањак лидерских вештина и недостатак вештина сарадње као један од три најважнијих изазова, како на глобалном, тако и на локалном нивоу, заједница Нова Искра развила је пилот тренинг за осниваче стартапа и по први пут га спровела кроз програме као што су Smart start, Playing narratives i Ninja accelerator. Ово је била платформа за валидацију тренинга, а након позитивне повратне информације, не само од учесника програма, већ и од креатора инкубаторских и акцелераторских програма, следећи корак подразумевао је креирање онлајн курса који покрива шире аспекте – тзв. меке вештине – и да се истовремено унапреде постојеће обуке.
Тренинг који подстиче вештине сарадње развијен је у оквиру пројекта „Предузми идеју”, и подржао га је USAID, с идејом да се мапирају стварни изазови и „болне тачке” у процесима развоја тима, али и да им се пружи адекватна подршка за даљи развој. Директан рад с тим тимовима потврдио је да су вештине сарадње неопходне за бољу навигацију и напредовање у предузетничком екосистему који се стално мења.
Занимљиво је да су ови увиди били у складу с извештајима Светског економског форума о вештинама будућности, где се способност ефикасне сарадње помиње као основа за успех стартапа, кажу организатори обука.
Имајући то у виду, Нова Искра и Иницијатива Дигитална Србија одлучили су да ову врсту тренинга за стартап суосниваче понуде широј заједници у иновативном екосистему, другим програмима инкубације и акцелерације и на тај начин пруже додатну подршку у процесу оснаживања стартапа у Србији.
До сада је више од 40 организација учествовало у Soft skills тренинзима, с акцентом на вештинама сарадње и тимске културе, у оквиру програма као што су Route2Launch (Факултет организационих наука); Smart start (Фонд за иновације Републике Србије); Playing narratives (Асоцијација индустрије видео-игара Србије); Научно-технолошки парк Нови Сад; Attic 42; СтартИТ…
У плану је реализација и других тренинга, не само у Београду већ и широм Србије, укључујући рад с локалним стартап организацијама, као што су РИСЦ Ваљево, НТП Чачак и НИТ Нови Пазар.
Кроз тренинг који подстиче развој вештина сарадње, стартапи се упознају с алатима и практичним саветима за стварање и одржавање тимске културе, стратешко одређивање приоритета, решавање конфликта и сукоба у тиму, лидерство, развој тима и још много тога.
Ово су веома важне теме за стартапе, како би унапредили капацитете за мултидисциплинарну сарадњу и на тај начин унапредили аспекте иновација, појачали свој развој и разумели важност неговања талената у тиму.
Кроз суштинско разумевање важности развоја вештина сарадње када говоримо о стартапима, пројекат „Предузми идеју” пружа додатна знања и креира простор за размену, и на тај начин оснажује и локалне пословне инкубаторе и стартап акцелераторе чиме повећава шансе за успех локалних стартапа у глобалном контексту, наглашавају у Дигиталној Србији.
Док се стартапи сналазе у сложеним, променљивим економским приликама, неговање културе сарадње није само корисно – оно постаје императив за опстанак и успех, јер статистика о стопи неуспеха стартапа за 2024. годину наводи да је дисфункционални тим међу прва три фактора по утицају. Усвајањем вештина сарадње и лидерства, локални стартапи кроз ове тренинге стичу посебна знања и алате неопходне да разумеју своје предности, подстакну иновације и допринесу изградњи инклузивних, агилних и одрживих стартапа.
– Гејминг индустрија је специфична по томе што на изради једног производа, односно игре, учествује огроман дијапазон професионалаца из најразличитијих области. Све време док се ради на игри људи из области уметности, програмирања, музике, наратива, режије, продукције, па чак и маркетинга и људских ресурса, морају да говоре истим језиком и да у ходу обликују једну видео-игру. Да би се то догодило, неопходно је да сви говоре заједничким језиком, да на правилан начин организују рад, процесе и структуру тимова, без обзира на то да ли на игри ради мали тим или читава компанија. Алати и идеја сами по себи не могу да направе игру без беспрекорне сарадње тима, поготово ако се узме у обзир да су видео-игре уметност једнако колико и дигитални производ.
– Због свега тога тренинзи који су оснаживали наше и младе и искусније професионалце и тимове имају директну примену у гејминг индустрији Србије и њихов резултат је одмах видљив. Осим тога, драго нам је да се кроз њих ојачава разумевања да је оваква врста подршке неопходна свима, јер меке вештине јесу нешто што може да се научи – оценила је Кристина Јанковић Обућина из Асоцијације индустрије видео-игара Србије.
– Фонд за иновациону делатност је, креирајући програме подршке за иновативна предузећа у различитој фази раста и развоја, препознао потенцијал који имају неформални стартапи, тј. тимови који се још увек нису званично инкорпорирали у предузећа, као и у новооснованим иновативним предузећима. Пратећи такве тимове, Фонд је дизајнирао програм Smart start, који управо таргетира пројекте који су у иницијалној фази развоја свог првог прототипа, било да је реч о иновативном производу или услузи. Подржавајући такве пројекте, Фонд је увидео значај одрживости тимова који развијају свој први пропотип у оквиру подржаног пројекта, будући да њихова усаглашеност и култура највише доприноси првој фази раста и развоја. Колико тим буде био успешан и пун разумевања за расподелу задатака и активности у оквиру подржаног пројекта, као и усаглашености око мисије и визије коју такав пројекат носи, толика перспектива се на крају од тима и даљег развоја пројекта и очекује. Препознајући овај недостатак у локалном екосистему и Фонд је препознао важност тренинга „Тимска култура и структура”, развијен у оквиру пројекта „Предузми идеју”, који се фокусира на подизање капацитета за сарадњу, тимску културу и процесе, a који је оснажио тимове да сагледају свој пун потенцијал и алоцирају своје најбоље људске ресурсе и капацитете на начин на који би најбоље испоручили свој први прототип и наставили успешно са даљим радом и његовом комерцијализацијом – оценио је Душан Каран из Иновационог фонда.
