УСВОЈЕН „СЕТ ПРОСВЕТНИХ ЗАКОНА” У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Други страни језик поново се бројчано оцењује

Други страни језик поново ће бити оцењиван бројчано, предвиђено је Изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), који је средином фебруара  усвојен у парламенту.

Осим ЗОСОВ-а у Скупштини Србије усвојене су измене и допуне још три просветна закона: Закона о предшколском образовању и васпитању, Закона о основном образовању и васпитању и Закона о ученичком и студентском стандарду.

Претходних месеци жучна полемика у јавности водила се због увођења описног оцењивања за други страни језик у петом разреду.

– Када смо у прошлом закону наставницима предложили да се други страни језик не оцењује на класичан начин, него да се деца уче по нивоима знања, тако да сертификати које могу добити имају већу вредност него нека тројка или четворка, у пракси је дошло до негодовања и молбе наставника да се други страни језик оцењује бројчаном оценом, која би ушла у просек. Педагошки је мало поражавајуће да је оцена једини начин да се одржи дисциплина на часу и деца мотивишу да уче. Можда је то прерано донета одлука, тако да изборни програм – други страни језик – враћамо на стару форму бројчаног оцењивања и да оцена улази у просек – рекао је министар, представљајући Закон у парламенту.

Изменама и допунама ЗОСОВ-а предвиђено је да две гимназије – Математичка у Београду и „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду – добију статус установа од посебног националног значаја.

Шарчевић наводи да то неће значити додатне финансијске награде за те две школе, али да ће професори који у њима раде, када буде усвојен закон о платним разредима у јавном сектору, брже моћи да напредују у педагошким звањима и да имају веће плате.

А, чиме су те образовне установе заслужиле статус установа од посебног националног значаја? Статус који су до сада добили Институт за физику, Институт за хемију, технологију и металургију, Институт за ратарство и повртарство, Институт за биолошка истраживања и Универзитет у Београду.

Министар просвете за Математичку гимназију каже да на међународном плану најбоље промовише српско образовање, а њени ученици не остварују само запажене резултате из математике, већ и из  књижевности, астрономије, физике и многих других предмета.

Математичка гимназија, подсећа Шарчевић,  дала је више од 500 доктора наука, а њени ученици освојили су исто толико медаља на различитим међународним такмичењима.

Гимназија „Јован Јовановић Змај” постоји од 1703. године и до сада је одшколовала 77 академика. Настава у тој школи изводи се билингвално –  на руском и енглеском, немачком и француском језику. Гимназија је добитник бројних међународних и домаћих признања, као што су француски Орден Легије части и Орден Светог Саве.

Кровни закон – ЗОСОВ има још новина. Дигитализација у образовању подразумева оснивање  новог центра за образовну технологију, који ће бити формиран у оквиру Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

У Закону су још прецизиране одредбе које се односе на узраст и тачан број деце која се могу уписати у развојну групу у предшколској установи, дефинисан је начин заснивања радног односа за директоре.

Законом је предвиђено и успостављање јединственог информационог система просвете, који има за циљ да се дође до укупног регистра свих установа, свих запослених и регистра свих полазника у образовном систему Србије.

Новим законским решењем уводи се и нови предмет на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) – Методика наставе, за наставнике који раде у школама које похађају деца са сметњама у развоју.

– Стари Дефектолошки факултет, сада ФАСПЕР, није имао све предмете који се односе на методику наставе, те су наставници накнадно морали да се обучавају како би њихове компетенције за рад у школама где су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом биле адекватне. Сада уводимо нови предмет  Методика наставе за ову струку – појашњава Шарчевић.

Законски је решено и питање обрачуна отпремнина, као и ко може да буде предавач у допунским школама у дијаспори. До сада су предавачи могли бити само они који су радили у школама у Србији, па оду, рецимо, у Немачку или Швајцарску да раде у допунским школа. Нова законска решења предвиђају да и Срби који живе у дијаспори могу бити предавачи, уколико су стекли одређене компентенције у оквиру образовања.

– Много је јефтинија опција да наши грађани, који живе у дијаспори, могу да раде као предавачи, а таквих је много. У том својству дајемо могућност да се дипломатско-конзуларна представништва укључе у те процедуре, како би што већи број ученика био обухваћен – рекао је министар у Скупштини.

С.Танасић

Антрфиле

СТИПЕНДИЈЕ

Изменама Закона о ученичком и студентском стандарду предвиђено је да се повећа број стипендија за специјалистичке, мастер и докторске студије. Планирано је и да дефицитарна занимања буду стипендирана кроз средње школе. Према потребама привреде радиће се листа дефицитарних занимања, која може да донесе нову категорију кредитирања и стипендирања.

Министар просвете каже да је студентски и ученички стандард постигао задовољавајући ниво, што се тиче смештаја и исхране, и да се мрежа установа стално шири. Тренутно у Србији раде 63 установе које се баве смештајем и исхраном ученика и студената. Студентска одмаралишта – као што су на Авали, Златибору, Палићу – која су до сада била намењена за „опоравак студената” биће претворена у центре за активан одмор, где се развија спорт, информатика, предузетништво…

Антрфиле

ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Измене и допуне Закона о предшколском образовању и васпитању односе се искључиво на електронско вођење администрације у предшколским установама, док је Изменама и допунама Закон о основном образовању усаглашен са „кровним” законом.

Антрфиле

ОБАВЕЗНА СРЕДЊА ШКОЛА

Министар просвете Младен Шарчевић најавио је у Скупштини Србије да ће приликом промене Устава тражити да се уведе и обавезност средње школе, која је предвиђена и Агендом УН о одрживом развоју, чији је потписник и Србија. Агендом је предвиђено да све земље до краја 2030. године имају бесплатно и обавезно основно и средње образовање.

ОСНОВНА ШКОЛА „ПРОТА СТЕВАН ПОПОВИЋ” МЕЂУ ДОБИТНИЦИМА СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ ЗА 2018.

Чувари народне традиције и предузетници

Школа у дворишту има етно-комплекс, а веома је успешна и у реализацији програма професионалне оријентације и ученичког предузетништва. Кроз пројекат „Школска зелена економија” ђаци у пластенику гаје украсно, лековито и зачинско биље, а преко „Школске пчеларске економије” гаје пчеле и производе мед

Осмолетка од 146 ђака и тридесетак запослених, која слови за најстарију у Шумадији, успела је да по много чему постане пример добре праксе. Развој ученичког предузетништва, квалитетан рад, формирање јединственог етно-комплекса на простору школе, бројне активности посвећене очувању села, само су неки од разлога због којих је ОШ „Прота Стеван Поповић” из Чумића, у општини Крагујевац, заслужила највеће просветно признање – Светосавску награду за 2018. годину.

– Нашу школу 1792. године основао је прота Стеван Поповић, тако што је у његовој славској соби почео да описмењава Чумићане. „Протина кућа” најстарија је школска зграда у Србији. Идеју о формирању етно-комплекса први пут сам изложио Школском одбору на мом првом конкурсу за избор директора 2011. године. Када сам ступио на дужност, од мештана сам сазнао да и они имају сличну идеју, да се „Протина кућа” премести у школско двориште – каже за Просветни преглед директор школе Александар Јовановић.

Уз помоћ мештана за три године премештено је седам аутентичних шумадијских објеката. Од њих је формирана музејска поставка аутентичног домаћинства, а две качаре преуређене су у амбијенталне учионице.

и посебан део са две амбијенталне учионице за реализацију програма образовног туризма. Све радове извели су сеоски мајстори, који добро познају традиционалну градњу, што је реткост. Новац за реализацију пројекта прикупљен је у селу. Ученици, њихови родитељи, мештани и школски тим за народну традицију прикупили су велики број експоната, тако да „Протина кућа”, млекар, вајат, амбар, кош и качара имају аутентичну поставку. Директор објашњава да је „Протино село” замишљено тако да се у њему реализују програми образовног туризма – обилазак комплекса, упознавање са ковачким занатом, мешење славског колача, краснопис на воштаним таблицама, узгајање украсног биља, посета школском пчелињаку и израда традиционалних сувенира. Поред тих програма, у „Протином селу” одржава се велики број редовних часова, ваннаставне активности, школске приредбе, свечаности и изложбе градских институција. Атрактиван амбијент привукао је велики број посетилаца из Србије, али и из Русије, Италије, Немачке и Палестине.

Школа је веома успешна и у реализацији програма професионалне оријентације и ученичког предузетништва. У сарадњи са Министарством за заштиту животне средине и Центром за еколошко образовање и одрживи развој, реализован је пројекат „Школска зелена економија”, где ђаци у пластенику гаје украсно, лековито и зачинско биље, а са Градом Крагујевцем реализован је пројекат „Школска пчеларска економија”, у оквиру кога је формиран школски пчелињак. И ђаци и наставници са нестрпљењем чекају прву багремову пашу из које ће добити „Протин мед”. Круна реализације програма су школски вашари на којима ученици продају производе из „њиховог” домаћинства, а зарађени новац троше на унапређење услова за рад у школи.

– Пројекти „Школска зелена економија” и „Школска пчеларска економија” веома су важни, јер је наш основни циљ опстанак села Чумић, па је и наш рад усмерен да деца добију функционално знање, да упишу средње школе и факултете на којима ће стећи знање неоходно за квалитетан и продуктиван живот на селу. Поред образовања деце, наша школа је стециште свих културних и едукативних садржаја, који су намењени и мештанима села. Од 2017, у сарадњи са САНУ, реализујемо пројекат „Проширена делатност сеоских основних школа као модел за опстанак и развој села” из ког треба да проистекне нови модел и нова улога сеоских школа – објашњава Јовановић.

Иако се многе школе у руралним срединама боре са недостатком стручног кадра из појединих предмета, осмолетка у Чумићу нема тих проблема. Међутим, недостаје им већи број ваннаставног особља, због обима посла.

Као основни недостатак сеоских школа Јовановић наводи мале буџете, који не дозвољавају бржи и динамичнији развој. С друге стране, предности сеоске школе су приснији однос ученика, наставника и родитеља, школа без насиља и боравак у пријатном и безбедном амбијенту. Директор каже да се у овој школи негују традиционалне вредност, па се и однос наставника и ученика заснива на обостраном поштовању. И однос родитеља према школи и наставницима такође утиче да се деца тако понашају, па Јовановић сматра да је поштовање према просветним радницима веће него у школама у градским срединама.

На питање шта би, по његовом мишљењу, требало да буду приоритетни реформски потези у образовању, директор одговара: – Једноставнији наставни план и програм усмерен на функционално знање и пројектну наставу, више ваннаставних активности, али и већи значај разредне наставе, која би била темељ образовања усмереног ка способностима и афинитетима сваког ђака.

Основна школа „Прота Стеван Поповић” 2015. одликована је Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности, а пре две године покренута је и иницијатива да школа у Чумићу добије статус установе од изузетног значаја.

В. Андрић

Антрфиле

ОСМОЛЕТКА У БРОЈКАМА

ОШ „Прота Стеван Поповић” има 132 ученика, који наставу похађају у матичном објекту, а 14 ђака иде у издвојено одељење у селу Велики Шењ. Све активности школе реализују се у пет школских објеката, од којих је најстарији саграђен 1936. године. Укупно има 31 запосленог.

НАША ТЕМА: ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ

Аутор: Наташа Ивановић

УВОДНИК

ДИЛЕМЕ ОСМАКА ПРЕД ВАЖАН ТЕСТ

Спремни без притиска

Већ од почетка школске године ученици осмих разреда изложени су посебној врсти стреса: поред редовних обавеза и савладавања новог градива, пред њима је и припрема за малу матуру – обнова комплетног, раније стеченог знања. Испит који обухвата чак седам области – српски, математику и комбиновани тест (историја, географија, биологија, физика и хемија) – захтева да се време посвећено припреми рационално организује, да у главицама испрепаданих малишана не би дошло до бркања нагомиланих информација.

Тај период стресан је и за родитеље. Од резултата мале матуре добрим делом зависи у коју ће се средњу школу њихово дете уписати, што може значајно да им одреди и будућност, када је реч о професији којом ће се бавити. Ни сами нису сигурни како да посаветују децу како и када је право време да се почне са припремама. Дилеме су бројне: Колико је времена потребно за квалитетну припрему?; Колико сати дневно посвећено матурском испиту неће превише оптеретити дете, а даће резултате?; Да ли је потребно ангaжовати приватне наставнике и слати децу на организовану припремну наставу?; Да ли обнављати градиво из уџбеника или су довољне збирке задатака?.

Није мање битно ни како детету објаснити зашто је важно да се за испит добро припреме, али тако да не осети притисак, који може узроковати додатну трему и утицати на резултате.

Поверење и отворен разговор деце са родитељима о тешкоћама и проблемима са којима се сусрећу, подршка и мотивација коју им они пружају, кључни су за „безболно” хватање укоштац са попуњавањем евентуалних „рупа у знању”.

Значајну помоћ могу им пружити и наставници, који добром организацијом рада кроз наставу, али и додатне и допунске часове, могу допринети да ученици кроз тај период прођу што лакше и без великог оптерећења.

КАКО ИЗАБРАТИ ПРАВУ СТРАТЕГИЈУ УЧЕЊА

Уз добар план рада – лако и без стреса

Ако је ученик током школовања стекао богат фонд знања, довољно је да повремено обнавља градиво. Ђаци који нису били много вредни, сада треба да надокнаде пропуштено. Треба да се усмере на оно што знају, да постану сигурни бар у неким областима, и покушају да из сваког предмета науче задатке за које наставници кажу да се чешће појављују на тестовима

Прецизне инструкције – на који начин, у ком временском периоду и којим темпом је најбоље организовати припрему ученика завршних разреда осмолетке за малу матуру – знатно би олакшале школски живот будућих средњошколаца. Ипак, не постоји универзални рецепт, који ће им помоћи да кроз тај период прођу лако и без стреса. Не може се одредити годишње доба или месец када осмаци треба да почну са припремом – као и код редовног учења, и по овом питању организација времена и рада потпуно је индивидуална. За тај велики дан ђаци се спремају током читавог осмогодишњег школовања, а завршни испит је њихов први велики тест, на коме треба да покажу шта су за то време научили.

Свесни да од резултата умногоме зависи професионална будућност њихове деце, и родитељи том испиту приступају с великом дозом страха, желећи да учине све што је могуће како би га њихови осмаци урадили што боље. Успех или неуспех схватају и као успех/неуспех њиховог родитељства. Зато је овај испит важан, а у исто време стресан за целу породицу.

– Како се припремати зависи од самог детета, његовог досадашњег успеха у школи, мотивације, самопоуздања, концентрације, одговорности… Ако је ученик током школовања имао добре оцене, стекао богат фонд знања из свих школских предмета, довољно је да повремено обнавља градиво из претходних разреда. У томе му могу помоћи збирке задатака из претходних година. Добро је да их провежбава сам, а када наиђе на проблем, који не успева да реши, треба да потражи помоћ. Сваки наставник, у оквиру свог предмета, на часовима провере и систематизације градива, истиче важне садржаје који се могу наћи на тесту – објашњава Биљана Радосављевић, педагог и директор београдске Основне школе „Мирослав Антић”.

Управо због тога веома је важно да у овом периоду ученици буду врло пажљиви на часовима. Ђаци који током школовања нису довољно радили, сада треба да надокнаде пропуштено, што није лак „посао”. Треба да се усмере на оно што знају, да постану сигурни бар у неким областима, и покушају да из сваког предмета науче задатке за које наставници кажу да се чешће јављају на тестовима. На пример: на тесту из српског језика често се нађе питање о писцима и њиховим делима. Биљана Радосављевић саветује да се на великом папиру напишу сва дела које су обрађивана од петог разреда и њихови аутори, и да се папир залепи на врата собе. Бар 2-3 пута у току дана деца ће бити у ситуацији да их прочитају, а тако ће их и запамтити. И часови допунске и припремне наставе помоћи ће им да понове и допуне знање.

И Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), слаже се да се ученици за завршни испит непосредно припремају сваки дан у школи. Уз то, у зависности од индивидуалних знања, способности и амбиција, неки од њих почињу са припремама још на почетку осмог разреда, док други чекају крај школске године и тада, уочи самом испита, обнављају садржаје које су савладали у школи.

– Збирке за припремање ђака за полагање завршног испита Завод и „Просветни преглед” објављују пре почетка зимског распуста, јер део ученика тај предах користи за упознавање са задацима и вежбање. Конципиране су према образовним стандардима: на крају сваке збирке налази се табела са списком стандарда и задатака у вези са њима. Тако ученик може да сагледа којим је компетенцијама, знањима и умењима овладао, а где је потребно да понови градиво, користећи уџбеник или неки други извор. Превише је очекивати да ће ученици ишчитавати све уџбенике од петог до осмог разреда – каже Драгана Станојевић и додаје да ђаци могу проверити знање и коришћењем тестова са претходних завршних испита.

Како се на малој матури проверава знање из чак седам предмета, паметно је и очекивано да деца направе план рада. Сваки ученик изабраће стратегију припреме која му је најблискија, а једна од могућности је да прво решава задатке са основног нивоа, а тек онда са средњег и напредног. Након тога знање могу да провере решавањем тестова са претходних завршних испита.

Биљана Радосављевић наглашава да сваки ученик има свој стил учења. Једни воле да уче сами, да се преслишавају наглас, да сами праве белешке, подвлаче, стављају симболе, знаке, док нешто уче. Други боље уче слушајући, па им значи кад им неко други чита градиво. Појединцима одговара рад у групи, јер им је важно да са неким размене мишљење, да их неко чује, да добију потврду да су на добром путу. Потребна им је мотивација и подршка других да би кренули и истрајали у учењу. Управо зато вршњачко учење, на пирамиди стицања знања, даје изузетно добре резултате, па се и у школама углавном реализују групне припреме.

– Прављење плана рада врло је важна животна вештина и требало би да су наши петнаестогодишњаци већ били у ситуацијама да праве неке врсте планова рада. Свако дете има свој ритам радног дана. Има деце која, поред редовних школских обавеза, иду и у паралелне школе – музичку, балетску; деце која имају свакодневне тренинге; оне која иду на курсеве страних језика или просто имају озбиљне обавезе у кући: спремање куће, па и оброка, чување млађег брата или сестре… Међутим, врло често чујемо и реченице: „Његово је само да учи, ништа не треба да ради”… Зато је тешко говорити о уједначеном плану рада. Осмак би требало да има изграђене радне навике и ритам рада, а помоћ родитеља му је потребна да га понекад ослободи вишка обавеза, у тренуцима када му не иде најбоље и онако како је планирао, да га подржи да истраје. Свима нам понекад не иде како смо замислили и очекивали, зато не треба дизати панику око онога што није урађено, него усмерити енергију на то како даље, излистати све позитивно, све оно што смо реализовали – објашњава Биљана Радосављевић.

Разумљиви су стрепња и брига родитеља и њихова потреба да обезбеде све што је до њих – па и да плате приватне часове, да њихово дете успешно уради све тестове. Ако је ученик имао четворке или петице из предмета из којих се полажу тестови, сигурно је да има довољно знања, које је само потребно обновити, и нису му потребни приватни часови. Довољно је да провежбавају сами и са наставницима, а уколико остане нека област која му причињава тешкоће, може се потражити помоћ и у виду неког приватног часа. Са ученицима који током читавог осмог разреда иду на приватне часове наставници често имају проблем – у њиховој немотивисаности за рад на часу. Наиме, они не учествују у активностима, не пазе, не записују оно што се на часу вежба… под изговором да ће то ионако прелазити са наставником на приватном часу.

С друге стране, за ученике који имају доста пропуста у градиву, а желе да упишу школе које захтевају висок број бодова, уз сву подршку у школи, вероватно ће требати и часови појачаног рада.

– Избор начина на који ће се ученик припремати за завршни испит индивидуална је ствар, па је и ангажовање приватних наставника лични избор родитеља и деце. Приватни часови су светски тренд, који се назива „образовање из сенке” и додатна је подршка ученицима да имају боља постигнућа у редовном образовном систему – каже Драгана Станојевић и додаје да на интернету постоје сајтови који нуде бесплатну онлајн подршку за припрему завршног испита.

Наглашава да у току школске године ученицима није лако да одвоје време за припрему завршног испита, јер имају много активности везаних за свакодневну наставу. Уз све ваншколске обавезе и секције, каже, морају бити прави мали менаџери како би своје време организовали на најбољи начин.

И заиста, потпуно је разумљиво да деца у тим годинама немају свест, искуство и осећај одговорности у оној мери у којој би то одрасли желели. Природно је да мисле да ће све постићи лако, да имају још доста времена да поправе оцене и спреме се за тестове. Много их више интересује где ће, са ким и у чему ићи на матуру или како ће проћи неки турнир и сличне, за њих важне ствари. Зато су ту одрасли да их подсећају, подстичу, усмеравају.

Лако се може израчунати број бодова којима дете до овог тренутка располаже. Заједно са родитељима може да одабере три школе, које га интересују, и у Информатору пронађе који број бодова је у последње три године био потребан за упис у њих. Тада заједно могу да процене да ли су његове жеље реалне и шта све дете треба да уради да би му се жеље оствариле, односно да направе план за наредна два месеца. Тако дете учи да само себи поставља циљеве, планира активности и одговара за своје резултате, јача самопоуздање. Све то никако не треба радити под притиском, када је родитељ љут, када га дете изнервира. Тада ће се само заоштрити односи, а родитељ ће наићи на зид. На крају, није смак света ни ако не упише жељену школу – и то је одрастање и живот, сматра Биљана Радосављевић.

Већина наставника озбиљно прилази припремама за тестове. Током целог осмог разреда редовно са ђацима понавља области које се могу наћи на тесту на редовним часовима, док часове допунске наставе користе да се научи пропуштено, али и за обнављање ранијег градива. Поједини наставници чешће дају писане провере, како би децу стављали у ситуације сличне као на правом испиту. Добро је и стално подсећати ученике да буду пажљиви, кад читају задатке, да ураде све што се у њима тражи, да не журе, да провере записано, да се ослоне на знање… Часови припремне наставе, који се организују на крају школске године, само су финиширање дугог рада.

У Основној школи „Мирослав Антић” посвећује се велика пажња припремама за матуру, како са ученицима тако и са родитељима. На стручним телима анализирају се типови задатака, који се појављују на тестовима, и са њима се упознају и наставници, уз напомену да је резултат испита – био добар или лош – резултат свих запослених у школи. Вежбање читања и разумевање прочитаног учи се и анализира почев од првог разреда. Задатке у којима је потребно читање графикона и табела могу да се дају на контролним вежбама из свих школских предмета. На паноима у учионицама стално се каче садржаји који су важни, јер су нека деца визуелни типови и тако их лакше запамте. Бар једном у току полугодишта даје се пробни тест, који се детаљно анализира, да би се сагледало којим садржајима треба посветити више времена или их поново обрадити. Проблем на који се наилази је то што, када деца знају да се оно што раде не оцењује, често изостане мотивација, па се не могу добити веродостојни подаци.

Такође, за децу која то желе организују се и бесплатни часови током распуста. Деца могу да бирају термине и наставнике код који желе да иду – независно од тога да ли су то њихови предметни наставници или не. Допунска и додатна настава постоје из сваког предмета. Када је реч о правилном избору школе, психолог са ученицима ради професионално тестирање и обавља саветодавне разговоре.

Поред систематизовања, обнављања и овладавања потребним знањима, мали матуранти морају да се изборе и са још једним проблемом – тремом, која неизоставно прати за њих овако важан испит.

Зато педагог и одељењске старешине у ОШ „Мирослав Антић” за осмаке организују низ часова саветодавног рада, на којима разговарају како превладати трему и спремити се за тест на најбољи начин. Редовно их информишу и о условима уписа и пружају им све релевантне информације. Озбиљно се приступа и припреми родитеља осмака, који редовно добијају потпуне информације у вези са свим активностима које их чекају. За њих се, бар два пута у току године, поред сарадње са одељењским старешинама, организују и групни састанци, којима присуствују директор, стручни сарадници и предметни наставници. На њима се анализирају спроведена тестирања, дају примери задатака, истичу најчешће грешке и препоруке на који начин деци могу да помогну. Директор школе увек, пред крај школске године, позове и госта из Министарства просвете на трибину на којој родитељи могу да питају све што им је остало непознато.

– У ослобађању од треме важну улогу има пробни матурски испит, који ће ове године бити организован 12. и 13. априла. Он управо служи да ученици провере знање и да се нађу у ситуацији која симулира прави завршни испит, што им може у великој мери помоћи у превазилажењу притиска, који се може јавити када до њега заиста дође – закључује Драгана Станојевић.

Антрфиле

„КАРТА” ЗА НЕУСПЕХ

Пред матурски истпит родитељи често паниче, узнемирујући и себе и децу, и не схватајући да им тако не помажу. Рад под притиском и у страху никоме не прија и сигурно неће донети успех. Грдње, придиковање, омаловажавање, само ће одмоћи. Реченице попут: „Ништа не знаш.”; „Нигде те неће примити.”; „Завршићеш као и твој… ”; „Зашто се не угледаш на… ”; „Како он може, на кога си ти глуп?”… код детета ће само појачати несигурност, страх и стрепњу.

– Родитељ треба да покаже да има поверења у дете, да верује у његово знање. Подршку му може пружити кроз реченице: „Сигуран сам да ћеш ти то добро урадити.”; „Учи, буди пажљив, потруди се колико можеш и успех ће доћи.”; „Доста тога знаш, важно је да будеш концентрисан и пажљив и сигурно ћеш добро урадити”. Верујте у дете, његове могућности, будите реални у сагледавању тешкоћа, али не правите панику ни трагедију од могућег неуспеха – каже Биљана Радосављевић, педагог и директор ОШ „Мирослав Антић”.

Антрфиле 2

КОНЦЕНТРАЦИЈА НА ЧАСУ

– Деца у школи проведу по 5-6 сати, након тога код куће уче ново градиво 2-3 сата, а ако желе да буду успешни понекад и више. То је пуно радно време одраслих, а они са 15 година треба да задовоље и друге потребе, за игром, спортом, дружењем… Зато их не треба још додатно преоптеретити припремом за завршни испит, организованом или самосталном.

Ефикасно коришћење времена проведеног у школи, концентрација на часовима, у великој мери могу да их растерете обимног рада код куће. Међутим, сигурно је да ће и онима најуспешнијима требати по неколико сати недељно да се спреме за завршни испит – каже Биљана Радодсављевић.

Антрфиле 3

ПАЖЉИВО ЧИТАЈТЕ ПИТАЊА

– Завршни испит конципиран је тако да просечан ученик може да одговори на већину питања, њиме се испитују најважније компетенције, знања и умења. Наставници у току школовања ученике често упућују и саветују у вези са садржајима који су важни за њихово даље школовање, наглашавајући теме које су се већ јављале на претходним испитима.

Најважније је да ученик пажљиво прочита задатак, и то је савет који увек понављам, из године у годину. Још једну ствар треба посебно нагласити, а то је да ученици тест морају да попуне хемијском оловком. Сваке године имамо ученике који тест предају исписан само графитном оловком, а комисије такве тестове не разматрају и не бодују – објашњава Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ).

Антрфиле 4

КАД ДОСИТЕЈ ПОСТАНЕ КОЛУМБО

Анализа погрешних одговора ученика на пробним, као и на коначним тестовима за малу матуру, наставницима пружа бољи увид у њихове „рупе у знању”, односно области на које би током припрема требало обратити више пажње.

Тако се на прошлогодишњем испиту из српског језика испоставило да велики број ученика не зна шта значи реч компромитовати, и поред наизглед једноставог избора међу понуђеним одговорима: а) наметнути се; б) прославити се; в) обогатити се; г) обрукати се; д) хвалити се; ђ) занети се.

Такође, да ли због нејасне и лоше одабране фотографије, са чим су се сложили и поједини наставници, или из незнања, многи ученици нису успели да препознају Доситеја Обрадовића. У ђачким одговорима, уместо великог просветитеља, нашли су се Наполеон, Бизмарк, Кристифор Колумбо, Бенџамин Френклин, Моцарт, Милан Обреновић, Милутин Миланковић, Галилео Галилеј, Њутн, Шекспир, Михајло Пупин… Па чак и модни креатор Ђорђо Армани.

МОЈ УГАО: ТАЊА МИЛОСАВЉЕВИЋ, НАСТАВНИК ФИЗИКЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” У СМЕДЕРЕВУ

Стандарди знања као ослонац

Са почетком другог полугодиштa полако крећу и припреме будућих средњошколаца за полагање завршног испита. Као и сваке године, нервоза и стрес увлаче се у свест осмака, али и њихових родитеља. На намa, наставницима је да адекватном припремом помогнемо и подстакнемо ученике да понове градиво, да им укажемо на недостатке у знању и утичемо на њихово самопоуздање, како би завршни испит урадили што ефикасније и уписали жељену средњу школу.

Мени, као наставнику физике, у великој мери помаже што постоје стандарди знања, које ученици треба да усвоје у програму за основну школу, а који су подељени у три нивоа: основни, средњи и напредни. То ми омогућава да незваничну припрему за завршни испит почнем још у току редовне наставе, стављајући акценат – током предавања, усменог испитивања и посебно тестова – на области које ће бити на завршном испиту. У тестове увек убацим и понеко питање које је било на ранијим завршним испитима, у складу са градивом које се обрађује, дајући увид ученицима каква их питања очекују и на који начин треба да усвајају знања из физике.

Већина ученика је склона учењу напамет, односно без разумевања и логичког размишљања, па је ово један од начина да им укажем на лоше последице таквог начина усвајања градива.

Званичну припрему започињем у мају, у почетку на часовима допунске или додатне наставе, а када заврше са редовним школским активностима припрема се ради према распореду за ту врсту наставе. По мом мишљењу, за физику није делотворно почети раније, јер су оптерећени редовном наставом и сама припрема не би била ефикасна, што нам је првенствени циљ. Осим тога, у физици се градиво од шестог до осмог разреда наслања на претходно научено, што им олакшава припрему за испит.

На самом почетку ученике упознајем са стандардима по нивоима, тј. знањима која се од њих очекују на завршном испиту, тако да и сами могу да процене где су недостаци у њиховом знању, шта треба обновити на часовима, а на чему треба самостално да раде. Приметила сам да су реакције ученика на овакав почетак веома позитивне и да им те информације доста значе, када је реч о подизању самопоуздања, јер им се на тај начин смањује страх од непознатог.

Први часови резервисани су за обнављање градива, од шестог па до осмог разреда, подсећам их на теме које су обрађиване у сваком разреду. Уз моју помоћ на тим часовима систематизујемо градиво, а на крају сваког часа добијају домаћи задатак, који коментаришемо на следећем часу. Остатак времена радимо на решавању питања и задатака из Збирке за припрему завршног испита, тако што један део часа раде самостално, а онда заједно проверавамо одговоре. Што се не уради на часу задаје се као домаћи задатак.

Посебан део припреме чини рад са ученицима који наставу похађају по неком од прилагођених програма ИОП1 или ИОП2. У складу са циљевима и исходима које сам планирала за ученике који раде по програму ИОП1 у току редовне наставе припрема углавном обухвата знања основног нивоа. За ученике који раде по програму ИОП2 спрема се посебна припрема, која се базира на обнављању градива из претходних година, а у складу са могућностима ученика.

Припремна настава на овај начин показала се као делотворна, на шта указују најмање два податка: резултати испита бољи су у јуну, него у априлу, када се реализује пробни испит, а бивши ученици, сада средњошколци, долазе да се похвале добрим оценама из физике, што је највећа сатисфакција за наставника.

ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ИСТИЧЕ РОК ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА МРЕЖЕ ОБРАЗОВНИХ УСТАНОВА

Основне и средње школе под једним кровом

Следећи корак је вертикално повезивање установа. Општинама и градовима остављен је рок до 31. марта да направе план рационализације, а за оне које не ураде овај посао, то ће учинити Министарство просвете

Највећа непознаница ученика, родитеља и просветних радника у малим школама широм Србије јесте да ли ће од јесени ићи у исту школу, да ли ће она бити спојена са неком другом, хоће ли се селити у неку другу зграду или ће се њихова додатно попунити ђацима. Оптимизација мреже школа једна је од најважнијих тема образовног система ове године, а потези који буду предузети директно ће утицати на велики број запослених у основним и средњим школама, али и на ученике. Од две, понегде и три, основне школе правиће се једна матична.

Др Александар Пајић, саветник министра просвете, науке и технолошког развоја, најављује и наредни велики корак у оптимизацији мреже – вертикално спајање образовних установа.

– То значи да ће у малим местима, где постоји једна средња школа и једна или две основне, а да притом све имају мали број ђака, бити формиран један образовни центар – објашњава Пајић за „Просветни преглед”.

Истиче добар пример у Осечини, где је од ове године формиран образовно-васпитни центар у коме се одвија и основно и средње образовање. Раније је била једна основна школа и издвојено одељење Економске школе из Ваљева – и напомиње да је то тек почетак.

Према овом примеру и у другим срединама установе ће се вертикално повезивати. За сада је таргетирано више од 25 установа на које би могао да се примени овај модел. Све су у срединама са малим бројем становника, а самим тим и ученика.

Наш саговорник објашњава да мере, које ће бити предузете, ни на који начин неће угрозити ученике. Напротив, додаје да се то ради за њихово добро, да не би учили у полупразним школама. У исто време у систему се праве уштеде, а тако добијен новац моћи ће да се улаже у развој квалитета образовања. Технолошких вишкова биће у делу администрације, јер више неће бити два или три директора или секретара, већ само један. Када се школе и физички спајају у једну зграду, биће смањени и трошкови одржавања објекта, радне снаге, струје, воде и осталих комуналија.

– Минималног броја технолошких вишкова биће и међу наставним кадром. То ће се десити ако се, спајањем две основне школе, буду спајала и одељења. Јер, можда, на пример, у једној има пет ученика првог разреда, у другој седам ученика. Наравно да они треба да чине једно одељење, јер је то и за децу боље. У том случају биће довољан један наставник разредне наставе, а други ће остати без норме – каже Пајић и додаје:

– Али, потрудићемо се да за све те људе пронађемо други ангажман. Уколико потпуно остану без норме, из система ће моћи да оду са законском отпремнином. Ради подизања квалитета наставе неки од њих моћи ће да раде у целодневној настави.

Уређивање мреже школа најављује се скоро две деценије. Сваке године број првака се смањује, учионице су све празније и гашење, спајање и прегруписање логични су кораци у очувању образовног система. Логични су, али непопуларни, па су тај посао многи министри остављали њиховим наследницима. Најтежи део посла био је да „натерају” локалне самоуправе да саме предложе које школе треба да буду угашене, да остану матичне, а које да се припоје… Јер, управо то је посао општина и градова. Притиснути са свих страна, а посебно од међународних финансијских организација, које контролишу како се троши буџетски новац, било је неминовно да се озбиљно крене у рационализацију мреже школа. Још од 2000. годинe Министарство просвете у више наврата постављало је пред општине и градове обавезу да предложе како образовне установе на њиховој територији треба да буду организоване. Прављени су планови, стратегије, али реализација никада није започета.

Сада су постављени стриктни рокови, али постоји и „план Б”, за случај да локалне самоуправе и овог пута не ураде свој посао – довршиће га Mинистарство. Министарство просвете, науке и технолошког развоја поставило је границу на 31. март ове године, то је датум до када све локалне скупштине треба да се изјасне.

– Отпор у појединим срединама постоји, али и поред тога овај посао мора да се уради – наглашава Александар Пајић. – Према актуелним просветним законима, уколико општине и градови не ураде посао у предвиђеном року, преузеће га Министарство просвете тако да ћемо за наредну школску годину сигурно све припремити на време. Овај велики и важан посао почели смо 2017, и то на примеру Београда. Потом смо на почетку текуће школске године почели реорганизацију мреже средњих школа, јер нам је закон дозволио да то урадимо и без локалних самоуправа.

Према његовим речима, Београд је изабран на иницијативу министра Младена Шарчевића, мада је, напомиње, постојала и спремност градских власти да учествују у том послу.

– Било је евидентно да постоји доста зграда које се нерационално користе, те да треба урадити рационализацију, како бисмо дошли до слободног простора који би се сврсисходније употребио – објашњава саветник министра.

Тако су три техничке школе – Политехничка, Техничка школа „Нови Београд” и „Змај” – спојене. „Змај” је пресељен у зграду ТШ „Нови Београд”, а Политехничка се преселила на локацију „Змаја”. Ослобођен је и простор који је „Политехника” користила у Основној школи „Ђуро Стругар” и Студентском центру у Новом Београду. Тај простор искоришћен је за потребе Предшколске установе „11. април” и Музичке школе „Станислав Бинички”. И Спортска гимназија добила је у овој реорганизацији своју зграду.

Спојене су и Школа за дизајн текстила и Техничка школа за дизајн коже. Обе су смештене у простор прве школе на Вождовцу, која има велики простор, док је зграда друге, у Бранковој улици, ослобођена и, према тврдњи нашег саговорника, биће реновинара и употребљена за неку другу сврху у оквиру образовног система. Ослобођен је и простор који су користили на Старом сајмишту. „Ујединиле” су се и две грађевинске школе на Звездари, а зграду једне од њих – ГШ „Бранко Жежељ” добио је Математички факултет, који годинама кубури са квадратима.

То је био први корак, у школској 2017/2018, да би прошле године биле најављене, а потом и спроведене нове мере рационализације. Влада Србије у марту 2018. објавила је Уредбу о критеријумима о доношењу акта о мрежи средњих школа. На основу тог документа Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је критеријуме за израду мреже средњих школа. Од 14 средњих школа широм Србије формирано је седам.

– Било је још неких интервенција током 2018. и у другим градовима – подсећа Пајић. – У Краљеву су реорганизоване Шумарска, Школа за геодезију и Машинско-техничка школа „14. октобар”. Направљен је бољи и природнији распоред образовних профила. У Смедереву великом заслугом локалне самоуправе три школе у ланцу промениле су простор у коме се налазе, те је сада њихов распоред знатно бољи. Пољопривредна школа је била у центру, а имање далеко. Поред њиховог имања била је Економска школа, која је новим решењем прешла у простор ОШ „Јован Јовановић Змај” – у њено здање преселила се Пољопривредна школа, која је зграду уступила поменутој осмолетки.

Саговорник Просветног прегледа објашњава да све средње школе које су спојене функционишу без проблема. Каже да је, као и на сваком почетку, постојао период привикавања на нову организацију наставе. Као добар пример наводи Крагујевац, у коме је Друга техничка школа припојена Политехничкој. – Добијена је једна од највећих школа у Србији, али упркос томе ради беспрекорно – додаје Пајић.

Једна од школских управа у којој се понајвише одмакло у прављењу плана мреже школа је Школска управа Зрењанин, која је задужена за управљање школама на територији читавог Баната. Руководилац ШУ Зрењанин Снежана Олушки Влачић очекује да све локалне самоуправе врло брзо доставе предлоге. Каже, план је да испоштују рокове које је поставило Министарство просвете.

– Школска управа Зрењанин једна је од пет школских управа са највећим бројем школа које имају мање од 16 одељења, што није у складу са Уредбом о мрежи предшколских установа и основних школа – каже Снежана Олушки Влачић.

– Прва фаза припрема и рада на рационализацији отпочела је пре годину дана и до краја маја 2018. предлоге нових мрежа доставило је пет локалних самоуправа: Кикинда, Зрењанин, Ковин, Сечањ и Пландиште. План је био да се са првим изменама отпочне већ од септембра школске 2018/19. године, али је био прекратак рок за усвајање одлука о новим мрежама школа на свим нивоима. Потребно је да их верификују локалне скупштине, национални савети, Покрајински секретаријат и Министарство просвете.

Снежана Олушки Влачић се нада да ће свих 19 локалних самоуправа још пре рока, које је поставило ресорно Министарство, усвојити елаборате и одлуке о мрежама школа и предшколских установа.

– Као члан свих 19 радних група, трудила сам се да саветодавно помажем да представници локалних самоуправа планирају у складу са Уредбом, као и у изради докумената – наглашава наша саговорница.

Ускоро очекује и одговоре националних савета националних мањина (Мађара, Румуна и Словака), да би могло да се утврди колико су се радне групе локалних самоуправа држале одредби Уредбе и да ли је потребно да елаборати претрпе још неке корекције.

Тренутно је у ШУ Зрењанин 139 редовних основних школа, не рачунајући музичке и школе за образовање деце са сметњама у развоју. Према садашњим сазнањима, открива Снежана Олушки Влачић, четрдесетак школа, које имају мање од 16 одељења, биће припојене другим школама, као издвојена одељења, с тим што ће се настава и даље одвијати у постојећим објектима. Додаје и да је план да се у појединим локалним самоуправама малобројни ученици, који су до сада наставу похађали у издвојеним одељењима, превозе у матичне школе. У њима су, напомиње, много бољи услови за рад и напредак ученика. Све што се ради, закључује наша саговорница, у првом плану има бригу о правилном развоју социјализације деце, који може да пружи само одељење са већим бројем, по могућству различитих ученика.

Ј. Косановић

Антрфиле

СЕДАМ ПАРОВА

Од текуће школске године највише промена било је у 14 средњих школа, које су спојене у седам парова. У Бабушници су фузионисане Техничка школа и Гимназија „Вук Караџић” и формирана Средња школа Бабушница. У Кладову је од Средње школе „Свети Сава” и Гимназије формирана Средња школа Кладово. У Крагујевцу је Друга техничка припојена Политехничкој школи. Нова Варош више нема Гимназију „Пиво Караматијевић” и Техничку школу, већ Средњу школу Нова Варош. У Нишу су угашене Прва техничка школа „Милутин Миланковић” и Средња школа „12. фебруар” и формирана је Средња стручна школа Ниш. Највише промена било је у Куршумлији, где су спојене две гимназије – куршумлијска и подујевска, која је радила у овом граду. Исто се догодило и са Економском школом из Куршумлије и Техничком школом „Ђуро Ђаковић” из Подујева, којој је такође седиште у Куршумлији.

Антрфиле

СВЕТСКА БАНКА

Полазна основа за оптимизацију мреже школа је документ који је израдила Светска банка. Њихови стручњаци 18 месеци су анализирали образовни систем у Србији и као резултат је написан документ о рационализацији мреже школа. Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић више пута је нагласио да је реч о полазном документу, те да ће коначан изглед мреже зависити од одлука локалних самоуправа и Министарства.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА – 21. ФЕБРУАР

Душа народа

У Филолошкој гимназији у Београду, школи за надарене ученике, сваки дан je – дан матерњег језика. Не обележава се формално, већ суштински, јер ученици свакодневно, на редовној настави и кроз многе друге активности, уче и откривају лепоту и богатство српскога језика

Године 1999. Унеско је 21. фебруар прогласио за Међународни дан матерњег језика, а Генерална скупштина Уједињених нација донела је Резолуцију којом је тај дан признала за празник. Од 2000. обележава се у многим земљама света, чланицама Унеска, међу којима је и Србија, сa циљем да се подигне свест људи, а пре свега младе популације, о значају чувања и неговања матерњег језика, мултилингвизма и прожимања језика и култура.

У Филолошкој гимназији у Београду, школи за надарене ученике, може се рећи да је сваки дан – дан матерњег језика. Не обележава се формално, већ суштински, јер ученици свакодневно, на редовној настави и кроз многе друге активности, уче и откривају лепоту и богатство српскога језика. Неретко се та лествица подиже до стваралачког приступа, па међу њима има и песника и прозних писаца награђиваних на конкурсима за младе. Српски језик и Књижевност су одвојени предмети. Ученици два пута недељно имају Српски језик, а три пута Књижевност. Сваки ученик може да учи и три страна језика. Први, обавезни, имају пет пута недељно. Други, изборни, три пута недељно, а у другом разреду омогућено им је да изаберу факултативно и трећи страни језик. У новије време имају и све више курсева страних језика, међу којима су корејски и персијски.

У разговору за Просветни преглед са др Душком Бабићем, директором Филолошке гимназије, Јованом Илић, проф. француског језика, Весном Црепуљаревић, проф. књижевности, и Ноелом Путником, проф. класичних језика, потражили смо одговоре на питања какав је данас ниво језичке културе и писмености младих у Србији и да ли су мали језици данас угрожени од различитих негативних утицаја.

Душко Бабић сматра да је, генерално, стање језика и језичке културе, и у медијима и у свему што око нас чујемо – проблематично. Не мисли само на неку правописну грешку, погрешно употребљену реч, облик, већ на језик који је постао „исушен”, досадан, који губи способност да „хвата” нијансе, преноси обележје личности…, који се удаљава од духа српскога језика. Све се своди на неколико стотина техничких речи, које служе за комуникацију, да одговоре практичној сврси. Таквим приступом деца се одвајају од истинске моћи и дубине језика, од лепоте коју он у себи одувек носи.

– Заборављамо да је језик душа народа. Морам да употребим ту романтичарску формулу за разумевање језика, јер дубоко верујем у њу. Језик чува сећање народа, историју, културу, али отвара и перспективу за развој, напредак. Народ који то заборавља, који не држи до лепоте свога језика – заборавља и на себе, губи идентитет – истиче др Бабић.

Професор Ноел Путник такође сматра да су језичка култура и писменост младих у Србији далеко од задовољавајућег. Наставници то знају из личног искуства. Деца мало читају, а као један од узрока навео је дигиталне технологије и продор енглеског језика у српски.

– Ја имам већи број ученика који доста читају, али више читају на енглеском језику него на српском, иако српски, као матерњи, треба да им буде на првом месту. То се огледа у њиховом говорном и писаном језику. Свака генерација има свој сленг или свој жаргон. То смо и ми имали као млади, то су имали и наши родитељи. Али суочени са различитим утицајима и начином на који се српски језик данас говори – на телевизији, улици, у породици, али и са оним што нам долази „одозго”, из јавне сфере (као што су речи едукација, имплементација, евалуација, курикулум итд.) – видимо страшан пад у језичкој култури, па су нам и деца уроњена у такву атмосферу – каже Ноел Путник.

Многи данас упиру прст у школу и од ње очекују да ученике научи да мисле, да се лепо изражавају, богате лексички фонд, читају, јер, како рече директор, „нема бољег начина да учиш језик него да читаш добре писце”. Може ли школа сама да одговори таквим очекивањима?

– Љубав према матерњем језику треба да се развија од малих ногу, од тренутка када дете почне да усваја језик, да говори. Важну улогу у томе имају родитељи, шира породица, пријатељи, окружење, медији. Када дође у школу, ми наставници то треба да надоградимо. Али, тешко је то остварити, ако нема добрих темеља – каже Весна Црепуљаревић.

Судећи по многобројним наградама које ученици Филолошке гимназије освајају, о којима је говорила Јована Илић, рекло би се да је у овој школи све „мед и млеко”. Ипак, наши саговорници указују и на неке појаве у настави, када ученици помало занемарују матерњи језик. Весна Црепуљаревић напомиње да се дешава да обавезну лектиру, кад је реч о страним ауторима, читају не у преводу на српски језик, већ изворно, на језику на ком је књига написана (најчешће на енглеском). Кажу да им је то занимљивије и већи изазов. Међутим, понекад имају проблем да се о ономе што су прочитали изразе на српском. То се, према речима Јоване Илић, дешава и на часовима француског језика, када преводе текст са француског на српски. Кад се нађу у ситуацији да бирају између стране речи, која је присутна у нашем језику и, рецимо, одличног синонима на српском језику за ту реч – они не могу да се сете српске речи. Онда траже помоћ наставника. Међутим, да би научили и разумели страни језик, професорке језика и књижевности истичу да прво морају добро да познају матерњи језик.

Када је реч о утицају енглеског језика на српски, наши саговорници напомињу да је то глобални проблем. Енглески језик продире у све језике и угрожава њихов идентитет. Многи језици тако нестају, поготово малих заједница. Др Бабић сматра да је прожимање језика неопходност. И српски језик је настајао и растао тако што се мешао са другим језицима. Проблем настаје када страни језик улази у матерњи, у сферу практичне, свакодневне примене. На пример, када млади користе речи које „парају слух”, као што су даунлодовати, лајковати, хејтовати… Мада су то ружне речи, можда оне морају постојати, каже директор, јер се наш језик није снашао да створи друге изразе.

Директор Филолошке гимназије упозорава да се данас у свету проучавање језика потискује на рачун популарнијих наука, пре свега оних из круга ИТ технологија, као и физике, математике, а заборавља се помало да је темељ европске науке – проучавање језика. Прва три предмета у систему школства, ако тако може да се назове, била су филолошка – реторика, граматика и поетика.

– Бављење језиком није магла, како се то данас неретко представља… Проучавање језика је проучавање човека. То је темељ сваке културе. Верујем да ће се то клатно брзо вратити и да ће човечанство, као целина, и човек као појединац увидети да нема живота у свој његовој лепоти, пуноћи, ако се одваја од филолошких наука, ако их занемарује и баца на маргину – закључује Душко Бабић.

Светлана Илијић

Антрфиле 1

„ЗБИРКА” НАГРАДА

Професори Филолошке гимназије били су последњих пет година најуспешнији на републичким такмичењима из српског језика (у Тршићу) и књижевној олимпијади (у Сремским Карловцима). Са својим ученицима освојили су више од 140 награда. Професор др Катарина Вучић има 36 награда, Људмила Пендељ 28, а има професора са 20, 15, 10… Много је награда освојених и на другим такмичењима.