Креативно учење страних језика
Награђено је 11 најбољих пројеката који промовишу унапређење језичких вештина не само у просвети, већ и у широј јавности. Пројекти пријављени за ознаку морали су да обухвате један од језика који се учи у школама – енглески, немачки, француски, руски, шпански или италијански
Европску језичку ознаку, признање чији је циљ да награди иновативна и креативна решења у настави страних језика протекле недеље добило је 11 најбољих пројеката, који се примењују у основним и средњим школама у Србији. Према речима Софије Дукић, из Темпус фондације, стигло је 68 пријава, одабрани су најбољи пројекти, али сви заслужују награду, јер промовишу унапређење језичких вештина не само у просвети, већ и у широј јавности.
– Веома је важно да се у изучавању страних језика користе сви ресурси, а то осим интернета подразумева и излазак из учионице, што чешћу комуникацију, али и повезивање наставе са другим предметима у школи, што младима помаже да разумеју друге културе и да се лакше снађу у животу и послу – казала је она и додала да су пројекти, пријављени за ознаку, морали да обухвате један од језика који се учи у школама – енглески, немачки, француски, руски, шпански или италијански.
Да је комисији било тешко да издвоји најбоље сложила се и Оливера Тодоровић, помоћник директора Завода за унапређење васпитања и образовања, која је указала на додатни труд и време које су наставници уложили у писање и реализацију пројеката.
– Осим користи за ученике, ово је изванредан начин стручног усавршавања наставника уз размену искустава и знања – истакла је Тодоровић и изразила наду да ће идуће године „у трци” за Европском језичком ознаком бити већи број учесника.
Интересантно је да се многи од награђених пројеката већ спроводе две-три школске године. Један од таквих је и „Мултимост”, који учитељица Татјана Крстић и наставница руског језика Злата Попов реализују у Основној школи „23. октобар” у Сремским Карловцима, а уз велику помоћ вршњачког едукатора, гимназијалца Јакова Попова. С намером да помогну деци да пре петог разреда усвоје руски језик, али и да отклоне баријере с којима се млади суочавају приликом путовања по свету, Крстић и Попов –уз подршку Општине и Студија за дечју и омладинску анимацију „Дом” –реализовале су сарадњу школараца из Србије и Русије.
– Наша деца на почетку су правила анимиране филмове на тему руских бајки, а њихови вршњаци у Русији бавили су се српским бајкама, па смо размењивали радове. Пошто им се то допало, следеће године смо то поновили, али са песмама – објаснила је Попов и додала да је било изузетно лепо кад су са малишанима гостовали у Москви и Јарослављу, а вршњаци их дочекали песмом на српском језику.
Ове године пројекат се, према речима учитељице Крстић, проширио и на Украјину и Италију, а тема је традиција. Указујући да се у школи учи и кинески језик, истакла је да планирају да цртане филмове преведу и на кинески, како би и тај језик приближили основцима.
„Открићем електрицитета Николе Тесле” још пре две године бавили су се старији основци у Батајници. Тај пројекат обухватио је ученике од шестог до осмог разреда ОШ „Светислав Голубовић Митраљета”, а учествовао је 21 ученик и исто толико њихових вршњака из Француске. Осим што су упознали лик и дело нашег чувеног научника, како је објаснила наставница енглеског језика Ивана Пушица, ђаци су на часовима техничког правили трансформаторе, а на Физичком факултету изводили су огледе везане за електрицитет. Пре него што су угостили вршњаке из Париза ученици су размењивали сазнања, користећи Скајп, Гуглове апликације, Твинспејс. Реализовали су и научну радионицу на којој су по Теслином систему направили видео-лампу.
– Рад на пројекту настављен је прошле школске године, али са темом „Откриће механике Луј Рено”, с намером да истражујемо на њиховом терену, па су се ученици бавили развојем аутомобилске индустрије у Европи – казала је Александра Даниловић, наставница математике, и навела да су били у узвратној посети Паризу и Булоњ Биланкуру. Ученици су правили макете хидроаутомобила, а било је и дружења, организовано је веслање, бадминтон, обиласци музеја…
Осим што се све одвијало на енглеском и делом на француском језику, Даниловић је нагласила да је пројекат имплементиран у наставу математике, енглеског, информатике, технике и технологије, физике, историје и француског језика. Деца су се бавила различитим активностима као што су медијска писменост, демократија и људска права, екологија и заштита природе, функционално образовање, прихватање различитости, критичко размишљање…
Иначе, на додели тог значајног сертификата могло се чути да Европска језичка ознака постоји од 1999. године, као и да је од 2014. постала део највећег образовног програма „Еразмус+”. Од прошле године спроводи се и у Србији, а уз подршку Италијанског центра за културу, Гете института, Института Сервантес, Руског дома, Британског савета, као и ресорног министарства и Завода за унапређивање васпитања и образовања.
М. Вуковић
Антрфиле
НАГРАЂЕНИ
ОШ „Жарко Зрењанин”– Зрењанин; ОШ „Франце Прешерн” – Београд; ОШ „Светислав Голубовић Митраљета” – Батајница; ОШ „Олга Милошевић” – Смедеревска Паланка; ОШ „Васа Чарапић” – Бели Поток; ОШ „Љуба Нешић” – Зајечар; Гимназија „Лаза Костић” – Нови Сад; ОШ „Хуњади Јанош” – Чантавир; ОШ „Соња Маринковић” – Нови Сад; ОШ „23. октобар” – Сремски Карловци и Удружење за немачки језик и књижевност „Пингпонг” из Јагодине.
ИЗДВОЈЕНО:
У ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ СА ДОМОМ УЧЕНИКА „МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИЋ” У ЦРНОЈ ТРАВИ ОБЕЛЕЖЕН ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА
Шекспир на енглеском, Јесењин на руском
Ученици Техничке школе са домом ученика „Милентије Поповић” у Црној Трави, са професорима страних језика, професорком српског језика и књижевности и библиотекарима школе, обележили су Европски дан језика.
Савет Европе 2001. године установио је Европски дан језика, који се обележава 26. септембра, са циљем да се људи широм Старог континента охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу, које морају бити очуване и неговане.
Ученици су прво саслушали предавање на ту тему, које су припремиле Драгана Костић и Биљана Стојановић, библиотекари школе. Након тога, говорили смо речи, реченице и цитате на неком од европских језика, израдили смо пано, певали, читали одломак из Шекспировог „Хамлета” на енглеском и уживали, слушајући поезију Јесењина и Пушкина на руском.
М. Стефановић
