Андреј Дробњаковић и Михаило Јанчевић, ученици Математичке гимназије у Београду, постигли су невероватан успех на међународним такмичењима из природних наука. Дробњаковић, који је сада уписао трећи разред гимназије, освојио је пет златних медаља на међународној „Стемко” олимпијади у Сингапуру, тако што је појединачно био најбољи на свету из четири предмета – математике, физике, хемије и биологије – док је пету златну медаљу освојио кроз учешће у тимском инжењерском изазову. Наиме, екипа у којој је био заједно с ученицима из Узбекистана, Вијетнама и Казахстана однела је победу и тако представнику Србије донела још једну златну медаљу. На основу свега постигнутог, Андреј је проглашен апсолутним победником такмичења.
Његов нешто старији друг један је од двојице ученика Математичке гимназије који се, од оснивања ове школе, пласирао на олимпијаде из математике, физике и информатике. Освојио је више од 30 медаља и признања на међународним такмичењима из ова три предмета, а био је и ђак генерације Математичке гимназије и једини је матурант у Србији који је уписао три факултета. Од ове јесени је бруцош Електротехничког, Математичког и Физичког факултета, а због бројних признања на међународним такмичењима био је ослобођен полагања пријемног испита.
Ови изванредни ученици и будући млади научници објансили су у разговору за Просветни преглед како је текао њихов пут до бројних одличја.
Тако Андреј каже да је на „Стемко” олимпијади у Сингапуру било веома тешко, али и да је он сам себи поставио додатни изазов.
– На такмичењу је најзахтевније било то што је требало да се уради велики број задатака за три сата, што је кратко време јер су задаци тешки. Задаци из свих предмета појединчано раде се по три сата, а ја сам себи поставио изазов да за три сата урадим све задатке из све четири области – математике, физике, хемије и биологије. Тако сам морао да урадим 120 задатака за три сата, што је захтевало огромну концентрацију. Било ми је изазовно што сам у прилици да се одмерим с најбољима из целог света у природним наукама – каже Андреј. Успео је да уради што је наумио, а управо због тога је његова победа још већа и значајнија.
Осим што се такмичио, он се и дружио с децом из целог света, а с другаром из Узбекистана направио је тим за инжењерски изазов, у коме су били још и ђаци из Вијетнама и Казахстана, који је, такође, бриљирао.
Од свих природних наука у којима је успешан, највише воли физику и већ размишља шта ће да упише.
– Волео бих да упишем МИТ, Харвард, Кембриџ или неки од престижних факултета, како бих ту стекао знање, да се једног дана вратим у Србију и подстичем ученике да се баве дисциплинама којима се ја бавим. Окружен сам људима који ме подржавају и то је кључно, јер нико не може нешто постићи сам – каже Дробњаковић и додаје да посебно издваја подршку вршњака у одељењу.
Иначе, овај успех само је наставак бриљантних наступа овог средњошколца, јер је и као основац ређао награду за наградом, па је тако два пута узастопно био првак државе из математике, хемије и физике.
Као ученик Основне школе „Краљ Александар Први” добио је и највеће признање које се додељује у образовном систему – Светосавску награду за 2021. годину.
Андреј исказује интересовање не само за природне науке, него и за друге научне области, као што су српски језик и књижевност, историја, географија… Поред школских активности, свира клавир, тренира карате и пливање, а похађа и курсеве енглеског и немачког језика.
Михаило Јанчевић, иако постиже сјајне резултате, веома је скроман момак који не жели да прича о својим успесима. Уписао је три факултета, а за који ће се определити?
– Почећу да студирам на сва три и то ће ми помоћи да останем на једном или два. На почетку, у првој и другој години, то ћу моћи, јер су математика и физика лаке и требало би да знам доста ствари. Међутим, тешко да ћу моћи да наставим да похађам до краја сва три факултета – открива Миахило.
Са знањем које има била су му отворена врата престижних светских универзитета. Ипак, одлучио се да школовање настави на Универзитету у Београду.
– Постоји више разлога због којих нисам желео да одем на студије у иностранство. Један од њих је окружење, јер тамо не познајем никога, а овде су ми породица, пријатељи, ово је моја земља. Такође, процедура пријаве за стране факултете је компликованија, а квалитет основних студија на факултетима Универзитета у Београду и страних се не разликује, тако да сам одлучио да студирам у својој земљи. Мастер студије ћу, вероватно, уписати у иностранству – прича Михаило.
Говорећи о успесима које је постигао на међународним такмичењима, каже да се никада није претерано трудио. Природне науке су га интересовале од малена, увек је волео да запиткује. И док неки такмичари проводе сате спремајући се за такмичења, како би прешли све области, код овог момка то није случај.
– Неке од ствари који су потребне за такмичење нису баш корисне касније. На пример, геометрију избегавам потпуно. Изгубио сам злато зато што нисам урадио лакши задатак из геометрије. Не трудим се толико око геометрије зато што може да се одради рачунски. То говори чињеница да постоји програм који решава задатке из геометрије с такмичења. То ми, вероватно, неће требати никад у животу, ако затреба моћи ће компјутер да уради. Има у физици и информатици неких ствари које сам мало више запоставио. Свуда сам радио само оно што ће ми бити корисно и то су, углавном, ствари које се делимично и преклапају – објашњава Михаило.
Иако није „бубалица”, сматра да су радне навике важне. Често му се деси да прочита задатак, па касније, кад има времена, почне да га решава у глави. Не воли шаблоне, па има свој „алгоритам” за решавање.
– Свиђа ми се кад решим задатак другачије од поступка који је предвиђен. Јер, ако сам задатак решио онако како су предвидели, можда су они почели од решења и онда саставили задатак – истиче.
Упркос сјајним успесима на такмичењима, сматра да се не треба фокусирати само на њих.
– Неки, можда, гледају на наше медаље као на успехе спортиста, али ту постоји битна разлика. Њима је то врхунац каријере, а код нас то не би требало да буде. Јер, после медаља има још много ствари. Математика је више од тога. Такмичења су добра за развијање креативности, али не треба се фокусирати искључиво на то – закључује Михаило.
СЈАЈНО ЛЕТО
У Математичкој гимназији пресрећни су због успеха својих ђака, а директорка Мирјана Катић не штеди похвале. Истиче да је овакав успех мотивација за све ђаке и да медаље говоре да су имали сјајно лето.
– Сви би очекивали да се ученици наше гимназије лети одмарају, али то уопште није случај, постижу успехе на европским и светским такмичењима – каже директорка школе.
