ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ДЕТЕТА

Без табуа о менталном здрављу

На дан усвајања Конвенције о правима детета – што је најратификованији документ о људским правима у историји – сваке године од 20. новембра 1989. слави се напредак који је друштво током последње 32 године постигло за децу света. Уједно се светски и локални лидери позивају да испуне обећања која су дали када су ратификовали Конвенцију, као и да се поново обавежу да ће наставити да чине све што је потребно да ниједно дете не остане искључено из могућности за развој, напредак и достојан живот.

Сва деца имају сва права из ове Конвенције, без обзира на то ко су, где живе, шта им родитељи раде, да ли су сиромашни или богати, којим језиком говоре, којој религији или култури припадају, да ли имају неку сметњу у развоју или инвалидитет, подсећају из Уницефа.

Значајан напредак постигнут је у погледу стања деце у областима здравствене заштите, образовања и социјалне заштите, али су, упркос томе, најмлађи суочени с новим изазовима – климатским променама, загађењем ваздуха, поплавом лажних информација и „вести” на друштвеним мрежама… Такође, пандемија ковида само је погоршала проблематику менталног здравља деце и младих и забринутост због растућег сиромаштва и продубљивања дигиталног јаза.

У Србији деца чине само 17,3 одсто становништва – 8,3 живи у апсолутном сиромаштву, а чак 24,2 на линији сиромаштва. Скоро трећина деце још увек није примила све обавезне вакцине у предвиђеном року. Данас више од три петине деце од три до пет година иде у вртић, али је проценат значајно нижи када је реч о деци из сиромашних породица (11 одсто), а за децу из ромских насеља само седам одсто. Иако данас више девојчица из ромских насеља иде у средњу школу, то је и даље далеко од националног просека, који је три пута већи. Огромну већину деце која живе у установама – 70 одсто – чине деца са сметњама у развоју. Чак 45 одсто деце је изложено насилним методама дисциплиновања код куће, које негативно утичу на њихов развој. Више од половине девојака из ромских насеља удаје се пре навршене осамнаесте године, док је проценат за девојке из опште популације 5,5 одсто. Више од петине младих (узраста до 24 године) незапослено је, док чак 16 одсто младих (15–24 године) нити раде нити се школује.

Ове узнемирујуће чињенице позивају читаво друштво да настави са заједничким напорима како би свако дете преживело и напредовало, односно остварило своја права и свој пун потенцијал, од раног детињства до адолесценције.

Ове године Уницеф у Србији је Светски дан детета обележио кроз низ активности: иновативну аукцију дигиталних дела за помоћ деци са сметњама у развоју, представљањем резултата истраживања „Шта мисле деца и млади о утицају српског пословног сектора на њихова права и колико пословни сектор у Србији подржава децу и младе”, познате грађевине су у ноћи 20. новембра засијале плавом бојом у знак прославе дечјих права, као и кроз и промотивне акције у јавним просторима.

У сусрет Светском дану детета, у сарадњи с Народном скупштином Републике Србије, организација Пријатељи деце Србије одржала је онлајн конференцију „Како подржати ментално здравље деце у доба ковида-19?” На скупу је учествовало више од 180 средњошколаца из целе Србије, а са њима су о овој значајној теми разговарали посланици, као и представници владиних и невладиних институција и организација које се баве децом. Догађају је значајно допринело и учешће запослених у образовању у средњим школама у Србији.

Конференцију је отворио председник Народне скупштине Ивица Дачић, који је ученике охрабрио да говоре о проблемима са којима се суочавају, посебно током пандемије, као и да увек могу да изнесу своје потребе и предлоге. Директорка Уницефа у Србији Дејана Костадинова поручила је да је ово дан када су одрасли ту да би саслушали дечје идеје, иницијативе, изазове, али и да увере децу у своја настојања да заједно са њима и за њих стварају боље, здравије и сигурније окружење. Ива Ераковић, извршна директорка Пријатеља деце Србије, нагласила је да се, осим превенције проблема менталног здравља, мора и активно проблемски интервенисати, како са децом тако и са њиховим родитељима, старатељима и наставницима и истакла важност (раз)говора о менталном здрављу гласно и без табуа. Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић, износећи актуелне извештаје о утицају пандемије на децу, подсетио је да их је изолација још више погурала у онлајн свет, свет нереалних стандарда, што оставља несагледиве негативне последице по њихово ментално здравље.

Пријатељи деце Србије подсећају да је неопходно довршити процес доношења закона о правима детета и заштитнику права детета и започети израду новог националног акционог плана за децу, јер је претходни истекао још 2015. Сваком детету је потребно да буде поштовано, вољено и саслушано, истичу.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Дарија Кисић Тепавчевић поручила je током посете Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, да су они наша снага, понос и будућност.

– Није само један дан дан детета – сваки дан, сваки сат, сваки секунд треба да буде посвећен деци и борби за њихову сигурну и здраву будућност – нагласила је министарка и истакла да је заштита права детета један од приоритета Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министарство је, у сарадњи са Уницефом, спровело читав низ активности да се деца која се налазе у различитим инситутицијама и домовима за привремени смештај, узраста до три године, што пре сместе у породично окружење, указала је Дарија Кисић Тепавчевић и додала да се активно ради и на мерама усмереним ка младим људима који су смештени у установе, да се осамостале и интегришу у друштво.

У име Министарства просвете, науке и технолошког развоја, овим поводом државни секретар проф. др Ивица Радовић отворио је у Народном музеју изложбу радова ученика Специјалне школе „Бубањ” из Ниша, под називом „Великани очима деце” и подсетио на одговорност коју имамо према деци, посебно оној која се налазе у осетљивом положају те да ова изложба доприноси једном новом поглављу у разумевању деце у инклузивном свету. Државни секретар је подсетио да се изложба реализује у оквиру акције коју су покренули управо деца, под слоганом „Заједно можемо поново да осмислимо зеленији и одрживи свет без дискриминације, бољи свет за свако дете”.

Д. Ј.

АНТРФИЛЕ

ДЕЦА – О СВОЈИМ ПРОБЛЕМИМА

Малишани су били веома активни учесници конференције, истичући неке од најбитнијих проблема са којима се суочавају. Тако су навели да се облици школског рада мењају се често и брзо, што деци не пружа прилику да се прилагоде, да уче са разумевањем, али ни да се уклопе у друштвену средину, која је многима нова, с обзиром на то да је пандемија до сада захватила две генерације ученика на прелазу из основне у средњу школу. Стрес испитивања и оцењивања повећан је целокупном ситуацијом, осећањем неприпремљености и утиском да су методе извођења наставе импровизоване. Ученици осећају да се од њих превише тражи у оваквим условима, да су испитивања превише честа и опсежна. Осим тога, недостају им другари, вршњачке групе неопходне за адекватан психосоцијални развој и прилагођавање стресу. Додатни притисак на здравље – физичко и ментално – чини и забринутост у вези са еколошком ситуацијом, чак и када желе да се друже на отвореном простору, све чешће су уплашени како ће, на пример, ваздух који удишу утицати на њихово здравље. Кажу да их помисао на будућност чини анксиозним. Наводе и да је стручна подршка менталном здрављу деце у школи неадекватна, а број педагога и психолога несразмерно мали у односу на потребе деце.

Посебну пажњу, истичу, треба обратити на ментално здравље деце из осетљивих категорија.