СКУП У ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ

септембар 27, 2016
06:55

СКУП У ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ

Дуално образовање – добитак за све

Систем дуалног образовања помоћи ће младима да пронађу посао, привреди да добије стручан кадар, а држави да у буџету уштеди новац који може бити усмерен на побољшање стандарда просветних радника

Србија прави пионирске кораке у дуалном образовању, без кога нема привредног раста, нити смањења незапослености. Тај пут биће дугачак и на њему ће се морати прескочити бројне препреке, али нема сумње да је то једини начин којим Србија може стати уз раме развијеним земљама Европске уније, што је како економски тако и политички циљ. Ово је, у најкраћем, резиме конференције „Млади и незапосленост – како успоставити снажне везе између образовног система и привреде”, одржане у Привредној комори Србије, а којом је почела Недеља дуалног образовања. Овај скуп je имао циљ да окупи како привреднике тако и надлежне из Министарства просвете, како би се оно о чему се већ годинама говори као о неопходном преточило у конкретне мере и детаљне смернице за примену.

Колику важност Србија у овом тренутку поклања реформи и побољшању образовног система сведочи и чињеница да је скуп отворио премијер Србије Александар Вучић, који је нагласио да без дуалног образовања нема раста индустрије, што је услов било каквог привредног раста. „Дуално образовање je неопходно због запошљавања, раста БДП-а, животног стандарда, европских интеграција, као и за сва друга најважнија питања на која морамо најбоље да одговоримо. У програмима дуалног образовања за сада углавном учествују стране фирме зато јер имају дугорочне планове развоја пословања – ђаци због тога само у неким областима имају практичну наставу у привреди, што је сврха дуалног образовања, јер се већина за будуће занимање обучава у виртуелним учионицама а не радионицама”, рекао је Вучић. Премијер је затим подсетио на истраживање Привредне коморе Србије које показује да око 1300 привредних субјеката у Србији има неки вид сарадње са школама, док највећи дефицит у кадровима имају грађевинарство, пољопривреда, текстилна индустрија, као и металска и електроиндустрија. Он је као позитиван пример навео компанију „Бош”, која је у фабрици у Пећинцима запослила ученике техничке школе „Миленко Веркић Неша” као прву генерацију која је радила по дуалном моделу.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, подсетио је на скупу да је једина могућност да се смањи незапосленост младих стварање добре базе за развој привреде, што је основни задатак дуалног образовања. Чадеж је овом приликом изразио задовољство што је Министарство просвете као приоритет уврстило приближавање привреде и образовног система, а и сама чињеница да министар има саветника за дуално образовање потврда је разумевања колико је дуално образовање важно. Он је објаснио да је сад најважније да се пилот-пројекти који су започети с пртнерима Привредне коморе Србије развију у трајни системски однос.

„Ове године по новом моделу, који подразумева дуално образовање у школама у којима се реализују пилот-пројекти, уписало се 511 ученика, што је рекордан број. Сва места су попуњена, а да је интересовање за овај вид школовања порасло, сведочи податак да је прошле године било 400 ученика”, рекао је Чадеж. Он је овом приликом најавио и формирање пословне академије која би помогла незапосленима да се преквалификују, а могла би да почне с радом у првом кварталу 2017. „Веома је важно да кренемо у реализацију пословне академије ПКС и на томе сада радимо. Очекујем да ћемо почети у марту 2017, док у јануару већ можемо кренути с првим профилима, поготово у ИТ области, јер је велика потражња за тим кадровима. ”

Председник Привредне коморе Србије је појаснио да дуално образовање неће бити уведено одједном у сваку школу у Србији, већ постепено, према потребама привреде. Такође, објаснио је да се у ПКС интензивно ради на изради предлога законског оквира који ће дефинисати шта су у том систему образовања права ученика, а шта комапнија, као и да се ради на сертификацији фирми које могу да запосле ученике и обављају послове обуке.

Министар просвете Младен Шарчевић сматра да дуалним системом образовања сви добијају и да је овај систем добар за све. Јер, компаније добијају обучене кадрове, ђаци посао, плату и могућност усавршавања. На добитку су и школство и просветни радници јер се може уштедети велики део новца из буџета, а којим се може повећати њихов стандард. Он је после конференције, гостујући на РТС-у, појаснио да је за дуално образовање, односно учење и стицање знања кроз праксу у компанијама за почетак потребна озбиљна кампања, како би се родитељима објаснило да је у интересу породице да дете крене да ради, па да се кроз процес рада укључи у студије. Он је подсетио да је такав систем образовања већ заступљен у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, док код нас и даље владају стереотипи да у неке занате одлазе најлошији ђаци.

Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Геа на скупу у Привредној комори Србије подсетио је да, управо захваљујући дуалном образовању, Швајцарска има најнижу стопу незапослености младих у свету. „Искуства Швајцарске могу да помогну Србији, али дуално образовање мора да буде прилагођено потребама сваке земље понаособ. У Србији су започети неки пројекти дуалног образовања у области дрвопрерађивачке индустрије, али то треба учинити и у другим областима, као што су металска, грађевинска и прехрамбена индустрија. Кроз те програме би за пет година могло да се отвори око 8000 нових радних места”, рекао је амбасадор Геа.

О значају дуалног образовања говорила је и професорка др Урсула Ренолд, шеф одељења за истраживање образовних система Швајцарског економског института при Федералном институту за технологију у Цириху. Ренолд, која је иначе ауторка бројних иницијатива које су имале велики значај за развој система средњег стручног образовања у Швајцарској, истакла је да је циљ дуалног образовања да младе припреми за тржиште рада, а да рецепт успешног стручног образовања чини добра интензивна сарадња образовних институција и пословног сектора.

Јасно је, наравно, да је Србија далеко од Швајцарске у сваком погледу, па и кад је реч о дуалном образовању. Али, јасно је – да би се до циља стигло, мора се кренути. Спремност привреде и просвете да се ухвате укоштац са овим проблемом први је показатељ да је Србија на добром путу.

С. Д.

Швајцарски модел

На скупу је детаљније представљен модел дуалног образовања у Швајцарској, где постоји око 230 стручних профила за које се ђаци школују. То је, уједно, најзаступљенији начин школовања у Швајцарској, за који се већ годинама опредељује више од две трећине младих. Швајцарски модел је вид јавно-приватног партнерства где су кључни партнери државне школе и приватна мала и средња предузећа. Држава има улогу медијатора у процесу, односно обезбеђује најбоље могуће услове компанијама које учествују у дуалном образовању и помаже младима да одаберу занимање и компанију. На овај начин ђаци проводе три до четири дана у компанији, а дан-два у школи.

У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ СТО ХИЉАДА РАДНИХ МЕСТА С ПУНОМ НОРМОМ

Сужавање простора за злоупотребе

Према подацима Министарства просвете, потребно је око 5.500 радних места за збрињавање технолошких вишкова у школама и укрупњавање норме запослених

Тачан број слободних радних места након првог круга распоређивања с листа запослених за чијим радом је престала потреба и с непуном нормом у школама Министарство просвете објавиће до 22. септембра, а у току је преузимање радника с листе технолошких вишкова. Према подацима јединственог информационог система „Доситеј”, у новој школској години има 99.972 систематизованих радних места с пуним фондом часова, од чега је 18.426 на одређено време.

– У систему је 14.813 запослених с непотпуном нормом, а да би је употпунили, потребно је 4.041 радно место. Запослених у статусу технолошког вишка има 4.876, а број технолошких вишкова прерачунатих на број радних места је 1.459, тако да је потребно око 5.500 радних места за збрињавање технолошких вишкова и употпуњавање норме. Поредећи тај податак с бројем расположивих радних места, закључује се да је преостало око 13.000 радних места, која су на располагању за запошљавање на одређено време – изјавила је за „Просветни преглед” Снежана Марковић, помоћница министра просвете за средње образовање и образовање одраслих.

Рачуница Уније синдиката просветних радника Србије је мало „растегљивија”. По Добривоју Марјановићу, упражњено је између 10.000 и 15.000 радних места, јер сматра да међу запосленима на одређено радно време нису сва места слободна, пошто је један број људи ангажован на замени по разним основама. Без и једног јединог часа у Србији остаће, процењују у УСПРС, 102 просветна радника у основним и средњим школама.

Објашњавајући да је сада приоритет при запошљавању преузимање с листе технолошких вишкова и листе непуних норми (листе „А” и „Б”) и да се зна колико има особа на тим листама, Марковић каже да више нема простора за манипулације, неповерење и спекулације о „масовном непоштовању” преузимања са ових листа и великом броју технолошких вишкова „због којих нико други не може да добије посао”.

Сада је, објашњава, потпуно јасно да у свакој школској управи има много више слободних радних места, „која су, додуше, углавном попуњена запосленима на одређено време, али свакако на располагању онима са двеју листа”.

– Ова „растерећеност” од притиска – јер евидентно да за сваког с тих листа, уколико жели, има посла – оставила је и велики „маневарски простор” за споразумна преузимања запослених између школа ради укрупњавања „расуте” норме, или пак премештаја због селидбе, потребе за бригом о члану породице и другим специфичним ситуацијама које су захтевале промену места посла – подвлачи Марковић.

Према њеним речима, на основу добијених листа, школе врше преузимања и након 22. септембра ће се утврдити да ли има још технолошких вишкова и непуних норми. Паралелно са овим процесом, ради лакшег прављења комбинација при школским управама, радне подгрупе за праћење ангажовања запослених разматраће и захтеве оних који би да укрупне норму расуту у више школа, радно место у школама где једну норму дели више наставника или желе да промене школу у којој раде због специфичне породичне ситуације. Рад ових подгрупа коориднира централна радна група, а све их сачињавају запослени у МПНТР, представници репрезентативних синдиката и представници директора.

Школе, радне подгрупе и заинтересовани сада су у процесу прераспоређивања, након чега ће се унети ново стање, које ће бити објављено на истој веб адреси као и тренутно актуелне листе: https://dositej.mpn.gov.rs/slobodnamesta/

О. Н.

Не може да се очекује да ће све моћи да се среди у току ове године иако смо добили сређенији систем, јер и даље на терену имамо директоре који одбијају да примене упутство министра просвете. Због њих ћемо у те школе морати, поред радних група, да пошаљемо и инспекције, упозорава Добривоје Марјановић из Уније синдиката просветних радника Србије.

Ситуација на терену је различита, оцењују у УСПРС, јер „има сређених општина где све функционише и школских управа које се нису ни састале у радним групама”. У прве, на пример, спадају Крушевац, Краљево, Чачак и Крагујевац, а лоши примери су Косовска Митровица и Ранилуг.

ПРВA ЈЕСЕЊA СЕДНИЦA НАЦИОНАЛНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Предлог Оквира националног курикулума

Извештај Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања од 450 страна захтева најмање месец дана за проучавање – с обзиром на то да се предложеним документима заговарају велике реформе и измене у школама

Чланови Националног просветног савета разматрали су на првој јесењој седници предлог „Оквира националног курикулума – основe учења и наставe”, стандарде и исходе за поједине предмете у основним и средњим школама и извештај о процени квалитета Оквира националног курикулума, али су после позитивних коментара и сијасет критика и указивања на озбиљне пропусте одложили изјашњавање за најмање месец дана, сматрајући да анализа, процене и закључци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), изложени на 450 страна, захтевају више времена за проучавање – с обзиром на то да се заговарају велике реформе и измене у школама.

Предлози ЗВКОВ су засновани на резултатима трогодишњег огледа „Развионица”, пројекта који је финансиран из претприступних фондова ЕУ и реализован у десет посто школа у Србији. Током тог периода у просветној и стручној јавности чуле су се различита мишљења и размењивали аргументи „за и против”.

– Одложили смо изјашњавање док тај документ не погледају и не оцене стручна друштва и не кажу шта, евентуално, треба променити. У расправи је постављено питање да ли ћемо уопште ићи путем који је предложен, а чули су се и коментари на рачун квалификованости људи који су радили предлоге, пре свега стандарда и исхода – казао је председник НПС проф. др Александар Липковски.

На дневном реду НПС нашла се и платформа Муамера Зукорлића, новоизабраног председника Скупштинског одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, за коју аутор каже да „трасира будућност образовања и науке”.

Његов предлог програма рада је за проф. др Александара Бауцала добра иницијатива, пре свега јер „нам недостаје улога скупштине у образовању”. И уколико би одбори Скупштине успели да успоставе сагласност око дугорочних реформских процеса, онда би то, по њему, могло да обезбеди континуитет без обзира на промену власти. А место где може да се постигне консензус су, по њему, управо скупштински одбори. Бауцал подржава иницијативу која је дошла из скупштине, али има примедбе на садржај, пре свега јер се план рада бави оним што сматра да је мандат владе и министарства.

– Не треба дуплирати функције, већ одбор на чијем је Зукорлић на челу треба да планира законодавну активност која ће подржати реформске промене и да се бави праћањем имплементације усвојених закона – предочио је Бауцал.

Током дебате о Зукорлићевом плану рада у више наврата су се чуле сличне опаске, које су се сводиле на то да треба да се „рашчисти шта је чија одговорност и надлежност”.

– Било је доста примедаба на текст председника Скупштинског одбора за образовање, али је Зукорлић и сам отворено рекао да је то само прва верзија, на којој ће се пуно радити. Добро је да план рада Одбора буде јавни документ о коме надлежни и шира јавност могу да дају мишљење и сугестије – изјавио је Липковски.

Савету, који је одржан уочи овог издања „Просветног прегледа”, присуствовали су и гости, министар просвете Младен Шарчевић, председник Скупштинског одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Муамер Зукорлић, помоћница министра за средње образовање и образовање одраслих Снежана Марковић и представници Завода за унапређивање образовања и васпитања и ЗВКОВ и издавача.

О. Николић

ДОПУНА ПОГЛАВЉА 26

Предлог документа Републике Србије који се односи на преговарачку позицију за поглавље 26 (образовање и култура) добио је зелено светло Националног просветног савета уочи међународне конференције о приступању ЕУ, с тим што су се чланови Савета сагласили да се у тај текст угради област која је испуштена, а односи се на школовање деце ометене у развоју.

ДОБРА САРАДЊА

Ресорни министар Младен Шарчевић рекао је на НПС да жели добру сарадњу и обећао да ће долазити на сваки састанак јер је заинтересован за рад овог тела. Најавио је и реформе и радикалне измене закона, али и да ће обилазити школе по целој Србији, јер му је план бољитак у образовању.

– Ја сам сервис свима, а власт онима који крше закон и прописе – поручио је Шарчевић.

Наша тема: Неакадемско понашање

КАКО СЕ ИЗБОРИТИ С ПРОБЛЕМОМ КРШЕЊА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ

О плагијатима без прећуткивања

Изрази као што су неакадемско понашање, академско непоштење, злоупотребе и афере при изради докторских дисертација све чешће се могу чути и на нашим просторима. Поготово се последње две године доста о томе говорило и писало, уз навођење конкретних примера, али ниједан „случај” није разрешен до краја.

Остале су сумње, оптужбе или њихово оспоравање, али изостале су конкретне одлуке стручних органа и експертских тимова, као и одговарајуће санкције. Упућени у ову проблематику указују да су делимични и потпуни плагијати докторских дисертација, уџбеника и стручних радова, али и други облици неакадемског понашања нешто што је присутно свуда у свету, па и код нас. Лоше „ствари” се догађају у свим сферама живота, па и у области образовања, али није добро ако се затварају очи и прећуткује оно о чему би требало јавно говорити.

Ако се у јавности покрене прича да је рад неког универзитетског наставника плагијат, то умногоме нарушава углед високошколске установе на којој он предаје, иако највећи број наставника поштујe принципе акедемске честитости. Због тога на универзитету и факултету на коме се појавио проблем углавном настоје да избегну разговор на ову тему или нерадо о томе говоре. Међутим, чињеница је да се сви универзитети у својим срединама баве овим питањима, да су донели одговарајуће правилнике како би спречили овакве појаве. На папиру је све јасно дефинисано, али је непознаница у којој мери се донете одлуку стриктно примењују.

У оквиру теме овог броја настојали смо да сагледамо како се Универзитет у Београду, највећи у Србији и региону, ухватио укоштац с највећом проблемима и шта је предузео како би плагијати постали ствар прошлости. С тим у вези, преносимо ставове руководећих људи на Универзитету, професора и студената, на које се такође примењују мере за учињене лакше и теже дисциплинске прекршаје. Оно што, у сваком случају, охрабрује јесу најаве да ће поступци који су покренути да би се утврдило да ли је нечији рад плагијат (пре ступања на снагу Кодекса професионалне етике и пратећих правилника на Београдском универзитету) бити враћени на разматрање одговарајућим етичким и стручним комисијама и разматрани у складу с новим актима.

Наша тема: Неакадемско понашање

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ УСВОЈИО ПРАВИЛНИКЕ О САНКЦИЈАМА ЗА ПЛАГИЈАТ

Казна – одузимање звања и удаљавање с наставе

Због недефинисане процедуре, пре усвајања поменутих правилника, на дневном реду Сената нису се могли наћи спорни докторати

Под злоупотребом се сматра не само преписивање туђег рада већ и ако се као аутор (или коаутор) научног рада, уџбеника или било ког другог писаног рада нађе, односно допише име особе која у писању тих радова заправо није ни учествовала

Поступак се може водити и против особе која је неког оптужила за плагијат из личних разлога, укључујући и нестручност

Неакадемско понашање на Универзитету у Београду убудуће неће остати некажњено. Аутори докторских дисертација за које се утврди да су плагијати сносиће последице. Конкретне одлуке о томе Сенат Универзитета у Београду усвојио је на последњој јунској седници (22. јун).

Том приликом усвојено је неколико правилника од изузетног значаја за академску заједницу. Један се односи на поступак утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, други на рад етичких комисија факултета и Одбора за професионалну етику Универзитета. На истој седници је усвојен и Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду, као и критеријуми за стицање звања наставника. Донети правилници, речено је на седници Сената, од изузетног су значаја за очување интегритета и достојанства академске заједнице.

Професор др Живан Лазовић, проректор за пословање и развој кадрова, који је руководио радом универзитетске комисије за израду ових правилника, истакао је у разговору с новинарима да сваки факултет у саставу Универзитета у Београду, на основу поменутих правилника, треба да формира етичку комисију која би реаговала у случају да неки члан универзитетске заједнице поднесе детаљно образложен приговор везано за конкретан случај неакадемског понашања. Под овим појмом превасходно се мисли на писане радове за које се утврди да су плагијати, али и на низ других прекршаја.

Процедура би „ишла” следећим редоследом. Приговором да је неки рад плагијат прво би се бавила стручна комисија факултета, али она мора бити формирана и на нивоу Универзитета. Правилником је дефинисан састав стручне комисије – једног члана „даје” групација наука (у зависности од области којом се бави докторска дисертација), а два члана предлаже матични факултет. По окончању поступка, стручна комисија подноси свој извештај етичкој комисији. Уколико је у извештају стручне комисије констатован прекршај, посредством етичке комисије се доставља наставно-научном већу факултета. Ако веће прихвати такав извештај, декан је дужан да изрекне одговарајућу меру за прекршај.

Наставник против кога се води поступак, након одлуке декана, има могућност да се у другостепеном поступку обрати Одбору за професионалну етику Универзитета. Уколико Одбор установи да је направљен пропуст и да је сумња у неакадемско понашање била неоснована, сам поступак се враћа на почетак. Када је реч о неким другим облицима неакадемског понашања којима се крше начела етичког кодекса, поступак се одвија између етичке комисије и декана, дакле, на првом степену. Међутим, уколико учесник у процесу сматра да захтев чији је подносилац није решен на начин како је то очекивао, има могућност да се обрати Одбору за професионалну етику и да се у другостепеном поступку донета одлука или потврди или поништи. Због тога Одбор има велику одговорност, али и обавезу да формира комисију која треба да донесе објективан, компетентан и непристрасан суд о томе да ли је рад за који је исказана сумња плагијат или није.

Као што је речено, уколико се недвосмислено утврди злоупотреба при изради писаних радова, декан има обавезу да изрекне одговарајућу меру. Под злоупотребом се сматра не само преписивање туђег рада већ и ако се као аутор (или коаутор) научног рада, уџбеника или било ког другог писаног рада нађе, односно допише име особе која у писању тих радова заправо није ни учествовала. Једа од најстрожих мера биће одузимање звања. Наиме, ако стручна комисија установи да се неко, на основу плагијата, квалификовао за одговарајуће звање, декан након одлуке наставно-научног већа може донети меру која подразумева и одузимање звања. Она се може изрећи и онима који су учествовали у одобравању плагираног рада (пре свега ментору). У Правилнику и Етичком кодексу постоје чланови који предвиђају такву могућност. Међутим, поступак се може водити и против особе која је неког оптужила за плагијат из личних разлога, укључујући и нестручност.

– Уколико постоји основана сумња да је неко допринео било ком од ових прекршаја, било да је реч о члановима комисије или писцима реферата, и против њих се може поднети пријава – рекао је проректор Живан Лазовић.

На новинарско питање да ли постоји опасност да факултети, штитећи себе и диплому коју су признали пређу преко „неких ствари”, проф. др Лазовић је одговорио да су сматрали да сам факултет, на првом степену, треба да смогне снаге да сачува сопствени интегритет и да омогући да компетентна лица из уже научне области одлучују о раду за који постоји сумња да је плагијат (управо због тога је предвиђено да једног члана комисије делегира веће одговарајуће групације). Упитан да ли има спорних доктората на Универзитету у Београду, Лазовић је одговорио да се као нови проректор није упуштао у претходни временски период.

– Најважније је да су недостаци који су се појављивали у пракси током година обухваћени овим документима. Прописани су јасни услови и поступци у вези са неадекватним поступањем, односно академским непоштењем у изради радова – сматра ректор Владимир Бумбаширевић. По његовом мишљењу, кључно је то да су сада процедуре прописане, јер је недостатак ових правилника био један од највећих проблема на Универзитету и да због тога на дневном реду нису могли ни да се нађу докторати о којима се у јавности последњих година доста говорило. А кад је реч о примени правилника, ректор не очекује да ће на факултетима бити отпора, јер су једногласно усвојени на Сенату Универзитета, а процедура њиховог усвајања је трајала довољно дуго да су све чланице Универзитета могле да изнесу предлоге и сугестије.

– Свакако да ће бити још неких корекција у будућности јер ниједан правилник није непроменљив. Оно што је важно је да сада имамо целовит скуп докумената – рекао је Бумбаширевић.

За професора др Боривоја Боричића, декана Економског факултета, три нова правилника су три додатна каменчића у мозаику аката који су донети на Универзитету. Пре ових правилника који се односе на универзитетске наставнике и друге запослене, др Боричић је подсетио да је на Сенату усвојен и Правилник о дисциплинској одговорности студената – од основних академских до докторских студија, и с новим документима су покрили целу вертикалу.

– Ово је за Универзитет у Београду велики корак, а усвојени правилници дефинитивно га сврставају у породицу старих, добрих, квалитетних универзитета западне цивилизације – сматра др Боричић. Кад су у питању најзначајније одлуке, али и најстроже мере, он указује на то да Правилник о дисциплинској одговорности студената предвиђа конкретне санкције, попут забране полагања испита и искључења с факултета, док се етички кодекс бави, пре свега, моралним питањима. Међутим, ако се установи да је неки наставник озбиљно прекршио правила етичког кодекса, то може имати за последицу, по речима Боривоја Боричића, и искључење тог наставника из наставног процеса, односно искључење са Универзитета.

Светлана Илијић

СВЕ „НА ПАПИРУ”

– Велика новина је то што Правилник о неакадемском понашању таксативно наводи све елементе неакадемског понашања, које смо ми до сада имали углавном „у својим главама”. Сада, када је то на папиру, то је просто другачија ситуација. У наредним годинама то ће свакако допринети поступном побољшању атмосфере на Универзитету, али сматрам да је то важно и за земљу у целини и да ће пример Београдског универзитета следити многи универзитети у Србији и региону – сматра др Боричић.

У ДРУШТВУ ЕЛИТНИХ УНИВЕРЗИТЕТА

Боријан Соковић, председник Савеза студената Београда, сматра да је усвајање поменутих правилника корак напред ка модернизацији Универзитета у Београду и заузимању места међу најелитнијим универзитетима у Европи.

– Ово је нешто што је недостајало Универзитету. Постојао је правилник о етичкој одговорности, међутим, ово је корак напред зато што су у нови правилник уврштене све оне ствари које су се појавиле као проблем модерног друштва и модерног функционисања универзитета. Очекујемо да професори много више раде са студентима, иако много њих и данас тако ради. Са усвојеним правилницима затвара се цела та конструкција – рекао је Боријан Соковић.

Наша тема: Неакадемско понашање

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ УСВОЈИО ПРАВИЛНИКЕ О САНКЦИЈАМА ЗА ПЛАГИЈАТ

Казна – одузимање звања и удаљавање с наставе

Светлана Илијић

СВЕ „НА ПАПИРУ”

У ДРУШТВУ ЕЛИТНИХ УНИВЕРЗИТЕТА