КАКО ПРОВЕСТИ АКТИВАН ЗИМСКИ РАСПУСТ

Време за одмор, игру и дружење

Једно је сигурно, деца се радују школском распусту. Школа децу пребрзо уозбиљи и „затрпа” разноврсним информацијама, задацима и осећајем одговорности. Распуст значи предах од стриктног распореда, раног устајања, контролних и писмених задатака, испитивања и проверавања, домаћих задатака и мноштвa других школских обавеза.

Распуст је време дечјег одмора и детету треба дозволити да га проведе без оптерећења. Код њих је то, углавном, испуњено потребом за забавом и уживањем, а морамо се сложити да распуст томе и служи. Шта ће деца за време распуста радити и како ће га провести највише зависи од тога шта ће им бити доступно, понуђено, забавно и дозвољено. Све је то одговорност одраслих. Знамо да је најидеалније да распуст проведу са породицом на зимовању, на планини, у селу, негде у природи, некој бањи или на путовању. То није реалност већине деце која ће распуст провести код куће сама или са неким укућанином, док родитељи раде.

У сваком случају распуст подразумева одступање од свакодневног ритма радног дана и могућност да се баве свим оним што их интересује, а за шта немају довољно времена.

Не треба заборавити да деца набоље „пуне батерије” кроз одмор, физичке и друге корисне активности, које остају по страни када иду у школу. Наш задатак, као одраслих особа, јесте да имамо на уму Платона, који је рекао да је право васпитање оно које подучава децу да задовољство и радост нађу у здравим и корисним активностима.

– Код деце је важно развијати и препознати нова интересовања, понудити им да пробају и сазнају да ли су у нечему вешти или успешни. Важно је стицати знања и вештине које се не упражњавају у школи, а деца их високо вреднују у вршњачкој групи и активностима ван школе. Све ово се најбоље стиче међу вршњацима. Зато је важно деци омогућити да буду у контатку или друштву оних које цене и вреднују, а који их могу упутити на неки занимљив садржај или активност у којој уче и сазнају оно што нама не би ни пало на памет. Родитељи се боје дететовог дуготрајног провођења времена на компјутеру у соби, иако је то реалност и великог броја родитеља на послу, али и у слободно време код куће – каже Марина Бунчић, психолог.

Веровали или не, нека деца се плаше досаде током распуста, а није искључено да је то и страх многих родитеља. Када почне распуст, већина деце одмарање поистовети са претераним спавањем, излежавањем и неконтролисаним провођењем времена на рачунару, у игрицама, на друштвеним мрежама или испред телевизора, као главне „дадиље”. Тада упадају у неку врсту духовне тромости и често се може чути да родитељи кажу: „Једва чекам да почне школа”, па испада да школа, у данашњим условима живљења, деци једино даје структурисан живот.

– Наравно да не мора да буде тако и да зимски распуст деци отвара многе могућности, али пре тога морамо да имамо здраво уверење да одмор нису излежавање, спавање, пасивност и интернет, него промена активности. Децу треба информисати да током зимског распута постоји много организованих бесплатних садржаја за школарце. А с обзиром на то да се деца све мање лично друже, требало би да код њих подстакнемо и тај начин провођења времена на распусту, у кућном амбијенту или, још боље, напољу, на ваздуху, у здравим физичким активностима, као што су клизање, грудвање и санкање (ако има снега). У сваком случају, деца су по природи радознала и ту њихову радозналост требало би на распусту усмерити у правом смеру. А да ли би деца требало да уче или не током распуста, ту бар нема дилеме: уколико је постигнут задовољајући жељени успех и уколико нема заказаних контролних задатака током прве недеље другог полугодишта, одговор је – не. Али, уколико заосталих обавеза има, најбоље их је обављати од почетка зимског распуста и не одлагати за последњи дан – поручује Милена Опарница, психолог.

Родитељи већином имају очекивања како деца треба да проведу распуст и шта треба да раде. Одмах да истакнемо да нереална очекивања само нарушавају однос са њиховом децом. Не можемо да их присилимо да раде све оно што смо ми испланирали или пожелели и што сматрамо да је исправно. Нереално је очекивати од деце да уче школске предмете за време распуста, вежбају математику, уче географију или хемију, да читају лектиру… Уколико су резултати показали да су деца била неуспешна у школи, значи да им је потребна озбиљна подршка и да ће самостално тешко да ураде на распусту оно што нису радили у току школске године. Строга ограничења и присиле само погоршавају однос са децом и неуспех је загарантован.

– Децу је важно научити како да трошe слободно време, како се опуштамо и у чему уживамо и налазимо задовољство. То је превенција многих нежељених облика понашања или зависности. Неко ће да се дружи, да позива пријатеље у госте, неко да иде у госте, неко да поправља ствари по кући, уређује собу или неки свој простор, неко да узгаја биљке, а неко да води рачуна о кућним љубимцима, неко да се бави физичким активностима, неко да планинари, неко да ужива у припремању хране, неко у цртању, неко у прављењу фотографија, неко ће да пише песме, неко да прави макете, неко да албуме попуњава сличицама, неко да чита, неко да гледа филмове, неко ће да слуша музику, неко да игра друштвене или компјутерске игрице, дружи се на друштвеним мрежама – указује Бунчић.

Много је важно да томе научимо децу и делимо време са њима, изграђујући позитиван однос. Деца на распусту треба да уживају и да се разоноде, без претераних захтева и присила, а ми томе треба да допринесемо делећи са њима наше време и показујући им љубав. Искористите прилику за другачије разговоре. Током школовања већина разговора и активности са децом своди се на: „Шта је данас било у школи?”, помагање око домаћих задатака, преслишавање. Током школске године за слободне активности и дружење нема довољно времена. Родитељи би требало да преусмере комуникацију на поље неговања социјалних односа, јер ће тако детету показати да га не посматрају искључиво као ученика, и продубљивање међусобних односа. Иако многи родитељи мисле да ће вежбање или учење градива унапред олакшати детету наставу, када она почне у следећем полугодишту, то заправо нема ефекта.

Дозволите детету да предахне и дајте му шансу да се „излудује”. Пустите га да скаче, јурца, трчи, цичи, односно да прича, понаша се и мисли као дете. Оно то и јесте, само што сте због његове школе и ваше презаузетости на послу и ви и оно то заборавили.

Споменка Радовановић

Антрфиле:

ОЦЕНА ЈЕ – САМО ОЦЕНА

Када вас дете разочара неком оценом, сетите се да је то само оцена. Ако ваша казна обележи цео његов распуст, дете неће научити лекцију коју казном желите да му „усадите”, али ће битно нарушити ваше међусобне односе. Чим заборави зашто је кажњено, повероваће да је то неправедна казна, што може довести до развијања његовог непријатељства према вама.