Приликом планирања овог часа, одлучила сам да од метода користим дијалошко-монолошку методу, креативно писање и усмено излагање, а што се тиче социјалних форми, да то буду самостални рад, рад у пару, рад у групи, као и дискусија у пленуму. Након поздрава и питања како су, ученике сам упознала с темом часа. Затим сам им пустила песму која обрађује ову тему, а коју су, у оквиру пројекта „Вишејезичност живи”, урадили ученици ПАШ (PASCH) школа из Србије и Црне Горе. Ученици су имали прилику да чују како се једна песма може извести на више језика, показујући тиме да је вишејезичност у многим земљама део свакодневице. Језици повезују људе и културе и чине нам приступачнијим свет и окружење.
У уводном делу часа ученици су упитани које све језике говоре, односно, разумеју. Након краће дискусије дала сам први задатак, који се односио на цртање језичког портрета. Објаснила сам им да језички портрет треба сликовито да покаже њихово познавање језика, а, као помоћ, показала сам им свој портрет.
Задатак 1: Језички портрет
За језички портрет ученици попуњавају обрисе људског тела означавајући језике који су им релевантни на одређеним местима на телу (срце, руке, ноге…). Емоционална повезаност с одређеним језицима овде долази до изражаја и пружа добру прилику да се говори о сопственом језичком идентитету. Поред тога, овај задатак чини ученике свеснијим значења која појединачно приписују својим језицима и за шта их користе.
Док су ученици радили, обилазила сам их и по потреби помагала, наводила их да своје идеје искажу на најбољи могући начин. Пошто су сви урадили први задатак, за шта је било потребно око десет минута, позвала сам ученике да устану и направе круг, како бисмо у пленуму дискутовали о њиховим радовима. Било је занимљиво чути колико ови млади људи језика знају. Њихова искреност и креативност је овде, такође, дошла до изражаја, али и лакоћа у усменом изражавању и презентовању радова на циљном језику, у овом случају немачком.
Док су презентовали, на табли смо исписивали глаголе које су користили да опишу своје познавање одређеног језика или своје жеље у вези с тим језиком. На пример, говорити, слушати, путовати / sprechen, hören, reisen… Било је то забележено на свим језицима које смо споменули.
Како је циљ часа требало да покаже богатство језика, један сегмент у остваривању тог циља био је следећи задатак. Тему о вишејезичности повезала сам с годишњим добима и њиховим карактеристикама. Иако у овом тренутку јесен није актуелно годишње доба, као пример за шароликост језика, послужиле су боје јесени.
Задатак 2: Асоциограм на тему „Јесен”
Као припрему за наредни задатак, дала сам вежбу да се на горе задату тему напише асоциограм. Ову вежбу ученици су радили најпре у пару, а затим упоредили с паром који седи поред њих.
Задатак 3: Писање песме на тему „Јесен”
Као додатни материјал, припремила сам шаблоне у облику листа, које сам поделила ученицима. Затим сам им рекла да на горенаведену тему, у пару, напишу песму од пет стихова и једанаест речи, такозвану песму од једанаест речи (Elfchen значи једанаестерац, али буквални превод би довео до забуне јер у српском језику овај термин означава дужину стиха).
Реч је о краткој песми, која је честа у дидактици немачког језика и која се пише према следећој шеми: први стих – једна реч, други стих – две речи, трећи стих – три речи, четврти стих – четири речи, пети стих – једна реч (1+2+3+4+1=11).
Користећи добијени материјал, речи из асоциограма, ученици су започели писање песме. Објаснила сам им горенаведену форму и, као пример, прочитала једну такву песму на исту тему. Приликом писања су имали могућност да, поред речи циљног језика, употребе и речи других језика, уколико сматрају да ће та реч бити одговарајућа у датом стиху, то јест за саму песму.
Ученици су, радећи у пару, своје идеје преточили у стихове, а ја сам их за то време обилазила и помагала онде где је помоћ била потребна. Приметила сам да је ова активност додатно мотивисала ученике да се укључе у рад, посебно је то било видљиво код оних који су на другим часовима били мање активни. Како је ово кратка форма, ученицима је било довољно 10 до 15 минута да заврше своје радове, након чега смо све радове (листиће с песмама) окачили на зид. Позвала сам све ученике да приђу, а затим сам питала да ли би неко желео да прочита своју песму. Сви ученици су желели да прочитају своје радове, што је резултирало опуштеном и радном атмосфером, у којој су се лепо осећали.
За сам крај часа предвидела сам евалуацију коју сам спровела уз помоћ апликације Ментиметер. Ученици су добили код, а задатак је био да, на скали од 1 до 10, опишу своје расположење на крају часа. Резултат евалуације је показао да је њихово расположење на крају часа било од 9 до 10, што је мени као наставнику био добар показатељ да је ово био добро осмишљен час.
Закључујем да је, с аспекта мотивације и буђења свести о значају вишејезичности, ово био успешан час, на коме су ученици, уз пажљиво одабране задатке и добро вођење, на креативан начин изразили своје ставове на циљном језику. Такође бих нагласила да је у току часа остварена и међупредметна корелација, то јест повезивање са српским језиком као матерњим, али и с енглеским, као страним језиком.
ПАШ (PASCH) ШКОЛЕ
Иницијатива „Школе: Партнери будућности” (PASCH) представља мрежу од више од 2000 школа широм света с посебном везом са СР Немачком. „Гете институт” подржава око 600 PASCH школа у националним образовним системима преко 100 земаља. Међу овим школама партнерима је и Друга крагујевачка гимназија.
Министарство иностраних послова Немачке покренуло је у фебруару 2008. године ову иницијативу, која се реализује заједно с Немачком управом за школство у иностранству, „Гете институтом”, Немачком академском службом за размену и Педагошком службом за размену Конференције министара образовања и културе Немачке.
