ПРОЈЕКАТ УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „ФИЛИП КЉАЈИЋ ФИЋА” У БЕОГРАДУ

Школа у веселим бојама

Негде на пола пута између Аде Циганлије и Кошутњака, сакривена од градске вреве у улици која носи име великана руске класике Николаја Гогоља, смештена је Основна школа „Филип Кљајић Фића”, која од 1961. године успешно образује и васпитава генерације ученика.

Позната је и по томе што је имала прво школско клизалиште у Београду, а њеним ученицима на располагању су и највећа библиотека на Чукарици, са око 25.000 књига, две фискултурне сале, базен, терени за физичко, информатичке учионице, кухиња, као и продужени боравак за ђаке првог и другог разреда.

Знање стечено на часовима ликовне културе „Фићини” ђаци реализију практично, уз подршку наставнице Мирјане Вуксановић, која је пре две године осмислила програм креативних часова на којима деца уређују школски простор.

– Наша школа је отворена институција у којој се образују и формирају слободне личности, пратећи савремене образовне стандарде, али не заборављајући ни своју традицију. Више од пола века, колико и постојимо, мало се радило на уређењу школског простора, па је фасада зграде прилично пропала, као и само школско двориште. Пројекат који сам осмислила везан је за осликавање фасаде, а на идеју сам дошла јер смо имали проблем са разним натписима непримерене садржине. На почетку школске године осмислила сам часове ван учионице кроз пројекат уређења школског простора, где учествују сви ученици од петог до осмог разреда, заједно са запосленима. Директор је подржао нашу идеју и обезбедио материјал за рад – каже за Просветни преглед наставница Мирјана, са седамнаестогодишњим искуством рада у просвети.

У претходне две године осликано је више од двеста квадратних метара фасаде и полигона школе. Фасада је умивена свежим бојама на воденој бази, безбедним за употребу.

− Четке, ваљци, боје, вода, картонске шеме које смо претходно припремили на часовима и добра воља увек помогну да час буде интересантан, још ако рад прати музика – све је лакше и забавније. Наравно, не смем да заборавим ни друге наставнике који су дали свој допринос радећи на осликавању појединих мурала аутолаковима, што су реализовали викендом, и припремили ученицима шеме за осликавање фасаде – истакла је Мирјана.

На фасади дуж целе стране школе према школским теренима насликани су мотиви зграда у разним бојама и мотиви Београда, као што су нови мост на Ади и Храм Светог Саве. На бочној страни школе је стари ауто – фића − симбол имена школе, а на улазу у школско двориште насликани су шарени апстрактни мотиви са натписом „Фића”.

Детаљи се осликавају месецима, у зависности од временских услова и планираног часа ликовне културе.

− Нисмо се зауставили када смо освежили и улепшали фасаду школе већ смо наставили даље са осликавањем школског простора, али сада са едукативним циљем, како би дан наших најмлађих у боравку био интересантнији. Наиме, дошли смо на идеју да то буду полигони за игру, као што су велики твистер на теренима, Не љути се човече, полигон за скакање и прескакање, као и школица. Ово су друштвене игре интересантне и старијим основцима – објаснила је Мирјана.

У претходном полугодишту ученици су на часовима ликовне културе савладали нову технику – витраж.

− Учили су осликавање стакла (чинија, чаша…) бојама за витраж, које је обезбедила школа, а након тога је почео нови пројекат – осликавање школских прозора. Почели смо од учионице ликовне културе, а сада смо прешли и на осликавање остатка стаклених површина у школи. Мотиви су разни – све што ученици заједно осмисле селектујемо, а онда и осликамо. План нам је да украсимо што више прозора у учионицама, али чекамо да се стабилизује епидемилошка ситуација да бисмо то извели у унутрашњем простору, па смо тренутно више фокусирани на наставу на отвореном – објашњава Мирјана Вуксановић.

Према њеним речима, у плану је извођење наставе у летњој учионици на отвореном, у склопу пројекта Еко-школе, поред полигона које су ученици осликали. Сложна дружина обећава да ће до краја године бити још креативних изненађења.

Јелена Комарица

АНТРФИЛЕ:

МЕСТО ЗА РАЗВОЈ МАШТЕ

Према речима наставнице Мирјане Вуксановић, ликовна култура је важан предмет у школском програму јер деци омогућава развој маште и мо­торике и изражавање кроз стваралачки чин.

− Током 45 минута часа ликовне културе ученик би требало да ужива и да се развија кроз креа­тивно-социјални рад. Важно је да током школо­вања сам уочи значај овог предмета, а да га не доживљава само као предмет који му подиже просек. Порука за све моје садашње и бивше ученике је да буду што креативнији у свим сфе­рама живота, без предрасуда и стида. Немојте ускраћивати себи креативност. Будите своји и направите свет на свој јединствени начин – закључила је наставница Вуксановић.