ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ

ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ

Дигитални ресурси – најотпорнији

 

Фонд за иновациону делатност одобрио је финансирање 12 иновативних пројеката различитих предузећа, укупне вредности 53 милиона динара, чији је циљ сузбијање ефеката пандемије изазване корона вирусом. Као што је већ најављено, ускоро се могу очекивати и први српски респиратор и иновативна заштитна опрема. Реч је о новој врсти заштитних маски, са измењивим филтерима за вишеструку и дугорочну употребу, а ту су и кабине за дезинфекцију намењене употреби на јавним местима и локацијама од посебног интереса, као и мобилни пултови за бесконтактно мерење температуре и ручну дезинфекцију, преносиви озонизатори за брзу и безбедну дезинфекцију критичних објеката…

Јавни позив био је намењен малим и средњим предузећима, са већ развијеним прототиповима производа, услугама и технологијама, који могу бити скалирани у кратком временском периоду и доступни за примену у сузбијању последица изазваних пандемијом. Износ подршке по појединачном пројекту је до шест милиона динара.

На расписани позив пристигло је око 300 предлога иновативних пројеката, што је показало висок потенцијал наших предузећа. Имајући на уму ургентност, независна експертска комисија Фонда дала је приоритет решењима за која је процењено да могу створити најрелевантнији, најбржи и стратешки важан одговор на конкретне проблеме. Развој лекова и вакцина нису били предмет тог јавног позива.

Професор др Владимир Поповић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, оценио је да је тиме доказан административни и управљачки капацитет Фонда, али и спремност система да се одазове на актуелне и ургентне друштвене изазове. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са Кабинетом премијера Србије и Фондом, наставиће да ради и на развоју других програма, који ће се бавити како самом пандемијом тако и санирањем њених последица, најавио је државни секретар, уз информацију да ће бити размотрена и опција расписивања позива преко Фонда за науку, који би били усмерени ка научноистраживачким организацијама.

У Србији је већ покренуто неколико јавних и приватних иницијатива кроз које се волонтерски праве и дистрибуирају различити типови заштитних маски, пре свега за најугроженије – здравствене раднике.

После првобитне хитне реакције и „брзинске” виртуелизације школства у Србији, систем „штапа и канапа” се стабилизовао и усавршава се, па је тако на ред дошао и програм за предшколце, а први корак је његово емитовање на Другом каналу Радио Телевизије Србије, сваког радног дана од 7.30 до 8 сати. Најмлађи ће имати прилику да гледају „На слово, на слово” (нову верзију серије, од пре неколико година), те серијале „Овако вас видимо” и „Плава птица”.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са Уницефом и Ужичким центром за права детета, припремило је и корисне материјале за повећану безбедност породице на интернету, који се могу наћи на сајту Министарства, на mpn.gov.rs/grupa-za-prevenciju-nasilja/.

Родитељима, наставницима, ученицима и деци доступни су водич Деца у дигиталном добу, брошура Безбедан интернет за целу породицу, распоред часова за сајт, Речник појмова за дигитално доба, цртани филмови о заштити личних података и приватности на интернету, о онлајн бонтону, о заштити деце од нежељених садржаја и интернет предатора, те о договарању и сарадњи родитеља и деце у вези са коришћењем интернета.

Они које то занима, а ових седмица не раде од куће и имају више слободног времена, већ су разменом информација по друштвеним мрежама обавештени да су бројне културне институције различите садржаје поставиле онлајн – од виртуелних галерија и е-библиотека до онлајн концерата и позоришних представа, чак и филмских фестивала, а по томе ни Србија не заостаје у поређењу са светом.

Приметно је и да већина онлајн платформи подржава квалитетно информисање о пандемији Covid 19, а ми ћемо овог пута издвојити Википедију, која даје линк у врху било које стране коју отворите, као и апликацију Вајбер, која је остварила сарадњу са Светском здравственом организацијом, као и са Кризним штабом Владе Републике Србије (између осталих), па се тако, веома лако, можете информисати о провереним информацијама и потврђеним мерама заштите и превенције.

Свака општа криза, поготово оваква, светских размера, на тест ставља читава друштва и цивилизацију какву познајемо. Више него икад сада јасно можемо да сагледамо значај образовања, науке и технолошког развоја – ако је неко икад и имао такве сумње: без успешних појединаца и група у свим овим областима не бисмо имали ни стручњаке за дигитализацију, предузетнике који су у кратком року, од нуле, почели са производњом дефицитарне заштите од вируса, едукаторе који су се преко ноћи из скамија преселили пред камере и пројекторе или за дигиталне катедре…

Другим речима, свако је данас у моралној обавези да допринесе ублажавању последица блокаде, која је скоро зауставила планету на којој живимо, а они који су у првим редовима – не само међу здравственим радницима – заслужују наш најјачи аплауз и безрезервну подршку. Зато #ОстаниКодКуће!

Д. Ј.

 

 

АНТРФИЛЕ

ПЛАТФОРМЕ И АЛАТИ

Интернет је већ одавно демократично развио велику палету алата, која користи различите технологије, постављене на разуђеној мрежи сервера широм света, што омогућава стабилност и поузданост чак и при овако повећаном броју корисника, што је у ситуацијама као што је глобална нестабилност веома значајно – то важи и за кориснике из неразвијених земаља, којима је омогућена и бесплатна употреба сервиса.

Као што смо поменули, компаније као Мајкрософт и Гугл већ су на располагање дале њихове ресурсе за сарадњу и продуктивност, нарочито у непрофитне и образовне сврхе, па су ту апликације као што је МS Teams и Скајп, Google Classroom, те Мудл, као већ апсолвирана бесплатна платформа, сервис Kahoot, е-учионица једног нашег издавача уџбеника, те алати за комуникацију попут сада популарног Zoom-а или Webex-а. О наведеним и неким другим сервисима, алатима и платформама, који се користе у школама и на универзитетима, можете више да прочитате и на унутрашњим страницама Просветног прегледа.

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn