ТЕМЕ И АЛАТИ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУ НАСТАВЕ

Виртуелна блискост у доба социјалне дистанце

Прелазак на онлајн образовање на даљину у доба ванредног стања зависи од искуства – ако је неко последњих 10 година реализовао онлајн наставу изазов је далеко мањи, него када институција никада није тако радила. У ванредним околностима посеже се за најбољим могућим решењима у односу на околности и постојеће капацитете. Тако добијамо брза функционална решења – кажу у Европској мрежи за учење на даљину EDEN (European Distance Education Network). У препорукама поводом пандемије ковида саветују да се фокусира на средњорочно и дугорочно планирање (за случај да се овакве ситуације понове).

„Треба да будемо боље припремљени за сличне ситуације, него што смо то били до сада. Онлајн образовање има огроман потенцијал да унапреди квалитет образовања, али наставне методе морају да се промене”, пише у препорукама.

У будућности ће велики део високог образовања бити оргaнизован као мешовита или онлајн настава, предвиђа се, па је потребно фокус са наставног садржаја усмерити на развој компетенција. Током онлајн наставе нико не може да покрије сав наставни садржај, па је важно да се ученицима омогући да науче да управљају информацијама тако што ће их трансформисати у знање.

У делу програма посвећеном основном и средњем образовању и васпитању, на конференцији o онлајн едукацији, наставници су могли да се упознају са иностраним примерима дигиталне наставе у доба короне, са виртуелним музејима, програмирањем прилагођеним различитим школским узрастима (на примерима игрица, између осталог), али су, од стручњака са Географског факултета, могли да сагледају и тему интеракције деце са животном средином, која у доба остајања код куће добија потпуно другу димензију.

Представљени су и пројекти и алати који могу да допринесу разноврсности наставе, као што су „Escape Classroom”, „Вики ризница мога краја” или фреквенцијски речници школске лектире, као и рачунар и интернет као ресурси за предузетништво. Још једном је разговарано о употреби интернета међу младима у Србији, кроз перспективу великог истраживања, које је рађено у читавој Европи. У фокусу су биле и дигиталне навике наставника, као један од параметара за дигитализацију наставе, а у том контексту причало се и о новим начинима оцењивања ученика.

Мајкрософт је представио апликацију Teams, намењену тимском раду и продуктивности, која се у великој мери користи у е-настави последњих седмица, захваљујући лиценцама које је донирала та компанија. Такође, говорило се и о програму МIЕ кроз који Мајкрософт умрежава и технолошки обучава наставнике широм света.

О ИКТ-у у високом образовању говорио је Бојан Лазаревић са Универзитета Флорида, из перспективе друштвене вредности, односно интегративног аспекта модерних технологија у онлајн учењу. На то су надовезани примери мешовитог облика наставе, примене подкаста на студијама уметничке продукције, нових приступа оцењивању трансверзалних вештина…

Уз увек присутну платформу Моодле и нове програме мастер судија – Мастер 4.0, представљен је пројекат СОВА@УНС – Кад се мале руке сложе, коришћење мобилних телефона на студијама, те „управљање” ангажованошћу у учењу.

Сегмент о предшколском образовању акценат је ставио на безбедну и одговорну употребу дигиталне технологије из угла родитеља и деце, на примере иновативне праксе из досадашњег искуства предшколских установа те дидактичких игара у корак са савременим добом. Обрађена је употреба музике и игре у контексту технологија и креативна употреба алата, као што су QR кодови или платформа Едмодо, уз представљање Недеље програмирања у специфичном окружењу предшколских установа.

У инклузивном образовању ИКТ има огромну улогу у доба када су многи алати дигитализовани, а многа учила заправо рачунарски засновани системи. Овај сегмент обухватио је образовни софтвер за учење на даљину, улогу видео-конференције у раду, представљени су портал „Миланче”, 3Д астро-клуб, Дигитална учионица – Језичка детективаоница, уз стратешке теме, као што су персонализована настава и оснаживање ученика у примени ИКТ-а.

Приредио Д. Ј.

АНТРФИЛЕ

УПУТСТВО ЗА МОДЕРИРАЊЕ

Како је онлајн настава за кратко време постала „принудни стандард”, Катарина Анђелковић из Фондације Петља саставила је кратко упутство за модерирање онлајн скупова. Она прво препоручује неку од бројних платформи за онлајн окупљања – данас популарни Zoom (који је у међувремену претрпео озбиљне критике због лоше безбедности и приватности, али се и даље опсежно користи), Webex, Teams – или нешто четврто…

„Број људи који вам је потребан за реализацију живих догађаја је најмање три. Једна особа модерира, друга прати да ли је технички све у реду (пушта презентације у случају да има проблема, прати кашњење звука и сл.) и трећа особа која прати интерактивни део за питања и одговоре, бира најзанимљивија питања… Ако је конференција конципирана тако да се програм одвија у више ̕соба̕ истовремено, онда је за сваку потребно имати по троје људи”, каже она у упутству које се може пронаћи и на сајту ЗУОВ-а.

АНТРФИЛЕ

ОНЛАЈН КОНФЕРЕНЦИЈА „ДИГИТАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ 2020”

Пандемија вируса COVID-19, која је погодила читаву земаљску куглу, није мимоишла ни нашу земљу. Влада Републике Србије, поштујући савете наших светски признатих епидемиолога и здравствених радника, донела је опсежне мере ради што мањих последица по све сегменте друштва и очувања здравља грађана. Велики део тих мера односи се и на функционисање васпитно-образовног система у ванредним околностима и отежаним условима за рад, како би целокупни систем образовања и васпитања несметано функционисао. Tо нас није обесхрабрило, већ нам је дало мотив и жељу да радимо још успешније. Тако је 10. и 11. априла одржана прва онлајн конференција у оваквом обиму у образовању у Србији.

Онлајн конференцију „Дигитално образовање 2020” организовао је Центар за образовне технологије на Западном Балкану у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, Привредном комором Србије и Фондацијом Петља, а уз помоћ компанија Microsoft и Oracle.

Програм конференције био је подељен у два дана и реализовало га је више од 50 предавача, стручњака и практичара у образовању. Први дан био је намењен заједничким хоризонталним темама у сектору образовања, а други је био подељен по секторима на предшколско васпитање и образовање, инклузивно образовање, високо образовање и основно и средње образовање и васпитање.

Број учесника конференције био је неочекивано велики: за учешће се пријавило 6600 учесника. Првог дана конференцију је пратило 2500 учесника, а другог дана програм је по секторима пратио следећи број учесника: основно и средње образовање – 1400 ученика; предшколско васпитање и образовање – 1000 учесника; инклузивно образовање – 400 учесника и високо образовање – 120 учесника.

Није нам познато да је до сада организована онлајн конференција овог обима у Републици Србији, државама у окружењу, али и другим много развијенијим државама.

За све заинтересоване, а који нису могли да прате конференцију уживо 10. и 11. априла, обезбеђени су снимци комплетне конференције, којима се може приступити преко сајта Центра за образовне технологије на Западном Балкану, тј. преко веб-адресе http://edtech.center/sr/konferencija-2020/. На истој веб-адреси може се погледати и агенда конференције, кратке биографије предавача и описи представљених тема.

Завод за унапређивање образовања и васпитања