Од тешких речи до златних жеља

Традиционална анализа књижевног текста често се зауставља на поуци о грамзивости и скромности. Међутим, ако дубље заронимо у Пушкинову „Бајку о рибару и рибици”, откривамо да право „полупано корито” није материјални губитак, већ потпуни слом комуникације. У учионици одељења 2/1 ова класична прича послужила је као полигон за једну од најважнијих животних лекција: како тешке, оштре речи, које рањавају, заменити језиком који повезује. Кроз модел ненасилне комуникације Маршала Розенберга, ученици су постали „преводиоци” емоција, трансформишући деструктивни „змијски језик” у исцељујући „жирафећи језик”